SAVO ŠTRBAC: HRVATSKA POZIVA SRBE NA POVRATAK, A PORUČUJE – NEMOJTE SE VRAĆATI
Inerviju za Radio Slobodna Evropa (u donjem tekstu kao "RFE"), 04.08.2003
Nebojša GRABEŽ - Milorad MILOJEVIĆ



U BEOGRADSKOJ CRKVI SVETOG MARKA JUČE JE, NA GODIŠNJICU POČETKA AKCIJE HRVATSKIH ORUŽANIH SNAGA "OLUJA", ODRŽAN PARASTOS SVIM POGINULIM U RATOVIMA OD 1991. DO 1995. GODINE. ISTIM POVODOM, NEKOLIKO UDRUŽENJA KOJA SE BAVE PROBLEMIMA IZBEGLIH I RASELJENIH LICA UPUTILO JE OTVORENO PISMO HRVATSKOM PREDSEDNIKU, PREMIJERU I PREDSEDNIKU SABORA - SA PORUKOM DA U PROTEKLIH OSAM GODINA NIŠTA NIJE UČINJENO DA SE IZBEGLICE VRATE U SVOJE DOMOVE I DA SU POZIVI NA POVRATAK "PRAZNI I NEISKRENI".

RFE



“Već osam godina pitamo se šta se to dogodilo. Do danas nismo zadovoljni odgovorom i oni koji ne znaju, ne znaju da nam kažu. Oni koji znaju ili neće ili ne znaju kako da nam kažu”, rekao je na parastosu u crkvi Svetog Marka izaslanik srpskog patrijarha Pavla protojerej Mihajlo Arnaut. U sinhronizovanoj vojno-policijskoj akciji 4. avgusta 1995. godine prestala je da postoji tadašnja Republika Srpska Krajina, a oko 200.000 Srba sa Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije kreće ka Srbiji i Crnoj Gori u, kako kaže Slavko Štrbac iz centra Veritas...:

ŠTRBAC




... Dotad najveću srpsku seobu.

RFE




Preciznih podataka o broju poginulih u akciji “Oluja” nema. Pojedini izvori navode cifru od 1805 nestalih osoba, dok hrvatski Helsinški odbor tvrdi da je tokom operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono-informativni centar Veritas, prema tvrdnji Save Štrpca, u svojoj evidenciji ima imena 1960 poginulih i nestalih Srba.

ŠTRBAC




Od čega čak 1205 civila, a među njima 522 žene i 12-oro djece.

RFE




Prema podacima UN-a zapaljeno je 22.000 kuća a imovina je pre paljenja opljačkana. Dvesta hiljada Srba završilo je u izbeglištvu bez velike nade da će se jednog dana vratiti na svoja ognjišta. “Vremena u kojima se nalazimo su vrlo teška i sumorna. Oni kažu da mi nemamo pravo na stanove, da smo ih napustili takoreći dobrovoljno a znade se kako smo ih napustili i na koji način. Zna se da onaj ko ih nije napustio da bi bio zaklan i ubijen.” Kakav je položaj ovih ljudi danas? “I dalje smo uglavnom prognanici, beskućnici, apatridi, iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca. I dalje se želimo vratiti u svoj zavičaj, na svoja imanja i u svoje stanove, ali želimo da naš povratak bude dostojan čoveka na početku trećeg milenijuma.” Iako se većina izbeglih izjašnjava za povratak u Hrvatsku, podaci o broju povratnika se bitno razlikuju. Nekoliko udruženja koja se bave problemima izbeglih i raseljenih, uputilo je otvoreno pismo hrvatskom predsedniku, premijeru i predsedniku Sabora sa porukom da u proteklih osam godina ništa nije učinjeno da se prognani vrate u svoje domove i da su pozivi na povratak prazni i neiskreni. S druge strane, hvrvatske vlasti tvrde da se u Hrvatsku iz Srbije i Crne Gore vratilo 78.882 građana srpske nacionalnosti. Međutim, Petar Lađević, savetnik bivšeg jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, kaže da ovakve izjave zvuče nerealno:

LAĐEVIĆ




Izgleda da se i dalje koriste onim tipom interpretacije, da ako čovek ima hrvatska dokumenta i podnio je neki zahtjev za neki tip svoje imovine u Hrvatskoj, da je on ujedno i povratnik.

RFE




Šta kažu podaci UNHCR-a? Vesna Petković:

PETKOVIĆ




Te razlike između brojeva postoje na obe strane, ali ono s čim mi možemo da izađemo jeste ova cifra od oko 20.000 ljudi koji su se vratili u Hrvatsku uz neku pomoć UNHCR-a.

RFE




Strateški plan Vlade Srbije za one koji ne žele ili ne mogu da se vrate jeste integracija u ovdašnje društvo.

LAĐEVIĆ




Ljudi su iz statusa izbjeglice u stvari sada prešli u status siromaštva. Jer, uopće, socijalna situacija u Srbiji ni na koji način ne pogoduje tome da oni dođu do nekog normalnog zaposlenja, a samim tim i do normalne integracije u društvo Srbije i Crne Gore.

RFE




Verovatno je najteža situacija u kolektivnim centrima u kojima živi oko 30.000 ljudi, od kojih 16.000 iz Hrvatske i BiH. Inače, ovo je godina ukidanja kolektivnih centara u Srbiji. O uslovima života u jednom od njih, stanari centra u Kragujevcu:

STANARI




Kao što vidite nije baš najbolje, bilo nas je 40, sad nas ima oko 18. Dve familije su otišle za Australiju, dve familije u okolicu Beograda, dve su se vratile... dole, na selo... Nemam nigde da se vratim. Prema tome, meni jedino preostaje da ostanem u ovoj Srbiji.

RFE




Dok zamenik republičkog sekretara za izbeglice Bojan Anđelković tvrdi...:

ANĐELKOVIĆ




Problemi se polako rešavaju, nažalost, nedostaje još jedan značajan iznos finansijskih sredstava.

LAĐEVIĆ




Svi oni problemi koji su prije postojali, postoje i sada, samo što se o njima nešto manje govori. Ali, nikakav muk o toj problematici neće pomoći tim ljudima i smatram da će se uskoro neke akcije morati mnogo ozbiljnije poduzeti.

* * * * *






NAKON OSAM GODINA OD AKCIJE “OLUJA” KOJA JE IZ HRVATSKE, PADOM SRPSKE KRAJINE, PROTJERALA VIŠE OD 200 000 SRBA, NIJE UČINJENO GOTOVO NIŠTA DA SE ONI VRATE SVOJIM DOMOVIMA. TO POKAZUJE I STVARNI POVRATAK U HRVATSKU KOJI JE MANJI OD 40 000 ONIH KOJI SU ODLUČILI DA OSTANU U SVOJOJ VRAĆENOJ IMOVINI, ŠTO JE MANJE OD 10 POSTO OD 400 000 SRBA KOJI SU U VRIJEME RATA UOPŠTE NAPUSTILI HRVATSKU, KAŽE SAVO ŠTRBAC, DIREKTOR DOKUMENTACIONO-INFORMACIONOG CENTRA “VERITAS”








RFE




Nakon osam godina od akcije “Oluja” koja je iz Hrvatske, padom Srpske Krajine, protjerala više od 200 000 Srba, nije učinjeno gotovo ništa da se oni vrate svojim domovima. To pokazuje i stvarni povratak u Hrvatsku koji je manji od 40 000 onih koji su odlučili da ostanu u svojoj vraćenoj imovini, što je manje od 10 posto od 400 000 Srba koji su u vrijeme rata uopšte napustili Hrvatsku, kaže Savo Štrbac, direktor dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”. Oni koji su se vratili teško žive i ostvaruju svoja prava. Čak i posljednji poziv Ivice Račana svim izbjeglicama da se vrate kućama ne znači ništa. Ustvari je iznuđen od međunarodne zajednice zbog kandidature za prijem u Evropsku uniju, smatra Štrbac:

ŠTRBAC




Ko malo proanalizira šta oni to nude za povratak, vidjeće upravo da taj poziv više znači – nemojte se vraćati, jer vam mi zapravo ništa ne nudimo, osim ovih sudskih procesa, zatvora i raznih problema, peripetija sa dokumentima, sa imovinom i sa bilo čim.

RFE




U akciji “Oluja” koja je počela 4. avgusta 1995. godine i nedugo nakon nje, prema dosadašnjim podacima, pogunilo je 1960 lica, od čega 1205 civila. Problem predstavlja što je od ovog broja poginulih svega 335 tijela identifikovano i vraćeno porodicama. Dok se veoma malo volje pokazuje za procesuiranje zločina počinjenih u “Oluji”, dotle hrvatske vlasti veoma ažurno otvaraju optužnice protiv Srba, kaže Štrbac:

ŠTRBAC




Hrvati imaju taj strašan obrambeni sistem, koji onemogućava ili otežava povratak Srba, a to su ovi krivični procesi. Kad im god neko zasmeta ili kad je na neko području povećan povratak Srba, oni aktiviraju krivične procese i oni imaju fantastičan efekat. To su, po meni, najperfidniji načini etničkog čišćenja, bolje rečeno držanja Srba što dalje od hrvatskih granica. Hrvati jednostavno na ovaj način održavaju tu svoju stečenu i dugo očekivanu demografsku ravnotežu, a zna se šta to znači.

RFE




Politika Hrvatske u programu povratka i stambenog zbrinjavanja također je poziv Srbima da nemaju šta da traže u Hrvatskoj:

ŠTRBAC




Bivšim nosiocima stanarskih prava se ne nude njihovi stanovi, već im se nude nekakve alternative, nude im se krediti iz takozvane podsticajne stanogradnje, nude im državne stanove u najam, kojih nema i pitanje je da li će ih ikada i biti. A kako će čovjek da se vrati i da mu daju kredit? Jer, kredit treba vraćati. A da bi vratio kredit, moraš imati pare. Da bi imao pare, moraš imati nekakav posao, a to niko ne nudi.

RFE




U BiH, odnosno Republici Srpskoj, prema različitim podacima, danas boravi od 25 000 do 40 000 Srba izbjeglih iz Hrvatske i to najveći broj izbjeglica nakon “Oluje”.