dragan glumac

Members
  • Content Count

    65
  • Joined

  • Last visited

About dragan glumac

  • Rank
    Stalni clan

Recent Profile Visitors

392 profile views
  1. само се надај у њихово преображење,нећу да те учим,али сматрам да грешиш,а из наше и њихове историје имаш безброј примера да се нису преобазили,напротив,само су чекали да им те велике силе опет дају "стрељива" и оштрих ножева,па да насрну на нашу нејач,знаш и сам како се каже историја је учитељица живота,па ти види громе мој,а латини су то,старе варалице,али те кукове и мигове не треба потцењивати,они су перјанице њиховог народа који мучки ћуте и раде свој посао,а ти види па им поверуј опет...
  2. то си написао као из јевањђеља,дубоки наклон за ово громе,а,за "браћу" ме не чуди што ништа не прокоментаришу,таква су сорта,верујем да и ти исто ништа људско не очекујеш од њих...
  3. 11 година није мало,много њихове деце је прочитало лектиру,а како су реаговала српска деца (оно мало што је остало) тна ову лектиру само они знају.
  4. Реформа образовања избацује из лектире роман са усташким симболима ЗАГРЕБ – Након 11 година жалби и притужби родитеља, аутори нове образовне реформе у Хрватској нису уврстили на списак обвезне лектире роман Стјепана Томаша „Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник” у којем се, између осталог, налазе усташки покличи и симболи. Како пише „Јутарњи лист”, овај роман уврштен је на списак обавезне лектире пре више од десет година. „Када сам на радију пронашла станицу која је емитовала ‚Чавоглавеʼ, мама се није побунила, штавише слушала је са занимањем. Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо или Јуре виче: ‚Ми смо спремни, поглавничеʼ! Каже да ће гласати за Хрватску странку права, за Парагу”, цитат је из обавезне лектире за шести разред основних школа у Хрватској због које годинама образовним институцијама стижу притужбе родитеља. Роман је, иначе, писан у форми дневника и покушава да ратна збивања прикаже из призме осијечке девојчице Цвијете, а спорно у роману је што је, како пише овај загребачки дневник, појам усташтва приказан у делу као „домољубно пожељан”. У делу књиге под насловом „Бусање у мала хрватска прса”, у роману стоји: „Сви су дечки на почетку саставка написали: Кроација и ‚за дом спремниʼ! На дну саставка још већим словима: ‚увек за дом спремниʼ”!. Лист наводи да ниједан састав Министарства образовања „Мали ратни дневник” није изузело из обвезне лектире, а канцеларији дечјег омбудсмана су од 2006. пристизале пријаве родитеља и струке. Пријаве су прослеђиване на изјашњавање образовном министарству, а последњи одговор Уреду правобранитељице стигао је 2015. У њему Министарство, које је тада водио Предраг Шустар, поручује правобранитељици да у роману не види ништа спорно. Да Томашевом роману није место у школи, сматрају аутори новог курикулума, који тај наслов нису уврстили на попис лектире. Наиме, „Малог ратног дневника” нема на попису лектире у склопу предлога курикуларне реформе, коју министарка Блаженка Дивјак планира да покрене од наредне школске године. Износећи свој лични став, министарка Дивјак је рекла да је став о истицању усташких усклика и симбола јасан, те да томе нема места у јавном простору и као такво је потпуно неприхватљиво. „Министарство је у процесу анализе постојећих наставних садржаја у склопу спровођење целовите курикуларне реформе. Наведени књижевни наслов не налази се на попису лектире у оквиру предлога предметног курикулума Хрватски језик. С обзиром на то да је мој главни циљ већ од следеће године увођење пилот-пројекта целовите курикуларне реформе, овакве ће се теме решавати на системски начин”, навела је Дивјак, подсећа „Јутарњи”.
  5. На споменику Калашњикову - скица немачке пушке петак, 22.09.2017 Историчар Јуриј Пашолок на споменику посвећеном совјетском конструктору Михаилу Калашњикову видео је детаље немачке аутоматске пушке „штурмгевер 44“, јавља Спутњик. Аутомат „штурмгевер 44“ израдио је конструктор Хуго Шмајсер за време Другог светског рата. До 1945. године произведено је било око 420.000 јединица. Скулптор Салават Шчербаков је саопштио за Спутњик да је спреман да изврши измене на споменику Михаилу Калашњикову, ако буде доказано да се на њему налази цртеж немачке пушке, а не АК-47. На делу споменика, међу разним радовима Михаила Калашњикова, приказана и шема "штурмгевера" (Фото Фејсбук) „Засад не можемо наћи стручњака који тврди да овај цртеж није АК-47. Заиста ћу му бити захвалан ако ми каже где је направљена грешка. Међутим, још увек сам сигуран у скице по којима смо то правили, разговарали смо са музејем, тамо је написано АК-47“, рекао је Шчербаков. Аутоматска пушка АК-47 Он је нагласио да ће променити споменик ако у цртежима ипак пронађу грешка. Споменик Калашњикову, рад скулптора Салавата Шчербакова, свечано је откривен у центру Москве 19. септембра. Висина споменика износи 7,5 метара. Споменик је изазвао различите реакције јавности. Аутоматска пушка "штурмгевер 44" Михаил Тимофејевич Калашњиков се родио 10. новембра 1919. године у селу Курја на Алтају. Аутоматска пушка, чији је творац, сматра се једним од највећих изума 20. века и користи се у више од сто држава света. Генерал-потпуковник Михаил Калашњиков једини је грађанин Руске Федерације који је истовремено добио звање Хероја Русије и два пута Хероја социјалистичког рада.
  6. ма баш ме брига,за тебе,мени си небитан прљави,а цивиле које сте побили не коментаришеш,а тај начин игнорисања типичан је за МИГ-а
  7. Колико си непоштен прљави-МИГ ниси одговорио на мој пост о цивилним жртвама које су побили ваши "хероји" већ то мучки прећуткујуеш,али битно је да мене нападаш,е јадниче један јадни,одговори на то о цивилима које сте побили,онако "јуначки" смрадови људски
  8. А ти се под прљавим харијем кријеш,а МИГ ти је право име ниси психијатар и немој да какиш много,ти си само један мали мизерни зенгица шта ти знаш прљави-миг шта мене пали,много бре серендаш,ај мрш у кућицу жуља те побро,а МИГ,е јеси насео,стварно си испао глуп,али невиђено
  9. О чему причаш прљави хари,па у Козарској Дубици и околини твоји су побили 44 цивила и 38 тешко рањних. Козарска Дубица, Костајница и Нови Град су 18. и 19. септембра изгубиле 54 цивила Највећи злочин хрватски "Тигрови" направили су 18. септембра у насељу Туњице, на путу Нови Град – Костајница. Ту су убили 23 цивила. У Туњицама су, поред осталих, убили и Бошка Максимовића и његовог седамнаестогодишњег сина Дражена. Рафали хрватских војника овде су пресекли живот Гордане Вукојевић и њених синова –Милоша (17) и Данијела (20). Тукући артиљеријом колону цивила која се извлачила из Новог Града, у селу Сводна убијено је 11 цивила: 10 жена, међу којима је најстарија била Радојка Миладиновић (72), и један мушкарац, Слободан Крнетић (58) О чему бре ти причаш прљави хари,који део ти није јасан,шта је са тобом??? У њему, између осталог, пише да су хрватски "Громови" и "Црне мамбе" клали, давили и спаљивали своје жртве. Са територије ове општине, наведено је у полицијском извештају, укупно је убијено је 26, а рањено 19 цивила. Неки су, као Бошко и Дражен Максимовић, страдали на подручју суседних општина. "Није нас толико изненадио напад Хрватске војске, колико нас је изненадила окрутност ’Црних мамба’ и ’Громова’. Дмитра Дерикућу и Милорада Букву запалили су у аутомобилу који су претходно зауставили. На мосту преко Бињачке убили су Драгана Слијепца и његове сапутнике Анку и Милку Црљеницу и Драгињу Драгићевић. Оне су биле рањене и Слијепац их је возио у болницу. Наше борце Маринка Бобара, Ранка Шипку и Ђорђа Завишића најпре су заробили и онда их задавили жицама", препричава полицијски извештај Пантелија Ћургуз, додајући да је на Нови Град, Костајницу и Козарску Дубицу 18. и 19. септембра Хрватска војска испалила више од шест хиљада артиљеријских и ракетних пројектила. Заробљеници Прва гардијска бригада заробила је 19. септембра у Туњицама код Новог Града Живка Мутића и Брацу Крнетића, а дан раније у руке Друге гардијске бригаде пали су Мирославка Миланковић, Ранко Грбић, Светко Рељић и Мирко Кос из Козарске Дубице. Мутић и Крнетић су пребачени у Двор на Уни, а одатле у најпре одведени у Сисак, а затим у Загреб. Из главног града Хрватске пребачени су у сплитску "Лору". Они су размењени 4. августа 1997. године. Мирославка Миланковић је пуштена из хрватских затвора у фебруару 1996. године. Размењен је и Ранко Грбић, који је такође завршио у "Лори" из које је, после тешког злостављања, изашао као инвалид. Мирко Кос је успео да побегне, а Светко Рељић није издржао мучење. Подлегао је дан после заробљавања. Ево ти већ позната слика твојих сабораца који су малко остали без гаћа! Препознајеш ли кога?
  10. Капирам,празна прича са твоје стране,не љути се,али тако ја то видим,завршавам на тему пилота.
  11. Ја помислих ти нешто знаш о тим пилотима,ја скупио још имформација,а ти се у Бога уздаш,ех,нема ништа од тога,а рекао бих да си онако реда ради тражио имена пилота,кад оно ћорак...
  12. Питао си за оне пилоте,држиш ли се теме? Ма какав тетејац,уплашио би се он и пропевао,пи..е су то. Ако је жив,сачекај га негде ових дана,па јави шта си урадио,мислим,кад већ знаш и пишеш о томе,помислих ево неког дрчног да истера правду на чистац. Знаш ли ти нешто више о њиховим пилотаима,ја ти дадох имена.
  13. За почетак довољно. Једини проблем како му прићи,па онда лако,две три заушке,па да видиш бато.