• Announcements

    • dj-zombi

      Pristup forumu neregistrovanim posjetiocima   04/10/2017

      Od danas gosti (neregistrovani posjetioci) vise nece moci vidjeti forum, osim sekcije "Uputstva i Pravila".   Razlog?   Eto bas zato!   Znaci, da bi citali forum registrujte se i udjite sa svojim nadimkom.

All Activity

This stream auto-updates   

  1. Yesterday
  2. Last week
  3. Earlier
  4. Gosti (neregistrovani posjetioci) nemogu vidjeti citav forum, osim sekcije "Uputstva i Pravila - Pomoc oko diskusija". Da bi citali forum i ucestvovali u diskusijama - registrujte se i udjite sa svojim nadimkom.
  5. Dobar im je pozdrav, samo treba naglasiti za koji su "dom" spremni. Orginalni pozdrav je inace "Za ludjacki dom spremni".
  6. A zna li se zasto protestvuju? Ili je to samo da se nastavi tradicija i navata malo kondicije?
  7. Grome, da li vjeruješ u onu da su ljudi koji su konvertiti, ustaše, bivši Srbi, sve te zločine počinili samo zato da bi ubili sve svjedoke svoje sramote? Da li ti je to dovoljan razlog, čisto pitam, naravno prvo gledaš sebe, ja da sam danas to i to po naciji i vjeri pa da odem u nešto drugo, ok možda bi imao loš osjećaj kada bi bio među tim ljudima koji su ostali orginal u odnosu na mene ali opet sam siguran da ne bi išao ubijati te ljude - mojeg prvog susjeda, prijatelja ili rođaka i sve ostale koji nisu napustili svoju vjeru i naciju kao ja. O ubijanju djece da ne pišem. Ne kažem da je teorija o ubijanju svih svjedoka tvoje sramote kriva ali to je kada pogledaš zločin koji se desio, još uvijek nedovoljno objašnjenje a možda i jeste. Ovdje o tome govori i Ratko Dmitrović. Inače danas je 10 april, dan kada je proglašena zločinačka ndh. Šta je ustaše učinilo tako ostrvljenima da su ih se i italijanski okupatori gadili,gledajući ustaške zločine? U pitanju je složenost fenomena konvertitstva. O tome su govorili i pisali mnogo pametniji od mene i to je objašnjeno i stručno i kroz umetničke forme. O konvertitima imamo sjajne misli velikog Meše Selimovića, u onoj metafori o potoku koji se odvojio od matice i zaustavio; nazad ne može a za napred je nejak, slabašan. Čovek koji promeni veru, a potom i naciju, kao u ovom slučaju Hrvata i Srba, izbrisao je sve što je bilo do tada. On više ne može da govori o svojoj porodici, precima, svom rodu. On je neko ko počinje od nule, ništak, čovek bez biografije, mladica tek zasađena na ledini. Takav čovek je svestan svega a naročito prezira svoje okoline, rodbine, prijatelja, kumova, svojih dojučerašnjih sunarodnika i u njemu se rađa mržnja. Ponižen je, ćuti kad se u društvu priča o istoriji, porodičnoj tradiciji, dalekim rođacima… I onda dolaze ratovi. Takav čovek postaje zver i kreće da ubija sve one koji su živi svedoci njegove prevere, sramote, njegove izdaje predaka i svog naroda. On sumanuto počinje da ubija sve koji znaju njegovu slabost, njegov istorijat, verujući da će tako sa lica zemlje ukloniti one koji mogu da svedoče o njegovoj sramoti. Gotovo da nema ni jednog ustaše, koljača, bez srpskih korena.
  8. Po postavljenim prilozima sam zakljucio . . .
  9. Удружење Синдиката пензионера Србије саопштило је да подржава захтеве студената који протестују у Београду и у неколико градова у Србији.
  10. 10.04.2017 – Српска лига У оквиру кампање “Стоп прдаји земље странцима”, делегација Српске лиге (СЛ) посетила је произвођаче воћа из Срема и најавила да ће, званичним путем, обавестити руско и српско министарство пољопривреде, али и министарства иностраних послова, као и управе царина, о проблемима са којима се суочавају српски пољопривредници зато што појединци злоупотребљавају извоз воћа у Русију и, уместо српских производа, пласирају пољско воће на руско тржиште – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ). Aкција Српске лиге (Фото: Српска лига) Ђурђев истиче да су српски произвођачи огорчени због застоја извоза воћа у Русију јер извесни мешетари обављају разне малверзације и препродају пољско воће под жигом српског порекла на тржиште Руске Федерације и тако уништавају српску пољопривреду и угрожавају Споразум о слободној трговини, потписан између Србије и Русије који гарантује извоз српских производа у Русију без царина. – Колико год се наши пољопривредници трудили да формирају задруге и обезбеде хладњаче за чување воћа, шверцери купују и препродају воће из Пољске уништавајући тако домаћу производњу и наш углед на иностраним тржиштима – каже Ђурђев и напомиње да Пољска, пошто – пото, жели да се домогне руског тржишта јер не може директно да извози у Русију пошто је увела санкције тој земљи, те због тога користи све могуће шверцерске канале и ниску цену воћа да би, посредством Србије, дошла на руско тржиште. – Највећи кривци за овакво бламирање наше државе које наноси огромну штету српским воћарима, јесу поједине овдашње надлежне институције које подржавају шверцере пољског воћа, а не поштене српске произвођаче који се задужују и улажу сва своја средства у проширење и модернизацију производње, како би успели да, квалитетом и ценом, буду конкурентни на једном од најважнијих и највећих светских тржишта, као што је тржиште Руске Федерације – закључује Александар Ђурђев.
  11. "Za dom spremni" Tanjug | 10. april 2017. 19:02 SPLIT - Pripadnici Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) danas su u Splitu pred spomenikom palim pripadnicima jedinice, proslavili 26. godišnjicu osnivanja IX bataljona Rafael vitez Boban. Pukovnik HV Marko Skejo tom je prilikom svoj govor završio pozdravom "Za dom spremni". "Setite se naših belih anđela u crnim odorama zbog kojih danas imamo slobodnu i nezavisnu Hrvatsku. Na kraju želim pozdraviti poginule, hrvatski narod i Nezavisnu državu Hrvatsku sa starim hrvatskim pozdravom: Za Dom spremni", kazao je Skejo, prenosi Index.hr. Inače, dopise podrške poslali su saborski zastupnik Željko Glasnović i HDZ-ov EU parlamentarac Ivica Tolić. Skejo je pozdavio prisutne goste, između ostalih, izaslanika ministra branitelja Nikolu Tokića, saborskog zastupnika Petra Škorića, izaslanika Grada Splita, te dogradonačelnika Solina, ali se gradonačelnik Splita Ivo Baldasan, iako je obećao, nije pojavio, pravdajući se obavezama. U splitskoj policiji kazali su da će ispitati ima li prekršajne odgovornosti zbog uzvikivanja "Za dom spremni".
  12. Interesantan snimak i neoboriv dokaz . . .
  13. Moras nauciti slusati "kako trava raste" i sve ce ti biti jasno. A mozda ti jednog dana i otkrijem tu tajnu , "ako budes dobar" . . . Nisi inerpretirao recenicu kako sam je rekao oko kamere . . . Za vas nema Krajisnika da nije bar pod sumnjom, a sto se tice snimanja , mnogo ste vi bolji u tom resoru od nas . . . Sto se tice jezika mig ; ne stvara se jedan jezik u roku pet dana i ubacivanjem na brutalan nacin par "tudica" i eto jezika . . .
  14. Aj da vec razjasnimo sve kad smo krenuli...da ne ostaju repovi za buduce rasprave... Nikad ne bi presutio nesto u sto sam uvjeren zbog "bana"....bar to si do sada mogao shvatiti... Aj molim te mi pojasni po cemu si zakljucio da sam ja na "njevim promocijama.." To sa kamerama si opet zakljucio po svojoj volji... Lijepo sam te pitao jesi li ti koristio tetejca kad se snimalo...rekao si da si sve radio iza kamere...zbog toga sam ti napisao da se sada slobodno mozes setati po lici...jer ima pregrst snimaka zlocina iz krajine...oni sad slobodno setaju po srbiji..ali u hrvatsku nemogu... Zakljucak je....zlocinci su oni koji su snimali svoje zlocine i ponosili se tim....a ne svi krajisnici kako si ti to prezentirao.... Kako sad...kazes da je hrvatski jezik ustvari srpski...a trazis da ti prevedem...
  15. Ne gotivim Pičkoustog, ali što se tiče ove gamadi na protestima BATO IDEŠ POD MAČ....oni nti znaju dali su pošli ili došli ali bitno je da se arlauče i da idu kao stoka u čoporu.....eh da je TATA SLOBO živ davno bi to bilo rašćerano.....samo tenkove na ulicu i gazi bato
  16. Ko velis vrednija je zastita tomahavk raketa i amera . . . pogotovu kad tu zastitu upotrebe na vas . . .to jest na nas . . .
  17. Nista nije slucajno , pa ni napad na kopsku sabornu crkvu u Kairu . . . “Srećan Uskrs” ćirilicom! Ivan Miladinović Saveznici nisu štedeli centar Beograda BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji, koja je progutala živote hiljada nevinih ljudi, čak i tek rođenih, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedinu reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije. Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do današnjih dana. Ključne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno činjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni šta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Još manje se zna zašto su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili “na poseban način”. Zašto su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, zašto su na našim gradovima i selima uvežbavali ono što će kasnije primenjivati na tvrđavama nacističkog režima Adolfa Hitlera u Nemačkoj? TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najvećoj žrtvi ove “pomoći” anglo-američkih “saveznika i oslobodilaca”, organizovan je naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragičnog čina za srpski narod dao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu možemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne može do kraja rasvetliti. Bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava. Međutim, jedna depeša Josipa Broza Tita, upućena 5. oktobra 1944. godine Glavnom štabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je naređivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova. TITO u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im, od reči do reči, kaže: “Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje”. Titova depeša koja razvejava sve enigme Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi. VAZDUŠNA kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori “nemaju gotovo nikakve gubitke”, a da je njen jedini efekat “na hiljade naših mrtvih ljudi”. Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podsećajući svoje saradnike da je Glavni štab u Sloveniji tih dana “predlagao da se bombarduje Ljubljana”, Kardelj u ovom pismu ljutito kaže: “Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE.” Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko rečenica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: “BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.” U MEĐUVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, koji su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su gađali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta. Kakva je Titova i Kardeljeva uloga u bombardovanju 1944. Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića… SVE je počelo u sredu, 20. oktobra 1943. Časovnici pokazuju 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Niš će gotovo istovetnu sliku doživeti još 14 puta… Na ucveljeni Niš bačeno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren. I BEOGRAD je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili. Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva. U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište i prekraćeni životi nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama. Srušene su Terazije, Srpsko narodno pozorište, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne “savezničke” bombe pogodile su Glavnu železničku stanicu, Palatu “Albanija”, Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom… Samo u uskršnjem bombardovanju 16. aprila 1944. život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana. Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim ćiriličkim slovima bila poruka: “Srećan Uskrs”. ZAPADNI “saveznici i oslobodioci” po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuće i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: “Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina…” Pašino brdo posle bombardovanja ostalo u pepelu Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju: “Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić!” Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. U četiri naleta, engleske i američke bombe ubile su svakog šestog žitelja današnjeg glavnog grada Crne Gore. Nemačke žrtve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovništva Podgorice. KONSTATIN Koča Popović 21. jula predlaže Vrhovnom štabu na Visu šta sve anglo-američkim bombama treba gađati u Beogradu, Nišu, Niškoj Banji, Boru, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Vučju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: “Zahvatiti žensku učiteljsku školu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skupštinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgovačku akademiju, ul. Žorža Klemansoa pa Palatu “Albanija”, pa školu Kralja Aleksandra na Topčiderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu…” Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih “saveznika”, koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika. Tako je Srbija pala na kolena… TITO TRAŽIO BOMBARDOVANjE PRVI izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine: “Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slučaju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje”. U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govoreći o vazdušnoj kampanji u Srbiji, uopšte ne pominje ometanje nemačkog povlačenja iz Grčke, već piše o pomoći komunistima da “ponovo osvoje Srbiju”.
  18. Koliko vrijedi "zastita" Rusa se pokazalo opet u Siriji, i svi ti njihovi silni sistemi S300/ S4000 za koje znamo jedino kako u teoriji funkcionisu, dok se u praksi nikada nije pokazalo. Daleka im lepa kuca.
  19. 9. april .2017 Danas pravoslavni narod slavi Cveti, praznik sa običajima neraskidivo vezanim za buđenje prirode i bujanje novog života. Praznik je ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere. Cveti spadaju u pokretni praznik koji se slavi uvek dan posle Lazareve subote – Vrbice. Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama a Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Kako je kod nas za palmu suviše hladno, narod se prilagodio i u crkvu se nosi šimšir, tisa, grančice vrbe ili masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni. Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju.Stavlja se i vrbova grančica “za brz napredak”, ponegde dren “za zdravlje”, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja. Šta se “sme” a šta “ne sme” i ovom prilikom zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju odgovor može biti potpuno protivrečan, što samo govori o bogatstvu narodnih običaja različitih krajeva Srbije. U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post. U tom kraju se to uzima za zlo jer ” onaj koji se veseli i peva navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo”.. Ako ste, pak, u Istočnoj Srbiji, zapevati se mora. Na taj dan se okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi. Da se i za vreme posta pevalo, ukazuje i kulturolog Vesna Marjanović. U cvetnu nedelju, u pretposlednju šestu nedelju velikog uskršnjeg posta (koju završavaju Lazareva subota i Cveti) devojke koje bi brale, sušile i sadile cveće. Vraćajući se iz šume donosile bi grančice leske, drena, gloga i njima kitile kuće, zgrade za stoku. Takođe, posebno razdraganu tradiciju predstavljale su povorke devojaka, „lazarica” koje su izvodile svoj ples pevajući pred svakom kućom, za šta su zauzvrat dobijale poklone. Ovaj običaj nagoveštavao je razvoj devojčice u devojku stasalu za udaju. Verovanje je nalagalo da se mora ići tri puta zaredom u „lazarice”, inače bi se mogla očekivati neka nesreća. Na taj način su devojke bile čuvane od prerane udaje. Svojom pesmom i igrom darivale su domaćine željama za napredak i uspeh. Savatije M Grbić u Srpskim narodnim običajima iz sreza boljevačkog kaže da se na Cveti izjutra rano, pre sunca, pale se krpe i bunjišta zbog zmija, kao i na Mladence i na Blagovesti. Slični su običaji i severno od Beograda. Na Cveti se izbegavalo sađenje povrđa, naročito duleka i boranije, da ne bi samo cvalo a ne davalo roda. Praznik je korišćen za posete prijateljima a na njega se pričešćivao onaj ko nije na Todorovu subotu, kazuje knjiga Kalendarski praznici i običaji u podavalskim selima, Miline Ivanović-Barišić. Nekada su na ovaj dan, devojke sejale lan, jer se smatralo da će dobro napredovati. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere. Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili. Na ulazu u Svetu zemlju narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao “Osana (slava) sinu Davidovu”. Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim – “Evo Car tvoj ide tebi krotak”. Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod – Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
  20. Танјуг – 09.04.2017 У експлозији у коптској цркви на северу Египта данас је погинуло 13, а повређене су 42 особе, саопштили су извори безбедносних служби. Коптска црква (Фото: Јутјуб) Египатска државна телевизија потврдила је да се експлозија догодила и да се још не зна узрок експлозије у граду Танта, у делти Нила. Ројтерс преноси да за ову несрећу нико није преузео одговорност. До експлозије је дошло у време када египатски хришћани, углавном Копти, славе пазник Цвети. У децембру, у експлозији у коптској саборној цркви у Каиру, погинуло је 25 особа, а рањено 49, међу којима је био велики број жена и деце, подсећа британска агенција. То је, годинама уназад, био најсмртоноснији напад на египатску хришћанску мањину.
  21. Zaista cudo . Izasli u setnju clanovi i vojni i policajski predstavnici . . . Ako se znade da su u generalstabu predstavnici nato alijanse (cak imaju i svoj obiljezen parking) onda covjek svasta moze posumnjati i u setnju . . . pogotovo kad se upotrebljavaju pistaljke . . .
  22. Ti sto protestiraju nemaju pojma zasto protestiraju. Vecina ih nije izasla na izbore,a traze smijenu Vucica. Ne znaju cak ni kakvi su izbori bili,predsjednicki ili parlamentarni,al bitno su na ulici. I koga hoce da dodje na vlast ? Nenada Canka,ili mozda onog cirkusanta Preletacevica belog ?
  23. Molim vas poslušajte riječi Tuđmana od 24:09... Ovdje ne treba dodati ništa i svima je jasno o kakvom se poimanju stvari radi.
  24. Sve se plasim , da je narod ponovno izmanipuliran , kao i ranije . . .
  25. Nisi ih podrzava da ne dobijes ban inace sto si cesto na njevim promocijama , to je cisto onako , slucajno . Eto vidis....zato sta si stajao iza kamere...danas slobodno mozes hodat po lici bez straha da te uhapsi hrv. policija....a ne ko ovi tvoji. Prihvatam izvinjenje , a ovo na hrvatskom moraces mi prevesti , posto ne razumijem . . .
  1. Load more activity