Pravdic

Members
  • Content Count

    157
  • Joined

  • Last visited

About Pravdic

  • Rank
    Dzomba

Recent Profile Visitors

515 profile views
  1. Свака част легендо на овој слици, то је утакмица Суперкупа Западних Српских Земаља из сезоне 1993/94 у којој је Буковица савладала Козару и освојила Суперкуп ЗСЗ.
  2. Пробаћу тако, ако не иде мислио сам узети онај кабал што једним крајем иде на хард-диск а другим на УСБ на други компјутер па да пребацим фајлове. Само да није мртав хард- диск. Чим ухватим времена да се забавим око тога пробаћу све опције, нешто мора упалити, жао би ми било да пропадне сав труд.
  3. Хвала на похвали Соколе, нажалост покварио ми се хард-диск на лаптопу па је сад питање да ли ћу успјети да извучем садржај са њега... Завршио сам био општину Слуњ и уцртао сва мјеста у преосталим општинама па их је требало само исјећи и представити, то су били сати и сати посла одрађеног али ето, заказала техника... Надам се да ћу успјети нешто спасити са тог хард-диска јер је ту било још много уникатног материјала везаног за Крајину. Велики поздрав за братску Русију!
  4. Сад је конкретно и разумјем твоју тачку гледишта. Могу рећи да нам полазне тачке и концепција "мирнодопских услова" није била иста што и није чудно обзиром да се ради о хипотетичкој теми. Ја сам рецимо узео неку хипотезу да су народи и државе остали на својим етничким просторима у границама које су биле, рецимо 1992., тада је граница Крајине са муслиманском државом била занемарива у односу на границу са Реп. Српском а са ХР Херцег-Босном се није ни граничила. Читав Кордун и дио Баније се граничио са Западном Босном Фикрета Абдића која није била непријатељски настројена. Што се тиче западних граница моје поимање мирнодопских услова је- са њихове стране: "не признајем те али ти не могу ништа, рат завршио" а са наше "нема проблема, довиђења, пријатно"... Таквих је примјера безброј у односима других држава: Република Кипар - Сјеверни Кипар, Грузија - Абхазија, Грузија - Јужна Осетија, Азербејџан - Нагорно Карабах, итд... Заправо, Крајина је једина доживјела погром и етничко чишћење комплетног народа од свих држава насталих на етничком принципу у задњих 30 година 20-ог вијека. Све остало је отишло у такозвани замрзнути сукоб. У својим опсервацијама ја сам се више базирао на унутрашње економске потенцијале док си ти пажњу обратио само на спољнополитичку ситуацију. Када је ријеч о "Аеродрому Земуник" нисам ни мислио да би ту страни туристи који долазе на хрватско море играли значајну улогу, тај аеродром би служио претежно за народ Сјеверне Далмације и Лике на раду у иностранству, стране делегације и туристе заљубљенике у природу који би долазили да обиђу Плитвичка језера, планине, слапове Крке, манастире Драговић, Крка и Крупа и свакако би их било. У сваком случају аеродром би доносио проходе држави и добро га је имати, сада колике- то нико не зна и зависило би од много фактора. Што се тиче аутопута ништа ја о томе нисам писао. Али ево, сада да се дотакнем мало те теме, у принципу дио аутопута који кролази кроз Крајину је занемарив. Аутопут који улази из Србије код Липовца преко ГП Батровци би био користан за народ Западног Срема и Источне Славоније. Дио који пролази кроз Западну Славонију би, уколико би био отворен, био нека транзитна зона, битан само за бржи транспорт робе која би се, уколико се увози у Крајину, вјероватно царинила након искључења са аутопута код окучанске петље. Економски, не видим никакву велику корист од аутопута за Крајину као државу, роба која би била у транзиту и сва возила не би подљегала никаквим дажбинама, царинама, порезима и осталом а смијешно је и причати о некаквој наплати путарине на тако кратким деоницама. То је гледајући спољно. Када је унутрашња ситуација у питању аутопут у општини Окучани више штети него што користи јер раздваја општину на пола реметећи комуникацију између мјеста сјевера и југа општине која је могућа додуше преко окучанске петље и неколико надвожњака али до тога ћемо доћи већ у географској теми ако Бог да.
  5. Читам твоје коментаре јер очекујем неку противтезу мојим тезама али све што прочитам је отприлике: "ја знам боље, било би овако како ја мислим"... Знам ја зашта форум служи и нисам се ни најмање узбудио нити ја имам лошу намјеру према теби као саговорнику али је немогућа било каква дискусија кад изнесеш некакву тврдњу и ничим је необразложиш... Стој ти иза тога колико хоћеш... Ја не причам никакве бајке него изводим неке закључке на основу примјера из свијета, а Крајина би имала односе са том државом чије име потенцираш исто колико данас имају Абхазија и Јужна Осетија са Грузијом или Нагорно-Карабах са Азербејџаном.
  6. Дошли смо до посљедње личке општине, Плашки. Сједиште је у Плашком (2.271 становник, 96% Срби, попис 1991. године) а остала већа мјеста су Јања Гора (469 ст.), Личка Јесеница (444 ст.), Латин (407 ст.) и Језеро (317 ст.). Сва побројана мјеста су са стопостотним српским становништвом. Општина Плашки настала је од скупа српских мјеста која су припадала предратној општини Огулин с тим да је српски народ Горског Котара западно од Огулина у селима Доње Дубраве, Поток Мусулински, Сеочани, Трбовићи, Витуњ, Вишњић Брдо, Вукелић и Јасенак остао ван граница Крајине заједно са око 2.000 Срба који су по попису из 1991. живјели у граду Огулину. Многи од њих за вријеме рата спас су нашли у личкој области Крајине. Општина се граничи на југу са општинама Врховине и Кореница док се са кордунском општином Слуњ граничи на сјеверу и истоку. На југозападу, југу и југоистоку је планина Мала Капела а на сјеверу се протеже брдо Хум, од Церовника до границе са слуњском општином близу које је и његов највиши врх на 860 метара надморске висине. За општину се може рећи да је богата ријекама у којима живе разне врсте рибе и риболов је популаран. Врњика извире западно од Кунића а код Плашког се улива у Дретуљу. Ријека Дретуља извире на око 2 километра западно од центра Плашког, дуга је 10 и по километара и понире сјевероисточно од мјеста Језеро. Занимљиво је да има свој подземни ток од тог мјеста па до Поповића врха у општини Слуњ ђе се јавља као извор ријеке Мрежнице. Ријека Јесеница извире под планином Малом Капелом на око 5км јужно од Личке Јесенице. Дуга 6 и по километара такође је понорница и након свог подземног тока јавља се у општини Слуњ као извор Слуњчице. Плашчанска фабрика сулфатне целулозе "Симо Димић" била је једина фабрика посебне врсте картонске и тетрапак амбалаже у бившој Југославији.
  7. @Драган П. Ма нико тебе не убјеђује ни у шта нити ме интересује шта мислиш ти и такви ко ти којима је све црно пред очима... И не знам имаш ли и икакве везе са Крајином или си дошао да просипаш коментаре само, пошто видим да у сваком коментару истичеш како би скоро све зависило од односа са тзв. Хрватском- само да ти кажем да се српски народ Крајине борио и животе дао, а међу њима и неколико мојих најближих, да Крајина никада у будућности нема никакве везе са том усташком творевином... И то није био народ лопова и политичких паразита и никада не би ни био...
  8. @Капетан Скоро све што си написао у вези ратне ситуације је тачно али ја сам и написао раније да је апсурдно поредити економију у ратним условима и у мирнодопско вријеме. Ми смо писали о перспективама Крајине посље рата, што није дочекано, а не о ратној економији која у таквим условима и не може да постоји, ту је борба за голи живот, каква црна економија. Само не знам одакле ти податак да је просјечна старост била 45 до 50 година живота ти? @Драган П. Не можеш успоређивати источни дио Србије и Крајину никако. И ја могу да нађем један дио Молдавије и да га успоредим са врло сличним таквим дијелом Италије али то поређење нема никаквог смисла. Проблем источног дијела Србије је што је то Србија, са главним градом Београдом од два милиона људи којим управљају Американци, Британци и остали бјелосвјетски олош преко потплаћених политичара. Видиш, да се покрене нека здрава прича у источној Србији нема пара али има 2 милиона за Клинтона, 2 милиона за кинеску свјетлећу фонтану Мајкла Џексона, 5 милиона за Сребреницу, милион за профашистичку владу Украјине и по пола милиона евра за Британца који снима филм "Пчела и лустер" у Србији и кућу мађарског коњушара Банета Јелачића. То ти је званично. А незванично само Бог зна колико је стотина милиона завршило у приватним џеповима "великих вођа". Да се тако води било која држава пропала би у црну земљу. Слично је и са осталим државицама бивше Југославије. Управо тако, увијек је био пасиван крај јер су њим владали странци и наравно да им није било у интересу да тај крај развијају већ да га уназађују, покрштавају и истребљују. То је био први пут да је српски народ Крајине узео власт над својом земљом и својим животима у своје руке. Због историјског момента у коме се то десило није опстало. Али да је опстало, ако баш хоћеш да успоређујеш са окружењем можеш само дјелимично успоредити Крајину са Републиком Српском. Опет кажем, дјелимично, јер Република Српска није остварила суверенитет као независна држава а ови из федерације чине све напоре да им загорчају живот. Опет, Крајина је мања од Републике Српске и мање централизована управо због непостојања једног великог центра у који одлазе све паре и из кога се вуку сви конци и који је легло корумпираних политичара и страначких кломоглаваца а све државе настале распадом Југославије га имају. Свака каса која се расипа брзо пресуши. Осим државне. Али кад расипаш државну касу онда народ и живи како живе сви народи екс ЈУ у новонасталим америчким губернијама. Када је Крајина окупирана Мартић и Бабић су у Србији продавали јаја, и не, то није срамота, само значи да нису крали и да су морали да се сналазе за живот. Бивши градоначелник Книна и министар информисања у Влади Крајине живи у сиромаштву. Бивши предсједник Скупштине Крајине живи у сиромаштву. Волио бих видити данас владајуће главешине свих држава Балкана шта би у егзилу. Вјерујем да би се, ђе год би отишли, такмичили чија ће вила бити већа, ко ће имати више луксузних аута и ко ће организовати боље журке са кокаином и курвама. И они и сви њихови до деветог кољена уз страначке послушнике и увлакаче. То што ви не капирате да су у Крајини ствари биле, и биле би и надаље, другачије у односу на остале новонастале земље, ја ту ништа не могу. То је био другачији концепт живота и политичари нису гледали да се лудо обогате већ да воде народ. Баш ме занима како би било да Мартић или Бабић сазидају вилу у Книну ђе се сви знају и како би то правдали пред народом и новинарима. А кад ничу виле по Београду, Загребу, Сарајеву, Скопљу, итд., ту ионако комшија не зна првог комшију а можда ће у животу проћи пет пута тим улицама јер се и не креће у тим дијеловима тих превеликих градова. Па и даље успоређујте Крајину са тим државама или се хватајте ратних услова и богаћења појединаца на шверцу када је држава чинила крајње напоре да одбрани границе и преброји мртве и поклане а не да контролише оће ли ко прећи са цистерном нафте или цигара.
  9. Општина Врховине је планинска крајишка општина у личкој области са сједиштем у Врховинама, које су са насељем Горње Врховине имале 1.417 становника по попису из 1991. године, 94% Срби. Општина обухвата скуп српских мјеста и села која су прије рата била у саставу општине Оточац а постанком Републике Српске Крајине су прикључена општини Кореница. Према документима, дана 26. јануара 1995. одржана је трећа сједница Скупштине општине Врховине којом је предсједавао предсједник СО Предраг Узелац, па се закључује да је општина настала у другој половини 1994. године, издвајањем од општине Кореница. Већа мјеста су Дабар (596 ст., 61% Срби), Дољани (548 ст., 100% Срби), Залужница (518 ст., 100% Срби), Подум (459 ст., 97% Срби), и Шкаре (409 ст., 100% Срби). Према попису из 1991. године у сједишту и 12 мјеста општине живјело је 5.200 становника. Када је у питању бивша општина Оточац треба напоменути да су српска села Брлог, Дренов Кланац, Горићи, Понори, Прокике, Рапаин Кланац, Српско Поље, Водотеч и Старо Село остала ван граница Крајине а у самом граду Оточцу је према попису живјело око 1.500 Срба. Општина је смјештена на сјеверозападу личке области и граничи се са општинама Плашки и Кореница. Сјеверно од пута Залужница - Врховине - Горњи Бабин Поток доминира масив планине Мале Капеле а јужно од пута планине Крбаве тако да се читава општина налази у планинским вијенцима. Када је ријеч о ријекама и језерима у општини нема капи воде али је зато богата шумама па је "Шумарија Врховине" економски веома значајна.
  10. Добро, јесте да се пише о нечему чега сада нема али износимо тезе а тезе које су изњели Лички и Драган су потпуно погрешне. Прво, Лички каже да ниједна држава не може да се обогати од пољопривреде што нема везе с везом, уколико су пољопривредни производи масовно узгајани са пуно пестицида, умјетног ђубрива и осталих препарата на специјализованим површинама и постоји пласман у иностранство могућа је велика зарада, примјер је Холандија. Јео сам холандски парадајз, паприку, кељ и остало и све је истог укуса или боље рећи- са одсуством истог али они згрћу паре на томе. Опет треба правити разлику између богатства државе и стандарда живота народа. Кина је неоспорно богата држава, ако не и најбогатија на свијету али се ја не бих баш тукао да живим тамо... Тамо народ ради по 12 сати за 200 долара мјесечно живећи у гротескно великим градовима ђе се дисати не може... Или ако су политичари та "држава" онда су најбогатије распале државе пуне мита и корупције ђе су политичари милионери а народ нема за крув. Што се тиче квалитета живота сигурно да пуно помаже када се има сеоско домаћинство иза себе а то је био случај са 90% Крајине. Већина људи који су радили у градовима путовали су у њих из свог села на коме су имали своју земљу и производили здраву храну за своје потребе. И они који су живјели у граду увијек су имали родбину на селу или бар земљу. Зашто ово причам? Из личног искуства говорим- ако радиш у иностранству на храну ти иде око 30% плате, на стан око 50% а оних 20% углавном на треће трошкове иако планираш да ти то остане. Ако радиш у Србији на храну иде од 70 до 90% плате. Говорим о неким радничким платама и потребама. Свакако би пуно значило да човјек има прилику да потпомогне свој буџет личном произодњом хране. Па од чега данас живе скоро сви незапослени у Србији него од земље? Ситуација у Книну осамдесетих је била таква да су обични радници на жељезници имали плату око 2.000 марака а преживјели су и са 5 или 10 ратних марака јер су сви имали производњу хране за личне потребе. Драганова теза да је "аеродром Земуник" задарски- како је задарски? Једном сам у животу био на том аеродрому, на повезаним летовима Ванкувер-Даблин-Задар јер сам морао хитно за Србију. Долетиш у поноћ, нема живе душе ни аутобуса па јуриш таксисте да те за 10 евра возе у Задар на аутобуску, аеродром је повезан са Задром као и Монголија са Русијом. Колико је близу Задра толико је близу и Земуника Горњег. Што се тиче онога о образовању и градовима Крајине то везе нема, већина моје породице је студирала у Загребу, Београду и Сарајеву па су се сви вратили кући у своја мјеста након студија. Што се тиче диплома проценат људи са завршеним факултетима према броју становника је био далеко већи у Крајини него данас у Србији или тзв. Хрватској. Сама болница "Свети Саво" у Книну имала је за вријеме рата 40 врхунских доктора способних да изврше било коју операцију. Такође, у Книну су за вријеме Крајине постојали факултети из свих области са висококвалификованим предавачима. И какве везе има опстанак државе са величином градова? Управо непостојање великих градова који гутају становништво из руралних средина је предност државе. Вријеме ће показати да ли и данашње државице настале у распаду Југославије имају шансу за демографски опстанак јер се већином кретање млађег становништва одвија на линији село- велики град - иностранство.
  11. Општина Кореница доминира централним дијелом личке области. Граничи се са чак пет општина: општинама Слуњ и Плашки на сјеверу, општином Врховине на сјеверозападу, Доњи Лапац на југоистоку и Грачац на југу. На истоку се граничи са бихаћким дијелом БиХ а на западу са Хрватском. Сједиште општине и уједно обласно сједиште Лике је у граду Кореници (1.716 становника, 95% Срби, попис 1991. године) а остала већа мјеста су Удбина (1.162 ст., око 90% Срби), Језерце (1.004 ст., око 80% Срби), Бунић (399 ст., 93% Срби), Висућ (374 ст., 100% Срби) и Личко Петрово село (284 ст., 95% Срби). Читава општина је по попису из 1991. бројала 11.393 становника иако треба напоменути да је град Кореница током рата примио приличан број српских прогнаника из дијела Лике под усташком влашћу. Дуж источног дијела општине простире се планина Пљешевица док се централним и западним дијелом издиже Крбава. На крајњем сјеверозападу, на граници са општином Плашки налазе се обронци Мале Капеле. Од важнијих планина издвајамо још Козарицу и масив Личког Средогорја. Од Бунића до Удбине протеже се Крбавско поље са шумама Лаудоновог гаја, зараван од око 68 километара квадратних кроз које теку ријеке Крбава и Крбавица. Крбавица извире из Драгашевског врела подно планине Козарице и након 13 и по километара понире недалеко од Пећана. притоке су јој Бунићки поток и Шаламунићки поток. Крбава је такође понорница, дуга 20км, извире из више врела на потезу Удбина - Висућ а понире недалеко од Јошана. Иако општина Кореница обилује природним љепотама свакако да се истичу Плитвичка језера о чијој љепоти не треба трошити ријечи а скоро сваки Крајишник их је бар једном за живота посјетио. Из њих отиче и ријека Корана дуга 144км која је дијелом свога тока гранична ријека са општином Слуњ (ту чини и природну границу између Лике и Кордуна). У кореничкој општини налазе се два војна аеродрома. "Аеродром Удбина" сјеверно од Удбине био је на Аранђеловдан 1994. године на удару злочиначких НАТО снага. Том је приликом дејствовано на ПВО СВК (Против-ваздушна одбрана Српске Војске Крајине) и по писти аеродрома која је претрпјела значајна оштећења. Нажалост, живот су изгубила два борца СВК а четири је тешко рањено.
  12. Јесте да се тема може окарактерисати као "шта би било кад би било" али мислим да је отворена са циљем да прикаже како је Реп. Српска Крајина била итетако економски одржива насупрот усташких тврдњи да није. Поред државних предузећа "Електрокрајина" и "Крајинашуме" која би сигурно пословали са добицима ту је и "Аеродром Земуник". Такође споменута нафтна поља. Што се тиче аутопута то је депласирано. Фабрика намјештаја "Јадран" у Кистањама, "Пршутана" у Дрнишу, ТВИК Книн, Гавриловић Петриња, Беље, Вупик, Вутекс, Борово би биле неке значајније фирме. Велико богатство шумама и изворима чисте воде врхунског свјетског квалитета, уз плодну земљу у источном дијелу РСК снабдјевале би дрвну и прехрамбену индустрију. Главни производи Крајине за извоз били би флаширана вода, дрвни полуфабрикати и фабрикати и аутохтони органски прехрамбени производи као то су далматински прушут, вино, итд... Уз комерцијалну прехрамбену и текстилну индустрију. Сигурно је да би туризам играо важну улогу са великим природним љепотама као што су слапови Крке, Плитвичка језера и Каринско море. Апсурдно је успоређивати економију државе која је тек створена и налази се у ратним условима и борби за голи живот са економијом државе у мирнодопским условима. Мишљења сам да би данас Крајина економски стајала доста добро. У прилог томе иде и теза да мање државе пуно боље функционишу од великих и пуно су мање могућности за пљачку и проневјеру. Док се једна Бугарска, Румунија и оно што је остало од некадашње Украјине распадају Луксембург, Малта, Кипар и Исланд живе у изобиљу, да не спомињемо минијатурне државе као што су Сан Марино, Лихтенштајн, Андора или Монако.
  13. Општина Доњи Лапац налази се у источном дијелу Лике. Граничи се са општинама Кореница и Грачац на западу, општином Книн на југу, Републиком Српском на истоку и бихаћким дијелом БиХ на крајњем сјеверу. Сједиште општине је у Доњем Лапцу (1.791 становник, све Срби, попис 1991. год.) а друго највеће мјесто општине је Срб (1.454 ст., све Срби). Читава општина је по попису 1991. године бројала 8.054 становника, од којих је више од 99% Срба. У сјеверозападном дијелу општине доминира масив Пљешевице а у јужном планина Поштак са својим највишим врхом од 1.446 метара надморске висине. Недалеко од Срба налази се мања планина Стражбеница испод које се налази извор Уне. Ријека Уна извире недалеко од Суваје и одатле креће њен ток дуг 270км а улива се у Саву код крајишког града Јасеновца. Крајишка ријека Бутижница (или Брзица) извире близу Калдрме, у јужном дијелу општине а након 39км улива се у Крку поред Книна.
  14. Прва општина области Лике коју ћемо обрадити и уједно најјужнија је Грачац, са сједиштем у граду Грачацу (4.101 становник, 98% Срби, попис 1991. године). Крајишкој општини Грачац прикључене су двије српске мјесне заједнице које су раније биле у склопу предратне општине Госпић: МЗ Теслинград (2.885 ст., око 60% Срби) са мјестима Широка Кула, Острвица, Вребац, Барлете и Павловац и МЗ Медак (563 ст., 99% Срби) са мјестима Дивосело, Читлук, Почитељ, Радуч, Дреновац, Могорић, Горња Плоча, Брезик, Кукуљић и Крушковац. У самом Теслинграду уточиште је почетком рата пронашао велики број од 4.000 Срба прогнаних из Госпића који су успјели да преживе усташки терор. Општина Грачац граничи се са кореничком општином на сјеверу, доњелапачком на истоку, книнском на крајњем југоистоку и обровачком на југу а на западу се граничи са Хрватском. Југозападним, јужним и југоисточним дијелом доминира планина Велибит, сјевероисточним обронци Пљешевице а на западу се налази зараван позната као Личко поље. Општина обилује ријекама. Ријека Лика извире јужно од Медака а понире ван Крајине, по дужини тока (77км) друга је највећа понорница у Европи. Притоке су јој Новчица, Отешица, Гламочница и Јадова. Ријека Јадова извире недалеко од Горње Плоче, тече ка сјеверозападу а након 41 километар тока улива се у Лику на државној граници. Ријека Зрмања извире на југоистоку општине, недалеко од мјеста Зрмања Врело и одатле започиње свој пут кроз Крајину дуг 69 километара протичући још кроз книнску и обровачку општину да би досегла своје ушће у море. Ту је и ријека Ричица која улази у језеро Штикада и још много извора, врела, потока и ријечица. Занимљивост ове регије је да многе воде имају подземни ток па избијају на површину па опет пониру. Становништво општине Грачац нашло се 1993. године на великом удару усташких снага. Прво се у јануару 1993. у такозваној операцији Масленица, којом су још биле погођене општине Земуник и Обровац, догодио велики злочин на превоју Мали Алан када су усташе мучки из засједе напали и заробили војнике Српске војске Крајине и масакрирали их на монструозан начин. Међу двадесет и двоје звјерски ликвидираних била је и медицинска сестра Драгана Гаћеша, стара 25 година. У септембру исте године усташки злочинци напали су ненадано три села у медачком џепу, Дивосело, Читлук и Почитељ, и том приликом убили 88 Срба. Звјерства која су тада учинили и методе које су користили боље је не описивати у овом тексту.
  15. Дошли смо до посљедње општине области Сјеверне Далмације. Општина Обровац копнено се граничи са општином Бенковац на југу, Книн на југоистоку, личком општином Грачац на сјеверу и истоку и у једном кратком појасу на крајњем сјеверозападу са Хрватском. Западни дио општине излази на морску обалу. Сједиште је живописни градић Обровац (по попису из 1991. године: 1.660 становника, 78% Срби) а остала већа и значајнија мјеста укључују Горњи Карин (876 ст., 98% Срби), Билишане (857 ст., 100% Срби) и Надводу (750 ст., 100% Срби) док Богатник, Жегар, Голубић Обровачки, Комазеци, Крупа, Мушковци и Зеленград имају по око 500 становника и чисто су српска. Национално мјешовита мјеста су Медвиђа и Крушево. Обровачка општина је такође погођена усташком агресијом из јануара 1993. године када су пала мјеста на сјеверозападу: Ровањска, Јасенице и Масленица као и дио планине Велебит од државне границе до серпентина на путу за Лику. Општином доминирају двије цјелине- регија Буковица јужно од Обровца и ријеке Зрмање и подвелебитски крај сјеверно од истих. Када су ријеке у питању издвајају се Зрмања која улази на територију општине на југоистоку поред магистралног пута Книн - Обровац а улива се у море 12км западно од Обровца. У општини се налазе и два извора. Ријека Крупа извире под јужним обронцима Велебита а након 10,8км тока својим кањоном и 19 слапова се улива у Зрмању а ријечица Крњеза извире из велике пећине у подножју Велебита, дуга је свега 600 метара, по ђекуда дубока и 45 метара и улива се у Крупу са десне стране. Читав крај око Крупе обилује невјероватним љепотама, ту су слапови Бабин слап и Драгичевића бук од 12 и 8 метара висине и грађевине Кудин мост стар око 200 година и Манстир Крупа изграђен 1317. године с тим што манастир има велики духовни значај за српски народ Крајине. За Кудин мост везана је легенда да га је саградио мјештанин Јован Веселиновић звани Куде да би преко њега прошао са сватовима.