Incident u Borovu Selu

Incident u Borovom Selu se odnosi na oružanu konfrontaciju između hrvatske policije i srpskih snaga u selu Borovo Selo blizu Vukovara 1. maja 1991. godine.


Borovo Selo

Posle Krvavog Uskrsa na Plitvicama usledio je incident u Borovom Selu. Prema opisu iz knjige Smrt Jugoslavije (L.Silber, A.Litl, str. 157), grupa aktivista HDZ, predvođena Gojkom Šuškom, političkim emigrantom i uspešnim kanadskim ugostiteljom (kasnije ministar odbrane), prišunjala se Borovu Selu i ispalila tri projektila “ambrust”. Niko nije poginuo, ali su lokalni Srbi, već potpomognuti sunarodnicima iz Srbije, pojačali odbranu.

Napetost je pojačana, kada pada prva civilna žrtva u Hrvatskoj. Dok se vraćao sa prvomajskog uranka Srbina Stevana Inića, rođenog 1928. godine, ubija Hrvat Đuro Gelenčir, član HDZ-ovih paravojnih formacija.

Dve nedelje posle Plitvičkog incidenta, za Prvi maj, nekoliko policajaca iz Osijeka se ušunjalo u Borovo Selo u nameri da skine jugoslovensku zastavu, istaknutu u čast praznika, i postavi novu hrvatsku zastavu. Stražari su zapucali i dvojicu ranili i zarobili. Sledećeg jutra, pedesetak hrvatskih policajaca napalo je Borovo Selo u nameri da oslobodi zarobljene policajce. Dočekani su paljbom. Dvanaest ih je poginulo.

Hrvatska je posle Borovog Sela pojačala antisrpsku i antijugoslovnesku kampanju. “Srbočetnička JNA” i “Srboslavija” postale su najčešće reči u političkom žargonu Hrvatske.

Pošto je snaga srpske pozicije bila u njenom savezništvu sa JNA, Hrvati su se opredelili da se okrenu dobijanju međunarodne podrške. Aduti su bili komunističko poreklo jugoslovenske vojske i nedemokratska praksa režima u Beogradu, koji je već tada mnoge iritirao svojom tvrdokornošću.