Debelo brdoKrbavsko polje

Members
  • Content Count

    10
  • Joined

  • Last visited

About Debelo brdoKrbavsko polje

  • Rank
    Novi clan

Recent Profile Visitors

567 profile views
  1. Zašto je hram rođenja Bogorodice iz 1732 godine u Debelom brdu postao novi duhovni centar pravoslavlja Koreničkog i Udbinskog kraja ? U tom bogatom ličkom selu poznatom po plantažama šljiva i najvećem proizvođaču šljivove rakije u lici Budimiru Eroru desio se 2015.godine na Malu Gospojinu veliki događaj ne samo za sela Krbavskog polja već za čitavu liku pa i šire. Naime taj dan je podignut spomenik čuvenom ličkom proti Šobat Stojanu rođenom u Debelom brdu u 17.stoljeću,stigla je delegacija SPC i sveštenstvo na čelu sa vladikom Gerasimom Popovićem ,lokalni srpski političari i privrednici i verni narod Koreničkog i Udbinskog kraja. Sve bi to prošlo kao i kod mnogih svečanosti koje se održavaju širom ex Krajine povodom crkvenih slava i slično. Međutim ovoga puta se desilo veliko iznenađenje,jer je stigla veća skupina ruskih kozaka i srpsko-rusko mešovito društvo Sveti Sergej Radonješki i vladika Nikolaj Velimirović. Ispred hrama seoske crkve parkiralo se nekoliko automobila i manji kamion sve sa ruskim Moskovskim tablicama što je zapanjilo dolazeći narod,a naročito kozake u kozačkim uniformama i barjacima. Rusi su stigli prvi put u Hrvatsku sa željom da uveličaju hramovnu slavu i podizanje spomenika proti Šobat Stojanu,tako da su pre liturgije unjeli u hram mnogo ikona ruskih svetaca među kojima se posebno isticala ikona ruskog cara Nikolaja 2 Romanova najveća takva u Rusiji .i velika ikona Bogorodice Donska. Hramu su poklonili dve čudotvorne ikone ruskog cara Nikolaja 2 Romanova i ikonu njegovog sina carevića Alekseja pokrovitelja kozačke vojske. Narodu su podjelili razne poklone,knjige,ikone itd... Nakon liturgije je počelo osveštavanje novog spomenika proti Šobat Stojanu koji je podignut prilozima porodice Šobat (poslednjih naslednika prote Šobata iz Debelog brda,Beograda,Amerike)i eparhije Gornjokarlovačke Rusi su nakon osveštanja priredili još jedno iznenađenje ,naime iz kamiona su izvadili veliki tri i po metra carski pokajnički krst kojeg su željeli upravo taj dan postaviti iza spomenika proti Šobatu,međutim u dogovoru sa lokalnim sveštenikom to nije odmah učinjeno već 2016 godine. Posle osveštanja krsta i spomenika priređen je ručak za braću ruse i izveden kulturno umetnički program SKUD Prosvjeta Udbina i guslara iz Gračaca. U selu su imali veliku volju da se svečanost podigne na veći nivo i da općina Udbina da pokroviteljstvo,i do 10 dana pre početka svečanosti se nije znao odgovor od srpskih predstavnika iz općine,očito nekome nije odgovaralo da se organizira veća svečanost jer su doznali da je nekoliko narodnih pjevača iz Srbije pristalo na dolazak,među njima i Boro Drljača,bilo je najave i za Radu Šerbedžiju koji je rođen u obliž njem selu Bunić. Interesanto je i to koliko se daleko išlo da se svečanost umanji,nije stavljen niti jedan plakat da se narod poziva na zbor i proslavu,ni u Korenici ni u Udbini ni okolnim selima,čak ni na staroj lipi ispred hrama u Debelom brdu ! Veliko je čudo da se dosta naroda i okupilo s obzirom da mnogi nisu ni znali za podizanje spomenika i ruske kozake. Kada se videlo da će sve biti blokirano iz nepoznatih razloga,došlo je do velikog iznenađenja dolaskom rusa koji su praktički spasili narodni zbor i maksimalno podigli atmosferu Narod je bio oduševljen i plesalo se ličko kolo do duboko u noć. Rusi su pre odlaska napravili još jedan krsni hod oko hrama sa velikom ikonom Bogorodice Donska. Oni su taj dan posetili manastire u Dalmaciji,Dragović,Krka,Krupa itd. S obzirom na značaj prote Šobat Stojana čiji je spomenik ispred hrama u Deblom brdu i na časni krst ispred hrama,i na čudotvorne ikone u hramu s pravom se može reći da je hram rođenja Bogorodice u Debelom brdu postao duhovni centar ovog djela like i šire. Velika je šteta što jako malo srpskih vernika u lici zna kakvo duhovno blago krije hram rođenja Bogorodice u Debelom brdu. Također koji kilometar dalje u pravcu Korenice u selu Frkašić kraj Bjelopolja se nalazi hram Svetog Georgija Pobedonosca u narodu poznat kao crkva Ružica jer je na izvoru koji izvire ispod hrama u davna vremena sljepa čobanica Ružica umivši se sa tom izvorskom vodom progledala. To je nekada pre drugog svjetskog rata bilo jedno od najvećih pravoslavnih svetišta ex Kraljevine Jugoslavije ,sada je tamo mali hram podignut za vreme Krajine. U 40 tak kilometara udaljenom Gračacu tj.u brdima okolnim se nalazi pećinska crkva -poznata po tome što se dešavaju čudotvorna izlječenja od najtežih bolesti .Narod vjeruje da ako se ostavi neki deo odjeće od bolesnika da će milošću Bogorodice čija je ikona u pećini dobiti izlječenje ,šta se često i dešava jer i danas ljudi ostavljaju odjeću. Lokalni sveštenik na dan slave jednom godišnje obilazi tu pećinsku crkvu. Lika je nakon drugog svjetskog rata potpuno devastirana što se tiče pravoslavlja,komunizam je donio nekome bolji standard ali obezbožene duše a nekad je u lici služilo Bogu i narodu preko 200 sveštenika. Ako je neko pročitao ovaj tekst bilo bi dobro da nam ostavi neki komentarhram u debelom brdu https://vimeo.com/216739496 hram https://vimeo.com/80741153
  2. 2015/08/28. већ постављен нови споменик у Дебелом брду, до прославе остало још 21 дан, центар места се убрзано уређује, епархија Горњо карловачкапочела обнову и старог споменика пароха Станковића рођеног у Бунићу, а општина Удбина обећала и трећи споменик свим жртвама фашизма у 2.свјетском рату порушеног у акцији Олуја. Ако се сви споменици доврше од Мале Госпојина то ће бити јединствена прослава да се у једном дану подижу 3 споменика!То се у лици није десило 50 година, а можда и никада до сада.Зато сте сви позвани у што већем броју и да увеличате ову прославу србског народа Крбавског поља и лике .. Д О Б Р О Д О Ш Л И !!! Дебело брдо 21.9.2015. Мала Госпојина, са почетком у 9 сати испред храма рођења Пресвете Богородице из 1732 године
  3. https://youtu.be/skXjFE176T8 ...Мали видео за Сећање на наше село за све који отиђоше из села својих предака пре и после 1995. Још један текст о величини и значају нашег Проте Стојана. Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 19. septembar 2002. godine Nova knjiga: Stojan SOBOT, NAUKA HRISCANSKA, Zagreb 2002, 68+69. Pun naslov ovog katihizisa glasi: “Nauka hriscanska za maloljetnu djecicu Pravoslavne istocne crkve napisan u Debelom Brdu febrara mjeseca 1772. godine i po nalogu Sinoda u Sremskim Karlovcima godine 1774. uvrstena u katihizis Stojana Sobota protoprezvitera korenickog bogospasene eparhije Karlovacke, u Mlecima. 1813. godine. Stampano grcko-slovenskim pismom kod Teodosija.” Dakle, ovu veronauku napisao je pre 230 godina prota Stojan Sobot, ugledni srpski svestenik i predani crkveno-prosvetni i nacionalni radnik. Stojan je rodjen 1740. godine u Debelom Brdu (Hrvatska). Posle zavrsenog skolovanja rukopolozen je za svestenika (1764) i postavljen za paroha u svom rodnom mestu. Godine 1781, proizveden je za korenickog protu. Prota Stojan Sobota osnovao je srpsku skolu u Bilicu kod Zaluznica, a njegovim zalaganjem ustrojene su srpske skole u Gospicu (1799) i Korenici (1801). Upamcen je kao predani crkveno-prosvetni delatnik i vrsni propovednik. Katihizis prote Sobota naslovljen Nauka hriscanska za maloljetnu djecicu Pravoslavne istocne crkve, bio je osnovno hriscansko stivo za srpsku-pravoslavnu mladez Like, Banije i Korduna. Skoro dva veka ovaj bukvar hriscanske vere je cuvar pravoslavlja i svetosavske tradicije. S obzirom na njegovu ulogu i znacaj, ubrzo je zabranjen. Zagrebacka generalkomanda prvo je pozvala (1853) na odgovornost tadasnjeg gornjokarlovackog episkopa Evgenija Jovanovica, a potom i zabranila dalju upotrebu ovog katihzisa sa napomenom da “nacionalna pitanja ne spadaju u nauku vere, niti vera poznaje narodnost”. I pored te zabrane,Katihizis prote Stojana Sobota i dalje se upoptrebljavao i, kada ga nije bilo, krisom se prepisivao i tako bio cuvar hriscansko-pravoslavne vere i svetosavske tradicije medju Srbima Gornjokalovackog vladicanstva. Nauka hriscanska stampana je 1813. godine u Mlecima (Veneciji). Posle 189 godina pojavljuje se ponovo s blagoslovom Njegovog Visokopreosvestenstva g Jovana, mitropolita zagrebacko-ljubljanskog i cele Italiije, a u izdanju E U O ovog vladicanstva. Izdanje je stampu priredio i Predgovor napisao Svetozar Borak, profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Ovo veronaucko stivo napisano je u vidu dijaloga; pitanja (voprosa) i odgovora (otvjeta). Prota Sobot, kako istice u Predgovoru g. Svetozar Borak, „nije izlozio samo hriscansku nauku za svoju pastvu, osobito mladez, vec je toj pastvi ucvrscivao nacionalnu svjest uzimajuci za atribute nacije one elemente koji ce mnogo kasnij uzimati gotovo svi teoreticari drustva. Npr.: Po cemu se zoves Srbin? Otvjet: Zovem se po rodu i slovu iliti jeziku onih ljudi ot kojih proishodim i koji imenuju se Serbi.” Katihizis prote Stojana Sobota je objavljen na izvornom jeziku (slavenosrpskom) kada je napisan i savremenom srpskom jeziku. Blagodareci ovom izdanju produzen je vek trajanja ovog veronauckog stiva, a ime prote Sobota ponovo se ispisuje svetlim slovima. S. Mileusnic
  4. Драги Дебело БРЂАНИ !!! ОВО ЈЕ ПОЗИВ да у што већем броју дођете у село вашег детињства, на Огњиште ваших предака и да са вашим присуством одамо почаст несвакидашњем догађају у лици подизању споменика угледном свештенику Шобат Стојану, рођеном у насем селу.Свечаност почиње литургијом у 9 сати који ће предводити владика Герасим Горњо Карловачки са свештенством Јавите се јер се 21.9.2015.одржава највећи народни збор у Лици ако Бог да, на иницијативу породице Шобат, обнавља се споменик проти Кореничком , пароху Дебело брдском Шобат Стојану рођеном у Дебелом брду, после скоро 200 година од његове смрти, испред србске православне цркве посвећене рођењу Пресвете Богородице из 1732., васкрнуће Бели Величанствени Мраморни споменик. ИЗВОР: Предмодерне етније у Лици и Крбави према Попису из 1712/1714. Марко Шарић, Филозофски факултет у Загребу. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор. Лички поп Стојан Шобат пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин Како је свештеник из Лике Стојан Шобат још крајем 18. века и пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор. Управо из Лике потиче интригантно сведочанство о старом и новом тумачењу српства које се јавља на размеђи епоха у другој половини 18. века. Наиме, протопрезбитер крбавски (Коренички) Стојан Шобат саставио је у Дебелом Брду код Бунића 1772. веронаучни приручник, катехизам (штампан у Венецији 1813. под насловом Наука христианска), у народу познат као Вопрос (по првој речи „вопрос“ – питање, на шта следи „отвјет“ – одговор). На почетку те дидактичне књижице аутор даје дефиницију појма „Србин“: у првом одговору она још подсећа на стару, традиционалну идентификацију српства с православљем (Вопрос: Кто јеси ти? – Отвјет: Аз јесм человјек, Серблин, христианин), док се у другом одговору назире сасвим ново схватање које готово да се поклапа с модерном националном свешћу (Вопрос: По чему зовеш се Серблин? – Отвјет: Зовем се по роду и слову оних људи од којих происходим, а који именују се Сербли). Неки историчари (нпр. Фердо Шишић, Милан Радека) спремни су Шобату приписати јасан осећај националне припадности, значи и 20-ак година пре Француске револуције за коју се веже постанак модерне нације. У сваком случају овај је „Коренички протопоп“ на неки начин претекао просветитеља Доситеја Обрадовића, који се обично сматра првим гласником модерног српства. Нажалост, нема много истраживања која би поближе расветлила како се догодила та семантичка промена. „Посвјетовчењу“ српског имена тек су делимично могле допринети српске народно-црквене привилегије и институције попут народно-црквених сабора, јер су све те „етнархијске“ структуре истовремено имале своју снажну конфесијску димензију. Политичкој секуларизацији српства можда је највише допринела хабсбуршка просветитељско-апсолутистичка политика, која је на основу истих „српски привилегија“ с краја 17. века, од 1745. конституисала „илирску нацију“ као засебан политички народ, изузет од угарског (и хрватског) политичког народа. Илирско име, додуше, никада неће заживети међу Србима, али је та епизода могла допринети политичкој секуларизацији српства у Монархији, која је до пуног изражаја дошла 1790. на Темишварском сабору, на ком се већ јасно разлучује припадност религији од припадности народу. ИЗВОР: Предмодерне етније у Лици и Крбави према Попису из 1712/1714. Марко Шарић, Филозофски факултет у Загребу. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.