Ubiti, proterati, raseliti!

OPTUŽNICA haškog tužilaštva protiv trojice hrvatskih generala - Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, raspolaže mnogo većim dokaznim materijalom nego što se dosad mislilo. Ne radi se samo o količini, nego i o njihovoj verodostojnosti i snazi. Temelj optužnice protiv hrvatskih generala je 17 transkripata sastavljenih u kabinetu bivšeg predsednika Franje Tuđmana, obelodanio je nedavno zagrebački "Nacional".
Prema mišljenju haškog tužilaštva, ti transkripti dokazuju da je postojao plan etničkog čišćenja Srba s područja nekadašnje Republike Srpske Krajine, iza kojeg je stajao politički i vojni vrh hrvatske države. Dosad se mislilo da je transkript Tuđmanovog sastanka s najvišim vojnim i političkim vrhom, 31. jula 1955. na Brionima, jedini ključni dokaz kojim haško tužilaštvo raspolaže protiv hrvatskih generala.

Međutim, tužilaštvo je uspelo da dođe do niza drugih značajnih transkripata, prema kojima je plan isterivanja Srba iz Hrvatske započeo još 1992. u skladu s Tuđmanovom idejom o "humanom preseljenju stanovništva.

MORAJU NESTATI

OVAJ nedeljnik je stekao uvid u sadržaj optužnice haškog tužilaštva na 44 stranice protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, u kojem
Tužilaštvo iznosi pregled materijala kojim će dokazati odgovornost trojice generala za zločine nad srpskim
stanovništvom pre, tokom i posle operacije "Oluja", u razdoblju između jula i septembra 1995, kao i dodatak od 16 stranica s raznim aneksima u kojima su popisane srpske civilne žrtve. Ti zločini, prema tužilaštvu, počinjeni su etničkim čišćenjem koje je smišljeno u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Republici Hrvatskoj i optuženim generalima neće biti lako da sruše tezu haškog tužilaštva o zločinačkom poduhvatu koja, ako se dokaže, može imati dalekosežne negativne posledice za međunarodni položaj Hrvatske, ali i za njenu bližu i dalju
prošlost.
Kako bi se dokazalo postojanje takve organizacije, haško tužilaštvo u optužnici polazi od Tuđmanovog brionskog sastanka s najvišim vojnim i političkim vrhom, na kojem je doneta odluka o napadu na RSK i u samom uvodu dokazivanja postojanja zločinačkog poduhvata navodi Tuđmanovu izjavu: "... važno je da se ti civili pokrenu i tada će ih slediti vojska, i kada se kolone pokrenu, to će imati psihološki efekat jednih na druge."

Tužilaštvo navodi kako je na istom sastanku Tuđman naglasio: "...moramo izvršiti takve udare da Srbi praktično moraju nestati."
Na Tuđmanovu izjavu tužilaštvo je nadovezalo i izjavu Ante Gotovine s istog sastanka: "Veliki broj civila već napušta Knin i kreće se prema Banjaluci i Beogradu. To znači, ako nastavimo s ovakvim pritiskom, verovatno za neko vreme neće ostati puno civila nego samo oni koji su morali da ostanu jer nisu imali mogućnosti da odu."

Tužilaštvo objašnjava tu Gotovinovu izjavu tvrdeći da je 2. avgusta 1995. on na terenu definisao prirodu spomenutog "pritiska" na civilno stanovništvo izdajući naređenje za udare "na gradove Drvar, Knin, Benkovac, Obrovac i Gračac vatrom iz topova".

ETNIČKO RAZGRANIČENJE

KAD objašnjava postojanje zločinačkog poduhvata, tužilaštvo se ne bavi toliko vojnim aktivnostima, već to objašnjava s nekoliko važnih činjenica i izjava najviših hrvatskih državnih zvaničnika još od 1992. Tužilaštvo smatra da je cilj proterivanja Srba iz Krajine, zapravo, bio dugoročni interes predsednika Tuđmana povezan s idejom o potrebi etničke homogenosti nacija na određenom prostoru.
Tuđman je, prema tvrdnjama tužilaštva, etničku rascepkanost na prostorima Jugoslavije video kao istorijski problem koji može biti rešen, na primer, preseljeljem stanovništva s jednog područja na drugo. Bilo je to razumno rešenje za Tuđmana i njegove najbliže saradnike, kao i za srpske zvaničnike, za njih je preseljenje dva naroda bilo od zajedničkog interesa, tvrdi tužilaštvo. U septembru 1992. bosanski Srbin Nikola Koljević, visoki zvaničnik tadašnje "Republike Srpske", predstavio je Tuđmanu takav plan. Tuđman je 8. januara 1992. izjavio: "Treba biti otvoren za razgovore o teritorijalnom razgraničenju, što je prihvatljivo gledajući istorijski, pokazalo se kako je takvo razumevanje problema ne samo potrebno nego je i u smislu preseljenja stanovništva i tako dalje..."
Tuđmanov savetnik i nekadašnji premijer Hrvoje Šarinić, 29. avgusta 1995, prema predsedničkim transkriptima, prepričavao je Tuđmanov razgovor s Miloševićem, kojem je rekao: "Reći ću vam nešto protiv svojih ličnih etičkih načela, ali, što pre bude Srba manje u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, biće bolji naši budući odnosi. Autonomna regija unutar Republike Hrvatske bila bi potencijalni trojanski konj za srbijansku politiku. Milošević je rekao: "Šta s tim?" A ja sam dodao, gospodine predsedniče, šta će se dogoditi ako napustimo situaciju kao što je ova. Tada sam mu rekao o 4,5 miliona ljudi koji su se preselili posle Drugog svetskog rata i rekao sam mu da ne treba da upotrebljavamo velike reči poput etničkog čišćenja, ljudi se sele kako bi stvorili normalno okruženje u kojem se može trgovati i slično..."

U obrazloženju zločinačkog poduhvata tužilaštvo ističe kako se odlučnost da hrvatske teritorije u granicama Hrvatske budu dovoljno hrvatski reflektirane i u Tuđmanovom odbijanju kada su u pitanju neki teritorijalni ustupci. Tuđman je, tvrdi tužilaštvo, odbio potencijalni sporazum prema kojem je bilo predviđeno da regija bosanske Posavine na severu Bosne i Hercegovine pripadne Hrvatskoj. On je to posmatrao tako da bi, ako se hrvatskom entitetu vrati Posavina, on morao da vrati 300.000 izbeglih hrvatskih Srba u Hrvatsku, što
nipošto nije hteo.

HTEO POSAVINU

U RAZGOVORU sa saradnicima 18. septembra 1995. Tuđman je dodao kako se, umesto da se sprovodi spomenuta ideja, bosanski Hrvati iz Posavine treba da se nasele u zapadnoj Slavoniji koju su Srbi napustili posle akcije "Bljesak". Tome u prilog, tvrdi Tužilaštvo, ide i izjava tadašnjeg hrvatskog premijera Nikice Valentića koji je posle operacije "Bljesak" izjavio: "Srpski problem u zapadnoj Slavoniji je rešen. Nema više od hiljadu preostalih ljudi, uglavnom starijih žena, i nema više od 300 do 400 osoba koje predstavljaju nekakve političke faktore."

Posle je Tuđman na sastanku sa saradnicima 28. septembra 1995. istakao da je globalni povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku neprihvatljiv i da čak povratak od 150.000 Srba može biti problematičan. Podsetio ih je kako bi se 300.000 Srba vratilo u Hrvatsku da je Hrvatska preuzela kontrolu Posavine. Osim toga, rekao je Tuđman, povratak Srba u Hrvatsku značio bi isto kao da si im dao hrvatsku teritoriju: "Stoga, ako želite bosansku Posavinu nazad, samo napred i vratite zapadnu Slavoniju, samo napred i vratite sve što ste uzeli. Morate gledati problem bosanske Posavine u tom kontekstu", završio je govor Tuđman.

Tužilaštvo tvrdi i da je državni vrh učinio sve da se Srbi ne vrate u Hrvatsku. Doneta je uredba o tome da hrvatska država privremeno preuzme privatnu imovinu i pri tom je rečeno da se svi kojima je imovina privremeno oduzeta, moraju u roku od 30 dana javiti kako bi potvrdili vlasništvo nad tom imovinom.

Suočeni s nedavnim ratom, strahom od osvete i vrlo kratkim rokom za prijavu, malo ko se od izbeglih Srba odlučivao da dokaže vlasništvo nad imovinom u Hrvatskoj, stoji u navodima tužilaštva. Tuđmanov savetnik Hrvoje Šarinić 30. avgusta 1995. izjavio: "Trebamo biti ohrabreni načinom na koji se stvari odvijaju u zapadnoj Slavoniji. To je vrlo pozitivno za nas, jer se niko nije vratio." Osim toga, kad je Šarinić 22. avgusta 1995. predložio: "... treba da dovedemo Hrvate hitno na to područje i da ih klonizujemo i ne dozvolimo po bilo koju cenu dolazak više od 10 odsto Srba ponovo", Tuđmanov odgovor bio je jasan: "Čak i na 10 odsto."


NAJVIŠE DOKAZA SA BRIONA

ZA najveći deo dokaza o zločinačkom poduhvatu u vreme "Oluje" tužilaštvo je za optužnicu upotrebilo transkripte iz kabineta predsednika, 17 predsedničkih transkripata s raznim datumima na 28 mesta u optužnici: 12 puta transkript s Tuđmanovog sastanka s vojnm vrhom na Brionima neposredno uoči "Oluje" 31.jula 1995, dva puta transkript od 26. septembra sa sastanka nistra odbrane Gojka Šuška sa Tuđmanom, po jedan transkript od 17, 22. i 30. avgusta 1995. 11. 18, 22, 26. i 28. septembra 1995. 24. novembra, 12. decembra i 12. maja 1995. 8. januara i 29. avgusta 1992. 17. novembra 1994. i 23. marta 1999. Na njima su zabeleženi razgovori Tuđmana s Hrvojem Šarinićem, Šuškom, Nikicom Valentićem i Jurom Radićem.

Tuđman poželeo, generali ubijali!

DOKAZUJUĆI planiranje i izvođenje zločinačkog poduhvata hrvatskih vlasti protiv Srba, haško tužilaštvo najpre navodi Tuđmanov sastanak od 31. jula na Brionima s generalima Gotovinom, Markačem, Čermakom i drugim. I pri tom navodi izjave koje nedvosmisleno potvrđuju hrvatske planove o granatiranju civilnih područja, psihološkim operacijama, sistematskom ubijanju, proterivanju, paljenju i mučenju Srba, objavio je zagrebački "Nacional" donoseći najzanimljivije delove optužnice protiv hrvatskih generala, pod oznakom "šok iz Haga".
Razmatrajući na Brionima operativni plan za napad, Tuđman je izjavio kako opšta ofanziva treba da prouzrokuje veliku paniku u Kninu. Upozorio je svoje saradnike da se "sete koliko je hrvatskih sela i gradova bilo uništeno tokom rata" i upozorio ih "da se to još nije dogodilo s Kninom", ali sadašnja situacija omogućava "vrlo dobro opravdanje za takvu akciju".
Gotovina je Tuđmanu rekao: "Gospodine predsedniče, u ovom trenutku mi potpuno kontrolišemo Knin našim topovima. To nije problem, ako je naređenje da se napadne Knin, uništićemo i njega i njegovu okolinu za nekoliko sati..." Gotovina je, prema tvrdnjama tužilaštva, to i učinio 2. avgusta 1995. svojim naređenjem da se napadnu specifični ciljevi, neprijateljske prve linije, komandna mesta, komunikacijski centri i topovski položaji srpske vojske, kao i gradovi Drvar, Knin, Benkovac, Obrovac i Gračac. Prema njegovim naređenjima, Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac i mnoga druga mesta, gradovi i sela napadani su neprekidno dva dana, iako je bilo malo vojnih ciljeva ili gotovo u svim slučajevima nijedan vojni cilj.

NAREđENjE: SRAVNAJTE SVE!

IZ obaveštajnih izveštaja hrvatske vojske od 5. avgusta 1995. potvrđeno je da su vojne operacije bile uspešne: "Većina gradova, Knin, Gračac, Plaški, Petrinja, Dubica, bili su direktno na udaru, što je prouzrokovalo spontani ili organizovani odlazak civila." Iz toga je vidljivo, tvrdi haško tužilaštvo, kako je Gotovina sproveo ono što je Tuđman naglasio: izazvati takve udare da će Srbi praktično nestati.
Kada je reč o psihološkim operacijama, tužilaštvo navodi da je, osim što je topovskim udarima napadala civilna područja, hrvatska strana emitovala lažne vesti i bacala iz vazduha letke lažnog sadržaja o tome kako "Vlada Republike Srpske Krajine" požuruje da evakuiše civile. Ministar odbrane Šušak na sastanku 31. jula 1995. naglasio je: "Mi ćemo ih obavestiti kojim putevima mogu da se izvlače, ali ih formulisati tako da izazovu konfuziju među njima." Na istom sastanku Tuđman je rekao: "To znači da im dajemo izlazak, dok se s druge strane pretvaramo kako im garantujemo civilna ljudska prava i tome slično."
U poglavlju izveštaja tužilaštva koji se odnosi na ubijanje, paljenje i pritvaranje polazi se od toga da su Hrvatska vojska i Specijalna policija ušle u gotovo napuštene gradove i sela. Srbi su bili razdvajani, stariji i nemoćni na jednu stranu, mlađi i sposobni na drugu, pri čemu su bili izloženi maltretiranjima. Individualno i u saradnji, tvrdi tužilaštvo, Gotovina, Markač i Čermak svojim snagama su sprovodili operaciju čišćenja.
Prema raspoloživoj dokumentaciji, tužilaštvo ne zna tačan broj ubijenih i nestalih Srba. Prema tvrdnjama "Veritasa", ubijena si ili nestala 1.594 Srbina, od čega desetoro dece i 358 žena, dok je, prema podacima hrvatske vlade, 911 Srba ubijeno, a od tog broja polovina je bila civila, a sahranjeno je 336 civila. Prema izveštaju posmatrača Evropske komisije od 26. avgusta 1995. gruba procena uništene imovine u sektoru jug bila je 60-80 posto ukupne imovine Srba na tom području. Paljenja su, prema istom izveštaju, naširoko činili uniformisani pripadnici Hrvatske vojske, i to na područjima koja su strogo kontrolisale vojna i civilna hrvatska policija. Prema tvrdnjama zvaničnika UN, "napuštena imovina svakog Srbina" bila je opljačkana.

GOTOVINA NAREđIVAO ZLOčINE

GOTOVININU odgovornost za zločine u "Oluji" tužilaštvo će dokazivati i svedočenjima predstavnika snaga UN i EU u Hrvatskoj i njihovom dokumentacijom, ali i time što je Gotovina potpuno nadzirao i naređivao jedinicama Hrvatske vojske i vojne policije.
Pozivajući se na niz vojnih izveštaja generala Gotovine o kretanju njegovih jedinica, tužilaštvo smatra da je "Gotovina komandovao snagama dok su sistematski palile i pljačkale srpske kuće i tokom njegovih raširenih napada, uključujući ubistva". Tezu da je Gotovina naredio zločine tužilaštvo izvlači iz toga što su zločin počinile osobe u čvrstoj hijerarhiji, što je bilo mnogo učesnika, što su napadi bili sistematski i trajali nedeljima. Prema tvrdnjama tužilaštva, Gotovina je bio svestan kriminalnih radnji svojih potčinjenih. Iste jedinice raspoređene u operaciji "Oluja", posebno 4. i 7. gardijska brigada, pljačkale su i palile srpsku imovinu tokom operacije "Ljeto 95" od 25. do 30. jula 1995. na području opštine Knin. Gotovini su bile poznate takve aktivnosti, o čemu govore i zapisi iz operativnih dnevnika.
General Gotovina, prema tvrdnjama tužilaštva, bio je potpuno informisan o svemu što se događa, jer su ga međunarodni predstavnici od početka operacije upozoravali na povrede ljudskih prava, primao je stalne izveštaje od svojih snaga na terenu, sam je mogao da vidi posledice u Kninu, mediji su u svemu iveštavali. Prema navodima tužilaštva, komandant UN sektora jug general Alain Forand prvog dana "Oluje" protestnom porukom upozorio je Gotovinu zbog napada na civile. I posle toga "Gotovina je nastavio sledećeg jutra da granatira istim intenzitetom", kaže tužilaštvo. Na pitanje generala Foranda zašto nije zaustavio paljenje i pljačku, Gotovina mu je odgovorio da ne može da kontroliše neke jedinice na terenu i da je to za njegove ljude način da se osvete.

ČERMAK RAZORIO KNIN

U IZVEŠTAJU haškog tužilaštva stoji ne samo da su generali delovali zajedno i znali za zločine, nego da su, poput Čermaka, i učestvovali u prikrivanju zločina i širenju netačnih informacija kako bi se zavarali međunarodni posmatrači. To mu se posebno zamera u slučaju ubijenih Srba u selu Grubori, jer u svojim navodima tužilaštvo iznosi kako je Čermak samo dan posle ubistava boravio u Gruborima i zatim prikrio zločin šireći lažne informacije. Pred sudom će se pokazati i vojna dokumentacija, poput naredbi generala Čermaka, i dokumentacija o njegovoj koordinaciji i susretima s generalima Gotovinom i Markačem 25. avgusta 1995.
Tužilaštvo tvrdi, pozivajući se na hrvatsku vojnu dokumentaciju, da je Čermak kao komandant kninskog garnizona imao efektivnu kontrolu nad jedinicama HV tog područja i nad vojnom policijom i da je zato mogao da spreči zločine i da kazni počinioce ili pokrene postupak protiv njih. Pozivajući se na njegove komande, tužilaštvo tvrdi da ih je Čermak izdavao vojsci, vojnoj policiji i civilnim vlastima. Tužilaštvo smatra da su zločini koje su počinili njegovi potčinjeni bilo toliko očigledno da je Čermak morao za njih da zna i bez upozorenja međunarodnih predstavnika.
Komandan UN snaga u sektoru jug general Alaine Forand izvestio je, osim generala Gotovinu, i generala Čermaka o pljački i paljenju, a to su, prema izveštaju, učinili i drugi predstavnici međunarodnih snaga.

MARKAčEVE KAZNENE HORDE

KAD je reč o generalu Mladenu Markaču, tužilaštvo ga za zločine učinjene za vreme "Oluje" najviše tereti dokumentacijom specijalne policije i dokumentacijom o njegovoj koordinaciji vojnih aktivnosti s generalima Gotovinom i Čermakom. Tužilašvo u kontekstu predsedničkih transkripata kojima dokazuje zajednički zločinački poduhvat spominje Markača kao osobu odgovornu na brionskom sastanku, ali mu ne pripisuje konkretnu ulogu u sastanku na kome je, prema tužiocima, planirano etničko čišćenje.
Navodi se da su trojica optuženih generala sa svojim snagama koordinirano sprovodila čišćenje na terenu. Takođe se protiv generala Markača ne najavljuju gotovo nikakvi dokazi iz međunarodnih izvora poput UN ili posmatračke misije EZ. Tužilaštvo će ga povezati uz aktivnosti ne samo policije, odnosno jedinica specijalne policije koje su bile pod njegovom ingerencijom, nego i uz artiljerijske i raketne jedinice HV koje su mu u operativne svrhe bile pretpotčinjene. Odlukom tadašnjeg zapovednika glavnog komandanta HV Zvonimira Červenka, Markač je bio lično odgovoran za deo "Oluje" koji su izvodile snage specijalne policije, tvrde iz tužilašva.


"LOVILI" SRPSKE STARCE

ODMAH pošto je Specijalna policija uspostavila svoj štab u Gračacu, 5. avgusta 1995, najmanje devetoro starijih Srba bilo je ubijeno ili nestalo iz grada. Između 5. i 7. avgusta 1995. Specijalna policija bila je u blizini Kijana, gde je 14 srpskih civila ubijeno ili nestalo, 5. avgusta bili su blizu sela Grab, gde su pronađena dva ubijena starija srpska civila. Dva dana kasnije pripadnici Specijalne policije ušli su u selo Mazin, gde je pronađeno sedmoro starijih srpskih civila. Istog dana ušli su u Donji Lapac, gde su nestala devetorica civila.


"DOBRO ODRAĐEN POSAO"

U MESTU Obljaj kraj Donjeg lapca ubijene su tri starije žene srpske nacionalnosti, a u selu Dnopolje istoga dana, 3 kilometra severnije od Donjeg Lapca, nestalo je četvoro starijih srpskih civila. I 27. avgusta 1995. pripadnici Specijalne policije bili su u Golubiću kraj Knina, gde je istog dana ubijeno četvoro srpskih civila. Tužilaštvo tvrdi da su i Markača podređeni o svemu obaveštavali i da je primio izveštaje obaveštajnih struktura HV, policije i drugih obaveštajnih agencija. Markač je znao za učestvovanje svojih potčinjenih u zločinima u Donjem Lapcu i Gruborima, jer je tamo stigao neposredno posle događaja, dokazivaće tužitelji. Tokom poseta ministra unutrašnjih poslova Ivana Jarnjaka razorenom Donjem Lapcu, navodi tužilaštvo, pohvaljeni su pripadnici specijalne policije za "dobro obavljen posao".

Vecernje Novosti 12.04.2007