marko lukić

Baned
  • Content Count

    19
  • Joined

  • Last visited

About marko lukić

  • Rank
    Novi clan

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. па са ким ви људи причате,ево како су се зенге обрачунавале са мрским непријатељем тај непријатељ је српско дете (убиство породице Зец у Загребу) еј,убијали су ДЕЦУ
  2. за набраникуотаџбине:братија,то јесте БОВ који је довежен из Приједорске касарне за потребе обележавања једне од годишњица када су ујке потучене,а као што се види Гара (кундачара) је за потребе сликања извађена из замашћеног маскирног покривача ех,када би Гара говорити знала колико је зенги послалау Валхалу
  3. Када би ова Гара говорити знала... колико је хрватских мајки у црно замотала Фотографија говори све,снимљено у дворишту куће на десној обали Уне,ко познаје тај крај све ће му бити јасно
  4. да се подсетимо славних времена Јединица која је дала значајан допринос у броју страдалих дечки из Црних им дана,овај мамби Српски соколови испод Козарице гдје не рађа мајка издајице! 11.Дубичка која је потукла ХВ септембра 1995. на Уни око К.Дубице
  5. ИСПОВЕСТ БИВШЕГ ЛОГОРАША: Хрвати још крију моје крвнике 08. новембар 2016. Милан Милетић, о злочинима ХВО, чији су поједини бивши припадници недавно ухапшени у Орашју. Већина њих је добила чинове у редовној хрватској војсци ЈЕДАН сам од оних који су најстрашније сексуално злостављани у хрватском логору у Оџаку маја 1992. године. Од тројице мојих крвника, пред судом у БиХ осуђен је само Јосип Толић, док заповедника логора Анту Голубовића и Јурицу Божића данас крије Република Хрватска... Овако је почео своју исповест за "Новости" Милан Милетић, председник Удружења српских логораша из Оџака, данас сарадника Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке. Овај бивши логораш оцењује да све то што се данас може чути у хрватским медијима око недавног хапшења бивших припадника ХВО у Орашју представља болесно лицемерје и потпуну хипокризију. Према његовим речима, последњих седам дана католички свештеници на челу са бискупом Винком Пуљићем обилазе Посавину и проповедају да су у ствари Хрвати били прве жртве рата из 1992. - Када се ратна срећа окренула, а ВРС почела да ослобађа Посавину, мене су двојица војних полицајаца регуларне Хрватске војске Марко Милош и Дамир Синдрић пребацили у Славонски Брод. Био је јул и невероватна врућина, а они су ме возили у гепеку "голфа". Када смо прешли у Хрватску, моји спроводници су стали у кафани да пију пиво, а ја сам остао онесвешћен у ауту... Како даље прича Милетић, у логору у Славонском Броду у "Бардаковој кафани", наставили су да га систематски понижавају. Потом су га водили у Осијек на суђење, као "сведока" против другог Србина из Посавине. - Зашто нас је Хрватска држала у логорима и према ком закону су нам судили у Осијеку - пита он. Милетић наглашава да је његова судбина слична судбини хиљада Срба из Посавине који су били жртве регуларне Хрватске војске и ХВО 1992. и 1993. Један део тих људи, пошто је ВРС овладала Посавином, пребачен је у затворе у Загребу, Сплиту и Пули, а део је превезен у логоре Орашја тзв. хрватске престонице Посавине. НОВИ ЗАКОН О БРАНИТЕЉИМАСА друге стране Саве, у Хрватској се спрема нови закон о заштити бранитеља, како не би могли да буду процесуирани за евентуалне ратне злочине из деведесетих. Још је бивши премијер Зоран Милановић 2015. рекао да "Хрватска неће примати политички мотивисане оптужнице из 'суседства' за наводне злочине њених грађана. То је потврдио и на последњем састанку са бранитељима непосредно пред изборе у септембру, у паузама, док није вређао Србију и Србе. Логори за Србе 1992. и 1993. у Посавини испланирани су у Загребу, а регуларна Хрватска војска уз ХВО је спроводила стратегију решавања српског питања у Босни обликовану у Банским дворима, тврде у РС поводом хапшења десеторице у Орашју. Ову чињеницу која данас констернира званичи Загреб посредно је у суботу потврдио бивши генерал Хрватске војске Винко Штефанек. Он је у фоно изјави за једну регионалну ТВ рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске Источна Посавина и да је лично био надређен генералу Ђури Матузовићу. Штефанек је изјавио да је командна линија на подручју Орашја била јединствена. "Командна линија је била јединствена. Нешто се ту мало уплитао Стипетић, (тада заменик Антуна Туса) али врло мало", рекао је генерал и потврдио да је он директно наредио све поступке које је Хрватска војска изводила на том подручју. Када су у питању злочини, рекао је да је могуће да их је било. Штефанек је изашао у јавност после изјаве генерала ХВО Ђуре Матузовића ухапшеног у Орашју, који је из Зеничког затвора поручио "да му не пада на памет да одговара за злочине које су наредили други". Генерал ХВ је стао иза бившег потчињеног, а за себе је још рекао како већ 15 година не иде преко границе, јер зна да је за њим расписана потерница. - Читао сам прошле недеље у хрватској штампи (која се позива на обавештајне изворе) да је на БиХ на потерницама 640 Хрвата због злочина у Босни - наставља Милетић. - У истом тексту, исти извори тврде да ипак није све тако страшно јер су њихове службе већину ових одавно извукли из Босне, њихове војне чинове превели у Хрватске, дали им пензије, станове, обезбедили породице. Милетић опомиње да су се међу заштићенима и са преведеним чиновима у Хрватској нашли и његови џелати Анте Голубовић и Јурица Божић. - Та двојица су ме натерала да обљубим жену која је већ скренула са ума - прича Милетић. - Терали су нас да се лижемо, а онда да имамо секс. Гледали су нас и онако пијани навијали. Ја нисам могао... Онда су ме претукли тако да на ноге нисам стао 50 дана, све док се нисам мало опоравио у логорима у Хрватској. Овај човек се пита какав је то народ који хоће да заштити овакве крвнике! - Голубовић, Божић и Толић, први људи логора у Оџаку, измислили су један од најстрашнијих облика тортуре над људима "логорашку свадбу" коју су редовно организовали иза жице - објашњава овај храбри човек и описује усташки пир: - Изаберу два логораша мушко и женско. Морају да буду различитих година, различитог образовања, висине и тежине... Логораш "прве брачне ноћи" свира на гитари, а врхунац вечери је сексуални однос "младенаца". Све ово престрављено гледају логораши, а усташка братија се пијано весели. Неки су после свега изгубили разум. Милетић још пита каква држава и црква могу да стану иза оваквих "бранитеља". 132 НИЈАНСЕ ПАТОЛОГИЈЕ УДРУЖЕЊА српских логораша из хрватских логора Посавине регистровала су 132 начина мучења и злостављања кроз које су прошли током боравка у неком од 54 логора. - Довољно је само како су нас хранили - прича Милетић. - Добијали смо један хлеб од 750 грама на 20 људи и два децилитра чаја. Хлеб је био неједнако исечен како би се логораши завадили између себе, а у канистер са чајем стражари су мокрили пред само дељење. Како прича Милетић, логораши су вођени да копају ровове за Хрватску војску. Када би српска артиљерија отворила ватру ка новим положајима, логораши су терани на чистину пред топове.
  6. аууу,Флорентина баш си га изпрозивала на ту граматику
  7. ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи! 07. новембар 2016. Владо Драгојловић, за "Новости", о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали Припадници ХВО са нацистицком заставом током ратних сукоба у БиХ ЛОГОРИ у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен. Овако, за "Новости", сведочи Владо Драгојловић, један од многих босанских Срба који су претрпели стравичну тортуру припадника хрватске војске, међу којима су била и десеторица ухапшених почетком прошле недеље у БиХ. Они се терете да су као припадници структура ХВО у Орашју, као и стражара у логорима и затворима, починили ратне злочине над великим бројем Срба с подручја Орашја и из околних места од маја 1992. до јула 1993. године. Како у потресној исповести за наш лист сведочи Драгојловић, данас председник Удружења ратних заробљеника Модриче, они су одговорни за рације над Србима с почетка рата, када је убијено више цивила, а некима се ставља на терет и сексуално иживљавање над логорашицама. Наш саговорник указује на то да је те 1992. колону Срба у Оџацима чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку још на улазу у сабирни центар у спортској сали тамошње основне школе. - Жене су недуго затим одвојили и вратили у села одакле су дошле, да седе у кућама као заштита од српске артиљерије и да буду сексуалне робиње хрватским војницима. Мушкарци и оно мало жена што је остало постали су предмет свакодневног физичког и сексуалног иживљавања дојучерашњих комшија. Тих дана се сећам по копању ровова за хрватску војску на која смо вођени сваког дана. Копао сам ровове за најмање 15 регуларних бригада ХВ из Осијека, Вуковара, Велике Горице, за гардијске бригаде "Тигрови" и "Громови" - каже Драгојловић, додајући да су припадници ХВО, његове дојучерашње комшије, били звери. Ратна срећа у Посавини од јуна и јула почела је да се окреће у српску корист. Здружени бојовници били су тучени од стране Првог крајишког корпуса, али логораше нису пуштали. Бежећи за Хрватску, повели су са собом све људе које су држали иза жица. Ђуро Матузовић и Тодо Орсолић - Из логора "Бардакова кафана" у Славонском Броду, после вишедневног малтретирања, покупили су нас око 200 из Оџака и превезли аутобусима низводно од скеле у Домаљевцу, која је превозила тенкове из Хрватске. Тамо нас је сачекао лично Перо Винцетић, командант Војне полиције Орашја, највећи крвник кога данас крије Хрватска. Логори у Орашју били су последњи круг пакла - сећа се Драгојловић. Наш саговорник прича и да лично познаје двојицу од десеторице недавно ухапшених - Мату и Анту Живковића, који су били стражари у његовом логору. Њихова злодела налазе се у оптужном предлогу активираном прошле недеље. Каже да је виђао и друге окривљене у логору. Био је сведок и доласка Звонимира Шепаревића, тадашњег министра спољних послова Хрватске, у логор у Орашју 1993, и стајао је на метар од њега. - Пре доласка Шепаревића, постројили су нас у жици. Пред министром, виктимологом, професором свеучилишта, стајали су заробљени цивили из Букове Греде, Орашја и Оџака, а рапорт му је подносио најгори злотвор Перо Винцетић - сећа се наш саговорник. Винцетић је отприлике рекао како су пред Шепаревићем "најгори злочинци", а овај је узвратио: "Шта рећи, зна се. Четници!" Иначе, хапшење десеторице припадника ХВО-а на подручју Орашја, у великој акцији Државне агенције за истраге и заштиту БиХ, изазвало је оштра реаговања у Хрватској. Како истиче Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина из Бањалуке, суђење десеторици ухапшених прошле недеље у Орашју с правом плаши званичну Хрватску, јер, како каже, када генерал Ђуро Матузовић и остали крену да износе одбрану пред судом у БиХ, изаћи ће на видело да је рат у БиХ почео маја 1992. преласком регуларних јединица ХВ у Босну. СИЛОВАНЕ 24 ЖЕНЕ У ЛОГОРИМА Орашја, према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина у Бањалуци, од маја 1992. до октобра исте године силоване су 24 жене. Убијено је више десетина Срба, а због смрти њих седморо из рације у Буковој Греди подигнут је оптужни предлог Суда у БиХ. Из материјала центра у Бањалуци преносимо део изјава злостављаних жена: "Силовање у логору је било свакодневна појава. То нису људи већ животиње. Послије њиховог иживљавања над нама нисмо могле да стојимо на ногама. Једну жену су силовали пред мужем. Прије силовања све жене су биле малтретиране и мучене... Најгори је био Мато Живковић Ракица... Дође пијан, вуче ме по поду и удара. Ја се браним, а он ме удара по глави и избије ми зуб. Изводио је све жене, и мене. Скине ме на силу, голу, и доведе неку Манду из Доње Махале да гледа док мене силује. Смије се као да је полудјела. Просто је уживала у том злочину... " - Сазнаће се и како је формиран ХВО, који се званично води као оснивач 54 логора и затвора за Србе у Посавини. Такође, тачне су и калкулације највиших представника хрватске државе да судови у БиХ потражују више стотина Хрвата из Босне и Хрватске због злочина у Посавини. То није тајна, јер се БиХ пре више година обратила Загребу за правну помоћ. Бивши премијер Зоран Милановић стопирао је правну сарадњу двеју земаља непосредно пре него што је изгубио изборе - говори Којић за наш лист. У Хрватској се, ипак, не крије да овај градић, као стална престоница посавских Хрвата током рата деведесетих, "чува" најмрачније тајне државе Фрање Туђмана. - Ђуро Матузовић није имао никакву командну одговорност у Орашју, већ је био подређен у хијерархији којом се командовало из Хрватске - пренео је изјаву ухапшеног генерала ХВО-а из КП Зеница његов адвокат Алмин Даутбеговић, додајући да је његов клијент рекао и да за злочине треба да одговара онај ко их је починио, јер он неће да потура своја леђа. Владо Драгојловић Иначе, рат у Посавини почео је маја 1992, пошто су регуларне снаге Хрватске ушле у Босну да би заузеле "хрватске вековне просторе". Врло брзо 1992. они су потпуно или делимично овладали огромним простором Посавине на потезу Шамац, Брод, Модрича, Оџак, Орашје, Дервента, Градачац и Брчко, а "српски проблем" Хрвати су решавали као и 1941. - тако што су цивилно становништво потрпали у конц-логоре које су "селили" са собом и када су се повлачили у Хрватску пред налетом Војске Републике Српске. Логораши Срби из 54 логора тако су из Посавине преко моста у Босанском Броду завршили у пет логора у самој Хрватској (у Славонском Броду, Керестинцу и Трстенику код Загреба, у логору "Катарина" у Пули и сплитској "Лори"). Неки од логораша пребачени су територијом Хрватске низводно у Орашје. БЕСТИЈАЛНИ ЗЛОЧИНИ ВЛАДО Драгојловић набраја неке од најстрашнијих призора којима је присуствовао у логорима у Орашју. - У логору су ми показивали човека који је са два брата заробљен током хрватске рације на село Букова Греда. Дали су им могућност да се договоре коју двојицу ће да закољу а кога ће браћа да изаберу да остане жив и да пати. Браћа су изабрала тог човека... - прича Владо. Додаје да заробљени војници ВРС-а у Орашју нису имали шансу да преживе. Једног војника су убили тако што су му данима мокрили у чизму повређене ноге док нога није иструлила. - Приликом одвођења заробљеника из Орашја у Хрватску,ишло се чамцем који је возио неки Бабо, кога су звали Вук са Саве. Уколико је било више заробљеника, Бабо је тражио од стражара да му дају једног заробљеника да га закоље као "скеларину" - прича Драгојовић. Он додаје да је најгору судбину имао војник ВРС-а кога су ножем кастрирали и укрцали у аутобус за размену. Умро је пре него што је аутобус стигао на одредиште. Нашли су му тестисе у џепу. Извор:Вечерње Новости-Београд Ево још примера који су описале српске жртве,шта су доживеле од "бивше браће".
  8. ХРВАТИ НАПАЛИ СРПСКЕ СПОРТИСТЕМикец: Извукли су нас напоље, ударали по аутомобилу и за длаку смо избегли линч С.К. | 07. новембар 2016. 10:30 Неколико српских такмичара је током митинга у Солину избегло озбиљан физички напад. Хрвати напали наше стрелце на паркингу у Сплиту НЕКОЛИКО српских такмичара је током митинга у Солину избегло озбиљан физички напад. Све се десило у суботу на паркингу у Сплиту, кад се група стрелаца из Србије у којој су били Дамир Микец, Душко Петров, Зоран Вујић, Срђан Јовановић и хрватски репрезентативац Урош Качавенда враћала са вечере. Кад смо на паркингу прошли крај седморице младића, кренули су за нама. Кад смо ушли у аутомобил, потрчали и су, почели да вичу, прете и стигли су нас. Покушавали су да отворе свака врата, извуку нас напоље, ударали су по аутомобилу. На срећу успео сам брзо да упалим аутомобил, а после су још педесетак метара трчали за нама. Не знам како су препознали да смо из Србије, јер нисмо имали београдске таблице, можда по налепници за регистрацију на стаклу. За длаку смо избегли напад. Битно је да смо прошли без повреда, али сви смо били врло узнемирени - описао је Микец извор:Вечерње Новости
  9. прочитај боље цветана шта сам написао,не залећи се у коментарима где ниси разумела поенту,добронамерно ти ово пишем,верујем да ћеш ипак правилно схватити шта сам написао у претходном коментару
  10. Гласао сам за стару верзију јер је на новој верзији застава Републике Србије,али када боље размислим та застава Републике Србије је сада застава крајишника пошто се велика већина настанила у Републици Србији.