Svjedocenja prezivjelih etnickog ciscenja Zapadne Slavonija za vrijeme zlocinacke akcije hrvatskih oruzanih snaga "Bljesak"

Pripadnici Hrvatske vojske su 1-2. maja 1995. godine vršili sna žan napad na putu Okučani - Stara Gradiška, kod sela Novi Varoš sa ciljem presecanja izbegličke kolone, u kojoj se kretalo srpsko civilno stanovništvo Zapadne Slavonije, bežeći pred napadom Hrvatske vojske iz pravca Okučana ka Staroj Gradiški i Savi sa namerom da, preko mosta kod Gradiške, pređe na teritoriju Republike Srpske.

Tom prilikom su pripadnici Hrvatske vojske nemilosrdno ubijali stanovništvo u koloni, koju su u prvom redu činili žene, deca i starci, koji su bežali iz svojih domova u automobilima, na traktorima, zaprežnim vozilima, biciklima i pešice.

Na ovom putu su ostale stotine leševa, čiji se broj utvrđuje, kao i ostaci vozila, koje su hrvatske vlasti danima uklanjale spa- ljujući leševe, čiji se zadah osećao i na drugoj strani Save na teritoriji Republike Srpske, ili ih odnoseći zajedno sa ostacima vozila. Nakon toga su taj put oprali i tek tada dozvolili predstavnicima međunarodnih organizacija i UNPROFOR-u pristup na to područje.

O stradanju srpskog stanovništva u ovoj koloni govore brojni svedoci, koje su saslušale istražne sudije u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srpskoj, gde se sada ova lica nalaze kao izbeglice.

Tom prilikom, ubijeni su, među ostalima, i sledeći civili:

1. Vukadinović Zoran, od oca Bogdana, rođen 02.10.1971. godine u Pakracu,

2. Cicvara Milan, od oca Marka, ro đen 07.08.1946. godine u Pakracu,

3. Odlović Ignjatije iz Benkovca,

4. "Šuber" iz Okučana,

5. "Migel", privatni trgovac iz Bodegraja.

6. Bosanac Branko,

7. Kosovac Simo,

8. Đurašinović Ilija,

9. Pravica Stevo,

10. Bajić Milan,

11. Milašinović Milan, od oca Jovana, rođen 28.041958. godine u Rajiću,

12. Tešanović Vukašin, od oca Ljubomira, rođen 14.01.1944. godine u Prosjeku, Prnjavor,iz Banja Luke,

13. izbeglica pod nadimkom "Rumeni",

14. Kesić Milka,

15. N.N. lice iz Rajića,

16. Stanić Nikola,

17. Lauroš Željko, iz Okučana,

18. Kojić Nemanja, star 9 godina

19. Kojić Dajana, stara 7 godina,

20. Gajić Milan, iz sela Medara,

21. Vujić Branko, iz sela Bodegraj, Opština Nova Gradiška,

22. Ljiljak Dušan, od oca Ilije, rođen 01.01.1925. godine u Lađevcu, Nova Gradiška

23. supruga Dušana Bošnjaka, iz Trnave,

24. Dojić Momčilo,

25. supruga Dojić Momčila,

26. Dejanović Ostoja,

27. Vukašinović

28. Grubor Janko, od oca Dušana, ro đen 15.08.1959. godine u Velikoj Kladuši,

29. ćerka sveštenika Počuča Save, iz Okučana,

30. Mišlić Predrag, od oca Milana, rođen 01.01.1954. godine u Šibovcu,

31. Orlović Ignjatije, od oca Đura, rođen 29.01.1950. godine u Novoj Gradiški,

32. Bogić Joco, rođen 01.01.1957. godine u Okučanima,

33. Crnić Milovan, od oca Slavka, rođen 13.02.1967. godine u Boljanici, K. Varoš,

34. Daić Ranko, od oca Milana,

35. Daroboš Zoran od oca Sima, rođen 01.01.1968. godine u Bastaji, Daruvar,

36. Dulić Stevo, od oca Milana, rođen 07.06.1947. godine u Vučjacima, Osijek,

37. Goronja Boško, od oca Lazara,

38. Laloš Željko, od oca Nikole, rođen 01.12.1969. godine u Novoj Gradiški,

39. Maksić Milivoj, od oca Pera, rođen 01.01.1956. godine u Daruvaru,

40. Marić Zoran, od oca Slobodana, rođen 27.06.1969. godine u Gornjem Vakufu,

41. Miščević Branislav, od oca Branka, rođen 27.10.1956. godine u D. Bogićevcima,

42. Mihajlović Dušan, od oca Joca, rođen u Livađanima,

43. Milikšić Nikola, od oca Stevana, rođen 24.11.1938. godine u Novoj Gradiški,

44. Milisavić Rajko, od oca Sreta, rođen 15.11.1942. godine u Raotićima, Skender Vakuf,

45. Nikolić Milan, od oca Steva, rođen 01.09.1967. godine u S. Orahovici,

46. Pucarević Gojko, od oca Sava, rođen 29.09.1956. godine u Skender Vakufu,

47. Radulović Anđelko, od oca Anđelka, rođen 26.09.1967. godine u Francuskoj,

48. Stanković Boro, od majke Ankice, rođen 02.04.1969. godine u Okučanima,

49. Stojanović Nedeljko, od oca Petra, rođen 01.01.1940. godine u Jošavki, Čelinac,

50. Škorić Milorad, od oca Vinka, rođen 04.09.1963. godine u Mašićkoj Šagovini,

51. Živković Nedeljko, rođen 01.01.1958. godine u Okučanima.

Ovde su dati samo izvodi iz iskaza manjeg broja svedoka.

Svedok 628/95-11* navodi:

"... u Okučanima sam uzeo svoj traktor i prikolicu, pokupio najnužnije stvari i sa susedom sam se pridružio konvoju izbeglica koji se kretao od Okučana prema Bosanskoj Gradiški.

Konvoj je krenuo u probijanje oko 05.00 časova ujutru.

Pripadnici Hrvatske vojske su ispred sela Novi Va- roš, iz šume Prašnjak koja je udaljena od puta oko 50 m, otvorili žesto- ku vatru iz pešadijskog i teškog naoružanja na konvoj sa civilima. Među civilima je bilo mnogo žrtava. Prevozna sredstva su gorela. Taj proboj je trajao ukupno 8 časova na dužini puta od oko 4 m, do kanala Strug.

Konvoj je morao često da zastaje, a zatim bi, kada bi napadači bili potisnuti, nastavljao put. Video sam veoma veliki broj mrtvih civila na putu, tako da su vozila, koja su nastavljala proboj pored puta, morala da prelaze i preko leševa.

Prema mojoj slobodnoj oceni, na putu je ostalo 400 do 450 ubijenih civila. Među poginulima sam prepoznao jedino Vukadinović Zorana i Cicvara Milana.

Kada smo prešli kanal Strug, na putu do Save, bili smo pod neprekidnom artiljerijskom vatrom Hrvatske vojske...".

Svedok 628/95-1 iznosi sledeće:

"... Kada su pripadnici Hrvatske vojske 1. maja 1995. godine oko 20.00 časova presekli put Okučani - Nova Gradiška, kod sela Novi Varoš, kojim su se iz pravca Okučana kretale izbeglice srpske nacionalnosti, ugledao sam na mestu zvanom Pustara, kako se iz pravca Oku- čana prema Novoj Varoši približava jedan automobil marke"Merce- des" žute boje, sa okučanskom registracijom. U njemu se nalazilo pet putnika.

Video sam kada su ispred ovog vozila izašla dvojica hrvatskih vojnika i zaustavili ga. Jasno sam čuo njihov razgovor i doziva- nje jednog od njih: " Hodi, imaš pet Srba, zakolji ih " . Verovatno je dozivao nekog od svojih drugova koji su stajali pored puta. Ubrzo je na put istrča- čalo pet hrvatskih vojnika, koji su stali neposredno pored vozila i poče- li da pucaju u putnike iz automata sve dok nisu ispraznili šaržere.

Pošto su poubijali sve putnike u automobilu, gurnuli su automobil sa kolovoza u desnu stranu, u kanal. Ubijeni putnici su ostali u ovom automobilu...".



Svedok 654/95-5 navodi:

"... Agresija hrvatskih oružanih snaga na Zapadnu Slavoniju je započela 1. maja 1995. godine. Tog dana je bila organizovana evakuacija civilnog stanovništva iz Okučana za Gradišku. I ja sam bio angažovan na ovim zadacima. Tokom dana sam autobusom, u četiri ture, prevozio žene i decu. Na ovim zadacima bili su angažovani i vozači autobusa L. N, R. M. i M. Č.

Poslednju turu sam napravio oko 21.30 časova.

Mada su put Okučani - Gradiška u prethodnim turama neprekidno granatirale i bombardovale iz aviona hrvatske oružane snage, mi smo uspevali da se probijemo bez posledica.

Ovim pravcem, od Okučana prema Gradiški, kretala se i kolona automobila, traktora i kamiona.

Oko 21.30 časova sam krenuo svojim autobusom u kome su bili žene i deca. Iza mene je bio autobus kojim je upravljao M. Č. I ovog puta su granatirali naše autobuse. Međutim, prvi put tog dana je na delu puta od polovine sela Novi Varoš do mosta na Strugi, u dužini od oko 500 m, na autobus otvarana vatra iz pešadijskog naoružanja iz kuća i dvo- rišta pored puta, kao i iz obližnje šume Prašnik. Zbog toga sam povećao brzinu i uspeo neoštećen da se probijem preko kanala Strug.

Na putu kroz navedeni deo sela Novi Varoš, video sam kada je ispred mene bio pogođen jedan automobil "Zastava 101" koji je skrenuo u desno i udario u jednu kapiju, a zatim i jedna "Zastava 750", koja je ta- kođe bila pogođena iz pešadijskog naoružanja. Ona je skrenula u desnu stranu udarivši u kuću pored puta. Nisam mogao da vidim šta se dešavalo sa putnicima u ovim automobilima, jer je bila noć, a nisam smeo da smanjim brzinu. Ispred sebe sam video jedan traktor za čijim je volanom sedeo jedan starac vozeći prikolicu na kojoj se nalazilo nekoliko civila. Video sam trenutak kada je starac bio pogođen iz puške iz koje je pucano iz dvorišta sa leve strane puta. Kada je starac pao na desnu stranu od volana, traktor je skrenuo u desno i udario u stub, a zatim se prevrnuo. Koliko sam mogao da primetim, civili su ostali na putu, ali nisam video šta je sa njima posle toga bilo...".



Svedok 654/95-2 navodi:

"... Ja sam izjutra 2. maja krenuo iz Okučana oko 05.15 časova svojim kamionom prema Savi. Išao sam preko sela Novi Varoš, mada se tokom cele noći i tog jutra čula pucnjava iz tog pravca. Na ulazu u selo Novi Varoš sa obe strane puta sam čuo specifičnu pucnjavu iz singapurskih pušaka. Čuo sam kuršume koji su proletali iznad kamiona. Na ulazu u selo sam video kako jedan traktor stoji sa stvarima rasutim oko njega (posteljina, posuđe i dr.), a preko volana je ležao jedan čovek, nepo- mičan. Dalje u selu, video sam veći broj traktora i putničkih automobila, a pored njih su ležali mrtvi ljudi.

Kako je iz kuća sa leve strane puta, idući prema Savi, otvarana sve žešća vatra u pravcu kamiona, ja sam povećao brzinu. Da bih izbegao gaženje leševa, morao sam s desne strane preći na trotoar i peša- čku stazu i na taj način sam izbegao zaustavljanje vozila i nekako uspeo da se nepogođen izvučem iz sela Novi Varoš.

S obzirom na situaciju u kojoj sam se nalazio, ne bih mogao da procenim koliko je Srba bilo ubijeno na putu kroz Novu Varoš. Video sam da su među ubijenima bili i Odlović Ignjatije iz Benkovca, jedan čovek sa nadimkom "Šuber" iz Okučana i "Migel", privatni trgovac iz Bodegraja.

Ja sam na putu od Okučana do Gradiške prošao pored punktova UNPROFOR-a, na mestu zvanom Pustara, pri izlazu iz sela Novi Varoš, kao i pored punkta na izlasku iz Nove Varoši, u pravcu Gradiške. Nisam video nijednog pripadnika "Plavih šlemova" na tim mestima. Pu- nktovi su bili potpuno prazni...".



Svedok 654/95-4, koji je 1. maja bio u blizini Benkovca, takođe navodi:

"... Oko podne sam video jedan avion, verovatno marke "Mig". Leteo je sa južne strane u pravcu Pakraca i kada se našao između Rađenovca i Bijele Stene, na mestu zvanom Tromeđa, video sam da je izru- čio bombe koje su odmah zatim eksplodirale i čuo sam jaku detonaciju. Kasnije sam čuo da se na mestu zvanom Tromeđa kod Bijele Stene nalazio ko- nvoj od 400 civila na koje su pale bombe bačene iz ovog aviona i da je tom prilikom ubijen veliki broj civila.

Iz Okučana sam oko 21.00 sata pošao ka Savi. Kretao sam se na biciklu. Celim putem su padale granate u neposrednoj blizini puta kojim se kretao konvoj. Većina vozila se kretala sa upaljenim farovima.

Na ulazu u selo Novi Varoš, video sam da je jedan mali traktor marke "Ferguson" udario u stub pored puta, a pored njega su leža- li stariji čovek i žena - mrtvi. Nedaleko odatle, video sam prevrnut u jarku traktor marke "Ursuz" pored koga su takođe ležali mrtvi muškarac i žena, zatim automobil marke "Jugo 45", tamnoplave boje, u kome su bila tri ubijena lica Dalje sam video jedan "Mercedes 300" bele boje, koji je udario u stub pored puta i u kome su se nalazila dva mrtva muškarca. Nedaleko odatle je stajao automobil marke "Regata" u kome nisam video nikog. Ovi automobili i leševi su se nalazili na relaciji dugoj oko 50 m, a ispred njih, na oko 100 m, naišao sam na druga prevozna sredstva, takođe zaustavljena na putu i prevrnuta pored puta. I pored njih je takođe bio veći broj ubijenih civila. Bio sam primoran da obilazim biciklom između ovih leševa i žurio sam da se što pre izvučem.

Koliko se sada sećam, video sam najmanje 25 ubijenih civila. Ceo ovaj prizor mogao sam, kao što sam napred naveo, videti pošto je većina vozila stajala.

Kada sam došao u Gradišku, u jednoj ulici sam video svoj automobil marke "Lada karavan", koji je stajao sa upaljenim svetlima i otvorenim vratima. To me je začudilo jer sam znao da je automobil ostao u Benkovcu. Ubrzo sam saznao da su automobil dovezle R. M. i K. M, koje su bile ranjene u Benkovcu, odnosno da je ona koja je bila lakše ranjena vozila moj automobil i dovezla ga sa ranjenom decom u Gradišku. Po dolasku u ovaj grad otišle su u bolnicu...".



Svedok 654/95-6 navodi:

"... 2. maja izjutra sam video da su mnogi Srbi krenuli u konvoju iz Okučana u pravcu Gradiške na Savi, odakle su dolazile vesti da Hrvati u selu Novi Varoš napadaju konvoje. Čuo sam da je prethodne veče- ri, kada je konvoj bio napadnut, bilo dosta žrtava.

Ja sam 2. maja oko 17.30 časova krenuo u pravcu Gradiške.

Na ulazu u Novi Varoš sam video mnoštvo polupanih automobila, traktora i kamiona. Na putu je ležao veliki broj ubijenih civila. Istovremeno, našu kolonu su napadali Hrvati koji su se nalazili s leve strane puta, u pravcu našeg kretanja, u šumi Prašnik. Zbog toga je naše kretanje bilo usporeno, pa je kolona morala vrlo često da se zaustavlja i pod borbom da se probija dalje. Naše probijanje kroz Novi Varoš je trajalo sve do sutradan 3. maja, tako da smo u Gradi- šku na Savi stigli tek oko 19.00 časova. Za sve ovo vreme smo često morali da se zaustavljamo - na pojedinim mestima smo zadržavani i po nekoliko sati.

Ja sada ne bih mogao tačno da procenim koliko je u No- voj Varoši bilo ubijenih civila. Među usmrćenima sam video i malu decu od nekoliko meseci, koja su ubijena ležala pored svojih mrtvih majki. Izbrojao sam troje male dece ubijene pored svojih majki, a bilo je svakako više. Ali, ja ovaj prizor nisam mogao da gledam, pa sam izbegavao da obraćam veću pažnju.

Mada zbog toga nisam ni bio u stanju da bliže zagledam žrtve, među poginulima sam iz sela Rajića prepoznao Bosanac Branka, Kosovac Simu, Đurašinović Iliju, Pravica Stevu, Bajić Milana i Milašinović Milana, a iz Bjelovara Tešanović Vukašina iz Banja Luke i izbeglicu koga sam znao pod nadimkom "Rumeni".

Od N. S. sam čuo da je video kada su Hrvati 3. maja čistili put kroz Novi Varoš, uklanjali havarisana vozila a leševe spa- ljivali. Posle toga su oprali put kroz Novi Varoš...".



Svedok 628/95-2 navodi:

"... Ja sam 1. maja 1995. godine oko 18.00 časova odlučio da se traktorom probijem prema Gradišci. U Okučanima sam pokupio najosnovnije stvari i povezao svoju majku, strica, strinu i komšinicu. Kada smo stigli do naplatne rampe na auto-putu, video sam jednu ženu koja je ležala na putu pogođena granatom Na Dubovačkom nadvožnjaku je pored jednog stuba stajao traktor, a do njega jedan čovek koji je ležao mrtav, a že- na je bila ranjena. Kod punkta UNPROFOR-a, gde su ranije bili pripadnici nepalskog bataljona, video sam dva razmrskana automobila i pored njih dva-tri ubijena civila.

Nastavio sam dalje sa probijanjem, dok su po putu i pored njega padale granate. U međuvremenu se stvorila kolona traktora, kamiona i drugih prevoznih sredstava, koja su se kretala u istom pravcu kao i ja. Video sam kada su neka od ovih vozila bila pogođena granatom, pri čemu je bilo i žrtava.

Na ulazu u selo Novi Varoš, Hrvati su pojačali intenzitet granatiranja iz pravca šume Prašnik. Probijajući se dalje, nailazio sam na dosta slupanih automobila i drugih prevoznih sredstva, kao i na leševe na putu.

U blizini kafane "Složna braća" sam video nekoliko ranjenika, među kojima je bio i Lukić Ignjatije. Ovakvo stanje je bilo sve do izlaska iz sela Novi Varoš, do srušenog mosta na kanalu Strug.

Nisam bio u situaciji da procenim broj žrtava koje sam video pored puta. Sutradan, kada smo prešli preko Save, Hrvati su na ulasku u Novi Varoš ubili Kesić Milku koja je, odlučivši da se vrati u Okučane, pošla automobilom iz Gradiške. Tom prilikom su teško ranili T. S. ...".

Svedok 628/95-3 navodi:

"... 2. maja oko 04.00 sata ujutru smo krenuli prema Gradišci, putem koji je prolazio kroz selo Novi Varoš. Civili su išli na traktorima, kamionima, automobilima i drugim vozilima, a ja sam sa ostalim braniocima išao peške. Kada sam stigao u Novi Varoš, na putu sam video jedan broj ubijenih civila, polupane traktore i automobile, što je bila posledica napada Hrvata na konvoj civila koji je 1. i 2. maja poku- šao da se probije. Dok sam se ovim putem kretao u koloni civila, hrvatske oružane snage su i na nas otvorile vatru iz pešadijskog i artiljerijskog naoružanja iz pravca obližnje šume Prašnik, kao i iz kuća pored puta.

Ja među ubijenima nisam prepoznao nikoga, ali sam li- čno video pet meni nepoznatih leševa. Koliko sam mogao da vidim, naj- više ubijenih civila je bilo na mestu zvanom Pustara i kod mosta na Strugi...".



Svedok 628/95-1 navodi:

"... Izvršili smo proboj kroz selo Novi Varoš, a za nama se kretala kolona civila. Tokom proboja kroz selo Novi Varoš, video sam veliki broj ubijenih civila, koji su 1. maja posle 20.00 časova pokušali da se probiju. Među ubijenima je bilo i dece.

Na putu je stajao veliki broj kamiona i traktora na kojima je takođe bio veći broj ubijenih civila. Na jednom kamionu, koji je goreo, video sam na jednom od točkova dečju ruku.

Po proboju smo stigli do kanala Strug, a za nama se kretala kolona civila koju su takođe napale hrvatske oružane snage. I u ovoj koloni je takođe bio veliki broj žrtava...".



Svedok 628/95-10 o probijanju kroz Novi Varoš navodi:

"... Prolazeći kroz Novi Varoš 2. maja rano izjutra, bili smo izloženi najžešćoj vatri hrvatskih oružanih snaga. Video sam prevrnute automobile, kamione i traktore. Koliko se sećam, oko 09.00 sati sam stigao do zadnjih kuća u selu Novi Varoš, u pravcu Gradiške na Savi. Zbog dejstva neprijateljske vatre smo bili prinuđeni da se zadržimo i tra- žimo sigurniji zaklon. Tu sam video nekoliko civila koji su pali smrtno pogođeni. Među njima je bilo i jedno lice iz Rajića, čije ime ja ne znam. Nedaleko odatle sam video Petković Radeta, koji je bežao prema Savi. Od tada ga više nisam video i ne znam da li je živ. Onda su me zarobili, pa sam išao peške prema Okučanima. Video sam puno prevrnutih vozila na putu i pored njih dosta tragova krvi, ostatke ženske kose, ali nisam video nijedan leš na putu. Jedino sam u jarku pored puta video leš ubijenog Cicvara Milana iz Smrtića, koga sam poznavao od ranije. Uz put sam sretao hrvatske vojnike...".



U svom iskazu svedok 618/95-4 navodi:

"... Ja sam pošao na traktoru, koji je vozio moj sestrić, zajedno sa ženom, majkom, suprugom i dvoje male dece. U selu Novi Varoš su Hrvati iz obližnje šume otvorili na nas unakrsnu vatru iz pešadijskog oružja. To je bilo, koliko se sećam, posle 17.00 sati. Video sam da su mnogi koji su bili na traktorskim prikolicama padali na asfalt pogođeni mecima, a mlađi su iskakali, sklanjali se pored puta i bežali u pravcu Save. U toj opštoj zbrci, video sam kada je sa jednog od traktora pala Vuković Jela iz Gređana, rođena 1913. godine, koja je bila ranjena i zapomagala je: " Nemojte me ostaviti " .

Mi smo ubrzanom vožnjom traktora pošli kroz selo tako da smo uspeli da se izvučemo nepovređeni. Tokom ove vožnje, u opštoj zbrci i metežu koji je nastao, koliko sam ja mogao da primetim, na asfaltu sam video najmanje 15 poginulih civila, a veći broj ranjenih se teturao pored puta tražeći pomoć...".



Svedok 618/95-5 navodi pred istražnim sudijom:

"... Odmah kada smo ušli u selo Novi Varoš, video sam veliki broj leševa mrtvih civila, koji su bili ubijeni prethodne noći pri pokušaju proboja prema Bosanskoj Gradišci. Leševi su ležali na asfaltnom putu i pored puta duž celog sela Novi Varoš sve do kanala Strug. Prema mojoj proceni, na ovom delu puta moglo je biti preko stotinu leševa: žena, staraca, a mislim da je bilo i dece. Dok smo prelazili ovaj deo puta, bilo je sporadičnog granatiranja od strane Hrvata prema nama. U momentu kada je naišla velika kolona civila, Hrvati su otvorili najjaču vatru iz pešadijskog i drugog oružja iz napuštenih kuća u selu i obližnje šume. Ja nisam bio u situaciji da vidim šta se dešavalo pozadi u koloni, a kasnije sam čuo da su mnogi od njih tom prilikom poubijani...

Kasnije sam saznao da su u koloni civila ubijeni Nikola Stanić i Lauroš Željko iz Okučana, a da su B. R. i M. Lj. ranjeni...".



Svedokinja 715/95-4 navodi:

"... Ja sam bila u Okučanima i 1. maja 1995. godine, kada je Hrvatska vojska napala Zapadnu Slavoniju, ja sam u svom putničkom vozilu oko 19.00 časova odvezla u Gradišku moju kćerku i decu. Kada sam se vraćala prema Okučanima, srela sam dugu kolonu srpskog stanovništva koja je napuštala područje Okučana.

Oko 21.00 časa sam stigla u Okučane i pošto se tada čula pucnjava u neposrednoj blizini, ponovo sam krenula kolima sa rođa- cima, koje sam povela prema Gradiški. Kolona je bila izuzetno duga jer su se u istoj kretali traktori sa prikolicama, zaprežna vozila i automobili. U toj koloni su bili većinom stari ljudi, starije žene i deca. Najže- šća vatra je bila kod sela Novi Varoš pa sve do kanala Strug. Hrvatski vojnici su nemilosrdno tukli po koloni. Ljudi koji su bili na traktorima i na prikolicama, padali su po kolovozu i njihova tela su ostajala pored puta ili na prikolicama ili na zaprežnim vozilima. Na putu je ostalo izuzetno mnogo poginulih žena, dece i staraca. Oni koji su ostali živi, nastavljali su dalje prema reci Savi. Na putu su ostajali traktori i vozila, od kojih su neki bili zapaljeni pa su goreli.

Koliko je tamo ubijeno Srba čija su tela ostala, ja to stvarno ne bih mogla da kažem, ali znam da ih je bilo mnogo. Vatra koju su otvarali hrvatski vojnici bila je veoma ubitačna, jer su gađali sa veoma kratkog odstojanja.

Posle izvesnog vremena, ja sam na Hrvatskoj televiziji videla da je taj deo puta između Okučana i Gradiške bio potpuno čist. Kada sam ja prolazila par dana pre toga u koloni, taj put je bio potpuno zakrčen vozilima i telima ubijenih Srba. Vozila koja su ostala, bila su sva izrešetana. Sve su to u međuvremenu sklonili i očistili.

Kolonu su bombardovali i hrvatski avioni koji su bacali bombe i tukli mitraljezima.

U toj koloni je poginulo dvoje dece moje komšinice Gordane Kojić i to: Kojić Nemanja, star 9 godina i Kojić Dajana, stara 7 godina.

Njihova majka Gordana je teško ranjena i nalazi se na lečenju u bolnici...".





Svedokinja 715/95-2 navodi:

"... Živela sam u Okučanima do 1. maja 1995. godine kada sam, posle napada Hrvatske vojske, krenula iz Okučana prema Savi sa svojom kćerkom starom godinu i po dana.

Kada smo došli u selo Novi Varoš, koje se nalazi na polovini puta između Okučana i Bosanske Gradiške, pripadnici Hrvatske vojske su nas napali granatama i pešadijskim oružjem.

Tu sam primetila i zapaljeno vozilo, po kome je bilo dosta krvi, koje je prethodno pogodila granata.

Nakon prelaska na teritoriju Republike Srpske, u selu Orahovo kod Gradiške sam ostala do 4. avgusta 1995. godine. Prilikom napada Hrvatske vojske na Orahovo, bila sam ranjena na dva mesta...".



Svedok 715/95-3 u svojoj izjavi ističe:

"... u jutarnjim časovima 2. maja 1995. godine sam se kretao na traktoru u koloni koju su, kada je stigla do sela Novi Varoš, napali pripadnici Hrvatske vojske.

Na tom delu puta, u dužini od oko 3 km, bilo je toliko leševa ubijenih Srba da se cela ta dužina mogla preći a da se ne stane na zemlju.

Po putu su bili prevrnuti traktori, koje su hrvatski vojnici palili, ubijali su starce, žene i decu čija su tela ostajala na putu ili pored puta. Video sam da su hrvatski vojnici ubili Gajić Milana, iz sela Medara, dok su njegovog oca ranili u predelu leđa.

Video sam da je ranjen i M. D. i njegov sin N. A. na sedam mesta.

Na prikolici koju sam vozio bili su utovareni ranjenici.

Znam da je na putu ostao veliki broj leševa ubijenih Srba, da je Hrvatska vojska sakupljala leševe na gomile, polivala ih naftom i spaljivala.

Kada je moja supruga čula da je naš sin navodno ubijen, šlogirala se i posle par dana je umrla u Srpskoj Republici...".



Svedok 715/95-36 svedoči:

"... U toku kretanja prema mostu na Savi i Gradiški, negde na sredini puta, uočio sam mnoštvo prevrnutih traktora, zaprežnih vozila, putničkih i teretnih vozila i drugih.

Na kolovozu kojim sam se kretao, kao i pored kolovoza, u kanalu pored puta, bilo je mnoštvo leševa žena, dece, muškaraca.

Krećući se dalje, gustina uništenih i prevrnutih vozila je bila sve veća, kao što je bilo i sve više leševa. Najveći broj ubijenih je bio na području sela Novi Varoš i u blizine kafane "Šeik".

Kada sam došao do kanala Strug, most je bio porušen i tu se kolona sporo kretala zato što smo morali da prelazimo preko kanala pored porušenog mosta.

Posle prelaska kanala Strug, jedan avion je nadletao kolonu i bacio nekoliko bombi, a posle je otvarao mitraljesku vatru.

Siguran sam da je na putu od Okučana pa do mosta na Savi prema Gradiški bilo 1.000-1.500 tela ubijenih Srba...".



Svedokinja 715/95-33 svedoči:

"... Hrvatska vojska je kolonu Srba, koja je bežala prema Gradiški, neprekidno tukla iz šume Prašnik. Kolonu su nadletali i hrvatski avioni i bombardovali je. Veliki broj Srba, koji je bio u koloni, nastradao je od bombardovanja.

Kolona se probijala, a mrtvi su ostajali na putu i pored puta. Put od Okučana, gde je formirana kolona, pa do mosta na Savi prema Gradiški, dug je 14 kilometara.

Po mojoj proceni, tada je poginulo između 400-500 Srba.

Među poginulima je bio ogroman broj žena, dece, starih i iznemoglih. Bilo je mnoštvo ranjenih koji nisu mogli dalje da se kreću, pa su ostali na putu i pored puta.

Na mostu na Savi, na punktu su bili vojnici UNPROFOR-a koji su se smejali gledajući u taj narod. Njima kao da je či- nilo zadovoljstvo da gledaju stradanje srpskog naroda.

U toku kretanja kolone prema savskom mostu, ja sam videla kada je poginuo: Vujić Branko iz sela Bodegraj, opština Nova Gradiška, Ljiljak Dušan iz Lađevca, opština Nova Gradiška i mnoštvo drugih ljudi čija imena ne znam...".



Svedokinja 715/95-8 navodi:

"... Ja sam 1. maja 1995. godine oko 16.00 časova krenula svojim putničkim kolima iz Okučana u pravcu Gradiške. Sustigla sam kolonu traktora, zaprežnih i teretnih vozila koja su se kretala prema Savi. Kod sela Novi Varoš, Hrvatska vojska je iz šume Prašnik otvarala vatru po koloni. Ali pošto tada ta vatra nije bila suviše jakog intenziteta, nastavili smo dalje da se krećemo.

Kada smo došli do blizu Save, iznenada su se pojavili hrvatski avioni koji su bombardovali kolonu i čule su se eksplozije bombi. Tada su se zapalila vozila koja su se kretala u koloni i poginulo je mnogo izbeglica. Izbeglice koje su posle toga pristigle, pričale su da su pripadnici Hrvatske vojske tenkovima gazili Srbe koji su bežali prema Savi i da su leševe polivali benzinom i palili ih, da bi na kraju oprali kolovoz od Nove Varoši do savskog mosta...".



Svedok 715/95-34 navodi:

"... 1. maja 1995. godine oko 17.00 časova krenula sam autobusom iz Okučana u pravcu Gradiške.

Bili smo u koloni vozila koja su se kretala ka Savi. Hrvatska vojska je iz pravca šume Prašnik i Nove Gradiške tukla po toj koloni žestoko, tako da je veliki broj Srba koji se nalazio u koloni izginuo i njihova tela su ostala pored puta, sve do mosta na Savi.

Znam da je poginula supruga Dušana Bošnjaka iz Trnave, koju su hrvatski vojnici ubili blizu mosta na Savi...".



Saslušani svedok 439/95-21, inače sveštenik srpske pravoslavne crkve, koji se 1. maja 1995. godine zatekao u svojoj kući u Okučanima, navodi:

"... Na dan 1. maja, ja sam svojim kolima odvezao u Banja Luku svoju suprugu, decu i dve žene iz Okučana.

Sutradan, 2. maja u 07.30 časova, krenuo sam kolima natrag prema Okučanima. U Gradiški sam primio Milku Kesić iz Okučana, koja je sela na prvo sedište sa moje desne strane. Prešao sam preko mosta Savu i kanal Strug. Ulazeći u selo Novi Varoš iznenada je na moj automobil ispaljen mitraljeski rafal iz kuća sa desne strane.

Milka Kesić je bila odmah smrtno pogođena i mrtva se naslonila na moju stranu. Ja sam bio pogođen na 9 mesta, ali nastavio sam da vozim automobil, sve dok on nije stao. Pod neprekidnim dejstvom kuršu- ma, uspeo sam da izađem iz automobila i trčao sam još oko 200 m prema centru sela, gde sam pao.

Neposredno ispred sebe sam video užasnu scenu. Mno- štvo vozila je bilo ispreturano, a veliki broj civila pored njih ležao je ubijen na putu. Jedan broj izbezumljenih je tumarao među kolima, izložen vatri iz pešadijskog oružja. Mnoga vozila su gorela. U kućama, sa obe strane puta, bilo je žena, dece i staraca, koji su uspeli tu da se sklone.

Iz jedne kuće, daleko od mene oko desetak metara, izašao je neki civil, koji se tu bio sklonio, i pritrčao mi u pomoć. Preneli su me u obližnju kuću i pružili mi prvu pomoć. Ne znam koliko sam tu ležao. Neki civili, koji su bili u blizini, uspeli su da me odnesu do nekog automobila kojim sam prevezen u bolnicu u Banja Luku.

Ne mogu da kažem koliki je broj ubijenih ostao u selu Novi Varoš. Samo mogu reći da je tu bio veliki broj žena, dece i staraca. Nije mi poznato šta je kasnije bilo sa žrtvama koje su ostale u selu Novi Varoš. Oni koji su pristizali otuda posle mene, pričali su da su Hrvati spalili njihove leševe.

Među ranjenima sam video V. R, M. M, kao i mnoge druge čijih imena trenutno ne mogu da se setim, a znam ih dobro iz viđenja.

Među ubijenima, od poznatih sam video Dojić Momčila, suprugu Dojić Momčila, Dejanović Ostoju i nekog Vukašinovića...".

Svedok 439/75-14 navodi:

"... Ujutru 2. maja 1995. godine stigli smo blizu sela Benkovac i pored puta smo videli grupu od četiri hrvatska vojnika, koji su blokirali put. Sakrili smo se u šipražje i posmatrali u tom pravcu. Video sam kada je naišla jedna konjska zaprega sa belim konjima, a na kolima su sedeli čovek i žena u civilnim odelima.

Iza njih su se kretali i drugi civili. Hrvatski vojnici su ih zaustavili i čuo sam glasove: " Koljite, šta čekate? "Ubrzo zatim, ovi hrvatski vojnici su okrenuli konje i kola u pravcu Oku čana i pojurili konje prema Okučanima. Na kolima sam video tog čoveka i ženu u ležećem stavu, pa pretpostavljam da su ih ovi hrvatski vojnici zaklali, jer nisam čuo nikakvu pucnjavu sa te strane.

Nastavili smo dalje izvlačenje prema Savi. Kad smo stigli blizu sela Lađevac, video sam da su se iz helikoptera, pored železničke pruge, iskrcali neki vojnici u maskirnim uniformama i čuo sam da govore nekim stranim jezikom koji nisam razumeo. Čuo sam da dolazi i drugi helikopter, pa smo krenuli dalje prema selu Rajići.

Dok smo tražili izlaz kroz obruč Hrvatske vojske prema Gradiški, video sam da su Hrvati palili kuće u selima Rajići, Rađanovci, Vrbovljani, Čovac i Gređani. Kada smo prolazili pored ovih sela, kuće su još gorele...".



Svedok 439/95-8 navodi:

"... da bi presekli izlaz Srbima prema mostu kod Gradiške, napali su kolonu izbeglica u noći između 1. i 2. maja.

Ja sam 2. maja oko 03.00 sata bio udaljen oko 2 km od sela Novi Varoš - prema Gradiški. Mada nisam video, čuo sam da je tada stradalo puno ljudi. Međutim, čuo sam jauke i kuknjavu napadnutih civila.

Oko 09.00 sati sam video kako se iz pravca Okučana prema Gradiški približava jedno sanitetsko vozilo, koje je na udaljenosti od oko 200 m od mene pogođeno granatom. Kada se vozilo zaustavilo, na njega je otvorena vatra iz pešadijskog naoružanja.

Pošto sam znao da je tim vozilom upravljao moj rođak Malešević Gojko iz Lađevca, odmah sam krenuo ka vozilu da vidim šta se desilo sa Gojkom i da mu pomognem. Kada sam uspeo da dođem do vozila koje je već bilo u plamenu, video sam tri leša koja su gorela. Među njima sam prepoznao i Ljiljak Dušana, starog preko 70 godina, iz sela Lađevca.

Gojka nisam pronašao, ali sam video tragove krvi koji su vodili od sanitetskog vozila ka šumi.

Kada sam stigao u Gradišku, saznao sam da je Malešević Gojko bio teško ranjen, ali da je uspeo da se izvuče. Kasnije je prebačen u bolnicu u Banjaluci...".



Svedok 439/95-9 navodi:

"... U selu Bobare sam 2. maja sreo jednu ženu iz Trnakovca, koja mi je ispričala da je prethodnog dana oko 19.00 sati bila u kamionu koji su napali pripadnici Hrvatske vojske. Rekla mi je da su na kamion prvo ispalili raketu tipa " Zolja " , a zatim su vojnici, kroz ciradu, iz neposredne blizine otvorili vatru na žene i decu.

Ova žena je ostala živa ali je dete njene sestre, koje je držala u krilu, pogođeno i usmrćeno. Prema njenim rečima, u kamionu je bilo oko 40 civila. Ona je ispala iz kamiona i uspela je da pobegne. Ne veruje da je neko u kamionu ostao živ. Rekla mi je da je kamion bio marke FAP i da je cirada bila žute boje...

... Iz Bobara smo krenuli u selo Cage, u neposrednoj blizini Okučana. Hrvatska vojska je već zauzela selo. Iz jedne kuće smo čuli očajnički krik žene koja je zapomagala i vikala " Mitre! " . Zatim smo čuli glas hrvatskog vojnika: " Di ži se, mater ti jebem ", pa opet krikove žene i na kraju pucanj. Posle toga se glas ove žene više nije čuo.

Noć između 2. i 3. maja smo proveli skriveni u kanalu, koji se nalazi duž puta Okučani - Stara Gradiška, u selu Novi Varoš. Kanal je od ovog puta udaljen oko 400 m. Čuli smo rad motora bagera sa puta Okučani - Stara Gradiška, u selu Novi Varoš. Istovremeno smo čuli i krike i pojedinačne pucnje, pa pretpostavljam da su hrvatski vojnici ubijali zatečene ranjenike, koji su pokušavali da se probiju iz Okučana ka Gradiški.

Iz pravca nekadašnje kafane "Složna braća " , koja se nalazi s leve strane puta Oku čani - Stara Gradiška - otprilike na sredini sela Novi Varoš - osetio sam oko 23.00 sata veoma jak miris, koji je bio specifičan, pa pretpostavljam da se radilo o mirisu ljudskih tela. Ovaj miris mi je poznat od ranije, jer sam zaticao ljudska tela koja su hrvatski vojnici neposredno pre toga zapalili. Zbog toga taj miris prepoznajem.

Ubrzo potom se na tom putu pojavio plameni dim, a zatim se začula snažna eksplozija. Posle toga su došli rovo-kopači i obavljali su neke radove.

Na tom mestu smo ostali sve do rano ujutru, kada je prestala pucnjava i kada više nije bilo vatre.

U večernjim časovima 3. maja, uspeli smo da pređemo Savu...

U gradu su mi V. R, B. M. i Z. N. ispričali da su prilikom izvlačenja iz Okučana, preko sela Novi Varoš, videli u tom selu mnoštvo ubijenih Srba, koji su ležali na putu i pored njega - i to na mestu sa koga sam osetio onaj specifičan miris. Na istom mestu su videli i veliki broj prevrnutih traktora, automobila i kamiona. Na osnovu toga zaključjučujem da su Hrvati bagerima skupljali leševe, spaljivali ih i pomoću rovo-kopača zakopavali.

Takođe su mi ispričali da su te noći prali puteve i ulice u selu Novi Varoš, gde sam ja, inače video cisternu na putu. Sve to sam mogao da vidim, zbog toga što je te noći bila mesečina...".



Svedok 439/95-10 navodi:

"... Ujutru, 2. maja, dobili smo obaveštenje da su selo Novi Varoš zauzele jedinice Hrvatske vojske. Time je bio presečen put prema Gradiški...

Ubrzo zatim, kada smo uspeli da uđemo u selo Novi Varoš, video sam na ulicama veliki broj ubijenih Srba civila, prevrnutih, traktora, automobila i zaprežnih vozila. Na ulici sam video i jedan autobus koji je bio potpuno izrešetan. Pored njega je ležalo dosta leševa, verovatno putnika koji su pokušali da beže. Ulice su bile pune krvi i leševa.

Koliko sam mogao da procenim, što je bilo teže jer je bila noć, video sam oko 70 ubijenih civila, žena, dece, staraca. S obzirom na to da se nisam duže zadržavao, nisam uspeo da prepoznam nijednu žrtvu.

... U blizini mesta gde sam se krio, na oko 5 m od mene, grupa hrvatskih vojnika je ubila jednog ranjenog muškarca, čije ime ne znam. On ih je molio da ga ne diraju i da se predaje. Pošto su ga ubili, čuo sam kada je jedan vojnik rekao " Damire beži " . Posle toga su odmah pobegli..."



Svedok 439/95-11 navodi:

"... Ja sam se 1. maja oko 19.00 sati našao na ju žnom obodu sela Novi Varoš. Video sam kolonu civilnog stanovništva, koja se kretala na traktorima, konjskim zapregama, biciklima i peške. Najviše je bilo staraca, žena i dece.

Iznenada su na kolonu, koja se kretala u pravcu kanala Strug, pripadnici Hrvatske vojske otvorili vatru. Na tom mestu je poginulo oko 20 civila, a traktori i zaprežna vozila su se prevrnuli na putu.

Ja sam od mesta događaja bio udaljen oko 200 m. Video sam da su preživeli civili iz kolone bežali prema kanalu Strug...".



Svedok 439/95-12 navodi:

"... Hrvatska vojska je 2. maja, između 07.30 i 08.00 sati, otvaranjem iznenadne vatre, zaustavila čelo kolone izbeglice. Vatra je otvarana iz šume Prašnik, koja se nalazi s leve strane puta Okučani - Stara Gradiška. Šuma je udaljena oko 80 m do100 m od puta.

Civili su pokušali da se izvuku iz vozila u kojima su bili. Međutim, upravo u momentu dok bi se izvlačili, bili bi ubijani. Neki su ubijeni i u samim vozilima. U toj koloni su bila i dva sanitetska vozila koja su prevozila ranjenike. I na ta vozila je otvarana vatra iz pešadijskog naoružanja, tako da je jedno vozilo uništeno.

Civili iz vozila su u panici, koja ih je zahvatila, počeli da beže i uspeli su da se prebace na desnu stranu puta. Zatim su se kanalom, koji se proteže duž puta i koji je relativno dubok, peške zaputili prema Staroj Gradiški.

Ja sam se u tom trenutku zatekao negde u sredini kolone. Išao sam pešice. Kada sam video o čemu se radi, počeo sam da puzim ivicom puta.

Prema mojoj slobodnoj proceni, na ovom delu puta - od početka do kraja sela Novi Varoš - bilo je negde oko 150-200 ubijenih civila. Pošto smo bili pod neprekidnim vatrenim dejstvom hrvatskih vojnika, nije bilo nikakve mogućnosti da mi, koji nismo bili pogođeni, sklonimo ubijene i ranjene. Svi smo tražili priliku da pobegnemo sa tog mesta.

Među ubijenima sam prepoznao svog prijatelja Vukadinović Zorana, rođenog 1971. godine, iz Okučana.

Tek oko 17.00 sati sam uspeo da pređem preko mosta u Gradišku...".

Svedok 439/95-13 navodi:

"... Kada je počeo napad, ja sam ostao na mestu zvanom Kućerine da bih pomogao preostalim civilima. Moj sin je oko 11.00 sati otišao jednim autobusom u pravcu Gradiške, a moja supruga oko 14.00 sati traktorom sa jednim komšijom. To je bilo 1. maja.

Kada smo se provlačili kroz obruč Hrvatske vojske, bili smo u situaciji da prolazimo neposredno pored njih. Tada sam uočio da je među njima bilo i stranaca, jer sam jasno čuo da govore nemačkim jezikom, koji poznajem jer sam pre rata bio četiri godine na radu u Austriji. Čuo sam i neke druge strane jezike koje nisam razumeo. Te vojnike, koji su bili u sastavu Hrvatske vojske, video sam u selu Lađevac, kada su se helikopterima spustili na igralište pored železničke pruge i nakon toga krenuli u čišćenje ovog sela. Ovi vojnici su se spustili sa dva velika helikoptera i, prema mojoj proceni, bilo ih je oko 70.

Nastavljajući izvlačenje, stigli smo u mesto Benkovac. Tu sam primetio grupu od 5 hrvatskih vojnika, pa smo se sakrili pored reke Sloboština. Sa tog mesta smo videli kako ovi vojnici zaustavljaju konjsku zapregu na kojoj su se nalazili muškarac i žena. Prema mojoj proceni, to su bili stari ljudi. Jedan od tih vojnika se popeo na zapregu, prišao ovoj ženi, zaklao je nožem i zatim povalio u kola. Drugi vojnik je to isto uradio sa muškarcem koji je sedeo na kolima. Vojnici su zatim okrenuli konje i kola i poterali ih u pravcu Okučana, odvezavši leševe sobom. Ovaj događaj se zbio 2. maja oko 06.30 sati ujutu. Nismo smeli da reagujemo, jer se na nekoliko stotina metara od nas nalazila veća jedinica Hrvatske vojske, koja je posmatrala ovaj prizor i odobravala ponašanje vojnika koji su, vrišteći i pucajući u vazduh, zaklali ove civile.

Tražeći način da se izvučemo i stignemo do Save, prolazili smo kroz više sela. Videli smo da su neka od njih, kao što su Rajčići, Rađenovci, Trnakovci, Bijela Stena, Vrbovljani, Čovac i Gređani bila spaljena - kuće su još uvek gorele.

U svakom od ovih sela smo pored zapaljenih kuća čuli vrisak žena, koje su verovatno ostale pored svojih kuća.

Pošto nismo uspeli da izbegnemo hrvatske vojnike koji su se nalazili na sve strane, bili smo primorani da se vratimo i ponovo krenemo u pravcu sela Rajići. Kada smo stigli do Jovića reke, koja prolazi kroz selo, sakrili smo se ispod podvožnjaka.

Tu smo čuli kako se jedna žena svađa sa hrvatskim vojnicima, ne dozvoljavajući im da izvedu njenu stoku. Po glasu bih rekao da znam ko je bila ta žena.

Sa tog mesta sam takođe mogao da vidim svoju kuću. Čuo sam svog psa kako laje, a ubrzo zatim pucanj i njegovo skičanje.

Celo područje po kome smo se kretali, moglo je da ima prečnik od oko 25 km, ali smo mi, probijajući se, prešli oko 150 km za tri dana, koliko nam je bilo potrebno da stignemo do Save i pređemo na njenu drugu stranu...".



Svedok 439/95, ina če vozač sanitetskog vozila, navodi:

"... Ja sam 2. maja dobio zadatak da evakuišem sanitetsko vozilo u Gradišku. To je bilo vozilo marke TAM 110, obele ženo znakovima Crvenog krsta, koji su mogli da se vide sa velike udaljenosti. Pri polasku sam upalio rotaciono svetlo.

Kada sam prethodnog dana vozio ranjenike za Gradišku, nije bilo nikakvih problema ni pri odlasku ni pri povratku.

Iz Okučana sam krenuo oko 07.00 sati.

Prolazeći kroz selo Novi Varoš, video sam mnoštvo isprevrtanih vozila na putu i veliki broj ubijenih civila. Pripadnici Hrvatske vojske su iz šume, s leve strane puta, otvarali žestoku paljbu na vozilo. Pošto nisam smeo da se zaustavljam, krenuo sam dalje zaobilazeći brojne leševe i prevrnuta vozila. Vozilo je bilo pod neprekidnom vatrom kuršuma od kojih je jedan smrtno pogodio mog suvozača Ljiljak Dušana, koji je prestao da daje znake života.

I mene je metak pogodio u predeo leđa, a krv je počela da mi curi iz usta.

Ubrzo je vozilo stalo, jer je motor prestao da radi.

Bio je ranjen i Radmilović, koji je takođe bio u kolima. Pošto nismo smeli da izađemo iz vozila, polegali smo pored sedišta. Mislim da smo u tom položaju ostali oko sat i po vremena, sve do trenutka dok vozilo nije pogodila jedna granata. Tek kad je vozilo počelo da gori, Radmilović i ja smo se izvukli iz njega.

U međuvremenu su se, pokušavajući da nađu zaklon, pošto su im kola, koja su se nalazila iza mog vozila, bila pogođena, dvojica muškaraca sakrila ispod mog vozila. Kada sam izašao, video sam da je vozilo već uveliko bilo u plamenu, koji je zahvatio i Ljiljak Dušana i dvojicu muškaraca.

Ja sam nekako uspeo da dođem do jednog malog mostića i da se tu sakrijem.

Ne bih mogao da procenim broj ubijenih civila na putu i pored puta u selo Novi Varoš, ali ono što mogu da kažem jeste da ih je bilo veoma mnogo...".



Svedok 439/95-18 navodi:

"... U noći između 1. i 2. maja 1995. godine, pripadnici Hrvatske vojske su kod sela Novi Varoš presekli put Okučani - Gradiška, kojim se kretala izbeglička kolona civila...

... Prolazeći kroz Novi Varoš, video sam u samom selu i na izlazu iz njega - na putu koji vodi za kanal Strug, veliki broj ubijenih civila. Po mojoj proceni, bilo je oko 250 žrtava.

Među ovim žrtvama sam prepoznao Vukadinović Zorana iz Okučana, Milašinović Milana iz Rajića, Grubor Janka iz Okučana i ćerku sveštenika Počuča Save iz Okučana.

Pored ubijenih, video sam i veliki broj prevrnutih i uništenih traktora, zaprežnih kola, automobila, a bilo je i nekoliko sanitetskih vozila obeleženih znakovima Crvenog krsta...".







Kada su u pitanju izvršioci ovih ubistava civila i drugih zlo čina u okviru agresije snaga Hrvatske vojske, svedoci su naveli nazive sledećih jedinica Hrvatske vojske:

1. Pripadnici helikopterskog desantnog odreda Hrvatske vojske,

2. deo 2. gardijske brigade "Gromovi" Hrvatske vojske,

3. deo gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske,

4. deo 5. gardijske brigade "Orlovi" Hrvatske vojske,

5. delovi 125. domobranske pukovnije (Kutina), i drugi.


*******************
KRAJ

Ni poslije skoro 11 godina, niko nije odgovaro za pokolj srpskog naroda Zapadne Slavonije, niti su pronadjeni nestali Srbi cija tijela ostase na krvavom putu.
Dzelat je oprao cestu i pokusao da sakrije zlocin ali nije uspjeo da izbrise sjecanja na rodjake, prijatelje i poznanike.
Zaboraviti znaci klati ih ponovo...