Dragan P.

Members
  • Content Count

    303
  • Joined

  • Last visited

About Dragan P.

  • Rank
    Dzomba

Recent Profile Visitors

599 profile views
  1. Iako je, kroz proces stvaranja srpske nacije, pravoslavlje bilo bitna odrednica, pogrešno je tvrditi da je to bio najvažniji kriterijum. Imamo brojne primere Srba koji su pripadali drugim verama: Srbe katolike iz Dubrovnika, a u novije vreme velikane Ivu Andrića, Mešu Selimovića... Kusturica je, čini mi se, prešao na pravoslavlje, ne znam zbog čega, ne bi bio ni prvi ni poslednji Srbin "muhamedanac".
  2. Nisu samo Srbi pravoslavci, naravno. Postoje i Rumuni, Grci, Bugari, Vlasi, pravoslavni Romi, danas i Crnogorci, koji su do juče bili Srbi, Makedonci koji su do juče bili Bugari i Srbi. Verujem da te stvari znaš i sam, pa nisam siguran da razumem pitanje. Ako opet hoćeš da izmišljaš nekakve Hrvate pravoslavce, već sam ti rekao da tako nešto nikad nije postojalo, sem u 20. veku - tokom 2. svetskog rata i danas, odnosno u specifičnim okolnostima, kad su Srbi pod posebnim pritiskom, pa ili silom ili svojevoljno iz pravoslavnih Srba prelaze u "pravoslavne Hrvate". Nisam upoznat sa videom o kom govoriš. Nacije u današnjem smislu stvarane su uglavnom tokom 18. i 19. veka, mada na ovim našim prostorima taj proces još uvek traje (Crnogorci, Makedonci, Bošnjaci). I kod Srba i kod Hrvata i kod bosanskih muslimana vera je bila taj stožer oko kog su se vršila grupisanja, a kasnije stvarale i nacije. U pitanju je specifičan splet okolnosti koji je važio na ovim prostorima, dok drugde nije. Recimo, kod Albanaca, Nemaca i drugih nacija kod kojih su verske razlike stavljene u drugi plan pri formiranju nacije, a u prvi plan su izbile neke druge, kao jezičke, kulturne, etničke itd. Šta bi bilo kad bi bilo teško je reći, ali mislim da su takve rasprave bespredmetne. Na ovim prostorima su se vekovima sukobljavali narodi istog jezika, ali različite vere, pa je bilo nemoguće očekivati da se, odjednom, pri stvaranju zajedničke države 1918, recimo, zaboravi ta krvava predistorija i da odjednom, dekretom, postanemo isti narod.
  3. Da dodam još to da su u srednjem veku Srbi zapravo dobrim delom pripadali katoličkoj veri. Poznata je stvar da je Stefan Nemanja prvo kršten po katoličkom obredu, jer je rođen u Podgorici, pa je tek posle prešao na pravoslavlje, po dolasku u Rašku. Srbi iz Raške su bili pravoslavci, dok su oni iz Zete, Zahumlja, Travunije, Paganije naginjali katoličanstvu. U Baru je u 9. veku osnovana nadbiskupija, a katolički nadbiskupi su nosili titulu "primas Srbije".
  4. Otprilike tako nekako. Ne možeš današnjim očima posmatrati stvari koje su se dešavale pre hiljadu do hiljadu i po godina. Ovo što danas imamo, katolici-Hrvati, pravoslavci-Srbi, to je nešto što je relativno novo i u ono vreme nije postojalo. Raspad crkve na katoličku i pravoslavnu je dug proces koji je trajao vekovima. Pre 1000 godina pitanje je da li su običnom narodu reči katolik i pravoslavac išta značile. Takođe, reči Hrvat i Srbin imale su druga značenja u odnosu na današnja. Dosta komplikovana i opširna tema. A što se tiče vere i nacije, verujem da ti je poznat termin "Srbi katolici" kojih je kroz istoriju bilo, ali ih odnedavno više nema jer su preprogramirani u Hrvate. A onda su tu i nekakvi izmišljeni "Hrvati pravoslavci", kojih opet, kroz istoriju nikad nije bilo, da bi se javili u II sv. ratu i danas, odnosno u vremenima kad je Srbima u Hrvatskoj bilo teško.
  5. Pravoslavna crkva je postojala ne 20 godina posle raskola, nego odmah u trenutku samog raskola. Ili ti smatraš da je raskolom 1054. crkva podeljena na katoličku i katoličku? Autokefalna srpska (žička) arhiepiskopija je ustanovljena 1219, dakle preko vek i po kasnije. U međuvremenu, pravoslavni svet na ovim prostorima je uglavnom bio pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije. Da li ti je sad jasnije? Nisu svi bili katolici od raskola do Svetog Save, kako si pokušao da smuljaš. Pravoslavci su postojali, ali nije postojala samostalna srpska crkva. A ove što tvrde da Vizantija nije postojala, da su Germani grmalji iz grmlja, i slične budalaštine, ne bih komentarisao.
  6. Po tebi, ispada da su na Balkanu do Svetog Save živeli samo katolici? Jesi li čuo za Vizantiju, Ohridsku arhiepiskopiju?
  7. Unesen je 1918. kao i ostatak čitave Hrvatske koju je tada oslobodila Vojska Kraljevine Srbije, zajedno sa saveznicima. Na taj način sprečeno je da Italijani očerupaju velike delove Hrvatske. Ovo se, naravno, ne odnosi konkretno na Petrinju, već na neke druge oblasti, znamo svi na koje. Umesto banu Jelačiću, na centralnom zagrebačkom trgu trebalo bi da stoji spomenik Kralju Aleksandru "ujedinitelju" i Nikoli Pašiću. Bez njih bi Hrvatska danas bila duplo manja, ako bi uopšte i postojala. Možda bi bila u nekakvoj maloj očerupanoj zajednici sa Slovencima...