Banija

Members
  • Content Count

    18
  • Joined

  • Last visited

About Banija

  • Rank
    Novi clan
  1. Iz ratnog dnevnika Boška Grgića - Pobjeda bez slavlja" ...Pred nama ni dva kilometra do puta života. Krenusmo u proboj sa mnogo želja i žara, nestrpljivi i odvažni. A onda prve žrtve, na posljednjoj etapi do cilja. Padoše junački na pruzi gradačačkoj, na prostranoj ravnici posavskoj Duško Bauković Bane, Ivica Modrič, Željko Dojčinović i Miroslav Đurđević. Bane je samo dvije sedmice ranije spasio život svom saborcu i sa svega pola metra rafalom srezao da li Arapina ili nekakvog crnog mele...

  2. Деценијама је у Југославији четнички покрет од стране пропагандне машинерије комунистичког режима представљан у најгорим својствима.То представљање има широку лепезу,почев од режимских комунистичких историчара и њиховог "научног" приступа проучавању прошлости,преко књижевне литературе,па све до играних филмова и стрипова.У свим тим аспектима четници су представљани као покрет издаје,крви и мрака.Намјера комунистичког режима,била је да их представи у свијести млађих генерација,као покрет:убојица,паликућа,силеџија,кољача,пијаница,брадатих и дугокосих запуштених људи,који витлају ножевима и машу црним заставама са мртвачким главама.Као у каквим дјечијим бајкама,желио се представити контраст,вјечите борбе добра и зла,патриотизма и издаје. Насупрот пијаним и запуштеним четницима,били су партизани,избријани,зачешљани,са црвеним заставама и другарицама партизанкама,који се боре за слободу и умиру са пјесмом на уснама. Историја и истина биле су сасвим другачије. Ова књига плод је дугогодишњег ауторовог истраживања,и одговор свој тој бјесомучној и бескрупулозној комунистичкој вишедеценијској пропаганди.Писана је у име правде и истине,које су деценијама комунисти скривали и убијали. Писана је у име хиљада расутих костију,несахрањених и неопојанијаних у пасјим гробљима и јамама,попаљених домова,реквизиције имовине "народних издајника",прогона и политичких "неподобности",у име книнске Крајине без Срба,расрбљеног Косова и Метохије,оскрнављених цркава и манастира у које се утјеривала стока,српске дјеце која у Београду и Подгорици пишу латиницом,и ките јелкице за нову годину,у име свега онога што нас је задесило као посљедица полувјековне владавине комуниста,који су нас одвели у "свијетлу будућност". Аутор књиге "Истина о четницима" др. Александар Стаматовић Књига се може преузети - О В Д Ј Е ПДФ
  3. Зашто паралелно са питањем Космета? Каква је сличност?
  4. OK,али мислио сам рећи,ако Косово недај Боже оде,неће нам дозволити да послије тога активирамо питање РСК. Ми РСК требамо тражити назад независно од тога шта се буде дешавало са Косовом.
  5. Браћо,живи били па видјели.Нема шансе да се отвори питање РСК,ако оде Косово. И Милошевић је мислио 1995.године ако дадне РСК неће се ићи даље,па је после дошла РС,па Косово.
  6. Па није Косово било окупирано од Србије па да ми тражимо Крајину која је окупирана од Хрватске. С тим што је огроман број шиптара за вријеме Броза,а и послије,нелегално ушао у Србију(неколико стотина хиљада шиптара).
  7. Sede Ratko Mladić i Radovan Karadžić u jednom restoranu na Kanarskim ostrvima i jedu srpski pasulj, "karađorđevu" i piju vino "car lazar". Dolazi konobar i pita: - Plaćate karticom? A oni će: - Ne, Gotovinom!
  8. POGIBIJA MAJORA MILANA TEPICA Na izmaku dvadestog vijeka, zar nestade razum u covjeka, da potece od krvi rijeka, na istok se Rusija raspada, a Francuska u krizu zapada, u Engleskoj nema vise nada, Amerika ka vazda podbada, rad silnog svoga kapitala, na cijeli svijet bi najala, komsije nam preko plota bece, da nam nasu zemlju razcerece, a Germani davnosnji dusmani, probili su vojsku iz odora, sad Evropa na koljena mora, bi da Jadran sa Baltikom spoje, a sve Srpske zemlje da osvoje, da sada im to za rukom ode, jer su kod nas pronasli izrode, koji ovu zemlju razparcase, i Germanskom kutu potrcase, evo danas to cine Hrvati, te brat s bratom mora ratovati, mozda narod sad ne misli tako, pa ispade zlo i naopako, jer odkad je Srpske istorije, ovakvoga jada bilo nije, od svojega svoja vojska gine, eto sta nam izdajnici cine, u Bedenik pokraj Bjelovara, dalje major Tepic progovara, ljuto zbori vojsci ispred stroja, domovina i vasa i moja, ponovo je sramotno izdata, jer nebrata primismo za brata, nasom krvlju slobodu im dasmo, a sta danas od njih docekasmo, da nam zemlju iz temelja ruse, prokleto im i sjeme i duse, pa mi duznost vojnicka nalaze, da sve znate i sve da se kaze, nista nema jace od istine, propalo je pola domovine, ustase su juce bile amo, traze da im kasarnu predamo, sa opremom bojnom sto imamo, sahovnicu njinu da postave, vise nase kasarne i glave, ali nece ako bude srece, kasarna je polje od megdana, da vratimo ovo ustasama, nece nogom krociti ustase, na sve ovo sto je bilo nase, nit ce iko preko mene ziva, kljuc kasarne njima da dariva, sad odluku licnu vama dajem, ja ostajem ja se ne predajem, a ko sa mnom bude da se bori, na oganj ce zivi da izgori, ko se preda da sacuva glavu, izdao je sebe i drzavu, vase glave predaja spasava, ali gine ponos i drzava, ne vjerujem ja njima odavno, da mi kazu da je more slano, oni i sad ka dovijek lazu, a ovako mene juce kazu, garantuju zivot ko se preda, ali vojsko to nije pobjeda, il ce zbore kasarnu sprziti, nas i tako i tako pobiti, sa svake smo strane opkoljeni, a oni su vojsko naostreni, niotkuda nemamo pomoci, niti moze niti ce nam doci, okolo su momci krvoloci, spremni klati noge prebijati, vadit oci otkidati prste, ti neljudi ljudski se ne krste, to nijesu djeca Svetog Save, oni ruke o Srpstvo krvave, ma ih nece zapanuti vise, dokle jedan Srbin dusom dise, eto momci takvo vam je stanje, smrt il zivot sad je na biranje, rijec njina slobodu vam nudi, drzat ce je ako budu ljudi, no na muke ako dopadate, slavno mrite al obraz cuvajte, mnogi streknu i tu cuda nije, mlada momcad tek se neki brije, dje najvisa duznost i potreba, smrt pred oci mnoge pokoleba, muka jaka stroj se prorijedi, al se major Tepic ne ijedi, no on sebi ko roditelj rece, da ako neki u zivot pretece, pa mu zato milo ne bijase, kad sestinu vide da ostase, al im nista reci ne umije, i u njima musko srce bije, i njima je domovina majka, al sve stoji junak do junaka, vidi nece pusku da predaju, pa naredi raport da mu daju, zadrhtase u planini gore, od pozdrava nas druze majore, ja Srboljub vojnik prve cete, ja Miroljub spreman da ih srete, ja Mijomir pa jos da ih ima, ja Zelimir vazda s drugovima, ja Gradimir sa sred Crne Gore, ja Slobodan s vama smo majore, kad je raport podnijela ceta, spremna poci s ovoga svijeta, pohitase da ih docekaju, a svojoj se smrti pripremaju, dokle docek pripremase ceta, uzimajuci zelju od svijeta, stavljajuci eksploziv i mine, da zajedno s ustasama gine, Tepic kuci ovako poruci, Jer se na smrt junacku odluci, dragi oce mila moja majko, mrijet ce se jednom svakojako, ti si mene oce vaspitava, da je preca drzava no glava, pa se necu izdajnikom zvati, nit kasarnu ustasama dati, niti nasu trobojku brukati, a ti majko nemoj zakukati, pa sestrama bratski pozdrav salje, onda Ljubi porucuje dalje, vjerna Ljubo podizi mi sina, nek je vise puska u Srbina, vaspitaj ga na stare zavjete, da je Srbin od glave do pete, pa mu citaj Srpsko Ogledalo, istoriju nasu i ostalo, i pocetak Bune na dahije, i golgotu i vaskrs Srbije, i Vijenac slavnoga Njegosa, sve kako bi pravim putem posa, a ti covjek budi cedo milo, stavi knjigu sokolu pod krilo, pa odlece soko put Kozare, na dvorove Tepiceve stare, a on ode svoje da zavrsi, da zadatu rijec ne prekrsi, u kasarnu ulaze ustase, al junaci smrti se ne plase, a bizerno srce u Milosa, od tolike sile i olosa, razsirise se kasarnom ko mravi, Tepic na svoj zivot zaboravi, pa okupi sestinu uzdanu, i rece im u krvavom danu, ljuti celik covjek moze sviti, ali glavu ne smije saviti, to je ono sto se ne savija, neka vam je srecna pogibija, kad pozdravi brata sestoricu, on nasloni na minu desnicu, e sad Boze neka vam pomoze, divne srece pravde i istine, uleglo ih bjese na stotine, pa se rulja po kasarni valja, da im obraz vojniciki okalja, svaki usa krvavije ruka, da ne vide sa Kozare vuka, Jugovic ih na nisanu drzi, u sekundu da hiljadu sprzi, ko Kraljevic sa careva druma, kad kasarnu dize u oblak crnog dima, a zemlja se i nebo zatrese, pod oblakom vatra sve odnese, zle bande krvave nestade, samo Tepic u pjesmi ostade, njegovo djelo sa dusom pretece, Sindjelic ga srete isto vece!!!!
  9. POGIBIJA MAJORA MILANA TEPICA Na izmaku dvadestog vijeka, zar nestade razum u covjeka, da potece od krvi rijeka, na istok se Rusija raspada, a Francuska u krizu zapada, u Engleskoj nema vise nada, Amerika ka vazda podbada, rad silnog svoga kapitala, na cijeli svijet bi najala, komsije nam preko plota bece, da nam nasu zemlju razcerece, a Germani davnosnji dusmani, probili su vojsku iz odora, sad Evropa na koljena mora, bi da Jadran sa Baltikom spoje, a sve Srpske zemlje da osvoje, da sada im to za rukom ode, jer su kod nas pronasli izrode, koji ovu zemlju razparcase, i Germanskom kutu potrcase, evo danas to cine Hrvati, te brat s bratom mora ratovati, mozda narod sad ne misli tako, pa ispade zlo i naopako, jer odkad je Srpske istorije, ovakvoga jada bilo nije, od svojega svoja vojska gine, eto sta nam izdajnici cine, u Bedenik pokraj Bjelovara, dalje major Tepic progovara, ljuto zbori vojsci ispred stroja, domovina i vasa i moja, ponovo je sramotno izdata, jer nebrata primismo za brata, nasom krvlju slobodu im dasmo, a sta danas od njih docekasmo, da nam zemlju iz temelja ruse, prokleto im i sjeme i duse, pa mi duznost vojnicka nalaze, da sve znate i sve da se kaze, nista nema jace od istine, propalo je pola domovine, ustase su juce bile amo, traze da im kasarnu predamo, sa opremom bojnom sto imamo, sahovnicu njinu da postave, vise nase kasarne i glave, ali nece ako bude srece, kasarna je polje od megdana, da vratimo ovo ustasama, nece nogom krociti ustase, na sve ovo sto je bilo nase, nit ce iko preko mene ziva, kljuc kasarne njima da dariva, sad odluku licnu vama dajem, ja ostajem ja se ne predajem, a ko sa mnom bude da se bori, na oganj ce zivi da izgori, ko se preda da sacuva glavu, izdao je sebe i drzavu, vase glave predaja spasava, ali gine ponos i drzava, ne vjerujem ja njima odavno, da mi kazu da je more slano, oni i sad ka dovijek lazu, a ovako mene juce kazu, garantuju zivot ko se preda, ali vojsko to nije pobjeda, il ce zbore kasarnu sprziti, nas i tako i tako pobiti, sa svake smo strane opkoljeni, a oni su vojsko naostreni, niotkuda nemamo pomoci, niti moze niti ce nam doci, okolo su momci krvoloci, spremni klati noge prebijati, vadit oci otkidati prste, ti neljudi ljudski se ne krste, to nijesu djeca Svetog Save, oni ruke o Srpstvo krvave, ma ih nece zapanuti vise, dokle jedan Srbin dusom dise, eto momci takvo vam je stanje, smrt il zivot sad je na biranje, rijec njina slobodu vam nudi, drzat ce je ako budu ljudi, no na muke ako dopadate, slavno mrite al obraz cuvajte, mnogi streknu i tu cuda nije, mlada momcad tek se neki brije, dje najvisa duznost i potreba, smrt pred oci mnoge pokoleba, muka jaka stroj se prorijedi, al se major Tepic ne ijedi, no on sebi ko roditelj rece, da ako neki u zivot pretece, pa mu zato milo ne bijase, kad sestinu vide da ostase, al im nista reci ne umije, i u njima musko srce bije, i njima je domovina majka, al sve stoji junak do junaka, vidi nece pusku da predaju, pa naredi raport da mu daju, zadrhtase u planini gore, od pozdrava nas druze majore, ja Srboljub vojnik prve cete, ja Miroljub spreman da ih srete, ja Mijomir pa jos da ih ima, ja Zelimir vazda s drugovima, ja Gradimir sa sred Crne Gore, ja Slobodan s vama smo majore, kad je raport podnijela ceta, spremna poci s ovoga svijeta, pohitase da ih docekaju, a svojoj se smrti pripremaju, dokle docek pripremase ceta, uzimajuci zelju od svijeta, stavljajuci eksploziv i mine, da zajedno s ustasama gine, Tepic kuci ovako poruci, Jer se na smrt junacku odluci, dragi oce mila moja majko, mrijet ce se jednom svakojako, ti si mene oce vaspitava, da je preca drzava no glava, pa se necu izdajnikom zvati, nit kasarnu ustasama dati, niti nasu trobojku brukati, a ti majko nemoj zakukati, pa sestrama bratski pozdrav salje, onda Ljubi porucuje dalje, vjerna Ljubo podizi mi sina, nek je vise puska u Srbina, vaspitaj ga na stare zavjete, da je Srbin od glave do pete, pa mu citaj Srpsko Ogledalo, istoriju nasu i ostalo, i pocetak Bune na dahije, i golgotu i vaskrs Srbije, i Vijenac slavnoga Njegosa, sve kako bi pravim putem posa, a ti covjek budi cedo milo, stavi knjigu sokolu pod krilo, pa odlece soko put Kozare, na dvorove Tepiceve stare, a on ode svoje da zavrsi, da zadatu rijec ne prekrsi, u kasarnu ulaze ustase, al junaci smrti se ne plase, a bizerno srce u Milosa, od tolike sile i olosa, razsirise se kasarnom ko mravi, Tepic na svoj zivot zaboravi, pa okupi sestinu uzdanu, i rece im u krvavom danu, ljuti celik covjek moze sviti, ali glavu ne smije saviti, to je ono sto se ne savija, neka vam je srecna pogibija, kad pozdravi brata sestoricu, on nasloni na minu desnicu, e sad Boze neka vam pomoze, divne srece pravde i istine, uleglo ih bjese na stotine, pa se rulja po kasarni valja, da im obraz vojniciki okalja, svaki usa krvavije ruka, da ne vide sa Kozare vuka, Jugovic ih na nisanu drzi, u sekundu da hiljadu sprzi, ko Kraljevic sa careva druma, kad kasarnu dize u oblak crnog dima, a zemlja se i nebo zatrese, pod oblakom vatra sve odnese, zle bande krvave nestade, samo Tepic u pjesmi ostade, njegovo djelo sa dusom pretece, Sindjelic ga srete isto vece!!!!
  10. Нит шта одузети нит шта додати!
  11. Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske SR BiH general Momir Talić izdao je sredinom juna 1992. potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje: "Slušaj, Simiću, hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da djeca umiru!" piše: Miladin Mihajlović (tekst povodom 10 godina operacije "KORIDOR" 26. juna 1992. godine, u osvit novog dana borci Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa, poslije dugotrajnih i iscrpljujućih borbi, susreli su se u rejonu sela Kornica i Čardak, na razmeđi Modriče i Šamca. Rukovanje ratnika, dva korpusa jedne te iste vojske, najmlađe srpske države, kasnije nazvane Republika Srpska, zagrljaji Krajišnika i Posavaca, ozvaničeni su slavodobitnim rafalima u vazduh. Malo kom Srbinu, s ove ili one strane, da nije srce jače zakucalo kad je prostrujala vijest da su jedinice Vojske Srpske Republike BiH, kako se tada zvala, probile saobraćajni koridor prema Srbiji. Kako i ne bi kada je to bio koridor života. Bila je to prva veliku pobjedu Srba s lijeve strane Drine. Prostor na kome je zaustvljen srpski krvotok bio je raskrčen. Probijen je koridor života i otvoren put iz Bosanske i Kninske Krajine prema Semberiji i dalje prema Beogradu i Srbiji. Zajedno do velike pobjede Pobjeda združenih jedinica VSR BiH nad snagama muslimansko-hrvatske koalicije okončala je 42 dana dugu kopneno-vazdušnu blokadu najzapadnijih srpskih zemalja. Koridor je bio spas za srpski narod na ogromnom prostoru od Glamoča i Grahova na jugu, do Gradiške na sjeveru, Novog Grada na zapadu do Doboja na istoku, u zapadnoj Slavoniji, Baniji, Lici, Kordunu i Kninskoj Krajini. Na tom prostoru, odsječenom muslimansko-hrvatskom agresijom, tada je živjelo više od milion i po Srba, koji su ostali bez hrane, nafte, oružja, cigareta, a i nada je bila na sve tanjim nitima. Blokada Na samom početku rata u BiH dobro naoružane jedinice muslimanske Patriotske lige i teritorijalne odbrane, nesebično pomognute regularnim snagama Hrvatske vojske, gotovo mjesec i po dana držale su u totalnom okruženju tadašnju Autonomnu Regiju Krajina i zapadne dijelove Republike Srpske Krajine. Cilj im je bilo fizičko i svako drugo iznurivanje Krajišnika. Početkom maja 1992. svi putni pravci koji su zapadne dijelove tadašnje Srpske Republike BiH spajali sa istočnim dijelom i Srbijom bili su presječeni. Posljednja kopnena veza između Krajine i Semberije bila je saobraćajnica Banjaluka - Doboj - Tuzla - Bijeljina, ali i ta veza je definitivno pukla 15. maja 1992. godine, kada su pripadnici TO Tuzle i Patriotske lige izvršili masakr nad nedužnim vojnicima Jugoslovenske narodne armije, koji su se povlačili iz tog grada. Tog dana i ovaj putni pravac zatvoren je za civilni saobraćaj, a Autonomna Regija Krajina i RSK ostale u totalnoj izolaciji. Ko zna dokle bi potrajala agonija krajina i Krajišnika da ta kap nije nalila čašu. Kap koja je prelila čašu bio je trenutak kad su u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika počele da umiru bebe, a bubrežni bolesnici skončavaju zbog manjka otopina za dijalizu. Više nije bilo vremena za čekanje i milost protivnika, kome su se zločini osladili. Da djeca ne umiru Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske SR BiH general Momir Talić izdao je sredinom juna 1992. potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje: "Slušaj, Simiću, hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da djeca umiru!" Pored Talića, kao glavnog kreatora operacije "Koridor", akciju su planirali načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa general Boško Kelečević, komandant specijalne jedinice MUP-a RSK general Borivoje Đukić i tadašnji načelnik Štaba Prve oklopne brigade general Novica Simić. Bila je to za Srbe jedina varijanta za život, a vojnički - akcija koja će ostati zapisana u vojnim analima. Izvedena je nemoguća misija - proboj iz potpunog operativnog okruženja. Akcija "Koridor" započela je 14. juna 1992. godine, kada su pripadnici slavne Šesnaeste brigade, uz podršku tenkovske čete iz Doboja, krenuli u bitku na južnom dijelu derventskog ratišta. Borbe su intenzivirane 24. juna, kada je snažna artiljerijska priprema na širokom frontu neprijateljske formacije navela na pogrešan zaključak da Vojska SR BiH namjerava da zauzme Tuzlu. Sve što se poslije događalo izazvalo je pravu pometnju u muslimansko-hrvatskim formacijama, što je znatno olakšalo dejstva srpskim snagama na glavnom pravcu akcije proboja Koridora, i iznenađenje je bilo potpuno. Maestralna taktika rezultirala je probojem "Koridora života" dva dana prije zacrtanog roka. Kafa u Modriči Mada je Talić, kako se tada pričalo, planirao popiti kafu u Modriči za Vidovdan, desilo se to dva dana ranije. Srpsku vojsku niko nije mogao zaustaviti, a u tom jurišu heroja teško je bilo izdvojiti borce koji nisu bili na visini zadatka. Jedan među mnogima koji su vlastitim herojstvom pokazali kako se bori za srpstvo bio je i komandant bataljona MUP-a RSK Milivoj Rašula. On je u svojoj oficirskoj torbi ponio srpsku trobojku odlučan da je prvi postavi na silos u Odžaku. Stao je na čelo jurišnog dijela bataljona. U jednoj pauzi između dvije borbe sa vezistom i kurirom krenuo je ispred ostalih. Međutim, izviđanje se završilo kobno. Svi su pokošeni neprijateljskim rafalima. Major Veljko Leko je helikopterima prebacio preko 600 ranjenika za Beograd. Preduga lista herojstva... Komandant elitne jedinice "Vukovi sa Vučijaka" Veljko Milanković je u jednom trenutku, našavši se u poluokruženju, poveo borce u veličanstven juriš. Probijanjem "Koridora života" srpske krajine su opet prodisale punim plućima. Iz Srbije su krenuli konvoji sa lijekovima, hranom, naftom i cigaretama... Samo ovaj put Ministar unutrašnjih poslova, a kasnije predsjednik Republike Srpske Krajine Milan Martić je sa svojim momcima pošteno odradio svoj dio posla. Priča se da je često zadirkivao generala Talića, koji je, navodno, uoči bitke nad bitkama sebi u bradu prozborio: "Pomozi Bože samo ovaj put, više te nikada moliti neću." Poslije uspješne akcije, čini se da ga je Bog poslušao. Na prvoj godišnjici obilježavanja operacije "Koridor", 28. juna 1993. godine, u Doboju je Martić podsjetio da je operacija "Koridor" "prvo jedinstvo i sloga naroda zapadno od Drine". "Brat brata je prsima štitio i nije bilo vojnika koji nije izvršio zadatak", rekao je tada Martić. Tako je govorio Martić, a od naroda burno pozdravljen general Talić je narodu kratko raportirao: "Ostvarili smo ono što smo narodu obećali." Još je poručio da Srbi s ove zemlje ne idu, a svima koji misle da ih napadnu da prije toga dobro razmisle. "Koridor života" popločan je krvlju srpskih junaka. Tačno 293 srpska ratnika su u borbama za koridor dala život, a 1.129 pripadnika tadašnje Vojske Srpske Republike BiH i specijalca MUP-a Republike Srpske Krajine teže je ili lakše ranjeno. Bila su to herojska vremena. Junaci su ginuli sa pogledima uprtim ka matici Srbiji i slobodi. Iz ratnog dnevnika Boška Grgića - Pobjeda bez slavlja" ...Pred nama ni dva kilometra do puta života. Krenusmo u proboj sa mnogo želja i žara, nestrpljivi i odvažni. A onda prve žrtve, na posljednjoj etapi do cilja. Padoše junački na pruzi gradačačkoj, na prostranoj ravnici posavskoj Duško Bauković Bane, Ivica Modrič, Željko Dojčinović i Miroslav Đurđević. Bane je samo dvije sedmice ranije spasio život svom saborcu i sa svega pola metra rafalom srezao da li Arapina ili nekakvog crnog meleza. Nije se moglo razaznati. Nije o tome htio ni riječi, krio se i od novinara. A u krvi, put dobojske bolnice prašnjavim i neravnim makadamom krenuše Mladen Lolić i Radenko Mirković. Ali, gotovo u trku, već u smiraj dana, palo je i zadnje ustaško uporište na farmi u Filomeni, negdje između Modriče, Gradačca i Pelagićeva. Put je slobodan, trasiran krvlju i životima hrabrih srpskih boraca. Ostalo je još dva dana do Vidovdana, velikog i magičnog dana, ali i noć najduža i najtužnija, noć u kojoj su preživjeli oplakivali svoje nesrećne saborce. Umjesto slavlja i trijumfa samo stisak ruke u znak pobjede i nijemi pogledi mještana i Krajišnika, kao da se znaju već decenijama. Zatim, prva vozila, pomoć iz matice Srbije nedužnoj dječici i ispaćenim bolesnicima širom Krajine. Da je tad zemlja imala obraz i dušu, bila bi crvena od stida sva galaksija. Da je nerazuman imao imalo razuma, povio bi glavu duboko u pijesak." Omča oko srpskog vrata Da bi spriječili proboj koridora i vezali omču oko vrata Srbima s lijeve strane Drine, muslimansko-hrvatske formacije su angažovale 16 brigada - pet motorizovanih i jedanaest lakih pješadijskih. Motorizovane brigade činili su pripadnici regularne Vojske Hrvatske: Prva ZNG iz Zagreba, Druga i 108. ZNG iz Nove Gradiške, treća ZNG iz Osijeka i 153. ZNG iz Velike Gorice. Od lakih pješadijskih brigada bile su angažovene 101. HVO iz Broda, 102. iz Odžaka, 103. iz Dervente, 104. iz Šamca - Domaljevaca, 105. iz Modriče, 107. iz Gradačca, 110. iz Usore, 111. iz Žepča, te muslimanska 207. iz Tešnja, 201. iz Maglaja i 109. iz Gračanice. U bitke pored Save povremeno su ubacivane jedinice hrvatske specijalne policije iz Zagreba, te dijelovi brigada iz Varaždina, Rijeke i Bjelovara. Nadjoh ovaj tekst o proboju Koridora,zna li neko gdje ima nesto vise o Koridoru?
  12. Осим дуета са Бором Чорбом, новоименованим саветником министра за поп и рок музику, Баја не крије да гаји топло пријатељство и са потпредседником српских радикала Александром Вучићем, па очекује да га радикали, ако добију на будућим изборима, поседну у министарску фотељу: - Када би ми неко у СРС-у понудио ту функцију, одмах бих пристао на то! Направио би дар-мар на нашој естради. Мора да се поштује неки ред, да се зна "ко коси, а ко воду носи"! Прво задужење би ми било да рашчистим све мутљавине око ауторских хонорара и при том бих искоренио пиратерију. Не видим разлог зашто не бих био бољи од бившег министра Лечића! - коментарише Баја најаве да би се могао наћи на радикалском списку за будућег министра културе.
  13. :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: :drinkers: