dj-zombi

Administrators
  • Content Count

    4,165
  • Joined

Everything posted by dj-zombi

  1. Evropski sud odbio Šimunićevu tužbu: "Za dom spremni" je fašistički pozdrav Evropski sud za ljudska prava odbio je žalbu nekadašnjeg fudbalera Josipa Šimunića, koji je tužio državu Hrvatsku jer je osuđen zbog ustaškog pokliča "Za dom spremni" 2013. godine. Prekršajni sud u Zagrebu osudio je Šimunića zbog uzvikivanja ustaške parole "Za dom spremni" posle jedne utakmice na Maksimiru 2013. godine, a tu presudu potvrdio je i Visoki prekršajni sud. Šimunićevo "Za dom spremni" Ipak, Šimunić je odlučio da tuži državu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, objašnjavajući da je "Za dom spremni" stari hrvatski pozdrav, kao i da mu se ograničava sloboda govora. Šestočlano sudsko veće odbacilo je njegovu tužbu po nekoliko osnova i zaključilo da je "Šimunić kao poznati fudbaler i uzor mnogim navijačima morao biti svestan mogućeg negativnog uticaja tog provokativnog uzvika na ponašanje publike i morao se od toga suzdržati". Sud je zaključio da je "ustaški pokret nastao iz fašizma, te da je utemeljen na rasnoj mržnji i stoga simbolizuje mržnju prema ljudima utemeljenu na različitoj religiji ili etničkom poreklu", kao i da je uzvikivanje "Za dom spremni" "manifestacija rasističke ideologije". http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/fudbal/3403245/evropski-sud-odbio-simunicevu-tuzbu-za-dom-spremni-je-fasisticki-pozdrav.html
  2. Europski sud donio odluku: “Za dom spremni je fašistički pozdrav” 29.01.2019. Arhiva AZD/Ilustracija Bivši hrvatski nogometni reprezentativac Josip Šimunić doživio je veliki poraz na Europskom sudu za ljudska prava (ESLJP), na kojemu je tužio Hrvatsku jer je osuđen zbog izvikivanja ustaškog pozdrava Za dom spremni 2013. godine nakon jedne utakmice na Maksimiru. Šimunić je zbog toga osuđen na Prekršajnom sudu u Zagrebu, a presudu je potvrdio i Visoki prekršajni sud koji mu je novčanu kaznu povisio na 25 tisuća kuna. Europski sud za ljudska prava odbio Šimunićevu tužbu Šimunić se s time nije htio pomiriti, nego je Hrvatsku odlučio tužiti sudu u Strasbourgu, objašnjavajući da je ‘Za dom spremni’ stari hrvatski pozdrav, te da je u njegovom slučaju, između ostaloga, prekršen članak 7. Europske konvencije o ljudskim pravima, kao i da mu se ograničava sloboda govora. Osjetio se diskriminiranim jer drugi zbog ustaškog pozdrava nisu bili kažnjeni na sudu u Hrvatskoj, prenosi Index. Šestočlano sudsko vijeće ESLJP-a. predvođeno sucem Linos-Alexandreom Sicilianosom, a kojega je bila dio i sutkinja iz Hrvatske Ksenija Turković, odbacilo je njegovu tužbu po nekoliko osnova, između ostaloga i po toj da nije u ovom slučaju nadležno analizirati ujednačenost hrvatske sudske prakse. Izvikivanje ustaškog pozdrava predstavlja “manifestaciju rasističke ideologije” No ključna je poruka ESLJP-a da je “Šimunić kao poznati nogometaš i uzor mnogim navijačima morao biti svjestan mogućeg negativnog utjecaja tog provokativnog uzvika na ponašanje publike i morao se od toga suzdržati”. Sud je zaključio da je “ustaški pokret nastao iz fašizma te da je utemeljen na rasnoj mržnji i stoga simbolizira mržnju prema ljudima temeljenu na različitoj religiji ili etničkom porijeklu” te da je izvikivanje ‘Za dom spremni’ “manifestacija rasističke ideologije”. Dodaju i kako je ustaški režim bio totalitaran. https://www.antenazadar.hr/clanak/2019/01/europski-sud-donio-odluku-za-dom-spremni-je-fasisticki-pozdrav2/
  3. Kako je Plenković omogućio ustašama da nekažnjeno viču "Za dom spremni" Gordan Duhaček 7.8.2019. Foto: Duško Jaramaz, Hrvoje Jelavic/PIXSELL KAO što je već postala tradicija, i ove godine se 5. kolovoza, za Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, u Kninu mogao čuti ustaški poklič “Za dom spremni”. Ovaj put su ga skandirali pripadnici HOS-a predvođeni svojim ratnim zapovjednikom Markom Skejom, inače osuđenim za utaju poreza i izvlačenje novca iz svoje tvrtke. Da ne bi bilo nikakve sumnje otkud u repertoaru HOS-a pozdrav “Za dom spremni”, treba podsjetiti na okupljanje 9. bojne HOS-a u Splitu 1995. godine, kada su baš pod Skejinim vodstvom vojnici u crnim uniformama marširali uz povike “Mi smo ustaše” i, naravno, uz neizbježan ZDS. Novinarima koji su ga u ponedjeljak u Kninu upitali zašto je to učinio, Skejo je održao lekciju: poručio im je da nisu bili u ratu i ne suosjećaju s tim te dodao da će odgovoriti na njihova pitanja radi pristojnosti. “Vidim da ste mladi, neiskusni i nedobronamjerni”, rekao je novinarki koja ga je upitala zašto su to uzvikivali, a potom je ustvrdio da je ZDS “stari hrvatski pozdrav”. Skejo je ispravno predvidio da policija neće učiniti ništa “To je kao u crkvi Hvaljen Isus i Marija. Mi smo došli danas na dan pobjedničke vojske koja je svijetla točka u hrvatskoj prošlosti i budućnosti”, kazao je Skejo i dodao: “Poklonili smo se, zapalili svijeće i uskliknuli smo onako kako su naši bojovnici pali pod tim pozdravom: Za dom spremni, triput, za naše poginule i za našu Nezavisnu Državu Hrvatsku.” Njihovo ustaško skandiranje snimila je policija pa su novinari logično Skeju pitali očekuje li kaznenu prijavu. “Nema kaznene prijave, to je isto kao da ja vama kažem da zato što ste se otišli pokloniti na grob vašem roditelju, možete očekivati kaznenu prijavu. Mi smo predstavnici devete postrojbe HOS-a i svih HOS-ovaca u Hrvatskoj i došli smo se pokloniti poginulima i pozdraviti ih pokličem pod kojim su oni ginuli s nama”, rekao je samouvjereno Skejo i - bio u pravu. Besmislice iz PU šibensko-kninske Naime, prema tumačenju glasnogovornice Policijske uprave šibensko-kninske Marice Kosor, “nema tu ništa sporno, oni su pozdrav uzvikivali pored spomenika, a bilo bi sporno kada bi taj uzvik koristili izvan komemorativnih događaja, na gradskim ulicama”. Dotična je potvrdila da protiv HOS-ovaca neće biti prekršajne prijave te da policija nije dobila dojavu niti je neposredno primijetila da su taj uzvik koristili u inkriminirajućim okolnostima. Načelnik šibensko-kninske policije Ivica Kostanić novinarima je izjavio da su prije dvije godine zbog istog ponašanja protiv pripadnika HOS-a i Marka Skeje podignuli prekršajnu prijavu, ali da ga je sud oslobodio. "Mi smo ih prijavili nadležnom sudu u Kninu, no prvostupanjska presuda za Marka Skeju je bila oslobađajuća, za istovrsno prekršajno djelo, jer je to pijetet za žrtve Domovinskog rata i odavanje počasti", rekao je Kostanić. Reakcija pučke pravobraniteljice Na ovaj tragikomični igrokaz policije, koja se ne želi miješati u svoj posao kada je riječ o ZDS-u, reagirala je pučka pravobraniteljica Lora Vidović, predstavnica jedne od rijetkih institucija u Hrvatskoj koje rade svoj posao. Prema praksi Ustavnog i Visokog prekršajnog suda, svako uzvikivanje pozdrava "Za dom spremni" je protupravno, istaknula je Vidović u izjavi za Slobodnu Dalmaciju. "Činjenica je i da postoje odluke nižih sudova prema kojima su osobe za uzvikivanje tog pozdrava bile oslobođene, no važno je istaknuti da takve presude nisu izvor prava, i kao takve ne mogu biti opravdanje policiji da ne podnosi prekršajne prijave u drugim slučajevima uzvikivanja spornog pozdrava, a kao što je bio slučaj pripadnika 9. bojne HOS-a koji su ispred spomenika hrvatske pobjede Oluja '95. na središnjem gradskom trgu u Kninu izvikivali 'Za dom spremni'", kazala je pučka pravobraniteljica Lora Vidović, koja će pokrenuti ispitni postupak te tražiti očitovanje svih nadležnih institucija zbog nepokretanja postupka protiv jučerašnjeg počinitelja. Ured pučke pravobraniteljice prikupio je 37 prvostupanjskih presuda o javnoj uporabi pozdrava "Za dom spremni", donesenih od 2010. do 2018. u postupcima koje je najčešće pokretala policija, a rjeđe državna odvjetništva. U 27 predmeta donesene su osuđujuće, u osam oslobađajuće presude, dok je u dva predmeta nastupila zastara progona. Skandalozne izjave ministra pravosuđa Dražena Bošnjakovića Skandal se značajno povećao kada se o ovoj temi, gostujući na RTL-u, očitovao ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković. "Vidio sam izjavu glasnogovornice PU šibensko-kninske koja je kazala da je to bilo pred spomenikom. Dakle, to nije bilo na nekakvom javnom prostoru gdje se poziva na mržnju, nasilje, nego se to treba podvesti pod komemoriranje", komentirao je Bošnjaković. "Nije uvijek stvar crno-bijela kako se želi prezentirati. Mi smo u okviru Hrvatske vojske imali i jedinice HOS-a i te jedinice su potpuno legalne, imaju legalni grb i taj grb sadrži pozdrav 'Za dom spremni'. I zato, kada se taj pozdrav izvikuje, uvijek treba gledati okolnosti, mjesto i vrijeme kada se on izriče. Ako je u komemorativnom prostoru koji se odnosi i na pripadnike HOS-a, tada to ne možemo osuditi i ne možemo procesuirati", izrekao je Plenkovićev ministar pravosuđa. Njegova je izjava besmislena sama po sebi jer Bošnjaković tvrdi da spomenik pored kojeg su HOS-ovci izvikivali ZDS nije u javnom prostoru, a jest - jer da jest, a jest, onda bi policija morala postupati. Po onome što je Bošnjaković izgovorio ispada kao da je spomenuti spomenik u nečijoj dnevnoj sobi pa se ZDS izvikivalo u privatnom prostoru, a ne javnom, iako se to činilo na ulici, odnosno trgu, dakle nedvojbeno javnim prostorima. Također, Bošnjakovićeva tvrdnja da se izvikivanja ZDS-a “u komemorativnom prostoru koji se odnosi i na pripadnike HOS-a ne može osuditi i ne može procesuirati” nije utemeljena u važećim hrvatskim zakonima, Ustavu i presudama Ustavnog suda, nego je baš u suprotnosti sa svim tim. Plenkovićevo irelevantno Vijeće za prošlost Bošnjakovićevo tumačenje da je u redu izvikivati ustaški pozdrav u blizini spomenika “koji se odnosi i na pripadnike HOS-a” jedino je utemeljeno u dokumentu Vijeća za suočavanje s posljedicama vladavine nedemokratskih režima, skupine građana koju je svojedobno okupio premijer Andrej Plenković. Predsjednik tog vijeća bio je predsjednik HAZU-a Zvonko Kusić, inače liječnik po struci, a u njemu je istaknutu ulogu igrala i bivša kontroverzna predsjednica Ustavnog suda Jasna Omejec, inače omiljena pravnica Zdravka Mamića. Vijeće za prošlost, kako je kolokvijalno nazvano, nakon mjeseci sastančenja proizvelo je dva dokumenta u kojima je, između ostaloga, zaključeno kako je ZDS “protuustavan, ali iznimno dopušten”, što je endemski hrvatski doprinos teoriji ustavnog prava i teška smijurija. Tumačenje tog privatnog Plenkovićevog kružoka zapravo je išlo za time da potvrdi premijerovu izjavu o “dvostrukim konotacijama” ZDS-a pa je tako ustaški pozdrav pokušalo legalizirati. S dokumentima i preporukama koje je proizvelo Plenkovićevo vijeće postoji mnogo problema, no jedan je ključni: ti su dokumenti potpuno bezvrijedni u pravnom smislu. Sve što su Kusić, Omejec i društvo natipkali je posve irelevantno za hrvatske sudove. Iz dokumenata koje je Vijeće za prošlost proizvelo nije proizašla nijedna jedina promjena važećih zakona ni neki posve novi zakon. Sabor nikad nije glasao o tim dokumentima niti oni imaju ikakvu parlamentarnu ili zakonodavnu vrijednost. Vijeće za prošlost kao smokvin list za rehabilitaciju ustašluka To su tek pretenciozne pisanije skupine ljudi koji su dozvolili da glume smokvin list za Plenkovićev kukavičluk u suprotstavljanju ustašluku, čiji je zadatak bio da navodnim ugledom svojih građanskih biografija kamufliraju činjenicu da premijer RH nema petlje jasno osuditi ustašluk, nego se sramoti izjavama o “dvostrukim konotacijama”. Hrvatska danas ima problem zbog toga što se ministar pravosuđa u svojoj jadnoj argumentaciji punoj laži oko policijskog toleriranja javnog ustašluka poziva na teze Plenkovićevog bezvrijednog vijeća umjesto da se poziva, primjerice, na presude Ustavnog suda. Presuda Ustavnog suda u slučaju Ulice 10. travnja A te presude ne mogu biti jasnije nego što jesu. Ustavni sud je 2017. donio presudu u slučaju imena ulice u slavonskom selu Slatinski Drenovac koja je nosila naziv Ulica 10. travnja, što je dan osnivanja zločinačke NDH. Prijedlog za ocjenu ustavnosti podnijela je 2013. godine Vlada RH u mandatu premijera Zorana Milanovića, a Ustavni sud presudio je da je ovaj naziv neustavan. “Svaka negacija ili revizija holokausta protivna je fundamentalnim vrijednostima Konvencije i stoga ne može biti pod njezinom zaštitom", naglasio je Ustavni sud u svojoj presudi. "Polazeći od navedenog, pod zaštitom Ustava i Konvencije ne može biti ni obilježavanje datuma 10. travnja 1941. kao dana osnivanja NDH, na bilo koji način, uključujući davanje imena ulicama ili trgovima po tom datumu. Naime, 'dobro poznata povijesna istina' je da je NDH bila nacistička i fašistička tvorevina i kao takva predstavljala je apsolutnu negaciju legitimnih težnji hrvatskog naroda za vlastitom državom i tešku povijesnu zlouporabu tih težnji. Stoga, sukladno Izvorišnim osnovama Ustava, Republika Hrvatska nije sljednica NDH ni po kojoj osnovi. Ustavni sud naglašava da navedena ustavnopravna stajališta nisu vezana samo uz imena ulica, naselja, simbola i sl., već predstavljaju i načelna stajališta Ustavnog suda o karakteru NDH kao negaciji temeljnih vrednota ustavnog poretka Republike Hrvatske. Prema tome, demokracija utemeljena na vladavini prava i zaštiti ljudskih prava jedini je politički model koji Ustav uzima u obzir i jedini na koji pristaje. Štoviše, ljudska prava i vladavina prava u kontekstu Ustava postavljena su tako da su u prvom redu namijenjena za izražavanje moralne predanosti objektivnim principima liberalne demokracije”, naveo je Ustavni sud, između ostaloga, u svojoj presudi. Presuda Ustavnog suda u slučaju Josipa Šimunića Prethodno je 2016. Ustavni sud odbio i žalbu nogometaša Josipa Šimunića na odluku Visokog prekršajnog suda, koji je potvrdio presudu zbog koje je Šimunić osuđen na novčanu kaznu jer je na utakmici u Maksimiru poveo skandiranje ustaškog pozdrava “Za dom spremni”. Ustavni sud je prihvatio obrazloženje Visokog upravnog suda kao ispravan izraz ustavnih vrednota te odbio Šimunićev prigovor da se radi o ograničavanju slobode izražavanja. Šimunić je na Visokom prekršajnom sudu (VPS) osuđen za poticanje mržnje na temelju rasne, nacionalne i vjerske pripadnosti jer je riječ o pozdravu korištenom u NDH koji predstavlja manifestaciju rasističke ideologije. VPS je u svojoj presudi naročitu pažnju posvetio svjedočenju desničarskog povjesničara Josipa Jurčevića - poznatog po tome da je “izračunao” kako su u Drugom svjetskom ratu partizani počinili 89 posto, a ustaše 0,13 posto svih zločina na području današnje Slovenije, Hrvatske i BiH - te ga temeljito razmontirao. Jurčević je, baš kao i Skejo neki dan u Kninu, svjedočio u Šimunićevu korist, i to da je ZDS stari hrvatski pozdrav, a ne ustaški. Čak i Hasanbegović kaže da je ZDS ustaški, a ne stari hrvatski pozdrav Za sve one s desnice koji šire laži o ZDS-u kao starom hrvatskom, a ne ustaškom pozdravu vrijedi možda citirati i višestruko javno izrečene stavove povjesničara dr. Zlatka Hasanbegovića o tome: 1. "'Za dom spremni' je, naravno, pozdrav koji je bio službeni pozdrav ustaškog pokreta, o tome nema nikakvih dvojbi. On je obilježen mnogim hipotekama i ne vidim razloga da se poseže za njim u modernoj demokratskoj Hrvatskoj, kao i za bilo koji drugim krilaticama, dolazile one iz propale jugoslavenske komunističke baštine ili iz baštine ustaškog pokreta i NDH." i 2. "Ne vidim nikakav razlog da se u hrvatskom javnom životu koristi pozdrav 'Za dom spremni' koji po mom mišljenju nije prastari paleohrvatski pozdrav, već je potpuno jasno da je proizašao iz baštine ustaškoga pokreta." Bilo kako bilo, vratimo se presudama relevantnih sudova. Nogometaš Šimunić je, nakon što je hrvatski Ustavni sud odbio njegovu žalbu na presudu Visokog prekršajnog suda, svoju domovinu Hrvatsku tužio Europskom sudu za ljudska prava (ESLJP). Presuda Europskog suda za ljudska prava Iz Strasbourga su u siječnju ove godine njegovu tužbu odbili jer Europski sud za ljudska prava nije našao postojanje povreda prava i sloboda na koje se bivši hrvatski nogometni reprezentativac pozvao. U obrazloženju odluke stoji kako je 8. prosinca 2015. godine Prekršajni sud u Zagrebu utvrdio da je Šimunić kriv za uzvikivanje "pozdrava čiji sadržaj potiče na mržnju na temelju rase, nacionalnosti i vjere", prema Zakonu o sprječavanju nereda na sportskim natjecanjima. Jednostavnije rečeno, ESLJP je potvrdio presudu Visokog prekršajnog suda. Još važnije, ESLJP u svom obrazloženju, a povodom neujednačene sudske prakse u hrvatskom pravosuđu kada je riječ o ZDS-u, ističe da ga ne zanimaju prvostupanjske presude nižih sudova, pa bile one i pravomoćne, nego se u obzir uzimaju samo presude viših sudskih instanci, poput Visokog prekršajnog suda. Da sažmemo: postoje presude Visokog prekršajnog suda, Ustavnog suda RH i Europskog suda za ljudska prava koje su zauzele jasan stav o ZDS-u, a to je da je riječ o ustaškom, fašističkom pozdravu. Nema nikakvih “dvostrukih konotacija” ili izuzetaka ako si u blizini ovog ili onog spomenika. ESLJP: "ZDS je manifestacija rasističke ideologije" ESLJP nije mogao biti jasniji: “ustaški pokret nastao je iz fašizma te je utemeljen na rasnoj mržnji i stoga simbolizira mržnju prema ljudima temeljenu na različitoj religiji ili etničkom porijeklu”, a izvikivanje “Za dom spremni” je “manifestacija rasističke ideologije”. Ali ništa od toga, čini se, nije važno velikom europejcu premijeru Plenkoviću te njegovim ministrima pravosuđa Bošnjakoviću i unutarnjih poslova Davoru Božinoviću. Oni i dalje u javnosti šire laži o “protuustavnim izuzecima” i “dvostrukim konotacijama”. Tu nikako ne treba amnestirati Božinovića jer je običaj policije postao da svoj izostanak reakcije na ZDS argumentira s dvije prvostupanjske presude u kojima je ZDS amnestiran, dok sustavno ignorira presudu Visokog prekršajnog suda koju su potvrdili i Ustavni sud, i Europski sud za ljudska prava. U MUP-u sigurno znaju razlikovati različite sudske instance te se namjerno pozivaju na dvije u osnovi irelevantne prvostupanjske presude koje im omogućavaju da dopuste širenje rasističke mržnje u javnosti, odnosno izvikivanje ustaškog pozdrava ZDS. Plenković je Hrvatsku doveo u predvorje tiranije To je duboko zabrinjavajuće za zdravlje hrvatskog društva, u kojemu vlast na taj način sudjeluje u rehabilitaciji ustašluka i NDH. Ali, nažalost, ni to nije najgore. Najgore je ipak to što Plenković i njegovi ministri kao izvršna vlast mimo odluka najviših sudskih instanci i mimo sabora kao zakonodavca mijenjaju ustavne postavke pravnog poretka RH. Njima je nit vodilja preporuka Plenkovićevog Vijeća za prošlost, jednog ad hoc pseudotijela bez ikakve pravne ili moralne težine, na temelju koje Plenković, Bošnjaković i Božinović te cijeli HDZ i vladajuća koalicija podrivaju Ustav RH. S obzirom na to da je riječ o najmoćnijim ljudima izvršne vlasti, tako ulazimo u predvorje tiranije, koja se, između ostaloga, definira i kao “oblik vladavine koji nije utemeljen u pravu”. U normalnoj demokratskoj i pravnoj državi ne može izvršna vlast na temelju premijerovih želja samo tako mijenjati ustavne postavke pravnog poretka u državi. U Hrvatskoj upravo svjedočimo tome, i to kako bi se rehabilitirao jedan ustaški pozdrav. Ustavni sud ima zakonsku obavezu reagirati Nakon najnovijih proustaških stavova iz Plenkovićeve vlade i de facto legalizacije ustašluka u javnom prostoru na potezu je Ustavni sud. Članak 104 Ustavnog zakona o Ustavnom sudu je jasan: “Ustavni sud prati ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti te o uočenim pojavama neustavnosti i zakonitosti izvješćuje Hrvatski sabor.” Sve ovo što Plenković i njegovi ministri rade u vezi sa ZDS-om je očita neustavnost. Vrijeme je da Ustavni sud, ako želi biti vjerodostojan i odgovorno raditi svoj posao, o tome izvijesti sabor. https://www.index.hr/vijesti/clanak/kako-je-plenkovic-omogucio-ustasama-da-nekaznjeno-vicu-za-dom-spremni/2106903.aspx
  4. Krajnje je vrijeme da Plenković i Kolinda konačno legaliziraju ustaštvo Vladimir Matijanić 8.8.2019. Foto: Index/Pixsell/Dusko Jaramaz BILO bi korektno da Andrej Plenković i Kolinda Grabar-Kitarović konačno kažu kako je ustaštvo u Hrvatskoj legalizirano, a ustaški pozdrav poželjan pa da lakrdija sa "zadomspremnošću" dođe do kraja. I da pučka pravobraniteljica više ne mora podsjećati na hrvatske propise koji su, zapravo, masovna grobnica mrtvih slova na papiru. Stvar je savršeno jasna Svakome tko makar površno prati medije i ono što se naziva hrvatskom političkom scenom sasvim je jasno da policija odavno nema volje, želje, a vjerojatno ni mogućnosti pokretati postupak protiv svakog majmuna koji digne desnicu i pozdravom oponaša ustaški ološ. Zašto? Zato što vlast, očito, nema ambiciju proglasiti ustašluke nepoželjnima, nego ih relativizira ili se ponaša kao da ne postoje pa se njima još bave tek poneki mediji unaprijed svjesni uzaludnosti angažmana. Ovdje bi se dalo nabrojiti desetke primjera, sve do nedavnog kada je splitski gradonačelnik i član vladajuće stranke samoinicijativno stvorio preduvjete za gromku "zadomspremnost" na Rivi, ali čemu nabrajanje nečeg što svi znaju? Priznajmo da smo stigli do kraja Konačna legalizacija ustaštva bila bi korisna jer bi prekinula besmislenu podvojenost vlasti između deklarativnih osuda i faktičnog podržavanja. Previše je truda u Hrvatskoj uloženo u relativiziranje ustaških zločina da bismo se pravili kako se ništa nije dogodilo. Ustaštvo je u Hrvatskoj faktički poželjno, njegovi simboli se nose, njegovi se pozdravi uzvikuju i to je nepobitno. Pritom je tehnički sasvim nebitno jesu li Plenković, Grabar-Kitarović i ostali iz vrha državne vlasti simpatizeri ustaškog pokreta ili samo oportunisti koje nose događaji pa se ne smatraju dovoljno snažnima ni odlučnima obračunavati se sa sve glasnijim pokretom ustašolikih majmuna. Red je jednostavno priznati da se stiglo do kraja, da službenoj Hrvatskoj ustaški pozdrav i simboli više nisu problem. A onda, jednog dana u dalekoj budućnosti, možda pamet konačno prevlada. *Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala. https://www.index.hr/vijesti/clanak/krajnje-je-vrijeme-da-plenkovic-i-kolinda-konacno-legaliziraju-ustastvo/2107115.aspx
  5. Goldstein piše za Index: Zagrepčani su ismijavali pozdrav "za dom spremni" Ivo Goldstein Foto: Žarko Basić/PIXSELL / Wikipedia NAKON što smo nakon proslave obljetnice Oluje opet slušali kako je "za dom spremni" stari hrvatski pozdrav, povjesničar Ivo Goldstein je za Index napisao tekst o tom neprijeporno ustaškom pozdravu. "Prije tjedan dana opet smo slušali kako je "za dom spremni" stari hrvatski pozdrav. Naravno da to nije istina. Za dom spremni je pozdrav koji je izmislio Ante Pavelić, a koristili su ga ustaše. Baš kao što ustaška Nezavisna Država Hrvatska nije bila nezavisna, nego zakrpa na dupetu Trećeg Reicha, tako ni "za dom spremni" nije bio ništa drugo nego kopiranje fašističkog pozdrava "pronto" i nacističkog "Sieg Heil". Ustaše su bili najobičnija banda, a ne domoljubi Ustaše nisu bili nikakvi junački bojovnici i rodoljubi/domoljubi, kako ih današnji ustašonostalgičari prikazuju, nego najobičnija banda kojoj je prvenstveni cilj bila vlastita korist. Baš kao što ni današnjim ustašonostalgičarima koji se svi odreda prikazuju kao veliki domoljubi nije ništa drugo na pameti nego institucionalnim ili izvaninstitucionalnim sredstvima sebi pribaviti imovinsku korist. Stoga ni ustaški povik „za dom spremni“ nije nikakav junački, domoljubni, već izraz zločinačke politike države u kojoj se upotrebljavao. Idemo redom - od tisuća, zapravo desetaka tisuća različitih dokumenata u kojima se spominje „za dom spremni“ koji se nalaze po arhivima u Hrvatskoj i drugim zemljama, izabrao sam nekoliko: dana 18. lipnja 1942. Ustaška nadzorna služba obavještava Ravnateljstvo ustaškog redarstva da iz Zagreba u „logor Jasenovac šalje 21 Židova od 34-godišnje privatnice Zlate Mondschein do 73-godišnjeg bankovnog ravnatelja Mirka Lederera“. Naravno, pismo završava sa „za dom spremni“. Nitko se od navedene 21 osobe nije vratio iz Jasenovca. Ili, u veljači iste godine Župska redarstvena oblast u Travniku obavještava Ravnateljstvo ustaškog redarstva kako u Jasenovac šalje 17 židovskih muškaraca, a u Staru Gradišku 89 židovskih žena i djece iz Travnika i Zenice, uključujući i, naprimjer, Esteru Levi (1905.) s djecom Avramom, Rafaelom i Danielom. I opet se dopis zaključuje sa „za dom spremni“. Ni iz ove grupe nitko se nije vratio kući. Sramotni pozdrav na plakatima o strijeljanju babica koje bi napravile abortus Isti se sramotni pozdrav pojavljuje i na plakatima koji su se ratnih godina lijepili po zagrebačkim uličnim stupovima - na njima su stajale obavijesti o strijeljanju babica koje bi počinile abortus, o strijeljanjima posve nevinih talaca, o iseljavanju Srba i Židova iz nekih dijelova Zagreba i slično. Pozdravom „za dom spremni“ završava i pismo kojim u kolovozu 1941. predsjednik Matice hrvatske Filip Lukas bez imalo srama od nadležnih državnih institucija traži da Matica pokrade „zgradu na Jelačićevu trgu br. 15 koja je pripadala Židovu Manfredu Sternbergu“. U svibnju 1941. uži odbor Zbora Duhovne Mladeži Zagrebačke pozdravio je, kako tvrdi Katolički list, prilikom audijencije kod Poglavnika "s kršćanskim pozdravom: Hvaljen Isus! uz mudru lozinku: za dom spremni!" Autor te informacije nije obrazložio u čemu se sastoji "mudrost" izreke "za dom spremni". Ustaški poredak prema fašističko-nacističkom modelu Sve ove dokumente u kojima se spominje „za dom spremni“ valja staviti u kontekst. Ustaše su stvarali „novi poredak" prema fašističko-nacističkom modelu: izgrađivali su kult nacije, države i vođe. Totalitarna ideja najsažetije je izražena u programatskom tekstu u listu Ustaša iz lipnja 1941: „U ustaškoj državi, koju su stvorili Poglavnik i njegove ustaše, mora se ustaški misliti, ustaški govoriti i što je najglavnije – ustaški raditi. Jednom riječi, čitav život u NDH mora biti ustaški." Visoki državni dužnosnik Aleksandar Seitz piše o širini ustaškog pokreta koji će "obuhvatiti čitav narod i sve grane njegove odgojne, stališke i prosvjetne djelatnosti", a slično misli i ministar Mladen Lorković koji je tvrdio da se „svim narodima Europe nameće prijelaz iz sustava liberalno-demokratske države u autoritativnu narodnu državu (…). Taj prijelaz sam po sebi revolucija je najvećih razmjera: on tvori sadržinu svjetsko povijesne revolucije fašizma i nacional-socijalizma“. Vrlo jasno definirani narodni ciljevi značili su da će se želje i stremljenja pojedinca morati posve zatomiti u skladu s maksimom "nacija (država i sl.) je sve, Ti nisi ništa". Ta maksima je, primjerice, pretočena u tekstu Slavka Kvaternika o domobranima u rečenicu - "Živi i umri za zajednicu, a ne za sebe." Takvo razmišljanje je išlo i dalje, svakome onome tko bi imao drugačije nazore od zajednice Slavko Kvaternik je poručivao da će "biti bezobzirno slomljen i izbrisan iz narodne zajednice, kao da ga nikad nije bilo". „Revolucija” o kojoj je govorio Lorković implicirala je i promjene u načinu pozdravljanja – umjesto "sluga pokoran", "sluga sam ponizan", "ljubim ruke" - koje "ne samo da ne odgovaraju duhu hrvatskoga jezika, nego i čovječjem dostojanstvu koje treba resiti svakoga Hrvata u ustaškoj Hrvatskoj", vlasti su tražile da „naš pozdrav bude svuda samo – za dom spremni!". "ZA DOM SPREMNI! pozdrav je svakog svjesnoga Hrvata i Hrvatice". Učenici izgovarali "za dom spremni" na početku i na kraju nastave Poglavnik Ante Pavelić je tvrdio da mladež "mora biti i odgojena" u onom duhu, "u kojem narod može naći svoju sreću, mora biti prekaljena idejama, prekaljena – željom, prekaljena odlučnošću da u najtežim časovima svome narodu bude prva bojna..." Kako je, dakle, "našom mladeži nakon osnutka vlastite države prostrujio novi, poletni duh", zakonskom je odredbom bilo određeno i da gimnazijalci i učenici učiteljskih i građanskih škola moraju na početku nastave, nakon nastavnikova poziva "za dom" odgovoriti sa "spremni", a potom "izmoliti propisanu molitvu, a nakon zadnjeg sata poslije molitve ponoviti pozdrav 'za dom spremni'". Kada sam prije dvadesetak godina o provođenju te odluke pitao one koji su 1941. pohađali školu, njihovi odgovori nisu bili posve jasni. Vjerojatno se dosljednije provodila 1941. godine, a kasnijih godina mnogo manje. Neki se sjećaju da se provodila, ali „bezvoljno“. Naprimjer, profesor zagrebačke Prve klasične gimnazije Vid Balenović (1883. - 1970.), koji je po političkom opredjeljenju bio na lijevom krilu HSS-a, pošto bi učenici viknuli „spremni“ i podigli ruku na ustaški pozdrav, podrugljivo je odgovarao „predajem se, predajem se“. Neka ga je učenica zbog tog ironiziranja prijavila, pa je Balenović imao neprilike, čak je neko vrijeme bio u zatvoru. Zagrebačko ismijavanje ustaškog novogovora A kako je na sve ovo ustaško histeriziranje odgovorila većinska neustaška Hrvatska? Jedno od obilježja zagrebačke gradske svakodnevice tijekom rata bilo je ismijavanje ustaškog novogovora (poput "munjovoz" = tramvaj, "samovoz" = automobil, "krugoval" = radio itd.). Pučka je duhovitost reagirala ironijom - stvarale su se brojne karikirane kovanice. Tako se obična domaća uš nazivala „potkošuljnim samovozom” ili čak „poglavnikom” (jer puzi po glavi), bicikl je postao „međunožno guralo”, žlijeb na krovu „okolokućno piškalo”, a kravata „okovratni dopupnjak”. Posebno je, na veliku žalost ustaša i današnjih ustašonostalgičara, na meti zajebancije bio pozdrav „za dom spremni“. Neka Zagrepčanka, navodno članica KP-a, koju je UNS-ov obavještajac sumnjičio i za nemoralno ponašanje, na pozdrav „spremni”, odgovorila je, kažu, „da za nju to ne važi nego 'zdravo i noge raširi'”. U lipnju 1942. otprilike dvadesetak ljudi, gostiju bifea u Tratinskoj ulici 39 (na Trešnjevci) vlasnika Stjepana Tonšetića, prilikom prolaska neke ustaške kolone govorilo je da idu „usraše”, a ne „ustaše”. U istom bifeu je sutradan neki gost izjavio da ga „Poglavnik može jebat u guzicu”, na što je Tonšetić „problijedio”, ali kasnije doušniku nije htio reći ime gosta, iako ga je, tvrdio je doušnik, dobro poznavao. U svibnju 1942. u jednoj gostionici u zagrebačkoj Ilici, zidar Dragutin Povijač-Štrbuc (koji je u policijskoj kartoteci već zabilježen sredinom tridesetih kao istaknuti sindikalist), „u pripitom stanju kritizirao je današnje stanje u Hrvatskoj”. Naposljetku je obavještajac izvijestio kako je jedna doušnica prolazila pored stražarnice na Ozaljskoj ulici (na Trešnjevci). Kraj stražara je stajao izvjesni Dragutin Osrečki. Doušnica je u prolazu, kako bi iskušala njihovu pravovjernost, pozdravila tu dvojicu sa „spremni!”, Osrečki je odgovorio: „do kurca”, a „stražar nije postupio”. Dakle, cure i dečki, kad ekipa crnokošuljaša krene arlaukati „za dom“, očekujući da netko odgovori sa „spremni“, Vi izaberite jedan od spomenutih odgovora s Trešnjevke, ili sami smislite nešto slično", piše Ivo Goldstein za Index. https://www.index.hr/vijesti/clanak/goldstein-pise-za-index-zagrepcani-su-ismijavali-pozdrav-za-dom-spremni/2108034.aspx
  6. Srbi u Americi i Kanadi odali počast stradalima u "Oluji" Izvor: S. Dančuo sreda, 07. avgust 2019. ČIKAGO - U svim srpskim hramovima u Americi i Kanadi u nedelju je služen parastos za srpske žrtve u ratovima sa kraja 20. veka. Sveštenici su tokom besede podsetili na nevino postradale očeve, majke i srpsku decu iz Srpske Krajine. U Čikagu gde živi najbrojnija srpska zajednica u Americi komemoracije su organizovala udruženja koja okupljaju krajiške Srbe. Udruženje krajiških Srba Prelo je prikazalo izložbu sa crnom statistikom stradanja Srba u Hrvatskoj, dok su „dece iz kolone“ govorila svoja sećanja na egzodus i strahove koje i danas nose. Sabor krajiških Srba je prikazao dokumentarni film o zločinačkoj hrvatskoj vojnoj akciji. U Nijagari u Kanadi parastos i komemoraciju je organizovalo Srpsko društvo Kordun. Kako je istakao potpredsednik tog društva Ilija Janjanin svaki početak augusta su dani tuge i sećanja kada je čitav jedan narod proteran a oni što su ostali bili su meta stravičnih zločina. -Više od pola miliona Srba više se ne nalazi u svojim kućama i na svojoj zemlji. Nažalost mnogi su ubijeni. Egzodus Srba iz Hrvatske je drastičan primer etničkog čišćenja u 20. veku koji se u svetu prešućuje, istakao je generalni konzul Republike Srbije u Torantu Vasilije Petković. U Vindzoru je Srpsko društvo „Sava Mrkalj“ parastos i komemoraciju organizovalo u parohiji Svete Petke.
  7. SRNA, 05.08.2019, Strbac: Quiet Exodus of Serbs still happening in Croatia 5. Avgust 2019. 21:26 BANJALUKA, August 5 /SRNA/ – Head of the Documents and Information Collecting Centre Veritas Savo Štrbac says that 24 years after the expulsion of Serbs from the Republic of Serbian Krajina nothing much has changed because there are less and less Serbs in Croatia and their quiet exodus is in place. “People leave Krajina every day, no one is fleeing anything good, they are fleeing evil. Two years from now, census results in Croatia will probably exceed a desired prediction of Franjo Tuđman from the early 1990s that the Serb issue in Croatia would be resolved once and for all and that there will be less than 3% of them there,” Štrbac told the press in Banjaluka on Monday after a memorial service to Serbs killed in the Croatian military and police operation Storm. Štrbac said Croatia was using all kinds of ways to show that crimes committed during Storm were individual incidents and that they were not planned by the Croatian government. He recalled that two members of the Croatian Army had so far been convicted for Storm crimes, Božo Baćelić, an ethnic Albanian whose real name is Rexhep Đindžić, and ethnic Serb Rajko Kričković. “When Croatia wants to convict someone, it chooses ethnic Albanians and Serbs, such as Baćelić and Kričković,” said Štrbac adding: “It does this under pretences that Croats did not commit any crimes because their religion prohibits killing and setting things on fire.” Banjaluka-based lawyer Slobodan Perić, who is a refugee from Croatia, told the press there were almost no Serbs in that country and that the little of them left were old people who had gone there to die. “Serbs have almost no political life in Croatia. Croatia is doing all in its power to disable any kind of political return of Serbs,” said Perić. Recalling the events in the Republic of Serbian Krajina 24 years ago, Perić said that one of the gravest crimes of the past century happened in Krajina, the persecution and ethnic cleansing against Serb civilians. “Reconciliation in these parts won’t be possible until the truth about the past war, the disintegration and break-up of the former Yugoslavia, the war in Croatia and in BiH is known,” said Perić. A memorial service for Serbs killed in the Croatian Operation Storm carried out 24 years ago on the Republic of Serbian Krajina was held at the Cathedral Church of Jesus Christ the Saviour in Banjaluka on Monday. The main event commemorating the Day of Remembrance of Killed and Expelled Serbs during the Croatian armed operation Storm was held outside the Krušedol Monastery in Serbia on Sunday in the presence of top officials from Republika Srpska and Serbia. Operation Storm began on August 4, 1995 with an offensive of the Croatian military and police troops and Croatian Defence Council in the area of Banija, Lika, Kordun, and northern Dalmatia. One day later, on August 5, the Croatian troops entered an almost deserted Knin and hoisted the Croatian flag there, while convoys of refugees were fleeing to Serbia across the Serb territories in Bosnia and Herzegovina. According to the data supplied by Veritas Centre, more than 220,000 Krajina Serbs were banished from their homes during the operation, while 1,869 killed and missing Serbs, including 1,220 civilians are registered in records. The International Court of Justice in its February 2015 judgement qualified Operation Storm as ethnic cleansing, not as genocide, even though world experts claim Operation Storm had all elements of genocide.
  8. Banjaluka: Parastos žrtvama akcije “Oluja” Foto: Danijel Lepir/BHRT U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos svim žrtvama akcije hrvatske vojske “Oluja”. Prije 24 godine svoja ognjišta 1995. godine napustilo je oko 220 hiljada krajiških Srba. U evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra Veritas nalazi se 1.869 poginulih i nestalih, od čega je 1.220 civila. Međunarodni sud u Hagu je akciju „Oluja“, presudom iz 2015, okvalifikovao etničkim čišćenjem. Pojedinačnih presuda pred tim sudom nema, dok su pred domaćim sudovima osuđene dvije osobe, jedna pravosnažno. http://www.bhrt.ba/banjaluka-parastos-zrtvama-akcije-oluja/amp/
  9. Banjaluka, služen parastos Srbima žrtvama "Oluje" U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja" 1995. godine. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", koji je i organizovao pomen, Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus, prenose Nezavisne. Savo Štrbac (arhivska fotografija) "Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne beži od dobra, beži se od zla. Na popisu stanovništva za dve godine u Hrvatskoj će, verovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina prošlog vijeka da će za sva vremena biti rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto", rekao je Štrbac. Rekao je da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u "Oluji" bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država. On je podsetio da su do sada za ratne zločine u "Oluji" osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Džindžić i etnički Srbin Rajko Kričković. "Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković", rekao je Štrbac i dodao da se "to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vera zabranjuje da ubijaju i pale". Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije. Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Prema podacima "Veritasa", tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.
  10. U Hramu Hrista Spasitelja služen pomen za stradale u „Oluji“ 05/08/2019 Foto: SRNA U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” 1995. godine. Parastos su služili služe sveštenici Eparhije banjalučke, a pomen organizovao Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas”. Centralna manifestacija obilježavanja Dana sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije. Foto: SRNA Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Prema podacima “Veritasa”, tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” iz svojih domova protjerano više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila. Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svjetski eksperti za tu oblast tvrde da je “Oluja” imala sve karakteristike genocida. Štrbac: U Hrvatskoj i dalje na snazi tihi egzodus Srba Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promijenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus. – Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne bježi od dobra, bježi se od zla. Na popisu stanovništva za dvije godine u Hrvatskoj će, vjerovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina pršolog vijeka da će za sva vremena biti riješeni srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto – rekao je Štrbac danas novinarima u Banjaluci, nakon parastosa ubijenim Srbima u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji “Oluja”. Štrbac je istakao da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u “Oluji” bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država. On je podsjetio da su do sada za ratne zločine u “Oluji” osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Đindžić, te etnički Srbin Rajko Kričković. – Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković – rekao je Štrbac i dodao da se “to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vjera zabranjuje da ubijaju i pale”. Foto: SRNA Banjalučki advokat Slobodan Perić, koji je izbjeglica iz Hrvatske, rekao je novinarima da Srba gotovo i da nema u toj zemlji, a ono malo preostalih su starci koji su došli da umru. – Političkog života Srba u Hrvatskoj skoro da i nema. Hrvatska čini sve da onemogući bilo kakav politički povratak Srba – istakao je Perić. Podsjećajući na događaje u Republici Srpskoj Krajini prije 24 godine, Perić kaže da se u Krajini dogodio jedan od najtežih zločina, progona i etničkog čišćenja nad srpskim civilima u prošlom vijeku. – Pomirenje na ovim prostorima nije moguće sve dok se ne kaže istina o proteklom ratu, raspadu i rušenju bivše Jugoslavije, ratu u Hrvatskoj i u BiH – istakao je Perić. https://argumenti.rs/blog/2019/08/05/u-hramu-hrista-spasitelja-sluzen-pomen-za-stradale-u-oluji/
  11. PAD KRAJINE! 1995: PAO JE KNIN! 2019: Srbi pamte "Oluju", zločin koji traje! Hrvatska slavi GENOCID, ništa drugo nemaju! AUTOR: Alo.rs/ N.M. - V.M. DATUM I VREME: 05.08.2019. 18:40 Danas se navršava 24 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 250.000 stanovnika negdašnje Republike Srpske Krajine. Oluja, Foto: EPA/Daniel Kasap * Danas se navršava 24 godina od početka hrvatske zločinačke akcije "Oluja" * Proterano najmanje 250.000 Srba * Ubijeno i nestalo oko 2.000 U hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju. 12.50 Kraj bloga Poštovani, ovim završavamo blog u kom ste mogli paralelno da pratite događaje iz 1995. godine i tok zločinačke akcije "Oluja", kako bismo se na što verodostojniji način podsetili stradanja našeg naroda, kao i aktuelne događaje iz 2019. godine i reakcije u vezi sa obeležavanjem 24. godišnjice zločina koji nikada ne smemo zaboraviti. 12.30 (2019) U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos Srbima stradalim u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja", a zatim su rodbina i prijatelji položili cveće na spomen srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1999- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku. Parastos je služen i u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, ali i crkvama širom Srbije i Republike Srpske. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", koji je i organizovao pomen u Banjaluci, Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus, prenose Nezavisne. "Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne beži od dobra, beži se od zla. Na popisu stanovništva za dve godine u Hrvatskoj će, verovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina pršolog vijeka da će za sva vremena biti rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto", rekao je Štrbac. Foto: D.I.C. Veritas On je rekao da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u "Oluji" bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država. On je podsetio da su do sada za ratne zločine u "Oluji" osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Ðindžić i etnički Srbin Rajko Kričković. "Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković", rekao je Štrbac i dodao da se "to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vera zabranjuje da ubijaju i pale". Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije. Krušedol, Foto: Tanjug Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Prema podacima "Veritasa", tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila. 12.28 (1995) Nešto posle 12 sati na HRT objavljena je vest: hrvatske jedinice ušle su u Knin! Na kninskoj srednjovjekovnoj tvrđavi postavljena je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Drniš, Žitnić, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica. 11.34 (2019) Hrvatski premijer Plenković na ceremoniji u Kninu je rekao da je Oluja ima poseban značaj za sve Hrvate jer je hrvatski narod pokazao snagu i oslobođenjem petine teritorije pokazao da sam odlučuje i da drevni Knin zauvek ostaje hrvatski. "Stoga s ponosom slavimo i uvek ćemo slaviti dan hrvatske pobede. To je bio legitiman odgovor velikosrpskom posezanju za hrvatskim teritorijama. Nikad nećemo posustati u našim naporima u ostvarivanju pravde za sve naše stradale i do poslednjeg slučaja ćemo istraživati ratne zločine i tražiti sve naše nestale", rekao je Plenković, preneo je Večernji list. 11.23 (2019) Gradonačelnik Knina Marko Jelić (43) izjavio je da se redovno moli za sve Srbe stradale u "Oluji" i da će to činiti i kada ne bude na funkciji. "Praksa gradske uprave kojoj sam na čelu, ali i većine sugrađana je da se žrtvama daje pijetet. To činim redovno i činiću i kad ne budem na poziciji, ja lično i u svojim molitvama", rekao je Jelić. 11.01 (2019) Oluja je strašan zločin, pogrom nad Srbima, kaže ministar odbrane Aleksandar Vulin i dodaje da niko ne može naterati Srbe da prihvate da je Oluja bila "pravedna operacija". Upitan da prokomentariše navode pojedinih medija da Zagreb traži od Beograda da prihvate njihov Dan pobede ako hoće u EU, Vulin kaže da je nemoguće zločinačku akciju prihvatiti drugačije osim kao zločin nad Srbima. "Ako u Evropu treba da se ulazi preko proslave Oluje, šta će nam takva Evropa. Nemoguće je da zločinačku akciju, strašni zločin nad mojim narodom proslavljam zbog bilo čega. Ko to može da natera Srbe da prihvate da je Oluja bila pravedna", rekao je Vulin za TV Pink. 9.44 (1995) Hrvatski tenkovi počeki spuštanje sa Dinare prema Kninu posle jezivog granatiranja grada od ranih jutarnjih časova 9.34 (2019) Kolinda Grabar Kitarović tokom svog novog jutrošnjeg obraćanja u Kninu izjavila je i "Vizija dr.Franje Tuđmana je postala naša stvarnost. Pre 24 godine poslana je poruka da da smo mi Hrvati ponosan narod i da imamo pravo odlučivati o svojoj sudbini. Poklanjam se duboko svim hrvatskim veteranima, posebno onim stradalima i došla sam ovde da vam kažem: veliko hvala. Ova proslava nije zbog nas političara, ovdje smo da se suočimo sa sobomiI upitamo se jesmo li učinili sve za Hrvatsku i na to pitanje se odgovor očekuje delima, a ne rečima. To se od nas očekuje jer smo se na ovom mestu prije 24 godine izborili da u našoj državi sami odlučujemo", rekla je ona i citirala je Antu gotovinu i reči "Rat je gotov okrenimo se budućnosti". Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja, Foto: Printscreen HRT 9.25 (2019) Polaganjem venaca i paljenjem sveća na Spomeniku hrvatske pobede "Oluja 95" u Kninu zvanično počelo obeležavanje 23. godine od "Oluje". Svečanosti prisustvuje ceo državni vrh Hrvatske. Pred sam početak svečanosti Kolinda Grabar Kitarović je obišla svečani stroj vojske. Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja, Foto: Printscreen HRT 08.10 (2019.) - Kolinda Grabar Kitarović: Najradije bih uhvatila pušku Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je sinoć u Kninu da ju je tokom rata 90-ih godina grizla savest i da je želela da uzme pušku i ode ratište. - Najradije bih uhvatila pušku i otišla na ratište, ali shvatala sam da nije stvar samo u mecima i u suočavanju s onima koji su ispred vas - rekla je Grabar Kitarović i istakla da je bila svesna da ima dužnost u Ministarstvu spoljnih poslova. Kolinda Grabar Kitarović, Foto: EPA-EFE/Valda Kalnina Grabar Kitarović je, nakon prijema ratnih zapovednika na kninskoj tvrđavi, zapevala je pesmu "U boj, u boj" iz opere Nikola Šubić Zrinski. 08.00 (1995.) - Hrvatska vojska se probija prema Kninu Hrvatska vojska se probija prema Kninu. U podne će uspeti u svojim krvavim namerama. 22.33 (1995) - Duga noć pred Krajinom Sve je praktično gotovo. Knin postaje grad duhova. Srbi su već na putu prema Republici Srpskoj i Srbiji. Iz Beograda ne stiže pomoć. Krajina je ostavljena sama pred dugu, tešku i krvavu noć. Hrvati ulaze u Knin, Foto: Youtube/Printscreen U srpskim selima ostaju mahom stariji ljudi i nemoćni, ali i oni koji ne žele da napuste svoje domove. Tu i ginu. Hrvatska vojska ih nemilosrdno ubija. 21.15 (1995) Zatišje pred vratima Knina. Srpski narod napušta vekovna ognjišta Mrak je i vlada opšta neizvesnost i strah kod Srba. Niko ne zna kako će se stvari odvijati. Hrvatske snage stežu obruč i polako nadiru prema glavnom gradu Republike Srpske Krajine. U daljini se čuju rafali iako je snažno granatiranje hrvatske vojske prekinuto. Izbeglice iz Krajine, Foto: Youtube/Printscreen 20:55 (1995) - Pala je noć, hrvatsko granatiranje je prestalo, a sa zatišjem krenule su i prve kolone Srba Počelo je povlačenje prema Republici Srpskoj i Srbiji. Kolone su se slivale jedna za drugom i bile su nepregledne. Civili su se masovno evakuisali, a za njima i oružane snage Republike Srpske Krajine. 20.45 (2019) Vučić poslao snažnu poruku. Trese se Zagreb Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na obeležavanju 24 godine od akcije "Oluja", i istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današni dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni. Pogledajte OVDE šta im je predsednik Srbije još poručio. Krušedol, Foto: D.S. 20.20 (2019) Predsednik Vučić se obratio prisutnim građanima Srbije Iako je imao pripremljen govor na 20 stranica, predsednik Srbije je odustao od njega. Umesto toga okupljenima se obradio bez čitanja, emotivnim govorom iz srca. - Do pre 6 godina smo se stideli naših stradalih. Kada nam ubijaju i proteruju stotine hiljada ljudi ćutali smo da ih ne uvredimo. Kada su našima odsecali glave, ćutali smo. A mi smo jedini koji smo se obračunali sa onima koji su počinili zločine, drugi nisu. I večeras neki slave uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli da slušaju - rekao je predsednik Vučić. Više o tome pročitajte OVDE. Krušedol, Foto: Screenshoot/RTS 20.15 (2019) Milorad Dodik obratio se okupljenima ispred Krušedola - 24. godine od kako se ostvario cilj Hrvatske, etničko čišćenje. Tek smo peti put ovde, a na tome možemo da zahvalimo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću - rekao je Dodik. Više o tome pročitajte OVDE. "Oluja", Foto: Tanjug 20.10 (2019) Svake noći je spavala sa bombom! Tužna ispovest Milice Jurić, hiljade ljudi plakalo! - Ja sam Milica Jurić. Izbeglica sam. U Srbiju sam došla iz ličkog sela. Bezbrižno detinjstvo prekinula je prva "Oluja". Ubili su mi strica. Pitam zašto, odgovorili su da više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja sa babom napustili smo dom. Mama i tata su ostali da čuvaju dom. Sa pet godina nije mi bilo jasno zašto. Otac je mobilisan a majka nije htela da ga napusti. Svake noći je spavala sa bombom ispod jastuka. Tata joj je rekao "Ako dođu, spasi se". Više o Miličinoj životnoj priči pročitajte OVDE. Milica Jurić, Foto: screenshoot 20.00 (2019) Patrijarh Irinej o zločinu nad Srbima Patrijarh Irinej podsetio je večeras da je „Oluja“ bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije". Više o tome pročitajte OVDE. Aleksandar Vučić plače na godišnjici Oluje, Foto: printskrin 19.30 (1995) – RTS objavio da je počela "Oluja" Radio televizija Srbije sa zakašnjenjem javila da je počela zločinačka akcija "Oluja" i da je hrvatska vojska napala grad Knin i Republiku Srpsku Krajinu. 19.15 (2019) SNV u Donjem Lapcu: Empatija prema svim žrtvama pretpostavka pomirenja Komemorativno obeležavanje u spomen na žrtve Oluje, u organizaciji Srpskog narodnog vijeća i uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, održano je danas pored crkve Silaska Svetog Duha na Apostole u Donjem Lapcu, a parastos za nestale i ubijene tokom i nakon akcije Oluja održao je protonamjesnik Predrag Sušić. Više o tome pročitajte OVDE. Boris Milošević, SNV, Foto: Youtube/Printscreen 19.10 (2019) Stravičan skandal na N1! U udarnom terminu emitovali stravičnu poruku kojom se raduju našoj teškoj tragediji! Danas se navršava 24 godine od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", u kojoj je iz svojih domova proterano preko 250.000 krajiških Srba. Dok Srbija tuguje i obeležava dan sećanja na žrtve, ustaše slave! I to na televiziji N1! Više o tome pročitajte OVDE. N1 tv, Foto: Alo.rs 19.00 (2019) Počelo je obeležavanje 24. godišnjice zločinačke akcije hrvatske vojske "Oluja" Veliki broj građana okupio se večeras u Krušedolu kako bi prisustvovali obeležavanju 24. godišnjice hrvatske vojne operacije "Oluja" i zločina koji je izvršen nad Srbima u toj operaciji. Stigli su i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. BLOG UŽIVO IZ KRUŠEDOLA MOŽETE PRATITI OVDE. Krušedol, Foto: Tanjug Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol. Krušedol, Foto: D.S. 18.14 (2019) Demokratski Front kritikuje vlast Crne Gore zbog odlaska u Knin Predsednici Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije i članovi predsedništva Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević prisustvovaće ispred manastira Krušedol Danu sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji", poručuju iz DF u saopštenju u kojem kritkuju vlast zbog odlaska u Knin. Andrija Mandić, Foto: Alo! M.Josida - Tako će oni koji predstavljaju tradicionalnu Crnu Goru i koji se bore za vrednosti naših predaka biti sa svojim narodom na Danu sećanja na srpske žrtve, dok će naslednici Sekule Drljevića i politike crnogorskih ustaša biti na obeležavanju Oluje - navodi se u saopštenju koje je dostavljeno medijima. Više o tome pročitajte OVDE. 17.00 (1995.) – Okupiran Sveti Rok Hrvati zauzeli mesto Sveti Rok. Sve su bliže Kninu. Jedinice hrvatske vojske i hrvatskih paravojnih i policijskih snaga već su na svega nekoliko kilometara od Knina. Hrvatska vojska ulazi u Knin, Foto: Youtube/Printscreen 16.45 (1995.) - Vrhovni savet odbrane Republike Srpske Krajine donosi odluku o evakuaciji stanovništva Vrhovni savet odbrane Republike Srpske Krajine done je odluku o evakuaciji stanovništva koje nije sposobno za borbu - Zbog novonastale situacije izazvane otvorenom opštom agresijom Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu i nakon prvih početnih uspeha u odbrani došlo je do ugrožavanja velikog dela teritorije Severne Dalmacije i dela Like, zbog toga ODLUČUJEMO 1. Da se pristupi planskoj evakuaciji sveg za borbu nesposobnog stanovništva iz opština Knin, Benkovac, Obrovac, Drniš i Gračac. 2. Evakuaciju sprovoditi prema pripremljenim planovima pravcima koji izvode prema Kninu i dalje preko Otrića prema Srbu i Lapcu. 3. Za evakuaciju zatražiti pomoć od komande UNPROFOR Sektor “Jug” sa sedištem u Kninu." Saopštenje je potpisao predsednik RSK Milan Martić. Milan Martić, Foto: Youtube/Printscreen 15.40 (2019.) - Palma: Formirati i specijalni sud za zločine u "Oluji" On smatra da pored Specijalnog suda za ratne zločine počinjene nad Srbima na Kosovu i Metohiji, treba da se formira i Specijalni sud za, kako je rekao, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata i ratne zločine počinjene nad Srbima, u i posle akcije Oluja. "Da tragična ironija bude još veća, hrvatsko pravosuđe je do sada donelo dve presude za zločine u "Oluji" i to u jednoj je osuđen etnički Albanac, a u drugoj etnički Srbin. Nijedan Hrvat", ističe Marković. "Tuđman, koji je naredio Oluju rečima da "Srbima treba naneti takve udarce da nestanu sa ovih prostora", Gotovina koji je komandovao i njihovi podanici su Hrvati. Oni su izvršili ubistva u Oluji, naveo je Marković. Dragan Marković Palma, Foto: Printscreen On ističe da je do sada popisano 1869 ubijenih Srba, dok se 745 još vode kao nestali. Od broja ubijenih 1220 su civili, što je 65 posto, a ukupno u celom građanskom ratu u Hrvatskoj je ubijeno 38 posto civila. "Proterano je sve što je srpsko i zapaljeno je sve što je srpsko. I sve te žrtve tokom Oluje Hrvati vode žrtve "domovinskog rata", kaže Marković. 15.26 (2019.) - Stefanović: Ponosan sam što Srbija ima snage da traži pravdu i istinu Akcija "Oluja" nesumnjivo je bila najteže etničko čišćenje počinjeno na tlu Evrope od Drugog svetskog rata do danas, praćeno izvršenjem najtežih krivičnih dela protiv civilnog stanovništva i to pre svega starih, žena i dece, kaže potpredsednik vlade Nebojša Stefanović. U izjavi za medije napominje da je od tada do danas potpuno očigledno da hrvatske vlasti nisu spremne da učine bilo šta kako bi kaznile počinioce ovih strahovitih zlodela, te da Srbi koji su preživeli ova ogromna stradanja od Hrvatske teško da mogu da očekuju bilo kakvu pravdu. "Ponosan sam na Srbiju koja je konačno počela da neskriveno govori o ovim teškim zločinima i svemu što se dešavalo tokom Oluje, da pomaže svoj narod koji je izbegao iz Hrvatske i da gaji kulturu sećanja na progon i stradanje našeg naroda", naveo je Stefanović. Nebojša Stefanović, Foto: Alo!/ Rajko Ristić Ponosan je, kaže, na Srbiju koja "danas ima snage da na svakom mestu traži istinu i pravdu za srpske žrtve i za sve ljude koji su izgubili svoje najmilije i imovinu tokom ove operacije etničkog čišćenja i to posle mnogo, mnogo godina ćutanja prethodnih vlasti u našoj zemlji koje nisu smele ni da se oglase najobičnijim saopštenjem kojim bi osudili zločinačko ubijanje i proterivanje sa ognjišta našeg naroda". Vlada i predsednik Srbije danas se odlučno bore za svoj narod i njegovo pravo na život, ali i da se nikada ne zaborave ovi zločini i ogromno stradanje, naveo je Stefanović u izjavi za medije. 14.40 (2019.) - Plenković: "Oluja" je bila veličanstvena akcija za ponos Povodom godišnjice od najvećeg egzodusa Srba od Drugog svetskog rata, kada je iz Hrvatske proterano 250.000, dok ih je gotovo 2.000 ubijeno ili nestalo, hrvatski premijer Andrej Plenković je, uz čestitke građanima poručio, da ta zemlja "sa ponosom obeležava 24. godišnjicu veličanstvene vojno-policijske operacije Oluja". "Tog je 5. avgusta 1995. u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske vraćen najveći deo okupiranih hrvatskih teritorija, što je donelo slobodu i mir domovini", naveo je Plenković. Andrej Plenković, Foto: AP/Daniel Kasap Ističući da je uz "državničku mudrost" prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđana, požrtvovnost i hrabrost hrvatskih branitelja, umeće zapovednika Hrvatske vojske i policije i, slogu hrvatskog naroda "za samo četiri dana oslobođen najveći deo okupiranih područja Hrvatske". 14.35 (2019.) - Linta pozvao Tužilaštvo da procesuira zločine nad Srbima Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta pozvao je danas nadležno Tužilaštvo da procesuira brojne zločine nad Srbima tokom i posle "Oluje", ali i drugih hrvatskih zločinačkih akcija. U ''Oluji'' je, kako Linta navodi, ubijeno više od 2.000 Srba, od toga 1.200 civila, od kojih je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina. Miodrag Linta, Foto: Medija centar "Postoje brojni primeri brutalnog zločina nad preostalim srpskim civilima i ratnim zarobljenicima počinjeni za vreme ali i neđeljama i mesecima nakon zvaničnog završetka Oluje'', kaže on. 14.20 (2019.) - Hrvatski pesnik odbio da slavi "Oluju" Današnji dan u Hrvatskoj proslavalja se kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti". Ipak, postoje i oni Hrvati koji su odbili da ovaj dan slave. Jedan od njih je i Mario Mihaljević, hrvatski je pesnik, radijski voditelj, novinar, tekstopisac i kompozitor zabavne muzike. Mario Mihaljević, Foto: Youtube printscreen On je napisao pesmu "Oprostite, meni se danas ne slavi", koju možete pročitati klikom OVDE. Ovim gestom je pokazao da u Hrvatskoj ima onih koji na vojnu operaciju gledaju drugačije. 14.16 (2019.) - Služen parastos stradalim Srbima u Crkvi Svetog Marka Srbima stradalim tokom akcije Oluja danas je služen parastos u Crkvi Svetog Marka, a to je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako. Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju... - Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu - rekao je Žunić. Akcija "Oluja", oluja, Foto: Tanjug/Arhivska/Vladimir Dimitri Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu "stinicu" - da stane iza legitimnih zahteva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj. Predsednik Udruženja Zavičcaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora. - Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje" - rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kome će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol. Cilj okupljanja je da se setimo svih žrtava, jer ako i jednog čoveka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. 13.38 (2019.) - Kitarović: Pobedom u Oluji Hrvatska dosanjala svoj san Predsednica Kolinda Grabar Kitrović čestitala je danas građanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kao i 24 godine od vojno-policijske akcije Oluja, kada je iz Hrvatske, u najvećem egzodusu od Drugog svetskog rata, proterano oko 250.000 krajiških Srba, dok je oko 2.000 njih ubijeno ili nestalo. Obraćajući se svim građanima u zemlji i dijaspori, Grabar Kitarović je navela da je “pobedom u Oluji Hrvatska dosanjala svoj istorijski san slobode i nezavisnosti i postala punopravna članica međunarodne zajednice”. Kolinda Grabar Kitarović, Foto: AP/Darko Bandić Takođe, pozvala je građane da “lijepu domovinu” izgrađuju u zajedništvu, solidarnosti i poštovanju jednih prema drugima, da bi, kako je navela, iz dana u dan bila naprednija i pravednija, “onakva kakvom su je sanjali prethodni naraštaji i kakvom su je želeli hrvatski branitelji”. “Drage Hrvatice i Hrvati i svi hrvatski državljani diljem domovine i sveta, od srca vam čestitam Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja!”, napisala je predsednica, preneli su hrvatski mediji. 13.00 (1995.) – Hrvati probili 4. lički korpus na Velebitu Hrvatska vojska je uspela da probije 4. lički korpus na Velebitu i time je pozicija vojske RSK bila sve teža. Hrvati su sve bliže Kninu. 12.15 (2019.) - Mihajlović: Žrtve ne zaboravljamo, budućnost u saradnji Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, rekla je danas, povodom 24. godišnjice akcije “Oluja”, da Srbija nikad neće zaboraviti prošlost, ali da je danas važno da učinimo sve da gradimo dobre odnose među susedima kako bismo obezbedili bolju budućnost za građane Srbije i za čitav region. “Niko nema pravo da izbriše sećanje na ubijene, nestale i prognane Srbe i etničko čišćenje u akciji “Oluja”, kada je proterano više od 200.000 naših sunarodnika, ali isto tako imamo obavezu da stvaramo drugačije odnose u kojima ćemo kao susedi sarađivati, a građani živeti u miru jedni pored drugih, bez obzira na nacionalnost”, navela je Mihajlović u saopštenju. Zorana Mihajlović , Foto: Alo! “Srbija ne zaboravlja svoje žrtve i čuva sećanje na njih, ali isto tako želi da zajedno sa svim svojim susedima radi na pomirenju i stvaranju bolje budućnosti, u kojoj ćemo zajedno raditi na obezbeđivanju stabilnosti i razvoja u celom našem regionu”, dodala je ona. 11.53 (1995.) - Srbi bez raketa zemlja- zemlja "Luna", povučene za Beograd U teškim trenucima za narod i vojsku Srpske Krajine nema raketa zemlja-zemlja "Luna" koje su bile na Petrovoj gori, a mogle su dopreti do Zagreba. One su ranije povučene za Beograd. Martić nema čime da uzvrati. 10.45 (1995.) - Monstruozna Tuđmanova obećanja Tuđman je od Srba tražio i da ostanu kod svojih kuća i da tu dočekaju Hrvatsku vojsku. Hrvatska vojska je Srbe koji su ostali kod svojih kuća brutalno ubila. 10.10 (2018.) - Dačić: Današnji dan trajno ćemo pamtiti po zlu Povodom obeležavanja 24 godine od akcije "Oluja" ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da Srbija nikada neće zaboraviti današnji dan, 4. avgust, datum koji će Srbija i srpski narod trajno obeležavati po zlu. On je dodao i da nije moguće gledati u budućnost dok u hrvatskoj rukovodsto nema poštovanje prema srpskim žrtvama. Ivica Dačić, Foto: Alo!/Rajko Ristić "Kada bi sa druge strane postojalo to političko rukovodstvo koje bi uvažavalo žrtve Srba i imalo poštovanje prema tome, mogli biste da kažete da traba da gledamo dalje, napred", rekao je Dačić i izrazio žaljenje što taj savet ne važi i za drugu stranu. Prema njegovim rečima, pardoksalno je da neko optužuje Srbiju za genocid kada se zna da danas u Hrvatskoj ima 180.000 Srba, a bilo ih je 560.000, kao i da je danas njihov broj manji od pet odsto, a pre sto godna ih je bilo 15 procenata. 10.05 (1995.) - Licemerno obraćanje Franje Tuđmana Predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je poruku Srbima u kojoj je pripadnike srpske vojske pozvao da predaju oružje, garantujući im amnestiju prema hrvatskim zakonima. Franjo Tuđman, Foto: Profimedia 9.10 (2019.) - Crna Gora slavi proterivanje i ubijanje Srba Nakon prošlogodišnje bure i u srpskoj i u crnogorskoj javnosti, koju je podigla odluka podgoričkih vlasti da na obeležavanje godišnjice "Oluje" u Kninu pošalje izaslanika, sva je prilika da će se ove godine dogoditi isto. Crna Gora je, naime, donela odluku da će i ove godine poslati svog predstavnika, koji će sa hrvatskim vlastima "proslavljati" vojnu akciju u kojoj je svoje domove moralo da napusti više od 250.000 Srba, od kojih su neki otišli na put bez povratka, ne stigavši do Srbije. 9.05 (2019.) - Obeleležavanje godišnjice "Oluje" kod manastira Krušedol Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" 1995. biće održana večeras u 19.00 sati kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Vučić je pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Aleksandar Vučić, Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić "Naš je zadatak da to nikada ne zaboravimo i da to na odstojanstven i ozbiljan način obeležavamo. Da se ne stidimo naših suza, da poštujemo tuđe žrtve, ali, da za razliku od ranije, poštujemo i svoje, srpske žrtve, da ih ne smanjujemo i da o njima govorimo", poručio je predsednik Srbije. 9.00 (1995.) – Krajiške snage pokušale da uzvrate Vojska RSK je probala granatiranjem nekih hrvatskih položaja da zaustave nalete, ali neuspešno. 7.46 (2019.) - Radojičić: Strašna oluja 1995. nanela nam je veliku tragediju Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na 24. godišnjicu od hrvatske akcije "Oluja" prisetio se leta 1995. navodeći da je taj avgust bio jedan od najtužnijih i najtežih perioda u novijoj istoriji srpskog naroda. "Kolone nedužnih ludi koji su bili primorani da napuste svoja ognjišta, svoje imanje i sve ono što su radeći celog života stekli, izazvala je veliku tugu u srcima svih nas, rekao je gradonačelnik. Zoran Radojičić, Foto: Beoinfo "Ne samo da smo nepravdu i tugu u našim srcima osetili zbog toga što su u kolonama bili naši rođaci, prijatelji i poznanici već i zbog toga što su nedužni ljudi bili osuđeni na izbeglištvo i nemaštinu samo zato što su Srbi", kazao je gradonačelnik, koji je i sam ima puno prijatelja koji su tada bez ičega proterani iz svojih domova u Srbiju. 6.00 (1995.) – Prvi ustaški proboji Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba. 5.30 (1995.) – Počelo granatiranje Knina da bi se zastrašilo stanovništvo Odmah posle početka ofanzive Hrvati su raketama zasuli Knin, prestonicu RSK. General Mile Mrkšić je pred Haškim tribunalom izneo podatak da te rakete nisu imale razornu moć, ali je 10.000 raketa ispaljeno. 5.00 (1995.) – Hrvati krenuli U 5 sati ujutro počela je ofanziva. Hrvatska vojska je krenula na srpske položaje. Počela raketno-topovska paljba na Srbe. 4.00 (1995.) - Amerikanci započeli akciju Dana 4. avgusta na pravoslavni praznik Blage Marije u 4 časa posle ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale radare snaga krajiških Srba. Za zločine u operaciji "Oluja" još niko nije osuđen ni pred jednim međunarodnim sudom. Hrvati danas, 2019. godine, i kao članica EU, slave etničko čišćenje više od 250.000 Srba u krvavom avgustu 1995. godine. https://www.alo.rs/vesti/drustvo/1995-pao-je-knin-2019-srbi-pamte-oluju-zlocin-koji-traje-hrvatska-slavi-genocid-nista-drugo-nemaju/244642/vest
  12. RTRS, Srna, 05.08.2019, U Hramu Hrista Spasitelja pomen za stradale u “Oluji” 5. Avgust 2019. 12:02 U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci počelo je služenje parastosa za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” 1995. godine. Parastos služe sveštenici Eparhije banjalučke, a pomen organizuje Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas”. U 12.00 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci biće održana tribina i promocija “Veritasovog” biltena “Dani tuge i sjećanja”. Centralna manifestacija obilježavanja Dana sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije. Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Prema podacima “Veritasa”, tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” iz svojih domova protjerano više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila. Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svjetski eksperti za tu oblast tvrde da je “Oluja” imala sve karakteristike genocida.
  13. РТРС, Глас Српске, Срна, 05.08.2019, Штрбац: У Хрватској и даље на снази тихи егзодус Срба [Видео] 5. Avgust 2019. 14:04 Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да се 24 године од прогона Срба из Републике Српске Крајине ништа битно није промијенило јер је у Хрватској све мање Срба и на снази је њихов тихи егзодус. - Свакодневно људи одлазе из Крајине, нико не бјежи од добра, бјежи се од зла. На попису становништва за двије године у Хрватској ће, вјероватно, бити премашена жељена пројекција Фрање Туђмана са почетка деведесетих година пршолог вијека да ће за сва времена бити ријешени српско питање у Хрватској када их буде мање од три одсто – рекао је Штрбац данас новинарима у Бањалуци, након парастоса убијеним Србима у хрватској војно-полицијској операцији “Олуја”. Штрбац је истакао да Хрватска на све могуће начине настоји да прикаже да су злочини у “Олуји” били појединачни ексцеси и да то није планирала хрватска држава. Он је подсјетио да су до сада за ратне злочине у “Олуји” осуђена двојица припадника Хрватске војске, и то Божо Баћелић, етнички Албанац којем је право име Реџеп Ђинџић, те етнички Србин Рајко Кричковић. - Хрватска када жели неког да осуди бира етничке Албанце и Србе, као што су Баћелић и Кричковић – рекао је Штрбац и додао да се “то ради под изговором да злочине нису чинили Хрвати јер им вјера забрањује да убијају и пале”. Бањалучки адвокат Слободан Перић, који је избјеглица из Хрватске, рекао је новинарима да Срба готово и да нема у тој земљи, а оно мало преосталих су старци који су дошли да умру. - Политичког живота Срба у Хрватској скоро да и нема. Хрватска чини све да онемогући било какав политички повратак Срба – истакао је Перић. Подсјећајући на догађаје у Републици Српској Крајини прије 24 године, Перић каже да се у Крајини догодио један од најтежих злочина, прогона и етничког чишћења над српским цивилима у прошлом вијеку. - Помирење на овим просторима није могуће све док се не каже истина о протеклом рату, распаду и рушењу бивше Југославије, рату у Хрватској и у БиХ – истакао је Перић. У Бањалуци је данас у Саборном храму Христа Спаситеља служен парастос Србима убијеним у хрватској оружаној акцији “Олуја” извршеној прије 24 године на Републику Српску Крајину. Поменима и парастосима Крајишници чувају сјећање на 1.869 убијених Срба у хрватској оружаној акцији “Олуја” и послије ње, али и на жртве из свих ранијих погрома и прогона, речено је данас у Бањалуци на трибини и промоцији “Веритасовог” билтена “Дани туге и сјећања”. Испред манастира Крушедол синоћ је, у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије, одржана централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији “Олуја”. Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас” током хрватске војно-полицијске акције “Олуја” из својих домова протјерано више од 220.000 хиљада крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих је 1.220 цивила. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године операцију “Олуја” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је “Олуја” имала све карактеристике геноцида.
  14. RTRS, Srna, 05.08.2019, Štrbac: Mogući postupci za “Oluju” pred nacionalnim sudovima 5. Avgust 2019. 14:26 Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je da oslobađanje hrvatskih generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka u Haškom tribunalu ne znači da je Hrvatska amnestirana za ratne zločine i progon Srba iz Republike Srpske Krajine jer se postupci i dalje mogu pokrenuti pred nacionalnim sudovima. - Njima se ne može ponovo suditi za ono za šta im je bilo suđeno u Hagu, ali ima mnogo drugih djela koja im se mogu sigurno pripisati – rekao je Srni Štrbac. Štrbac napominje da se, osim trojice hrvatskih generala, pred nacionalnim sudovima mogu procesuirati i svi ostali Hrvati koji su počinili ratne zločine nad Srbima u “Oluji” koja je izvršena prije 24 godine. - Postupci se još mogu voditi pred sudovima u Srbiji, koji po zakonu imaju regionalnu nadležnost za čitavo područje bivše Јugoslavije – istakao je Štrbac. Štrbac kaže da Hrvatska pravi problem Srbiji na putu ka EU, zahtijevajući da se ta odredba iz zakona izbaci, jer ne žele da im Srbi sude po tom zakonu. - Srbija uporno drži tu odredbu u zakonu, ali je ne primjenjuje u praksi. Ako bi se ova odredba primjenjivala, utjerala bih strah u kosti svima koji su počinili ratne zločine nad Srbima – istakao je Štrbac. On je podsjetio da je Gotovina sa jedinicama Hrvatske vojske bio prešao u BiH u operaciji “Maestral”. Komentarišući izjavu ratnog komandanta 502. brigade Petog korpusa takozvane Armije BiH Hamdije Abdića u kojoj se navodi da je ta armija oslobađala i hrvatske teritorije, Štrbac je rekao da je ova izjava potpuno tačna, jer su pripadnici tog korusa tada bili ušli duboko u teritoriju Hrvatske i počinili zločine nad Srbima. - Svi su činili strašne zločine nad Srbima – Hrvati kada su ulazili na teritoriju BiH gdje su bili Srbi, kao i muslimani kada su pomagali Hrvatima, koji su te zločine snimali i sada se njima hvale – napomenuo je Štrbac.
  15. Večernji list, 05.08.2019, Policija ne vidi ništa sporno: Nema prekršajne prijave za HOS-ovce i “Za dom spremni” 5. Avgust 2019. 18:14 Glasnogovornica šibenske policije potvrdila je da među posjetiteljima nije zabilježen nijedan incident, a mirno je i u Općoj i veteranskoj bolnici Knin. Protiv pripadnika 9. bojne HOS-a koji su jutros ispred spomenika Spomenika hrvatske pobjede Oluja ‘95 na središnjem gradskom trgu izvikivali “Za dom spremni” neće biti podignuta prekršajna prijava, doznaje Hina iz šibensko-kninske policije. Policija je potvrdila kako su pripadnici Hrvatskih obrambenih snaga (HOS) jutros prilikom odavanja počasti poginulim braniteljima u Kninu, predvođeni Markom Skejom, uzvikivali “Za dom spremni”. “Nema tu ništa sporno, oni su pozdrav uzvikivali pored spomenika, a bilo bi sporno kada bi taj uzvik koristili izvan komemorativnih događaja, na gradskim ulicama”, izjavila je glasnogovornica PU Šibensko-kninske Marica Kosor. Potvrdila je da protiv njih neće biti prekršajne prijave te da policija nije dobila dojavu niti je neposredno primijetila da su taj uzvik koristili u inkriminirajućim okolnostima. Načelnik šibensko-kninske policije Ivica Kostanić novinarima je izjavio da su prije dvije godine, zbog istog ponašanja, protiv pripadnika HOS-a i Marka Skeje podignuli prekršajnu prijavu, ali da ga je sud oslobodio. “Mi smo ih prijavili nadležnom sudu u Kninu, no prvostupanjska presuda za Marka Skeju je bila oslobađajuća, za istovrsno prekrašjno djelo, jer je to pijetet za žrtve Domovinskog rata i odavanje počasti”, rekao je Kostanić. Na obilježavanju Oluje šest tisuća posjetitelja Na obilježavanju vojno-redarstvene operacije Oluja u Kninu okupilo se 6 tisuća posjetitelja. To je za oko tisuću ljudi manje negoli prošle godine, a dvije manje nego 2017. kada je u Kninu na ovaj dan bilo 8 tisuća okupljenih. Glasnogovornica šibenske policije potvrdila je da među posjetiteljima nije zabilježen nijedan incident, a mirno je i u Općoj i veteranskoj bolnici Knin. “Za sada nismo zbrinuli nijedan ozbiljniji medicinski slučaj”, kazala je pomoćnica ravnateljica za kvalitetu kninske bolnice Tatijana Šipalo Lilić.
  16. Vestionline, 05.08.2019, I dalje sanjaju povratak: Prognanici u hramu Blage Marije u Banstolu 6. Avgust 2019. 00:13 U još nezavršenom hramu Blage Marije u Banstolu kod Sremskih Karlovaca, u prisustvu više stotina Krajišnika iz više krajeva Srbije, ali i dijaspore, vladika sremski Vasilije služio je u nedelju parastos svim žrtvama „Oluje“, a zatim je proslavljena slava ove crkve koja je ujedno i slava svih prognanih Srba iz Hrvatske. – Počeli smo spontano da se okupljamo 4. avgusta pre tri godine i to je sada postala tradicija. U Banstolu i okolini nov život pronašlo je oko 4.000 prognanih Krajišnika i mada je od pogroma prošlo 24 godine, verujte, kod svakog od nas su sećanja još uvek sveža i bolna – pričaju Dijana i Bojan Čiča, kumovi crkve i vlasnici restorana Zavičaj u kome je sve podređeno negovanju tradicije na stari kraj. Krajiška suza Kažu da su na početku naivno verovali da će se brzo vratiti u svoje domove, ali je stvarnost ipak bila drugačija. – Poslednji put kad sam obišla naše groblje, zatekla sam pust grad, s nekim tuđim narodom na ulicama. To mi je bilo najteže da shvatim – priča Dijana. Njen suprug Bojan je od početka bio u organizaciji gradnje crkve koja je jedina u Srbiji zidana po ugledu na ruske pravoslavne hramove zbog čega je odmah proglašena za „putinku“. Direktor Veritasa Savo Štrbac objašnjava da će to biti i prva crkva posvećena svim mučenicima, žrtvama „Oluje“. – U dogovoru sa vladikom na jednom zidu će se naći imena svih poginulih i nestalih u „Oluji“, a za crkvenu slavu je odabrana upravo Blaga Marija, datum koji nam je okrenuo živote naglavačke – priča Štrbac. Odmah uz crkvu je i spomenik Krajiška suza, koji će, kad bude bio završen, biti visok sedam metara sa mermernim belim krstom kao orijentirom. Iz daleke Australije, već treću godinu zaredom parastosu u Banstolu prisustvuje 35-godišnja Magdalena Konjević. Rodom iz Udbina, ova devojka je sa roditeljima i bratom tog avgusta otišla na put bez povratka. Od 1998. godine žive u Melburnu. – Sećam se da je bio mračan dan. Seli smo da večeramo kad je počeo haos. Majka je samo imala vremena da u tašnu spakuje malo stvari za brata i mene i to je bilo sve. Imala sam samo 11 godina, ali se sećam tog turobnog puta i kako smo pred Beograd stigli u autobusu kome nisu radile kočnice. Nema pravde Parastosu su prisustvovali i Radovan i Danica Mihajlović. Rodom iz Pačetine kod Vukovara, ovaj bračni par već 50 godina živi i radi nemačkom Gelingenu. Priznaju da su plakali kada su te 1995. godine videli potresne slike kilometarskih kolona prognanih sunarodnika. – I dalje me duša boli šta smo kao narod u poslednjem veku sve preživeli. Pa kada u Somaliji dve hiljade ljudi krene u izbeglištvo digne se ceo svet da im pomogne, a patnju Krajišnika kada je proterano 265.000 ljudi niko ni tada, a ni danas ne spominje. Najtragičnije je što se sve to događalo u srcu Evrope. Ne može čovek da ostane ravnodušan na takvu nepravdu – priča Radovan. O tome da ni 24 godine od „Oluje“, ali i brojnim nekažnjenim zločinima tokom rata u Hrvatskoj nema pravde za sve ubijene i proterane svojim primerom svedoči i Jelena Čiča koja je rodom iz gračačkog sela Piljani. Te 1995. godine je proterana sa suprugom Zoranom, svekrom i svekrvom. Svake godine se vraća isključivo zbog grobova. – Dve godine ranije, 22. januara ubijen mi je otac Đoko na Alanu. Hrvati su postavili zasedu za dva kamiona sa ljudima iz Gračaca i bukvalno ih masakrirali. Mog oca sam pronašla sa rupom u čelu. Za ovaj zločin nikada niko nije odgovarao, a sve manje ga i spominju. Nije i jedina nepravda koja je nas Srbe zadesila u Krajini. Za nama su ostala pusta sela i gradovi i groblja. Ništa više. Milena Čanković: Iz Švajcarske u susret koloni Milena Čanković (51), autorka knjige „Divani ličkih spomenika“, najzaslužnija je za podizanje spomenika Krajiška suza, a njemu je namenila i sav prihod od ove knjige koju je prodavala od Evrope do Australije. Priča da je u planu da se preko puta ulice izgradi i Spomen dom Krajine, mesto na kome će se ubuduće obeležavati sve manifestacije. – I tu zavisimo od ljudi dobre volje, ali moje iskustvo govori da Krajišnici, ma gde da su, hoće da pomognu, znaju da se ono što im se dogodilo nikada ne sme zaboraviti. Ovog januara Milena se za stalno vratila u Srbiju pošto je u Švajcarskoj provela 40 godina. – Kada se desila „Oluja“ stariji sin Nemanja je imao četiri godine, a mlađi Benjamin je još bio u stomaku, tada sam bila u šestom mesecu trudnoće. Međutim, čim sam videla snimke te nepregledne kolone ljudi natrpala sam hranu u kombi i sa decom im iz Švajcarske krenula u susret. Kod Apatina i Bačkog Gračaca sam stala i počela da delim pomoć. Plakala sam sa tim ljudima, jer sam i ja rodom iz tih krajeva, iz Udbina – priča ova žena. Objašnjava da je od „Oluje“ prošlo 24 godine, ali da najviše boli što Hrvatska i dalje tog datuma slavi: – Na taj način se sve žrtve, svi ubijeni civili ponovo ubijaju. „Idem u inat, da ih nerviram“ Već trideset godina u Lincu, gde mu sada žive i rade i deca, Dijana i Aleksandar. Jovan se odlično seća tog avgusta 1995. godine. – Majka Vukosava je bila u selu kada je počeo napad, a ja sam se osećao potpuno bespomoćno. Na svaki način sam pokušao da saznam da li je dobro, ali telefoni nisu radili, pa sam tek preko prijatelja iz Švajcarske uspeo da zamolim jednog prijatelja da je pronađe u kilometarskoj koloni. Uspela je da se probije – priča Jovan i ponosno ističe majicu na kojoj piše: „Oluja – zločin koji još traje“. – Zaista je tako. Evo, pre nekoliko dana u Zapužancima kod Benkovca su ponovo osvanuli grafiti da „Oluja“ još nije završena i da Srbima tu nije mesto. Međutim, ja stalno idem u rodni kraj. Idem u inat, da ih nerviram – kaže kroz gorak osmeh. Sveštenik se vratio iz Amerike Starešina Hrama Blage Marije je protonamesnik Siniša Hrvačević, mladić koji je izbeglištvo gledao svojim očima od Visokog u Bosni. Mada je u Klivlednu imao svoju parohiju, a zatim se i oženio i dobio decu, on se pre nekoliko godina vratio sa željom da bude uz svoj narod na Banstolu gde je stigao sa sedam godina, a zatim u obližnjim Sremskim Karlovcima završio Bogosloviju. – Polako završavamo hram, ali imamo sreće što je on sve ove godine živ, a uz ljude dobre volje koji su spremni da pomognu uspećemo i da ga brzo završimo i zatim i oslikamo. Velika je sreća što ćemo baš ovog 31. avgusta da imamo i prvo krštenje i to troje dece porodice Vukas, a već u oktobru i krštenje jednogodišnje Sofije, unuke velike dobrotvorke Milene Čanković – priča protonamesnik Hrvačević. Tražimo ono što je naše Pomen i parastos žrtvama „Oluje“ održan je i u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić ističe da se prognanim Srbima i 24 godine pošto su izbegli sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju … – Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše – imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu – rekao je Žunić. Đ. Barović – Vesti
  17. Oluja: Pomen u Crkvi Sv. Marka Srbima stradalim tokom akcije Oluja je služen parastos u Crkvi Svetog Marka u nedjelju. Vijesti Srbija Nedjelja, 04.08.2019. | 13:49 To je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako. Predsjednik Koordinacije udruženja izbjeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsjetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju... "Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu", rekao je Žunić. Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu "stinicu" - da stane iza legitimnih zahtjeva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj. Predsjednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora. "Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje", rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obilježavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kome će prisustvovati i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol. Cilj okupljanja je da se sjetimo svih žrtava, jer ako i jednog čovjeka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. (Tanjug) https://www.rtvbn.com/3961236/oluja-pomen-u-crkvi-sv-marka
  18. 24 GODINE OD „OLUJE” Velika srpska tragedija Hrvatska vojno-policijska akcija avgusta 1995. bila je završni pečat na etničko čišćenje Srba, koje ni do danas ne priznaje nijedna uticajnija politička stranka u Republici Hrvatskoj Autor: Radoje Arsenić*nedelja, 04.08.2019. u 10:17 (Фото Александар Келић) Dočekali smo, evo, i 24. godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja”, koja je – baš kako je to poželeo i naložio tadašnji predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman (što potvrđuju čuveni „brionski transkripti”) – zbrisala srpski narod iz Krajine u kojoj su generacijama živeli kao većinsko stanovništvo. Za hrvatsku stranu „veličanstvena pobeda” i razlog za euforično slavlje svake godine, a za srpsku velika tragedija i najteži egzodus posle ustaškog pokušaja biološkog uništenja tokom NDH u Drugom svetskom ratu. Tih dana bio sam u Zagrebu, uostalom kao i svih tih ratnih i poratnih godina kao stalni dopisnik „Politike”, i gledajući iz današnje perspektive bili su to svakako najtraumatičniji dani moje profesionalne karijere. Gledao sam i svedočio o čupanju korena i uništavanju naroda koji se po nečijoj sumanutoj zamisli nije uklapao u renesansu hrvatske države. Previše događaja i činjenica ukazivalo je da se, uprkos upornim službenim negiranjima, radilo samo o nastavku, u novim okolnostima, one stare endehazijske teze o „remetilačkom narodu”. Naravno, radilo se o Srbima u Hrvatskoj (ne o „hrvatskim Srbima” kako je to već postala mantra onih od kojih nikada nećete čuti izraz „srpski Hrvati”, „srpski Albanci „ itd., što samo ukazuje o čemu je zapravo reč). Kako je i zašto do toga došlo u međuvremenu je napisano mnogo knjiga, nebrojeni novinski članci, održani mnogi okrugli i slični stolovi, ali se u odgovoru na to pitanje nije znatnije odmaklo. Baš kao ni u stvarnom privođenju pravdi počinilaca i nalogodavaca ratnih zločina. Posledice i „repovi” tih zbivanja, u kojima istina, pravda i pravičnost dobijaju težinu praznih reči, samo ukazuju da smo, evo, 24 godine posle „Oluje”, plus još četiri godine prljavog rata, praktično još jednom nogom u tom tragičnom vremenu. Sticajem okolnosti, svedok sam i kako je to izgledalo posle onog velikog rata. Naime, rođen sam u prvoj godini slobode (1946), posle 20 godina od kraja rata upisao sam fakultet, a taj rat mi je bio tada neka daleka prošlost poznata samo iz knjiga i školske istorije. Otprilike kao i srpski ustanci protiv osmanlijskih okupatora, s tom razlikom što su još bili živi brojni učesnici i svedoci tog rata. Zemlja u kojoj smo živeli, međutim, stalno se razvijala i napredovala, što je verovatno i uticalo na takav osećaj i odnos prema Drugom svetskom ratu. Sada je od rata prošlo već nepunih četvrt veka, a mi se još natežemo i bakćemo s njegovim posledicama. (Ne)zaštićene zone UN Kako ljudsko sećanje, bez obzira na traumatična iskustva, vremenom bledi, zavirio sam u svoje beleške iz tih dana da se podsetim. U četvrtak, 3. avgusta 1995, zapisao sam: „Sve se zgusnulo. Napad na Krajinu samo što nije počeo. Dva dana zaredom američki ambasador Galbrajt na svoj zahtev dolazi kod Tuđmana. Juče je bio kod Milana Babića. Galbrajt je danas obavestio javnost da je Babić pristao da pregovara o planu Z-4, tj. mirnoj reintegraciji u Republiku Hrvatsku.” U subotu, 5. avgusta, u rano jutro odvezao sam auto na servis, baš ispred kompleksa zgrada u kojima je bio Glavni štab Hrvatske vojske (a pre nje komanda 5. armije JNA). Vidim neobičnu sliku: sve je pusto, okolne ulice su blokirane zaprekama, a u servis dolazi hrvatski oficir kojem neko od zaposlenih pokazuje prostor ispražnjen od vozila. Vidim da se nešto nesvakidašnje dešava, a o čemu je reč saznajem na radiju u dopisništvu. Tada sam zapisao: „Prvo je kratko javljeno u podne, a zatim zvanično potvrđeno iz vrhovne komande HV-a u 15 časova – Knin je pao! Hrvatska vojska je ušla u Knin, a na Kninskoj tvrđavi – stalno ističu – vijori se hrvatski barjak dugačak 20 metara. Oko 20 časova zvao me iz Londona Duško Simić. Dao sam fono-izveštaj za TV Politiku.” Nešto pre toga blizu dopisništva vidim nadrealnu scenu, o čemu sam zapisao: „Danas pre podne, pred hotelom ’Dubrovnik’, neobičan prizor: sede dva prijatelja i nešto piju, u majicama bez rukava, jer je vrlo toplo. Onaj krupni na velikoj mišici ima utetovirano slovo ’U’ s bombom koja se dimi unutar slova – znači, zakleti ustaša. A onaj drugi, manji i suvonjav, na podlaktici ima krupnim slovima utetovirano ’JNA’, i još nešto piše ispod. Valjda datum kada je bio u vojsci. Apsurdan prizor, i tragikomičan.” U svojoj „oslobodilačkoj akciji” (kako je stalno nazivaju) Hrvatska vojska je, u stvari, napala zaštićene zone UN, ali to kao da nikome ne smeta. Uz to, stiže sve više podataka o ratnim zločinima koje čine pripadnici hrvatskih oružanih snaga – ubistva, pljačke, uništavanje srpskih mesta vatrom i eksplozivom i već se nazire slika planiranog etničkog čišćenja. Nekoliko dana posle početka „Oluje” zapisao sam: „Izbeglicama koji su prolazili kroz Sisak prema auto-putu za Srbiju – priređen je linč u kordonu. Još jedan živi prikaz ’hrvatske kulture’ kojom se toliko diče. Uveče na Dnevniku HRT-a gledam morbidnu i potpuno apsurdnu scenu: hrvatski vojnici ’oslobađaju’ Srb – srpsko antiustaško ustaničko mesto. Vidi se mrtav civil u svojoj kući, a uz njega sedi njegov šareni pas i prezrivo gleda snimatelje. Hrvati vladaju Srbom! Hoće li i u Srb naseliti Hrvate i kako će se onda zvati? Ko je dobio ’čast’ da ’oslobodi’ Srb od Srba? Zašto su Hrvati morali da pucajući ulaze i u Srb? Sramota za Hrvatsku, za Hrvate i za njihovo potomstvo! Ljudska glupost je zaista bezgranična.” Rezultati i pouke I posle svega, šta je u stvari postigla i pokazala „Oluja”? Postigla je ono što prvi predsednik nezavisne Hrvatske, Franjo Tuđman, nije ni krio: Srbi su svedeni na 3–4 odsto u stanovništvu RH (s preko 12 odsto bez onih brojnih koji su se izjasnili kao Jugosloveni), baš kako je svojevremeno i najavio, i tako se Hrvatska rešila „remetilačkog naroda”. Cena po kojoj je to urađeno u Hrvatskoj uopšte nije tema, a ukoliko neko i pokuša o tome da govori odmah je obeležen kao antihrvat, izdajnik, u najmanju ruku kao „srboljubac” ili „jugosloven”, što je i danas među najtežim uvredama ravnim onim najvulgarnijim psovkama. Da se radilo o školskom primeru etničkog čišćenja službeno ne smatra nijedna ozbiljnija politička stranka, jer bi onda morali da pokrenu i pravosudne postupke protiv odgovornih, suđenja ratnim zločincima na hrvatskoj strani retka su kao beli jeleni iako je to bilo među tri najvažnija uslova za primanje Hrvatske u EU itd. Među tim uslovima bilo je i omogućavanje povratka izbeglih i prognanih Srba, ali je čitavim sistemom prepreka i kočnica i to svedeno praktično na simboliku. Sve nepodopštine su uglavnom poznate, ali se malo šta od toga rešava. U međuvremenu račun raste, a ko će ga na kraju plaćati kao da nikog nije briga. Orkestar svira muziku za ples dok brod tone. Sećanje na „Oluju”, barem iz srpskog ugla, ima dve dimenzije: jedna je odavanje pijeteta nevinim žrtvama, koje se upravo zbog vlastitog mira i pouke ne smeju nikada da zaborave. Druga je u stvari podsećanje na vreme u kojem živimo, na civilizaciju koja nas okružuje. Da živimo u vremenu dvostrukih standarda koje kroje veliki i jaki, da laž ima lice istine, a pravda bukvalno zavezane oči, da priče o demokratiji, ljudskim pravima i pravdi služe za prevođenje žednih preko vode. Da je, sve u svemu, licemerje noseći stub tog lažnog morala. Ali i da je izlaz iz svega toga ono što je naš narod na osnovu dugog napaćenog iskustva davno definisao mudrošću – u se i u svoje kljuse! I zato trebamo svake godine obeležavati „Oluju” i sećati se. Sistematsko paljenje Tadašnji izveštač „Novog lista” iz Rijeke, a sada slobodni novinar i publicista Drago Pilsel, zapisao je prošle godine povodom godišnjice „Oluje”: „Prizore sistematske paleži, opšte i temeljite pljačke te straha na licima preostalih Srba, kako u kasarni koju su čuvali Kanađani u Kninu, tako i u okolnim selima, nosiću u sebi, verujem, do kraja života. A kada pređem reku smrti, slutim, družiću se s pobijenim Srbima.” *Radoje Arsenić je ceo radni vek proveo u „Politici” kao stalni dopisnik iz Zagreba, a izveštavao je i sve vreme poslednjeg rata u kojem je nestala Jugoslavija. U penziji je od 2012. godine. http://www.politika.rs/sr/clanak/435056/Velika-srpska-tragedija
  19. Pomen stradalima u Oluji u Crkvi Svetog Marka nedelja, 04.08.2019. u 12:40 Служење парастоса у Цркви Светог Марка (Фото Танјуг) Srbima stradalim tokom akcije Oluja danas je služen parastos u Crkvi Svetog Marka, a to je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako, prenosi Tanjug. Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju ... „Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu”, rekao je Žunić. Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu „sitnicu” - da stane iza legitimnih zahteva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj. Predsednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora. „Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljaju dalje”, rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja”, kome će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol. Cilj okupljanja je da se setimo svih žrtava, jer ako i jednog čoveka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. http://www.politika.rs/sr/clanak/435069/Pomen-stradalima-u-Oluji-u-Crkvi-Svetog-Marka
  20. Krušedol – sećanje na stradale i prognane u akciji „Oluja” Vučić: Danas su Srbi, ma gde živeli – ujedinjeni Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije „Oluja” 1995. godine počela je molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol nedelja, 04.08.2019. u 20:33 (Фотографије Танјуг) Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na obeležavanju 24 godine od akcije „Oluja”, i istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današnji dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni. „Posebno sam ponosan, i molim vas da ih pozdravite, jer su sa nama svi srpski politički predstavnici iz Crne Gore - za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin. Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske”, rekao je Vučić u Krušedolu. Kako je rekao, danas je, 4. avgust, težak, užasan dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi. „Rekao sam ovo, jer kao što vidite danas u obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti „, ističe Vučić. Zahvalan je Miloradu Dodiku na inicijativi koju su pokrenuli pre 6 godina, da se zajednički obeležava stradanje našeg naroda i pamte naše žrtve. „Pokrenuli smo nešto što je promenilo kulturu sećanja, pokrenuli smo i drugačiju budućnost našeg naroda”, ističe on, prenosi Tanjug. Otišli su Srbi – je li Hrvatska danas srećnija Otišli su Srbi, ali Srbi nisu nestali, poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić sa obeležavanja godišnjice „Oluje” i upitao da li je Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga. „Otišli su Srbi i to je velika tuga i muka za svakog Srbina. Je li Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga? Moram da vas razočaram, sve vas koji veličate i radujete se srpskim suzama - nisu Srbi nestali. Nije Srbija nestala”, poručio je Vučić iz Krušedola. Kako je rekao, večeras se vidi ponosan narod, koji zna da odbrani svoj rod, da čuva svoje ime i prezime, da se krsti u istoj crkvi, da voli svoju zemlju i da se time diči, na svakom mestu. Predsednik je poručio da to ne znači da ne umemo da odgovorimo snažnije, jer to umemo, ali nećemo, jer smo postali pametniji i naučili u čemu smo grešili. „Sit sam lekcija koje nam drže i mnogi iz sveta i mnogi iz regiona, a i poneki iz Srbije, o tome kako ne treba da se bavimo ovim, kako treba da zaboravimo krajišku sudbinu, kako ne treba toliko da se viđam da Dodikom i Željkom Cvijanović, kako bi trebalo da brinemo o svemu drugom, a manje o srpskom narodu”, podvukao je predsednik Srbije. On je napomenuo da su jedino Srbi prihvatili da su neki iz njihovog naroda počini zločine i obračunali se sa njima, dok su svi drugi radili samo na jednom - kako i na koji način da okrive Srbe. I večeras, kaže, neki sladostrasno slave, uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli ni da slušaju, u kojima veličaju ustaške, nacističke pozdrave i prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine, u Srbiji. A, naš odgovor, i njima danas i Tuđmanu koji je rekao da je ideja da Srbi zauvek nestanu u pripremi Oluje - da su Srbi otišli, ali da nisu nestali. On je istakao da se srpskom narodu dogodila „Oluja” kada nije bilo sloge, razgovora između Srbije, Republike Srpske i rukovodstva Krajine. „Naše je da vodimo računa da nam se to više nikada ne dogodi, da imamo najbolje odnose sa predstavnicima Srba gde god da žive”, istakao je Vučić. Poručio je da nećemo nikome dozvoliti da nipodaštava naše žrtve, da ponižava naš narod i da svi treba da znaju da je Srbija sada čvrsta, jača nego ikad, i da ćemo znati da budemo svoj na svome. Vučić je rekao da ne treba zaboraviti da se Oluja dogodila kada su nam se Srpska i Srbija, Krajina i Srpska, svi sa svima svađali. „Svađali smo se i mi u Beogradu u tom trenutku, napravili da budemo mnogo slabiji, baš onako kako su hteli oni koji su želeli da se raduju našim suzama. Naša je obaveza da se nikada više tako nešto ne dogodi”, podvukao je on. Vučić je kazao da je obaveza da ujedinimo narod, da znamo šta je vitalni narodni interes, da podižemo ekonomiju Srbije i Srpske, radimo zajednički na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, da ćirilicom pišemo i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. „Oni nam kažu iz dana u dan 'nećemo ćirilicu u Vukovaru', jer je to mesto posebnog pijeteta. Znate li šta se dogodilo u Glini? Najstrašniji ratni zločin koje su ustaše počinile. Zato ćemo mi da pričamo o Glini i glinskoj crkvi i svim mestima stradanja Srba poštujući sve njihove žrtve. Nećete nam zatvoriti usta jer će se govoriti i o našoj deci. Ona nisu manje vredna od vaše. Njihove suze nisu ništa manje vredne od dece ne samo iz našeg regiona, već i šire”, naglasio je on. Ukazao je da je, kada smo imali svađe i sukobe u Beogradu, neslogu unutar našeg naroda u regionu, otišla Crna Gora a da se ni okrenuli nismo, a danas nam mnogi koji su odgovorni za to drže pridike kako je loš odnos naše vlasti prema našem narodu u Crnoj Gori, a tada su brojali pare. Podsetio je da je nesloga iskorišćena i za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. „Ne samo da možemo da plačemo i kukamo, već možemo da izvučemo pouke, pogledamo šta je budućnost, da se razlikujemo od njih, pokažemo poštovanje prema žrtvama drugih, ali nećemo dozvoliti da neko podoštava naše žrtve, da kažemo da je Srbija čvršća i snažnija, da ćemo znati da sačuvamo i da budemo svoj na svome”, istakao je on, prenosi Tanjug. Dodik: Hrvatska imala međunarodnu podršku da srpski narod vojno i politički porazi Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas kod manastira Krušedol, na obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja” 1995. godine, da je Hrvatska imala podršku međunarodne zajednice da se srpski narod politički i vojno porazi. On je rekao da Hrvati „ne bi imali snage da to urade da nisu bili podstaknuti od strane svojih mentora”, da nisu imali podršku Amerike, Velike Britanije i Nemačke. „Tek peti put smo ovde kako bi dokazali da nećemo zaboraviti Oluju a za to treba da zahvalimo Aleksandru Vučiću koji nam je pružio priliku da o tome govorimo i da to ne zaboravimo” rekao je Dodik i dodao da, ako Srbi ne budu govorili o Oluji, ona će biti zaboravljena. Dodik je izjavio da „treba da se okupimo oko jedine moguće ideje a to je snažna i jaka Srbija koja ne ćuti i koja govori o teškim danima svog stradanja”. On je dodao da „sloboda našeg naroda isključivo zavisi od toga da li imamo državu. Gde nemamo državu osuđeni smo na stradanje”. Dodik je ocenio da je snaga Srbije danas takva da ona upravlja mirom na Balkanu. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine se osvrnuo i na događanja oko entiteta iz kog dolazi - Republike Srpske. „Republika Srpska ne može da bude meta niti se sa njom može kalkulisati”, rekao je on i dodao da njome neće upravljali „ni Bakir Izetbegović ni ambasadori nego srpski narod i njegovi zvaničnici”. On je dodao da srpski narod ima dve države - Republiku Srpsku i Srbiju. „Republiku Srpsku su smatrali greškom pa su hteli da je unište, ali nisu mogli jer je ona ljubav srpskog naroda”, zaključio je Milorad Dodik na skupu u Krušedolu, prenosi Beta. Irinej o zločinu i „Oluji” KRUŠEDOL - Patrijarh Irinej podsetio je da je „Oluja” bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i „ostali neosuđeni od te božanske organizacije”. Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo, i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje. Irinej je, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja”, u Krušedolu, rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao. „Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli”, rekao je on, prenosi Tanjug. Stradanja u „Oluji”, prema njegovim rečima, ravna su stradanjima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata, a ni u čemu se ne razlikuje, nažalost, i u broju žrtava, rekao je patrijarh. Broj stradalih u toj akciji nikada nećemo doznati, a znaju ga oni u čije ime su postradali. Ukazao je da su u toj akciji stradali oni najnemoćniji i oni koji nisu mogli da pruže otpor, a to su bili stariji, žene i deca. Posebno je naglasio decu, podsetivši da je Hrvatska bila jedina na čijoj teritoriji su, tokom Drugog svetskog rata, postojali dečji logori kroz koje je prošlo i stradalo 50.000 naše dece. „Nažalost, njihova stradanja, koja su poznata širom sveta, ostavila su nema usta onih koji su trebalo da kažu svoju reč o nevinom stradanju naroda. Dugo smo očekivali da tu reč čujemo od onih koji su bili najnadležniji da svojom rečju osude zločin koji je počinjen, a to je rimokatolička crkva. Od nje smo očekivali osude zločina, ali je ona do današnjeg dana otćutala. Njeno ćutanje je osnažilo mnoge koji su zlo činili i ostali neosuđeni od te božanske organizacije”, podvukao je on. Irinej je kazao da je reč crkve vrlo važna i značajna, i da se mnogo toga verovatno ne bi desilo da se ta reč čula. „I danas ono što se dešava je slično onome što se desilo. I danas čujemo da su dva ugledna biskupa na Kosovu i Metohiji služili misu na ruševinama jedne srpske pravoslavne crkve. Čuli smo i reči njihove da je to njihova zemlja, da je to bila pre svake religije, da je i bila pre Hrista. Ja bih dodao i da je verovatno po njima bila i pre postojanja sveta. Ovo su sve ideje iz prošlosti koje se nažalost ostvaruju i danas”, rekao je on. Irinej je je najavio da će se o tom događaju Srpska pravoslavna crkva obratiti poglavaru rimokatoličke crkve u koga, kako je dodao, ima puno poverenje. „Ovaj događaj ne sme ostati nekomentarisan”, podvukao je on. Poglavar srpske crkve istakao je da je ono što je najtragičnije za nas i naše vreme to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas. „To zlo zločinačko nije umrlo, živi i danas na tragediju našeg naroda, ali ne samo na našu tragediju, već celog hrišćanstva”, upozorio je on. Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje. „To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom”, poručio je on. Patrijarh je rekao da razume patnju onih koji su sve što su imali stavili na prikolicu i pošli u neizvesnost, ne znajući ni kuda idu ni šta ih očekuje, što je, podvukao je, strašna tragedija našeg vremena. „Sećamo se ovog dana i smemo nikada i nipošto da ga zaboravimo. Moramo reći našoj deci šta se desilo, da zapamte i da prenesu generacijama koje dolaze posle nas i posle njih, jer ovo zlo ne sme da se zaboravi”, rekao je Irinej. Dodao je da zna da nije čitav narod takav, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali njihov glas, primetio je, nažalost ili ne sme ili ne može da se čuje. „Molimo se za sve nevino postradale, oni su naši novomučenici, ovenčani vencem mučeništva. Postradali su časno i pošteno. Neka ih Gospod primi gde su preci naši, sa molbom da se ovakav zločin nikada više i nigde ne desi. Večna im slava”, rekao je poglavar SPC. Milica Jurić: Srbiji hvala za slobodu, Liku nikad neću zaboraviti KRUŠEDOL - Milica Jurić, rođena Mihić na obeležavanju godišnjice Oluje u Krušedolu prisetila se danas kako je 28. avgusta 1991. imala pet godina i kad su joj ubili strica pitala je - zašto. „Odgovorili su mi da stric više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja, sa babom i dedom krećemo na put. Mama i tata su ostali da čuvaju kuću. Sa nepunih pet godina nije mi bilo jasno zašto odlazimo”, počela je svoje obraćanje ispred manastira Krušedol. Četvrtog avgusta 1995. Milica je imala nepunih devet godina i kaže tada je već razumela šta se dešava. „Na televiziji sam gledala beskrajno dugu kolonu, selo je uništeno, sve je spaljeno, nema više kuće, našeg sela i Krajine, sve je nestalo u toj noći. Deda Milan je tu noć osedeo. Tražili smo pogledom oca i majku. Majka je bila u koloni u traktorskoj prikolici, a otac je ostao da brani selo”, pričala je Milica, naglasivši da je dete Krajišnika, Ličanka i da je ponosna na to. Otac joj je, kaže, bio mobilisan u Vojsku Republike Srpske Krajine, majka je četiri godine svake noći odlazila u krevet sa bombom ispod jastuka, jer joj je otac rekao „ako dođu, spasi se”. Kaže da je prerano odrasla i saznala šta znači biti proteran, bez ognjišta, odrastala je bez roditelja, prenosi Tanjug. „U Srbiji smo našli novi dom, sigurnost i slobodu, njoj darujemo potomke, moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala”, rekla je Milica. U manastiru Krušedol sećanje na stradale i prognane u akciji „Oluja” KRUŠEDOL - Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije „Oluja” 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol. Obeležavanju pod sloganom „Oluja je pogrom” prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDSS Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije „Oluja” i veliki broj građana. Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina. Posle molebana, biće prikazan kratak dokumentarni film o proterivanju Srba iz Hrvatske, a prisutnima će se u ime izbeglih obratiti Milica Jurić, a nakon nje Dodik i Vučić, prenosi Tanjug. Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice „Oluje”, za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba. Rane od „Oluje” nisu, niti će ikada zarasti Srbi koji su izbegli iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" na današnji dan 1995. godine kažu da rane prognanih i raseljenih nisu, niti će ikada zarasti i da je obeležavanje tog tragičnog događaja u novijoj srpskoj istoriji važno kako bi se sačuvalo sećanje na srpske žrtve. Milica Jurić, čiji su roditelji Radomir i Ljiljana Mihić bili u koloni izbeglih Srba, ispričala je za Tanjug da su oni želeli da sačuvaju ognjište i da su zato poslednji napustili selo Donji Vaganac, blizu Plitvičkih jezera. http://www.politika.rs/sr/clanak/435089/Vucic-Danas-su-Srbi-ma-gde-ziveli-ujedinjeni
  21. Foto: Printscreen Youtube DAN sećanja na žrtve akcije Oluja OVO JE HRVAT KOJI JE JAVNO ODBIO DA SLAVI OLUJU: 04.08.2019. Danas se u Srbiji i Republici Srpskoj obeležava sećanje na žrtve akcije Oluja koja se dogodila pre 24 godine. U toj akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba. Današnji dan u Hrvatskoj proslavalja se kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti". Ipak, postoje i oni Hrvati koji su odbili da ovaj dan slave. Jedan od njih je i Mario Mihaljević, hrvatski je pesnik, radijski voditelj, novinar, tekstopisac i kompozitor zabavne muzike. foto: Printscreen Twitter On je napisao pesmu "Oprostite, meni se danas ne slavi". Ovim gestom je pokazao da u Hrvatskoj ima onih koji na vojnu operaciju gledaju drugačije. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3297425/ovo-je-hrvat-koji-je-javno-odbio-da-slavi-oluju-njegove-reci-grme-regionom-foto
  22. Foto: Kurir ČETIRI GODINE SMO SPAVALI SA BOMBOM ISPOD JASTUKA: Kada je Milica progovorila o zlikovcima iz akcije Oluja svi su ZAPLAKALI! Srbiji hvala za slobodu, LIKU NIKAD NEĆU ZABORAVITI Vesti 04.08.2019. 22:33h Milica Jurić, rođena Mihić na obeležavanju godišnjice Oluje u Krušedolu prisetila se danas kako je 28. avgusta 1991. imala pet godina i kad su joj ubili strica pitala je - zašto. - Odgovorili su mi da stric više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja, sa babom i dedom krećemo na put. Mama i tata su ostali da čuvaaju kuću. Sa nepunih pet godina nije mi bilo jasno zašto odlazimo - počela je svoje obraćanje ispred manastira Krušedol. Četvrtog avgusta 1995. Milica je imala nepunih devet godina i kaže tada je već razumela šta se dešava: "Na televiziji sam gledala beskrajno dugu kolonu, selo je uništeno, sve je spaljeno, nema više kuće, našeg sela i Krajine, sve je nestalo u toj noći. Deda Milan je tu noć osedeo. Tražili smo pogledom oca i majku. Majka je bila u koloni u traktorskoj prikolici, a otac je ostao da brani selo", pričala je Milica, naglasivši da je dete Krajišinka, Ličanka i da je ponosna na to. Otac joj je, kaže, bio mobilisan u Vojsku Republike Srpske Krajine, majka je četiri godine svake noći odlazila u krevet sa bombom ispod jastuka, jer joj je otac rekao "ako dođu, spasi se". Kaže da je prerano odrasla i saznala šta znači biti proteran, bez ognjišta, odrastala je bez roditelja. - U Srbiji smo našli novi dom, sigurnost i slobodu, njoj darujemo potomke, moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala - rekla je Milica. Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol. Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDS S Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana. https://www.kurir.rs/vesti/3297683/cetiri-godine-smo-spavali-sa-bombom-ispod-jastuka-kada-je-milica-progovorila-o-zlikovcima-iz-akcije-oluja-svi-su-zaplakali-srbiji-hvala-za-slobodu-liku-nikad-necu-zaboraviti