SADRZAJ
 
 
  
Diskusije
  
Vijesti
   
Dokumenti
   
Filmovi
  
Spiskovi
  
Slike
   
Drugi o KF
   
O nama
   
Linkovi
   
Kontakt
   
Glavna
 

Pretrazi Krajinaforce:


 
 ZLOCINI HRVATSKE
 


 
  Prijavite zlocine
  
Cinjenice
 
 Oluja
   Bljesak
   Medacki Dzep
 
 Miljevacki Plato
 
 Jasenovac
 
 Kako je unistena Krajina
 
 Zlocini Hrv. vojske i policije
 
 Zlocini u "Oluji", svjedoci

 



   KORISNO
 

   Domace ustanove
 
 International Organizations
   
Humanitarno-pravna pomoc
   
Kako do penzije u Hrvatskoj
    Promocije knjiga
   
Konvertor cirilice u latinicu
 
  Rijecnici

 
  Serbian - English
 
  English - Serbian



Grb Vojske Republike Srpske Krajine
 



 


   STRADANJE SVESTENIKA ZA VRIJEME NDH
 

Stradanje srpskog pravoslavnog sveštenstva gornjokarlovačke eparhije za vrijeme NDH


1. jerej Ilija Đ. Ajduković, paroh iz Srednje Gore
Rođen je u Ploči 31. jula 1905. godine. Osnovnu školu je završio u mestu rođenja, četiri razreda gimnazije u Zagrebu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Za sveštenika je rukopoložen 8. marta 1930. godine i postavljen je za kapelana u Metku, odakle je oktobra iste godine prešao na parohiju u Srednjoj Gori. Odlikovan je Ordenom Sv. Save Dž stepena.

Dana 19. aprila 1941. godine otac Ilija je sa urednom ustaškom propusnicom krenuo u Beograd. Ustaše su ga, pri samom ulasku u voz na železničkoj stanici u Lovincu, uhvatili i odvezli u zatvor. Posle dvodnevnog mučenja u zatvoru izveden je dva kilometra izvan Lovinca prema Vaganu i tu je ubijen 21. 4. 1941. godine.

2. protojerej Đuro Alagić, paroh iz Gornjih Dubrava kod Ogulina
Rođen je 6. avgusta 1882. godine u Mazinu, srez Gračac. Gimnaziju je završio u Sušaku, a bogosloviju 1907. godine u Reljevu. Za sveštenika je rukopoložen 18. novembra 1907. godine, a službovao je kao kapelan u Plaškom i kao paroh u Svračkovom selu, Visuću i Gornjim Dubravama. Kao rezervni vojni sveštenik proveo je u ratu tri godine, a 1939. godine je odlikovan činom protojereja.

Polovinom juna 1941. godine, prota Đuro je bio uhapšen u izveden na streljanje, ali tom prilikom nije streljan. Prema prikupljenim podacima prota Đuro je 22. juna 1941. godine, doveden u ogulinski zatvor zvani "Kula". Dana 29. juna 1941. godine, oko ponoći, prota je sa još jedanaest Srba izveden iz ćelije br. 4 i pod jakom stražom otpremljen prema Bisiljevu. Prota Alagić je sa tih jedanaest Srba ubijen iste noći na obali reke Dobre blizu Toš-Marije.

3. jerej Dane Babić, paroh u Svinjici
Rođen je 10. novembra 1884. godine u Petrinji. Realnu gimnaziju sa ispitom zrelosti završio je u Zagrebu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Za sveštenika je rukopoložen 27. januara 1912. godine i postavljen je za paroha u Svinjici, gde je služio Bogu i svome rodu sve do svoje mučeničke smrti.

U noći između 14. i 15. juna 1941. godine, ustaše su sa dva automobila došli iz Slunja u Svinjicu. Stali su ispred parohijskog stana i nasilno provalili u dom oca Daneta, uhvatili ga i poveli sa sobom. Nisu mu dozvolili ni da se potpuno obuče. Pravoslavni Srbi iz Svinjice, svedoci mučenja ovog srpskog sveštenika, pričali su da se kroz selo čulo njegovo strahovito jaukanje.

Istog dana popodne po Kostajnici, koja je od Svinjice udaljena svega trinaest kilometara, pročulo se da je mrtvo telo oca Daneta nađeno u selu Graboštanima, opština Majur, u jarku kraj puta pokriveno zemljom.

Leš oca Daneta pronašla je jedna devojčica. Čuvajući stado u Avgustinčićevoj bari primetila je u travi neke cipele. Kada je htela da ih uzme, videla je da one stoje na nogama čoveka, koji je bio zatrpan travom i busenjem. Devojčica je odmah obavestila svoje ukućane, pa su ljudi raskopali zemlju, izvukli leš i prepoznali sveštenika Daneta Babića. Neposredno posle toga, na lice mesta je izašla ustaška "komisija", koja je proglasila da su sveštenika ubili nepoznati ljudi. Ustaška "komisija" je naredila da se telo oca Daneta sahrani na svinjičkom groblju, ali nisu dozvolili da mrtvo telo svešteno-mučenika Daneta Babića poslednji put vidi njegova porodica. Oko groblja su postavili stražu da ga ne bi neko izvadio jer je telo bilo unakaženo.

4. jerej Nikola J. Bogunović, paroh u Donjem Lapcu
Rođen je 3. januara 1908. godine u Zrmanji kod Gračaca. Bogosloviju je završio 1929. godine u Sremskim Karlovcima, a za sveštenika je rukopoložen 22. februara 1932. godine u Nebljusima, a 1935. godine je došao za paroha donjo-lapačkog.

Otac Nikola je među prvima uhapšen od ustaša početkom maja 1941. godine u Donjem Lapcu i odveden je u logor Gospić, gde je teško mučen: tučen po tabanima, boden usijanim iglama po bradi, nosu i čitavom telu, čupani mu nokti i dlake iz brade i brkova. Majka ga je posetila u gospićkom zatvoru i jedva ga poznala na osnovu glasa. Preživeli očevici svedoče da mu je nos bio sav izobličen i natečen od udaraca te da se jedva micao od uboja.

Otac Nikola je u junu 1941. godine sa jednom grupom Srba - mučenika vezan žicom i odveden na Velebit. Tamo je bačen u provaliju zajedno sa mnogim pravoslavnim Srbima - njegovim parohijanima - koji su prošli gospićski logor.

Posle njegove mučeničke smrti, ustaše su došli u njegovu kuću i potpuno je opljačkali, a njegovu suprugu Daru pronašli su u Boričevcu sa dva sinčića - Pajom i Đokicom. Usmrtili su ih tako što su žive bacili u jednu jamu kraj Boričevca.

5. jerej Danilo Brakus, paroh u Bjelopolju kod Korenice
Rođen je 25. maja 1911. godine u Zalužnici kod Otočca. Šest razreda gimnazije je završio u Gospiću, a bogosloviju 1936. godine u Sarajevu. Za sveštenika je rukopoložen 30. marta 1938. godine.

Uhapšen je nekoliko dana posle proglašenja NDH. Pre nego što su ga odveli u Gospić, ustaše su ga držali u koreničkom zatvoru. U Korenici je mnogo mučen. Preživeli kažu da mu je brada bila posuta benzinom i zapaljena. Ubijen je polovinom 1941. godine u Gospiću.

6. jerej Miloš Vujić, paroh u Radovici kod Slunja
Rođen je 6. aprila 1917. godine u Vojišnici kod Vojnića. Po svršetku šestorazredne bogoslovije na Cetinju. Rukopoložen je za sveštenika 23. aprila 1939. godine i postavljen za paroha u Stipanju, gde je ostao do 30. septembra 1940. godine, kada je prešao na parohiju u Radovici.

Ustaše iz Slunja su na Vidovdan 1941. godine obilazili srpske kuće, hapsili muškarce i odvodili ih u Cetingrad, gde su ih zatvarali u žandarmerijsku stanicu. Te noći je uhapšen i otac Miloš.

U cetingradskom zatvoru su ih držali do pet sati popodne sledećeg dana, a onda su ih potrpali u kamione, odveli ih prema Velikoj Kladuši i sve ih pobili na mestu zvanom Mejino Stenje. Njihovi leševi pokopani su u protivtenkovskim rovovima, koji su ostali od bivše jugo-slovenske vojske.

Posle pokolja muškaraca prešlo se na pokolj žena. Njih su pohvatali 5. avgusta 1941. godine i sve ih pobili na bregu Banića Glavica, blizu šume Lepršnjak, dva kilometra od Cetingrada prema Krstinji. Tu je ubijena i popadija oca Miloša, Ljubica, koju su živu rasporili i izvadili joj dete iz utrobe, a drugo dete, od dve godine, su takođe zverski ubili.

7. jerej Nikola G. Vučković, paroh u Drljača-ma kod Petrinje
Rođen je 20. februara 1908. godine u Srbskim Moravicama kod Ogulina. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, a za sveštenika je rukopoložen 1932. godine i postavljen je na parohiju u Drljačama.

Posle dva hapšenja i puštanja na slobodu, uhapšen je treći put 23. maja 1941. godine. Ustaše su ga odvele u petrinjski zatvor. Odatle je, posle strahovitog mučenja, odveden u šumu Brezovica kraj Siska i ubijen.

Otac Nikola je javno istupao protiv pokrštavanja Srba. To je glavni razlog zbog čega je uhapšen. Viktor Novak u knjizi "Magnum crimen" piše:

"U Petrinju je došao Josip Orlić, sunjski župnik i po njegovom naređenju sazvani su svi Srbi u tamošnju školu. Orlić je održao govor u kome je spomenuo da je rimokatolicizam najstarija vjera na svijetu i da je samo ta vjera prava. Srbi su prije bili Hrvati i pripadali su rimokatolicizmu, pa su kasnije otpali od te vjere. Pošto u NDH ne smije biti nikakve druge vjere osim katoličke, to se i Srbi imaju da vrate u rimokatoličku vjeru, pa će usled toga postati ravnopravni sa ostalim Hrvatima. Srbi su šutke primili Orlićeva propagandna izlaganja. Kada je Orlić došao drugi put u Petrinju, praćen je velikim brojem naoružanih ustaša, izveo je ceremoniju prekrštavanja zajedno sa župnikom iz Kratečkog. Izvršio je i polaganje zakletve i data je pismena izjava, kako to oni čine svojevoljno, o čemu dakako nije moglo da bude riječi. Prije toga su ustaše u istom mjestu porušili pravoslavnu crkvu, a sveštenika Nikolu Vučkovića odveli i ubili u Brezovici kraj Siska" (str. 762).

8. jerej Petar Vučinić, član Crkvenog suda u Plaškom
Rođen je 12. jula 1904. godine u Srbskim Moravicama. Bogosloviju je završio 1925. godine u Sremskim Karlovcima. Za sveštenika je rukopoložen 17. januara 1927. godine i postavljen je za paroha u Majskim Poljanama, a zatim u Jasenovcu.

Otac Petar je uhapšen u Plaškom krajem maja 1941. godine i sproveden je u Zagreb. Iz Zagreba je oteran u logor "Danica" kod Koprivnice. Iz tog logora je 30. juna 1941. godine u osam sati uveče sa većom grupom Srba pod jakom stražom oteran u logor u Gospiću. U Gospiću je između 1. i 2. jula sa još nekoliko pravoslavnih srpskih sveštenika strahovito mučen, a potom su svi odvedeni i ubijeni u Jadovnu na Velebitu.

9. jerej Bogoljub Gaković, sekretar Crkvenog suda u Plaškom
Rođen je 1900. godine, u Bosanskoj Krupi. Osnovnu školu je završio u svom rodnom mestu, a gimnaziju i bogosloviju u Sarajevu. Rukopoložen je 1924. godine. Službovao je na parohiji u Bosanskoj Suvaji do 1928. godine kada odlazi u Ameriku za paroha tamošnjim Srbima. Iz Amerike se vratio 1933. godine i ponovo je došao na parohiju u Suvaji. Pred sam rat postao je sekretar Crkvenog suda u Plaškom.

Uhapšen je zajedno sa sveštenomučenikom Savom Trlajićem, episkopom gornjokarlovačkim, 17. juna 1941. godine u Plaškom. Zatvoreni su u štali Josipa Tomljenovića, poznatog ustaškog zlikovca, gde su bili mnogo mučeni. Nekoliko dana kasnije (20. maja) sa još dva sveštenika i većom grupom Srba otpremljen je za Gospić. Nešto kasnije, ustaše su ih odveli na Velebit i u Jadovnu ih sve pobili.

10. jerej Jovan S. Gvozdenović, paroh u Raduču kod Gospića
Rođen je 2. marta 1914. godine u Ponorima kod Otočca. Bogosloviju je završio 1938. godine u Sarajevu, a za sveštenika je rukopoložen 20. aprila 1939. godine i postavljen je za paroha u Studencima, odakle je kasnije prešao u Raduč.

Na Đurđevdan 1941. godine ustaše su upali u stan oca Jovana. Uhapsili su ga posle strahovitog kundačenja. Zajedno sa njim uhapšen je i njegov rođeni brat Nikola, marinski oficir, koji se kao ranjenik sklonio kod njega.

Obojica su ubijeni na putu prema železničkoj stanici, a njihova izmrcvarena tela su ostavljena na putu.

11. protojerej Branko B. Dobrosavljević, paroh u Veljunu
Rođen je 4. januara 1886. godine u Skradu kod Vojnića. Završio je osam razreda gimnazije i bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1908. godine, a rukopoložen je 22. marta 1909. godine i postavljen je za paroha u Buvači, Radovici i Veljunu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save i Ordenom Jugoslovenske krune Dž reda.

Na dan njegove Krsne Slave - Sv. Velikomučenika Georgija 1941. godine prota Branko je uhapšen od ustaša. Toga dana je ustaša Ivan Šajfor, učitelj iz Veljuna, sa svojim istomišljenicima počeo hapsiti Srbe u Veljunu, Cvijanović Brdu i Poloju. Tada je uhapšeno oko pet stotina Srba među kojima su bili otac Branko, njegov sin Nikola, student medicine, i otac Dimitrije Skorupan, paroh iz Cvijanović Brda.

Svi su bili zatvoreni u žandarmerijskoj stanici u Veljunu, gde su svi bili mučeni. Naročito je bio mučen protin sin Nikola. Sutradan, ustaše su naterali protu da svom živom sinu čita opelo. Svi su pobijeni 7. maja 1941. godine kod Hrvatskog Blagaja u šumi zvanoj "Kestenovac".

12. jerej Milan R. Diklić, paroh u Kosinju
Rođen je 1. novembra 1907. godine u Starom Selu kod Otočca. Bogosloviju je završio 1928. godine u Sarajevu, a za sveštenika je rukopoložen 29. novembra 1930. godine i postavljen je za paroha u Studencima, odakle je kasnije prešao na parohiju u Kosinj.

Otac Milan je uhapšen u svom stanu u Donjem Kosinju 18. juna 1941. godine i odveden u logor u Gospić. U logoru je viđen u drugoj polovini juna 1941. godine i zna se da je odveden na Velebit, u Jadovno, gde je ubijen. Sa njim je u logoru bio i otac Uroš Rajčević. I on je podelio istu sudbinu.

13. jerej Mile D. Dokmanović, paroh u Perjasici kod Vojnića
Rođen je 6. jula 1909. godine u Lapotu kod Ogulina. Bogosloviju je završio 1932. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 19. marta 1933. godine i postavljen je za paroha u Ličkim Osredcima, a potom u Poloju i Perjasici.

Dana 14. jula 1941. godine u Vojnić je stigla jedna grupa ustaša iz Vrgin Mosta. Odmah su počeli sa hapšenjem. Sa većom grupom Srba uhapšen je i otac Mile Dokmanović. Cela grupa je poterana u kamion i 29. jula je odvedena u pravcu sela Krnjaka. Svi su pobijeni maljevima i čekićima na mestu zvanom Božića Jarak, koje se nalazi u šumi pored Krnjaka na putu Karlovac - Plitvička jezera.

14. protojerej Vladimir P. Dujić, paroh i arhijerejski namesnik u Srbskim Moravicama
Rođen je 23. septembra 1868. godine u Modrušu kod Bugojna. Nižu realku je završio u Zagrebu, učiteljsku školu u Karlovcu, a bogosloviju 1890. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1890. godine u Pakracu i postavljen je za paroha u Senju. Tri godine kasnije, 1893. godine prešao je na dužnost kapelana u Rijeci, a posle toga vršio je dužnost paroha na parohiji u Močilama, a od 1900. godine u Srbskim Moravicama. Odlikovan je Ordenom Svetog Save XX stepena.

Na Pavelićev imendan - Sv. Antu (13. juna 1941. g.) - iz Ogulina je došlo petnaestak ustaša pod vođstvom jednog ustaškog satnika. Tada su u Srbskim Moravicama pohapšeni svi ugledniji Srbi. Sa njima je uhapšen i prota Vladimir Dujić.

Istog dana, svi su odvedeni u ogulinski zatvor, gde su držani dva dana, a zatim su upućeni u logor "Danica" kod Koprivnice.

Kada su stigli u logor, jedan ustaša je nekim predmetom udario protu po očima, razbio mu naočare koje su ga povredile i strašno ga je zlostavljao. Protu je oblila krv, ali nije pustio glasa već se držao "kao heroj čovjek, koji se nije bojao ni ustaša, ni smrti i koji je svojim držanjem u logoru svima imponovao i ulijevao hrabrost" - kako svedoči jedan očevidac.

Krajem juna je sa još 250 Srba upućen u Gospić, gde je u kaznenom zavodu isprebijan sa ostalim sveštenicima, a potom su svi odvedeni na Velebit i pobijeni u Jadovnu.

15. protojerej Milan I. Dokmanović, paroh u Plaškom
Rođen je 1. maja 1887. godine u Kruševicama kod Trebinja. Gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 27. septembra 1911. godine i postavljen je za protskog kapelana u Plaškom, gde je ostao do 1932. godine, kada je premešten na dužnost parohijskog sveštenika u Plaškom.

Ustaše su mu 25. aprila 1941. godine odredili kućni pritvor sa Episkopom Savom Trlajićem i još nekim sveštenicima. Uhapšen je 28. maja 1941. godine i odveden u ogulinski zatvor. Zatvoren je zajedno sa protom Isom Pejnovićem. Jednog dana, u njihovu ćeliju je upao jedan ustaša. Obojicu ih je izveo u dvorište i tu ih je mučio i maltretirao. Nekoliko dana im nisu davali hranu. Oko 9. juna 1941. godine jedna grupa od 46 Srba otpremljena je u logor "Danica" kod Koprivnice. U tom transportu se nalazio i prota Dokmanović.

Pre nego što su pošli, svi su izvedeni u dvorište, prislonjeni uza zid i u njih su bile uperene puške kao da će biti streljani. Cela grupa nije mnogo držana u Koprivnici već su sa još 250 Srba u noći između 1. i 2. jula odvedeni u Gospić, gde su svi pretučeni, a potom odvedeni na Velebit i pobijeni u Jadovnu.

16. jerej Milojko E. Došen, parohu Počitelju kod Gospića
Rođen je 10. aprila 1880. godine u Počitelju kod Gospića. Gimnaziju je završio 1898. godine u Sušaku, a bogosloviju 1904. godine u Zadru. Rukopoložen je 13. marta 1905. godine. Službovao je na parohijama u Širokoj Kuli i Ostrovcu. U Prvom svetskom ratu bio je zatočen u manastiru Gomirju. Posle rata je postavljen za paroha u Počitelju. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune Dž stepena.
Uhapšen je u Počitelju 16. juna 1941. godine i odveden je u ustaški logor u Gospiću. Krajem juna 1941. godine odveden je na Velebit, u Jadovno, gde je ubijen i bačen u jamu.

17. jerej Milan Đukić , sekretar Eparhijskog upravnog odbora u Plaškom
Rođen je 1885. godine u selu Grmuši kod Bihaća. Trgovačku školu je završio u Bihaću, a Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Rukopoložen je 1908. godine i postavljen je za paroha u Velikom Radiću, gde je ostao sve do 1925. godine, kada je postavljen za sekretara EUO Eparhije bihaćke. Nešto kasnije, prešao je na istu dužnost u Plaškom.

Uhapšen je krajem maja 1941. godine i odveden je u ogulinski zatvor "Kula". Iz Ogulina je upućen u Koprivnicu. Zna se da je bio i u zagrebačkom zatvoru. Krajem juna 1941. godine otac Milan je sa još 250 Srba i desetinom sveštenika sproveden u Gospić gde je između 1. i 2. jula pretučen, a potom je ubijen i bačen u jamu Jadovno na Velebitu.

18. protojerej Gligorije V. Živković, paroh u Bočugi kod Gline
Rođen je 24. januara 1871. godine u svešteničkoj porodici u Slabinji kod Kostajnice. Završio je šest razreda gimnazije, učiteljsku školu i bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 2. februara 1895. godine i postavljen je za sveštenika u Svinjici i Vlahoviću, a po očevoj smrti došao je za paroha u Bačugi.

Početkom juna 1941. godine ustaše su ga, zajedno sa većim brojem tamošnjih Srba, uzeli za taoca. Tom prilikom, svi su odvedeni u Petrinju, a zatim u Sisak. Iz Siska je 2. juna 1941. godine izveden iz zatvora zbog bolesti. Ubijen je sa većim brojem zatvorenika u šumi Brezovici iza Siska.

19. jerej Nikola M. Zagorac, paroh u Ličkom Petrovom Selu kod Korenice
Rođen je 9. septembra 1910. godine u Breziku kod Gospića. Bogosloviju je završio 1932. godine na Cetinju. Za sveštenike rukopoložen 1933. godine i postavljen je za paroha u Udbini, odakle je, nešto kasnije, prešao u Ličko Petrovo Selo.

Otac Nikola je uhapšen odmah po proglašenju NDH. Ustaše su ga, sa većom grupom njegovih parohijana, odveli u nepoznatom pravcu. Ima više svedočanstava o stradanju oca Nikole, ali se ne poklapaju.

Prema jednom svedočanstvu, ustaše su ih odveli u crkvenu portu u Ličkom Petrovom Selu i tu su ubili 43 Srbina. Među njima je bio i otac Nikola.

Po drugom, ustaše su u blizini Plitvičkih jezera ubili jednog pravoslavnog sveštenika. Njega su najpre popeli na zvonik, a zatim su ga bacili kroz otvor. Ustaše su, dok je sveštenik padao, sa zvonik vikali "NESTA KRSTA OD TRI PRSTA". Zatim su pritrčali polumrtvom svešteniku i probili ga bajonetom. To se desilo 13. avgusta 1941. godine.

Po trećem kazivanju, otac Nikola je ubijen na nekoj strugari blizu Bihaća sa još 700 Srba iz Ličkog Petrovog Sela.

Njegovu porodicu - suprugu i dvoje nejake dece - ustaše su oterali u Jasenovac u maju 1942. godine i tu im se izgubio svaki trag.

20. protojerej Geno Ilić, paroh u penziji iz Gospića
Rođen je 1863. godine u Smiljanu kod Gospića u svešteničkoj porodici. Višu gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1886. godine. Služio je na parohijama u Zrmanji i Gospiću.

Rat ga je zatekao kao teškog bolesnika vezanog za postelju. Ustaše mu ni bolesnom nisu dali mira pa su ga više puta mučili i zlostavljali. Umro je u julu 1941. godine. Sahranjen je tajno na gospićkom groblju uz prisustvo grobara i njegove supruge.

21. protojerej Ilija V. Ilić, penzionisani član Crkvenog suda
Rođen je 10. avgusta 1888. godine u Rujnici, srez Cazin. Posle šest razreda gimnazije upisao se u bogosloviju u Reljevu. Rukopoložen je 5. novembra 1910. godine i postavljen je za paroha u Stabandži kod Bosanske Krupe. Odatle je prešao u marićku parohiju da bi, nešto kasnije, došao u rodne Rujnice.

Uhvaćen je 1941. godine sa šestoricom crkvenih odbornika iz Rujnice i oteran je u Gospić, a odatle u Novomučeničko Jadovno. Posle hapšenja prote Ilije u Rujnici je spaljeno 60 srpskih kuća i crkva.

22. jerej Dimitrije D. Jerković, paroh u Širokoj Kuli kod Gospića
Rođen je 1909. godine u Divoselu. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima. Služio na parohijama u Smiljanu, Debelom Brdu i u Širokoj Kuli.

Otac Dimitrije je uhapšen 12. aprila 1941. godine. O njegovom hapšenju je dostavljen izveštaj Crkvenom sudu Eparhije gornjokarlovačke. Iz Široke Kule je odveden u logor u Gospić. Pouzdano se zna da je u gospićkom logoru bio 26. juna 1941. godine, kada je bio mučen i vređan. Iz Gospića je vezan odveden na Velebit. Prema jednom svedočanstvu, glava mu je bila razbijena još u Gospiću. Sa njim je mučen i prota Matija Stijačić, paroh iz Smiljana.

Prilikom ustaškog pokolja u Divoselu ubijeno je i jedno dete oca Dimitrija Jerkovića.

23. jerej Radovan Kovačević, paroh u Primišlju kod Slunja
Rođen je 23. marta 1908. godine u Latinu kod Plaškog. Bogosloviju je završio 1930 godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 2. avgusta 1931. godine i postavljen je za paroha u Radovici, odakle je kasnije prešao u Primišlje.

Dana 29. jula 1941. godine u Primišlje su došli ustaše iz Ogulina. Predvodio ih je Josip Tomljenović, ustaški logornik iz Plaškog. U Primišlje su stigli u toku noći. Na spavanju su pohvatali sve viđenije Srbe, a sa njima i oca Radovana.

Svi su odvedeni u Slunj, ali su Italijani pustili uhapšenog sveštenika. Posle tri dana, otac Radovan je ponovo uhapšen i oteran je u logor u Ogulinu. Prema jednom svedočanstvu, vraćen je u slunjski zatvor. Tada je uhapšena i njegova porodica, (supruga i dvoje dece). Jedno dete je streljano pred očima roditelja. Kada je majka potrčala da zaštiti svoje dete probodena je nožem. Nakon toga, streljan je i otac Radovan sa drugim detetom.

24. jeromonah Sava (Kojić), paroh u Buvači kod Slunja
Rođen je 1906. godine u Miletićevu (Banat).

Rano u zoru 9. avgusta 1941. godine ustaše su došli u Buvaču i pohapsili su mnoge Srbe, a sa njima i jeromonaha Savu. Sve su ih zatvorili u crkvu u Velikoj Kladuši i tu su ih podvrgli strahovitom mučenju.

Drugog dana po hapšenju, cela grupa je odvedena na mesto zvano Mejino Stenje. Svi su pobijeni i bačeni u protivtenkovske rovove.

Sutradan su meštani došli na mesto zločina i tu videli strašan prizor = nabacani i iskrvavljeni leševi njihovih komšija i rođaka sa povezanim rukama. Sve je ostalo tako do posle podne kada su ustaše doveli dvadesetak Srba, koji su nagrnuli zemlju i tako ih sahranili.

Nešto kasnije, ustaški pir je nastavljen. Iz sela Radovice, Ruševice, Selišta, Manjevca i Pašina Potoka pokupili su žene i decu, izveli ih na Banića Glavicu i sve ih pobili.

25. iguman Teofan (Kosanović), starešina manastira Gomirja
Rođen je 1881. godine u Veri kod Plaškog. Zamonašio se 1903. godine i kao jeromonah je opsluživao parohije u Marin Dolu, Ponikvama, Blinji i Gomirju. Za starešinu manastira Gomirja postavljen je 1929. godine i na toj dužnosti je ostao do svoje mučeničke smrti.

Iguman Teofan je uhapšen od ustaša sredinom juna 1941. godine zajedno sa jeromonahom Nektarijem (Dazgićem). Oterani su u ustaški logor "Kula" u Ogulinu. Posle osam dana mučenja, iguman je odveden u koprivnički logor "Danica". U Koprivnici je najviše mučen. Ustaše su mu nabili kamilavku na glavu, pa su ga onda tukli i mučili svakovrsnim mukama.

Iz Koprivnice je 30. juna 1941. godine U Gospiću je proveo neko vreme.

Iz Gospića je sa većom grupom Srba odveden na Velebit. Svi su mučeni, pobijeni i bačeni u jamu zvanu Jadovno.

26. jerej Spaso Lavrnja, paroh u Suvaji kod Donjeg Lapca
Rođen je 1912. godine u Pritoci kod Bihaća. Četiri razreda gimnazije je završio u Bihaću, a šestorazrednu Bogosloviju 1935. godine na Cetinju. Rukopoložen je 18. maja 1936. godine. Služio je na parohijama u Velikoj Kladuši i Suvaji.

Početkom juna 1941. godine otac Spaso se autobusom vraćao iz Bihaća. Ustaše su ga zadržali u Donjem Lapcu. Tu je držan nekoliko dana. Terali su ga da čisti ulice, a u zatvoru su mu čupali bradu i stavljali so u rane.

Dana 19. juna 1941. godine odveden je sa jednom grupom sveštenika u Gospić. Odatle su, nešto kasnije, odvedeni na Velebit. Ubijen je na Velebitu i bačen u jamu Jadovno.

Ustaše su 1. jula 1941. godine, posle hapšenja oca Spase, došli u Suvaju i odmah su počeli sa hapšenjem. U parohijskom domu su zatekli suprugu oca Spase - Ljubicu - koja je bila pred samim porođajem.

Ljubici su rasporili utrobu i izvadili nerođeno dete. Drugo dete, sinčića od četiri godine, ranili su iz puške, a potom su ga zaklali.

Italijanski karabinjeri su ostavili pisano svedočanstvo o ovom ustaškom zločinu. Tu se kaže:

"...Dana 18. juna ustaše su prisilili sveštenika Spasu Lavrnju iz Suvaje da siđe iz poštanskog automobila, a potom su ga oterali u šumu i ubili...

...Dana 1. jula ustaše su zapalili selo Suvaju i u tom požaru je izgorelo 25 kuća. U selu su ubijali žene, djecu i ljude u ukupnom broju od 300 lica od kojih je 170 zakopano u tri jame, a ostali su spaljeni.

Takođe, u Suvaji se desilo i ovo, ženi sveštenika Spasa Lavrnje, koji je ranije bio ubijen, ustaše su rasporili trbuh, izvukavši živo dete, koje su ubili."

27. protojerej Radovan Lapčević, paroh u Blatuši kod Vrgin Mosta
Rođen je 1863. godine u svešteničkoj porodici. Rukopoložen je 1888. godine. Služio je u na parohiji u Blatuši.

Uhapšen je početkom avgusta 1941. godine u svom stanu, gde je ležao kao težak bolesnik. Pošto se sam nije mogao podići iz kreveta, ustaše su ga silom izvukli iz kuće. Gurali su ga i bacali niz stepenice tako da je ispred kuće već bio onesvešćen.

Čim je došao svesti, počeo je da grdi ustaše zbog nečovečnog postupanja zbog čega su ga ovi još više mučili i tukli. Poveli su ga prema Vrgin Mostu. Putem do Vrgin Mosta (negde oko 2 kilometra) išao je veoma teško jer je bio bolestan, star i iznemogao. Ustaše su ga ubli čim su stigli u Vrgin Most. Njegovo mrtvo telo bacili su u jednu jamu pored puta.

28. protojerej Petar Majstorović, paroh u Ličkim Doljanima kod Donjeg Lapca
Rođen je 1870. godine u Boričevcu. Višu gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima 1894. godine. Rukopoložen je 1895. godine u Plaškom. Služio je na parohijama u Gračacu, Velikoj Popini, Štikadi, Mekinjaru, Ličkoj Jasenici, Osredcima i Doljanima.

Ustaše su 15. juna 1941. godine upali u selo i odmah su blokirali protinu kuću. Ustaše su upali u protinu kuću, izveli protu i njegovog bolesnog sina Milojka, studenta. Doveli su ih do kamiona i zajedno sa jednom većom grupom Srba odvezli u zator u Donjem Lapcu. Odatle su, u drugoj polovini juna 1941. godine, prebačeni za Gospić. U prvo vreme, prota i njegov sin bili su zajedno u ćeliji. Obojica su mučeni. Po pričanju preživelih mučenika, njih dvojicu su jedva prepoznali prilikom prvog izlaska u zatvorsku šetnju. Jedan komšija je zapitao Milojka kako to izgleda, a Milojko mu je na to odgovorio:

"Ovo nije skoro ništa, da nam vidiš leđa. Gore je i od ovoga to što moram gledati duševne patnje tatine. Čini mi se da bi i njemu i meni bilo lakše da smo razdvojeni i da ne gledamo muke jedan drugoga".

Noću 22. juna 1941. godine ustaše su pred protinom ćelijom mučili jednu ženu koja je u očaju vikala: "Ubijte me ja ne znam ništa. To zna kum proto".

Posle toga, ustaše su ubrzano došli do protine ćelije. Između sebe su se dovikivali: "Proto se objesio, a sin mu presjekao žile". Prota je nađen obešen. Odelo mu je bilo pocepano i krvavo. Skinuli su ga, izneli u dvorište i u njega ispalili jedan metak iz pištolja.

29. protojerej Dušan Malobabić, paroh u Kolariću kod Vojnića
Rođen je 31. oktobra 1866. godine u Plaškom. Bogosloviju je završio 1889. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 12. februara 1890. godine.

Prota Dušan je uhapšen sa sveštenicima Ninkovićem, Peuračom, Šušnjarom i Dokmanovićem, ali je kao star i iznemogao pušten. Nekoliko dana kasnije, ujutro oko pet sati, ustaše su upali u njegov stan, izveli ga i zaklali ga na nekih pedeset metara od njegove kuće.

Ustaše su, vrativši se u njegov stan, izveli njegovu popadiju Milevu i kućnu pomoćnicu i obe zaklali nedaleko od njega.

30. protojerej Miloš Mandić, arhijerejski namesnik iz Gračaca
Rođen je 1881. godine u Gračacu. Višu gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1908. godine. Služio je na parohijama u Plaškom, Gornjim Dubravama i Gračacu.

Uhapšen je od ustaša drugi dan po Spasovdanu (29. maja 1941. godine) i zatvoren sa većom grupom Srba u Gračacu. U zatvoru je mnogo mučen. U noći između 30. i 31. maja je sa još 26 Srba ubačen u kamion i odveden u pravcu Metka.

Svi su pobijeni u jednoj šumi između Metka i Vrebca. Bačeni su u jame koje su ranije iskopane. Za njihovu pogibiju saznali su čobani, koji su posle nekoliko dana tuda naišli i zatekli sveže humke i krv oko njih. Odmah su vest preneli u Gračac, odakle su došli Srbi, otkopali grobnicu i našli gomilu unakaženih leševa, koje su jedva prepoznali. Telo prote Miloša je najviše bilo unakaženo.

31. protojerej Georgije Marjan, paroh iz Senja
Rođen je 21. marta 1894. godine u Podrumu, srez Otočac. Klasičnu gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima (1907. godine). Rukopoložen je 7. decembra 1908. godine. Služio je na parohijama u Vodoteču, Lučanima i Senju. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune Dž reda i Ordenom Svetoga Save XX stepena.

Prota Georgije je uhapšen od ustaša u selu Brinja, na putu između Podruma i Senja. Odveden je u Gospić odakle je, svezan za kola, odveden na jedno groblje gde je živ spaljen u avgustu 1941. godine.

32. jerej Simeon Matić, paroh u Tržiću kod Plaškog
Rođen je 15. januara 1912. godine u Vučinić Selu (Srpske Moravice). Bogosloviju je završio 1934. godine u Sremskim Karlovcima, a rukopoložen je 20. januara 1936. godine. Služio je kao kapelan u Vojniću i paroh u Tržiću

Uhvaćen je u vozu, na železničkoj stanici Vukova Gorica, i odveden je u zagrebački zatvor, odakle je posle dva dana odveden prema Trešnjevki.

Ubijen je 17. jula 1941. godine.

33. jerej Petar N. Ninković, paroh u Vojniću
Rođen je 1. avgusta 1909. godine u Plaškom. Bogosloviju je završio 1913. godine u Sremskim Karlovcima. Neko vreme je služio kao pisar Crkvenog suda u Plaškom. Rukopoložen je 30. juna 1935. godine i postavljen je za paroha u Vrgin Mostu i Vojniću.

Ustaše su 14. jula 1941. godine došli i izvršili su masovno hapšenje Srba toga kraja. Tada su uhapšena i tri pravoslavna sveštenika, među kojima je i otac Petar Ninković. Posle dve nedelje, 29. jula, cela grupa je prebačena do mesta zvanog Banića Jaram, gde su svi, posle velikog mučenja, pobijeni.

34. jerej Vasilije Nakarada, paroh u Mašvini kod Slunja
Rođen je 2. januara 1917. godine u Ličkom Petrovom Selu kod Korenice, gde je i završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1939. godine i postavljen je za paroha u Mašvini kod Slunja.

Uhapšen je drugog dana septembra 1941. godine i, posle velikog mučenja, odveden je u Bihać. Tamo je ubijen i zakopan u zajedničku grobnicu na Garavicama, u kojoj se nalazi dvanaest hiljada pobijenih Srba iz bosanskih i ličkih krajeva.

35. protojerej-stavrofor Manojlo A. Oklobdžija, paroh u Vrelu kod Korenice
Rođen je 14. juna 1860. godine u Počitelju kod Gospića. Sedam razreda gimnazije i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima 1886. godine. Rukopoložen je 9. decembra 1886. godine i postavljen je za kapelana u Turjanskom, a potom je premešten na parohiju u Vrelo.

Za vreme Prvog svetskog rata je bio proganjan i hapšen. Dve godine je proveo u internaciji. U oslobođenoj Otadžbini odlikovan je Ordenom Svetoga Save XX stepena i Ordenom Jugoslovenske krune Dž reda.

Uhapšen je odmah po proglašenju NDH, ali je zbog starosti bio pušten pod uslovom da ne može činodejstvovati. Umesto njega, uhapšen je njegov sin, školski nadzornik u Korenici, koga su odveli u Gospić i na Jadovnu ubili.

Protu su mučili i proganjali. Umro je u Zagrebu 14. januara 1945. godine.

36. jerej Bogdan Opačić, paroh i arhijerejski namesnik u Glini
Rođen je u Škarama 1905. godine. Gimnaziju je završio u Otočcu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1925. godine. Rukopoložen je 1926. godine, a služio je na parohijama u Širokoj Kuli (Lika), Šemernici, Bečugi i Petrinji. U Glinu je došao 1940. godine.

U Glini su u noći između 10. i 11. maja 1941. godine vršena velika hapšenja Srba. Među uhapšenima je bio i otac Bogdan. Svi su bili zatvoreni u glinsku Crkvu. Poubijani su sledeće noći posle strahovitog mučenja. Svi su pobijeni u crkvi, a potom su odvezeni do mesta zvanog Prekope, šest kilometara udaljenog od Gline, gde su bačeni u tri velike jame.

37. protojerej Pavle T. Obradović, paroh u Nebljusima kod Donjeg Lapca
Rođen je 17. juna 1871. godine u Bruvnu kod Gračaca. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. U Karlovcima je završio i bogosloviju 1892. godine. Za sveštenika je rukopoložen 6. januara 1894. godine i postavljen je za paroha u Istoku, odakle je prešao u Nebljuse, gde ga je i rat zatekao.

Prota Pavle je u noći između 15. i 16. juna 1941. godine dobio poziv iz ustaškog stana u Donjem Lapcu da se odmah javi radi nekog saslušanja.

Otac Pavle je zatvoren odmah po dolasku u Donji Lapac. Odatle je posle nekoliko dana otpremljen u gospićski logor. Ubijen je nad Jadovnom na Velebitu.

38. jerođakon Dositej (Obradović), Plaško
Do biografskih podataka jerođakona Dositeja (Obradovića) nismo uspeli da dođemo.

U spisku sveštenika postradalih u NDH, koji je napravio istoričar Veljko Đurić, pod rednim brojem 122 (str. 113) navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od ustaša 1941. godine.

39. protojerej Rodoljub Pajić, paroh u penziji iz Petrinje
Rođen je 1861. godine u Uštici kod Jasenovca. Gimnaziju je započeo u Karlovcu, a završio je u Sremskim Karlovcima, gde je 1888. godine završio i bogosloviju. Rukopoložen je iste godine, a služio je na parohijama u Drljačama kod Slunja i Petrinji, gde je ostao do penzije.

Uhapšen je pred Petrovdan 1941. godine zajedno sa svojom suprugom. Otpremljeni su u caparški logor, gde su sa ostalim svešteničkim porodicama zlostavljani. Posle nekog vremena, prebačen je u Nedićevu Srbiju, gde je od posledica zlostavljanja i fizičke iznurenosti umro 31. decembra 1942. godine.

40. jerej Vujadin Panjković, paroh iz Debelog Brda kod Korenice
Rođen je 1. maja 1905. godine u Brlogu kod Otočca. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima 1927. godine, a rukopoložen je 31. marta 1929. godine. Služio je u Dobroselu, a nešto kasnije je prešao na parohiju u Debelom Brdu.

Otac Vujadin je uhapšen 28. maja 1941. godine. Ustaše su ga zatvorili u zatvor u Buniću, gde je strašno batinan. Odatle je prebačen u kazneni zavod u Gospiću. Ubijen je nad jamom Jadovno u Jadovno na Velebitu.

41. jerej Ilija Pavlica, paroh u Munjavi kod Ogulina
Rođen je 25. jula 1905. godine u Podumu kod Plaškog. Bogosloviju je završio 1930. godine u Sremskim Karlovcima. Posle rukopoloženja postavljen je za paroha u Javincu kod Dvora na Uni, odakle je premešten na parohiju u Munjavu kod Ogulina.

Uhapšen je od ustaša polovinom maja 1941. godine, ali je ubrzo pušten. Ponovo je uhapšen 12. juna 1941. godine i odveden u ogulinski logor "Kula", gde je strašno mučen. Iz Ogulina je transportovan u koprivnički logor "Danica". Odatle je, posle izvesnog vremena, premešten u gospićski zatvor, gde je u noći između 1. i 2. jula prebijen. Posle toga, odveden je na Velebit, na mučeničko Jadovno, gde je ubijen i bačen u jamu.

42. jerej Mile C. Peurača, paroh u Gornjem Budačkom kod Vojnića
Rođen je 22. juna 1907. godine u Gornjem Budačkom. Bogosloviju je završio 1931. godine u Sarajevu. Rukopoložen je 14. avgusta 1932. godine i postavljen je za paroha u Skradu. Posle toga, služio je na parohijama u Perjasici i Gornjem Budačkom.

Uhapšen je 14. jula 1941. godine i sproveden je u Vojnić, gde je neko vreme držan u kućnom pritvoru kod svog tasta Đoke Božidara. U to vreme, po Vojniću su vršena masovna hapšenja Srba.

Otac Mile je 29. jula 1941. godine odveden u ustaški zatvor. Tu su svi pohapšeni povezani žicom, potrpani u kamione i odvedeni u pravcu sela Krnjaka i streljani kod Božića Jarka, u šumi pokraj puta, koji spaja Karlovac i Plitvička Jezera.

43. protojerej Nikola Radmanović, paroh i arhijerejski namesnik u Slušnici kod Slunja
Rođen je u svešteničkoj porodici 1869. godine u Sadilovcu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju i učiteljsku školu je završio u Karlovcu, a bogosloviju 1895. godine u Zadru. Rukopoložen je 1896. godine i postavljen je za pomoćnika paroha u Plaškom. Godine 1900. premešten je na slušničku parohiju. Odlikovan je Ordenom Svetoga Save.

Prota Nikola je odmah po proglašenju NDH mogao otići u Srbiju, ali nije želeo da napusti svoj narod i Bogom mu poverene parohijane.

U Slušnicu su 2. avgusta 1941. godine došli predstojnik i komandir stanice sa ustašama iz Slunja. Odmah su zapečatili parohijski stan i crkvu, a protu su, sa njegovom suprugom Katarinom i ćerkom Ljubicom, odveli u Slunj i zatvorili u prostorije građanske škole, gde se u to vreme nalazilo još oko 700 zatočenih Srba toga kraja.

Pobili su ih, posle velikog mučenja, noću 2. avgusta 1941. godine. Svi su zakopani u zajedničku grobnicu, koja se nalazi s desne strane Korane na mestu zvanom Rastoke.

Posle toga, opljačkali su crkvu i parohijski dom, a onda ih do temelja srušili.

44. jerej Uroš S. Rajčević, paroh u Mogoriću kod Gospića

Rođen je 6. marta 1913. godine u Malom Halanu kod Gračaca. Bogosloviju je završio 1935. godine na Cetinju. Rukopoložen je 31. januara 1937. godine u Šibeniku i postavljen je za paroha u Mogoriću, gde je ostao do svoje mučeničke smrti.

Uhapšen je od ustaša 16. juna 1941. godine u Mogoriću i sproveden je u kazneni zavod u Gospiću. Tamo je mnogo mučen. Iz Gospića je na Vidovdan 1941. godine odveden na Velebit. Ubijen je nad Jadovnom sa sveštenikom Milanom Diklićem iz Kosinja.

45. protojerej Petar Rašeta, paroh u Buniću kod Korenice
Rođen je 24. marta 1887. godine u Donjem Lapcu od oca Jovana, sveštenika, i majke Sofije. Gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima (1898-1902). Rukopoložen je 1903. godine u Plaškom i postavljen je za činovnika Crkvenog suda. Godine 1905. prelazi za paroha u Krbavici, a odatle, nešto kasnije, prelazi u Bunić.

Uhapšen je 26. maja 1941. godine. Odmah je sproveden u Gospić, a odatle u Jadovno, gde je ubijen sa sveštenikom Vujadinom Panjkovićem.

46. protojerej Milan Rajčević, crkveno-sudski tužilac iz Plaškog
Rođen je 3. decembra 1886. godine u Divoselu (Lika). Gimnaziju i bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima (1910. godine). Služio je na parohijama u Osredcima, Širokoj Kuli, Zrmanji i Plaškom.

Uhapšen je krajem maja 1941. godine u Plaškom. Odatle je sproveden u ogulinski zatvor "Kula", gde je proveo neko vreme. Nešto kasnije, prebačen je u logor "Danica" kod Koprivnice.

Iako je bio krupan i snažan čovek, u zatvor je stigao kao senka. Bio je ošišan, obrijan i telesno unakažen. Jedva mu se mogao čuti glas. U logoru je stalno ponavljao: "Nas više nema".

Otpremljen je za Gospić 30. juna 1941. godine i tamo se zadržao samo jednu noć. Otpremljen je na Velebit i ubijen nad jamom Jadovno.

Njegova ćerka Dušanka je pošla da ga traži, ali se ni ona nije živa vratila.

47. jerej Vukolaj D. Skendžić, paroh u Brinju kod Otočca
Rođen je 10. marta 1904. godine u Ponoru kod Otočca. Bogosloviju je završio 1926. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 22. maja 1927. godine i postavljen je za paroha u Rujevcu kod Dvora na Uni. Nešto kasnije, premešten je u Brinje, gde ga je i rat zatekao.

Uhapšen je 22. juna 1941. godine oko tri sata ujutru. Tada je pet naoružanih ustaša upalo u njegov stan. Odveli su ga u brinjski zatvor, gde su ga držali tri dana. Posle toga o njemu se ništa nije znalo.

Po završetku rata, ustaški zločinac Stipe Javor je na suđenju priznao da je 25. juna 1941. godine ubio sveštenika Vukolaja Skendžića u šumi zvanoj "Škamrica" nedaleko od Brinja i da ga je potom bacio u provaliju.

48. jerej Dmitar B. Skorupan, paroh iz Cvijanović Brda kod Slunja
Rođen je 28. jula 1911. godine u Laptu kod Plaškog. Bogosloviju je završio 1931. godine u Bitolju. Rukopoložen je 24. jula 1932. godine i postavljen je za paroha u Cvijanović Brdu, gde ga je i rat zatekao.

Ustaše su noću, 6. maja 1941. godine, došli u Veljun i Cvijanović Brdo (to je bila ustaška grupa iz Slunja - nap. V. Dž.) i, uz pomoć domaćih ustaša iz Hrvatskog Blepara, uhapsili su oca Dmitra i skoro sve pravoslavne Srbe toga kraja (koji se nisu sklonili).

Sutradan, 7. maja, otac Dmitar je sa protom Dobrosavljevićem i celom grupom Srba odveden u pravcu Hrvatskog Blagaja. Tamo su, u neposrednoj blizini škole, svi pobijeni.

49. jerej Radivoj I. Stanisavljević, paroh iz Korenice
Rođen je 20. februara 1891. godine u Gračacu. Bogosloviju je završio 1915. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 3. avgusta 1916. godine. Služio je na parohijama u Raduču, Krbavici, a potom u Korenici.

Ustaše su 1. jula 1941. godine pohapsili sve viđenije Srbe koreničkog kraja. Među njima je bio i otac Radivoj. Njega su najpre držali u zatvoru ustaškog logora u Korenici, gde su ga mučili na sve moguće načine.

Prema nekim svedočanstvima, otac Radivoj je ubijen u Korenici ili u njenoj okolini, a prema drugim, odveden je u Bihać i ubijen je na Prijeboju, između Korenice i Ličkog Petovog Sela.

50. jerej Jaša Stepanov, paroh u Plaškom
Rođen je 1910. godine u Turiji (Bačka). Nižu gimnaziju je završio u Starom Bečeju, a bogosloviju 1934. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1935. godine i postavljen je za paroha treće plaščanske parohije, gde ga je i rat zatekao.

Otac Jaša Stepanov je, posle kraćeg vremena provedenog u kućnom pritvoru, uhapšen 10. juna 1941. godine. Ustaše su njega i protu Rajčevića otpremili u ogulinski zatvor "Kula". Odatle je, sa ostalim sveštenicima, prebačen u zloglasni koprivnički logor "Danica". Iz koprivničke "Danice" je 30. juna 1941. godine prebačen u logor u Gospiću.

Ubijen je na Velebitu i bačen je u jamu Jadovno.

51. protojerej Matija Stijačić, paroh u Smiljanu kod Gospića
Rođen je 1883. godine u Klobucima kod Trebinja. Po završenoj bogosloviji i rukopoloženju, služio je na parohijama u Americi. U Americi je sastavio "Zbornik molitava i crkvenih pesama sa odgovoranjem na liturgiji".

U Otadžbinu se vratio 1935. godine i postavljen je za paroha u Smiljanu (rodnom mestu našeg naučnika Nikole Tesle), gde je služio do svoje mučeničke smrti.

Uhapšen je 12. aprila 1941. godine u Smiljanu i odveden je u gospićski zatvor. Ustaške vlasti su zvanično obavestile Crkveni sud u Plaškom da su prota Matija Stijačić i sveštenik Dimitrije Jerković uhapšeni.

U Gospiću su zlostavljani tako da su viđeni da se jedva kreću od pretrpljenih batina. Prema nekim podacima, prota Matija je od batina umro u zatvoru, a prema drugim - otpremljen je na Velebit i tamo je ubijen.

52. jerej Đuro Stojanov, veroučitelj u Plaškom
Rođen je 1919. godine u Škarama kod Otočca. Nižu gimnaziju je završio u Otočcu, a bogosloviju 1939. godine na Cetinju. Posle rukopoloženja postavljen je za veroučitelja u građanskoj školi u Plaškom.

Uhapšen je 17. jula 1941. godine zajedno sa episkopom Savom Trlajićem. Zatvoreni su u štalu ustaše Josipa Tomljenovića. Tu je strahovito mučen, a onda je prebačen u kazneni zavod u Gospiću.

Ubijen je krajem jula 1941. godine na Velebitu i bačen u jamu Jadovno.

53. iguman Metodije Subotin, paroh vrbovski i sabrat manastira Gomirja
Rođen je 21. marta 1879. godine u Bačkom Gradištu. Zamonašen je 28. septembra 1903. godine u manastiru Beočinu. Bio je iguman manastira Privina Glava (Srem), a nešto kasnije je prešao u manastir Gomirje, gde je opsluživao vrbovsku parohiju.

Uhapšen je početkom juna 1941. godine (na drugi dan Duhova) i zatvoren je u ogulinski zatvor "Kula". Odatle je, 17. juna 1941. godine, upućen u Koprivnicu.

Po dolasku u Koprivnicu, ustaše su ceo vod zatvorenih Srba naterali da trči kroz grad. Iguman, kao star čovek, nije mogao da trči te ga je jedan ustaša udario kundakom po glavi tako da se onesvestio i pao.

Iz Koprivnice je 30. juna 1941. godine prebačen u Gospić, a odatle je otpremljen na Velebit. Ubijen je na Velebitu i bačen je u jamu Jadovno.

54. jerej Stevan Đ. Ćurčić, paroh ogulinski
Rođen je 1. decembra 1905. godine u Podrumu kod Otočca. Bogosloviju je završio 1926. godine u Sarajevu. Rukopoložen je 19. marta 1927. godine i postavljen je za paroha u Boviću kod Vrgin Mosta, odakle je 1938. godine premešten u Ogulin.

Uhapšen je odmah po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije i zatvoren je u ogulinsku "Kulu". Odatle je sproveden u Karlovac, pa u Vrgin Most, gde je strašno mučen. Iz Vrgin Mosta je otpremljen u Glinu. I tamo je, takođe, mučen. Iz Gline je odveden u Zagreb, a iz Zagreba, 6. juna 1941. godine, u zloglasnu "Danicu" kod Koprivnice.

U "Danicu" je stigao sav izobličen i deformisan. Jedno oko mu je bilo u krvi, skoro izbijeno. Jedva se, po pričanju preživelih, držao na nogama. Po dolasku u logor ustaše su ga naizmenično tukli.

Iz Koprivnice je 30. juna otpremljen u Gospić, a odatle na Velebit, gde je ubijen i bačen u jamu Jadovno.

55. protojerej Stevan Ćirić, paroh iz Ogulina
Do biografskih podataka sveštenika Stevana Ćirića nismo uspeli da dođemo.

U spisku srpskih sveštenika, koji je u knjizi "Ustaše i pravoslavlje" objavio istoričar Veljko Đurić, pod rednim brojem 183 (str. 116) navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od ustaša 1941. godine.

56. protojerej Andrija Cvjetićanin, paroh u Tomin Gaju kod Gračaca
Rođen je 1863. godine u Visuću kod Udbine. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, a rukopoložen je 1891. godine u Plaškom. Služio je u Metku, Raduču, Doljanima, Osredcima i Tomin Gaju.

Prota Andrija se u prvim danima postojanja NDH sa narodom prebacio u Gubavčevo Polje. Iako star i bolestan, trpeo je sa svojim parohijanima nesreću, koja je pogodila njegov narod.

Prota Andrija Cvjetićanin je umro 1943. godine. Sahranjen je na seoskom groblju.

57. jerej Jovan J. Čakširaš, paroh u Toboliću kod Slunja
Rođen je 24. marta 1909. godine u Crkvenom Boku kod Kostajnice. Bogosloviju je završio 1934. godine u Prizrenu. Rukopoložen je 3. jula 1938. godine i postavljen je za paroha u Toboliću.

Uhapšen je u aprilu 1941. godine sa svim sveštenicima iz Slunja i okoline. U zatvoru je pretučen, pa pušten. Posle nekoliko dana, ponovo je uhapšen i držan je u zatvoru petnaest dana, pa je zbog bolesti i izmučenosti pušten.

Proteran je za Beograd, gde je umro 19. juna 1941. godine od posledica zlostavljanja i bolesti.

58. jerej Dušan Šušnjar, paroh iz Dunjaka kod Vojnića
Rođen je 20. februara 1910. godine u Janja Gori kod Plaškog. Bogosloviju je završio 1931. godine u Bitolju. Posle rukopoloženja postavljen je za paroha u Dunjaku.

Uhapšen je 14. jula 1941. godine i otpremljen je u Vojnić, gde je stavljen u kućni pritvor. Ustaše su ga 29. jula odveli u zatvor sa još 500 Srba toga kraja. Svi su vezani žicom, stavljeni u kamione i odvezeni prema Krnjaku. Pobijeni su i bačeni u jamu kod Božića jarka.

59. protojerej Đuro Kosanović, paroh u Plaškom
Do biografskih podataka protojereja Đura Kosanovića nismo uspeli da dođemo.

U "Spisku sveštenika Eparhije gornjokarlovačke izginulih tečajem rata", koji je overio protojerej-stavrofor Isa J. Pejnović, a koji je objavljen u knjizi "Od Kosova do Jadovna" episkopa Dr Atanasija Jevtića, pod rednim brojem 35 stoji ime prote Đure Kosanovića i podatak da je ubijen u februaru 1942. godine u Plaškom.

60. jerej Stanislav Nasadil, paroh u Ličkoj Jasenici
Rođen je 1904. godine u Čehoslovačkoj. Bogosloviju je završio 1928. godine u Bitolju. Služio je kao ličko-jasenički paroh.

Uhapšen je 17. juna 1941. godine u Plaškom. Ustaše su ga zatvorili u štalu ustaškog zlikovca Josipa Tomljenovića. Sa njim je bio i episkop Sava Trlajić. Odatle je 20. juna upućen u Gospić, gde je nekoliko dana kasnije ubijen.

61. jerej Neđeljko Radaković, paroh osrečki
Do biografskih podataka sveštenika Neđeljka Radakovića nismo uspeli da dođemo.

U pomenutom spisku prote Ise J. Pejnovića po rednim brojem 53 navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od ustaša u februaru 1942. godine u Srednjoj Gori. Do detaljnijih podataka o njegovoj mučeničkoj smrti nismo uspeli da dođemo.

62. veroučitelj Rade Stanisavljević iz Karlovca
Do biografskih podataka veroučitelja Rada Stanisavljevića iz Karlovca nismo uspeli da dođemo.

U pomenutom spisku prote Ise J. Pejnovića pod rednim brojem 61 pominje se njegovo ime i podatak da je ubijen u leto 1941. godine u okolini Karlovca. Do detaljnijih podataka o njegovoj smrti nismo uspeli da dođemo.

63. protojerej Boris Muljev, paroh u Skradu
Rođen je 1876. godine u Rusiji. U Rusiji je završio Duhovnu akademiju. U Kraljevinu Jugoslaviju je došao kao izbeglica posle krvave Oktobarske revolucije. Služio je na parohijama u Komogovini, Borojevićima, Štikadi i Skradu.

Ubijen je od ustaša u avgustu 1941. godine kod Slunja. Do detaljnijih podataka o njegovoj mučeničkoj smrti nismo uspeli da dođemo.

64. protojerej Mihailo S. Gutovski, paroh u Trebinji
Rođen je 8. novembra 1881. godine u Novom Aleksinku, Vojinska oblast, u Rusiji. Plevansku duhovnu školu je završio 1897. godine, a 1903. godine diplomirao je na volinskoj Duhovnoj akademiji. U Kraljevinu Jugoslaviju došao je kao izbeglica posle krvave Oktobarske revolucije. Služio je na parohijama u Sjeničaku i Trebinji kod Vojnića.

Ustaše su ga uhapsili na Badnji dan 1942. godine u Trebinji. Zatvorili su ga u podrum jedne privatne kuće u blizini železničke stanice, gde je mnogo mučen. Ubijen je na Božić 1942. godine. Njegovo mrtvo telo ostavljeno je u podrumu. Ustaše su, kada mu se telo gotovo raspalo, naredili meštanima da ga iznesu i u dvorištu zakopaju.
 


 



 


  
AKTUALNO
 

 

 
 FILMOVI
 

   Pad Krajine
   Jedinica
  
Na Drini grobnica
  
Mucenici - Lora
  
Rat koji se mogao izbjeci
  
Oluja nad Krajinom
  
Vapaj tisine
   Jauk
  
Zlocin - Miljevacki plato
  
Proboj Koridora
  
Istina
  
Republika Srpska Krajina ...

   I jos mnogi
drugi
 
 

   IZDANJE KRAJINAFORCE-A
 

 

 


 
 ZASTITA
 

   NOD32 - antivirus
   ZoneAlarm - firewall

 
 Ad-Aware - spyware cistac
   Firefox
- internet browser



 

 

 

Copyright Krajinaforce - All Rights Reserved.  Best viewed using 1024x768 or higher resolution. Designed by dj-zombi