dragon9

Baned
  • Content Count

    56
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by dragon9

  1. BANIJA 79 BANIJA 79 nije na forumu

     


    Početnik 

    Osnovne informacije

    O BANIJA 79
    Pol:
    muški

    Statistika

    Ukupno poruka
    Ukupno poruka
    5
    Poruka dnevno
    0,00
    Opšte informacije
    Poslednja aktivnost
    09.08.2011. 23:11
    Učlanjen
    24.06.2011.
     
    има тога још хрватски војниче
  2. https://forum.krstarica.com/member.php/271268-BANIJA-79

    ево како си се качио на српске форуме,има тога још

  3. нисам ни написао да било шта сумњам у твом писању,одакле ти то,па ваљда видиш да сам истог мишљења о конвертитима
  4. аууу,громе где то написа,некада Јово сада Иван и син му Данијел нажалост нису једини који су се пресвукли ево натписа из тог доба са њихових портала Prijetio kćeri ubojstvom jer voli Srbina Piše Slobodna Dalmacija , 14. lipnja. 2007. @ 12:38 Ante Bozzu, 53-godišnjak iz Islama Latinskog zaprijetio je svojoj kćeri pismeno i usmeno smrću ako se uda za svog dugogodišnjeg mladića koji je srpske nacionalnosti. Zadarska policija istražnom je sucu Županijskog suda privela Antu Bozzu zbog prijetnji smrću, točnije klanjem, kćeri ako se uda za Danijela Subašića, vratara NK "Zadar" i člana hrvatske mlade nogometne reprezentacije, piše Slobodna Dalmacija. Bozza je uz verbalne prijetnje, kćeri poslao i pismene u kojoj jasno poručuje da će ju ubiti ako se uda za nogometaša srpske nacionalnosti. Negodovanje gnjevnog oca zbog kćerine veze sa zadarskim vratarom je kulminiralo u utorak poslijepodne u Bozzinoj kući u Islamu Latinskom, gdje je izgubio živce i za svoju kćer rekao da će je "zaklati" ako se uda za Danijela. Djevojka je pomoć potražila u obližnjoj ambulanti, a liječnica je o cijelom slučaju obavijestila policiju. Policijska kaznena prijava tereti Antu Bozzu za nasilničko ponašanje u obitelji, a nakon saslušanja kod istražnog suca zadržan je u pritvoru dok ne budu ispitani svi svjedoci. Inače, Danijel Subašić i njegova djevojka su u ozbiljnoj vezi i zajedno su pet godina. Nedavno su u Zadru unajmili i stan za zajednički život. Antonija je studentica zadnje godine pedagogije na zadarskom Filozofskom fakultetu, a Danijel godinama igra za NK "Zadar" i hrvatsku izabranu vrstu. Ni Subašić ni Antonija nisu željeli medijima dati izjave, samo su naglasili da se nalaze u vrlo teškoj situaciji. Ante Bozza slovi na čovjeka nagle naravi, ali dobra srca, tvrde njegovi sumještani. Samo mu je teško pala činjenica da mu se jedina kći udaje za Srbina, objašnjavaju. али очигледно је Данијел нашао спаносно решење заједно са својим оцем бившим Јовом прелетео у ново јато,ваљда је то право сваког појединца да сам одлучи којем ће се царству приволети,како ли на то гледају чисти хрвати
  5. ево нешто о томе и са босанских портала Zaklat ću te ako se udaš za Srbina! Iza golmanskog heroja Hrvatske je potresan sukob s tastom! Sada već davne 2007. godine je prošao kroz životnu dramu kada je tast prijetio smrću njegovoj supruzi. Razlog - njena želja da se uda za Srbina! Danijel je rođen u Zadru, ali mu je otac Jovo Srbin. I upravo to mu je donijelo puno problema u Hrvatskoj kada je riješio da stane na ludi kamen i oženi se djevojkom Antonijom. Njen otac Ante Boca, Danijelov tast, prvo je prebio kćerku, a onda joj je i zaprijetio da će je zaklati ako se uda za Srbina! Kada je Boca istukao Antoniju, ona je završila u ambulanti, a policija je odmah privela oca. Brzo je izveden pred sud i optužen za nasilje u porodici, ali ne postoje podaci o kazni koju je dobio. Naravno, kćerka je odmah pobjegla od oca i počela da živi u Zadru s hrvatskim čuvarom mreže. ето како је Данијел самостално и без притиска донео одлуку
  6. стекао сам утисак да си благо неповерљив у оно што сам написао о Субашићу,па ево мало текста са њихових портала и изјава о томе како то Данијел види и доживљава Moj otac Jovo je Hrvat pravoslavne vjerе, Hrvatska je moja domovina, Zadar je moj grad. Ali, mogu razumjeti da je mom budućem puncu teško'. Nakon što se pročulo da djevojci golmana Zadra njezin otac prijeti smrću zato jer se namjerava udati za 'tog Srbina', svoju verziju priče iznio je i nesretni vratar Danijel Subašić - i to u intervjuu kojeg je dao svom učitelju iz osnovne škole. Točno je da se moj otac zove Jovo, ali tvrdim da on sa srpstvom nema veze. On se izjašnjava kao Hrvat, ali pravoslavne vjere. Оbjašnjava svoje porijeklo Subašić. Subašić, koji najavljuje da će uskoro oženiti svoju Antoniju, ima razumijevanja (!) čak i za njezinog oca: "Mogu shvatiti da je mom budućem puncu teško, poglavito zbog nesretnog Domovinskog rata. No, najvažnije je da se Antonija i ja volimo i poštujemo". "Svojim ću radom i djelima potvrditi tko sam i što sam", siguran je vratar mlade hrvatske reprezentacije, koji nakon problema sa Sinovčićem sada muku muči i sa srpstvom: "Bog, istina i pravda na našoj su strani", optimist je Danijel. о томе ти причам,нема ту баш места за различите обланде,већ сви морају да буду увијени у исте-једнообразне обланде,то је сада у моди,тако се сада носи у рвацкој
  7. има истине у томе што си написао ммада је глобализам и све оно што са њим иде наметнуо то да појединац одлучује сам о себи као слободоуман појединац,али чињеница је и да тако нестаје корен који је тај појединац наследио од раније од своји предака,па ето баш ових 20-30 година се намеће да као појединац буде самосталан,али мора да се одрекне свега што му је записано од раније,али ту си у праву,свако одлучује за себе,а у хрватској те у тој одлуци да избришеш прошлост "мало подстакне" и околина која не воли када неко штрчи,па ту и нема баш простора да се појединац и изјасни како он осећа,већ је циљ да сви буду једнообразни,а то је признаћеш наметање избора,баш би било интересантно да се неко изјасни као еским или будиста па да онда видимо како би био прихваћен,лепо је то право појединца увијено у обланде,али обланде би требало да све буду једнаке(тако то виде кројачи живота у глобализму)нема ту простора за различитост,поготово у хрватској ко зна,можда и ја то не видим исправно,али поента је да у лепој њиховој обланда изгледа једнообразно,а онај који неће те обланде може и напоље,милом и силом како је то већ било у блиској нам прошлости,тешко да је било места за различите обланде,или ја то опет кажем не видим добро,можда грешим,мада треба често размислити шта је старији народ говорио,није то без основа,или ја опет грешим,мада је то велики простор за дискусију
  8. Има ли краја лудилу у лепој њиховој,а Срби продају веру за вечеру Danijel Subašić je večeras postao junak čitave Hrvatske pošto je Vatrene svojim odbranama poslao direktno u četvrtfinale Mundijala u Rusiji. Danijel je po ocu Srbin, što njegov tast nije mogao da podnese. Pre 11 godina Ante Boca je prebio svoju ćerku Antoniju, jer je htela da se uda za Srbina! Čak su hrvatski mediji izveštavali da je pretio da će je zaklati! Ja sam Srbin, a Antonija je Hrvatica, koja je svoju ljubav pokazala dolaskom kod mene", prenosili su tada hrvatski mediji Subašićeve izjave. U godinama koje su usledile, poznati golman je promenio ploču: "Otac mi je bio pravoslavne vere, a ja sam Hrvat katolik".
  9. а,ево и бившег каплара легије странаца,који је у једној војсци аванзовао у генерала
  10. Месић и Готовина уз Албанце, руке укрштене у симбол орла уторак, 26.06.2018. Провокацијама склапањем руку у симбол „албанског орла” придружили су се и бивши председник Хрватске Стјепан Месић и Анте Готовина. Друштвеним мрежама круже њихове слике подршке Албанцима из швајцарске репрезентације Граниту Џаки и Џердану Шаћирију, који су баш гестикулирањем „двоглавог албанског орла” прославили голове против Србије у утакмици против швајцарске репрезентације. Да не остаје све на симболу орла, упућују вести да су се појавили и видео снимци хрватских и албанских навијача из швајцарског Берна, како заједно цепају и пале заставу Србије. На тим снимцима се види и како један хулиган у дресу репрезентације Хрватске зубима кида српску тробојку.
  11. dragon9

    Vicevi - razni

    Koja je najsrećnija zemlja na svetu? - Italija, ima more a nema Hrvate.
  12. нећу овде изнети ништа ново,али ето да поткрепим хрватски политички став антисрпства и антијугословенства који је код њих вековно присутан,а код нас Срба подела је била на Србе и југословене,позната је реченица да хрватице никада нису рађале југословене већ искључиво хрвате,што код Срба није био случај још од краља А.Карађорђевића (југословенски краљ) па све до дана данашњег где се траг југословенства међу Србима још јасно види у свакодневном животу Идеолошко расуло Срба било је главни разлог зашто су Срби неспремно дочекали геноцид у другом светском рату, они су учени да су им хрвати браћа и никако нису могли да схвате зашто их сада воде на стратишта, чак и када је први шок прошао, Срби су наставили да воде прохрватску и пројугословенску политику хрвати су у социјалистичкој југославији наставили да воде националистичку политику, а Срби интернационалистичку хрватска антисрпска и антијугословенска политика дошла је до јасног изражаја 1966. када је смењен Александар Ранковић. тада је разбијена јединствена југословенска обавештајна служба. за ту смену најзаслужнију су хрватски кадрови (нпр. Стево Крајачић) хрватска националистичка политика с тим се није зауставила. у хрватској је 1971. букнуо масовни антијугословенски и антисрпски покрет (Маспок). никакав сличан „маспок” није постојао у Србији. иако су маспоковци смењени, њихове идеје су се оствариле у Уставу СФРЈ из 1974. републике су добиле знатну аутономију, што је погодовало Хрватима водећи иделози маспока – Савка Дапчевић-Кучар и Мика Трипало – смењени су из националистичких разлога. на српској страни је у то доба смењена Латинка Перовић, председник СК Србије, али из сасвим другог разлога: због либерализма, тј. технократизма. та чињеница јасно показује ко је ко и ко је какву идеологију заступао. највећа иронија је та што Латника Перовић данас не увиђа оно што је очигледно: да је за распад Југославије примарни кривац хрватски национализам. она сматра да је главни кривац српски национализам! тај њен став представља израз најдубљег српског идеолошког посрнућа, потпуног српског мазохизма као илустрација константног хрватског национализма могу да се узму и амблеми фудбалских тимова у Хрватској и Србији. два највећа фудбалска клуба у хрватској, динамо и хајдук, током постојања Југославије, а и сада, имала су на свом амблему националну ознаку (шаховницу). два водећа клуба у Србији, Звезда и Партизан, нису имала ни тад, а ни сада на свом амблему националну ознаку , већ интернационалну комунистичку црвену звезду. та чињеница на микро плану илуструје једну појаву на макро плану: хрвати већ сто година воде националистичку политику, а Срби већ сто година интернационалистичку српска интелигенција је била толико заслепљена југословенством да је крајње неспремно дочекала распад Југославије. насупрот њој, хрватска интелигенција, која већ више од сто година води националистичку политику, била је потпуно идеолошки спремна и 1941. и 1991. хрвати су деловали спремно и сложно, а Срби неспремно и нејединствено. током распада социјалистичке југославије поновила се ситуација из другог светског рата. хрвати су се борили са јасним националним и државним циљем, а Срби без јасног националног и државног циља. срби су се борили и у јединицама ЈНА (са петокракама) и у четницима (са кокардама), дакле у две војнополитичке формације које су током Другог светског рата биле супарнице. хрватски војни и политички фронт је био јединствен као што је то био и у другом светском рату српско јавно мњење је крајње наспремно дочекало распад југославије. кривицу за то сноси српска интелигенција која је константно била прохрватски и пројугословенски оријентисана српски уметници су такође неспремно дочекали распад југославије. већина њих је заузела пацифистички и антиратни дискурс. са друге стане, скоро сви хрватски уметници сврстали су се уз националистичку, ратнохушкачку политику своје владе (Филм, Психомодо-поп, Прљаво казалиште, Тереза Кесовија). док усташки певач Марко Перковић Томпсон може да напуни огромне концертне сале у загребу и сплиту и то преноси ХРТ, четнички певач Баја Мали Книнџа мора да се задовољи певањем по кафанама на периферијама српских варошица филмски уметници у хрватској су листом стали на страну национализма и почели да снимају антисрпске филмове. Филмски уметници у Србији су сви листом стали да омаловажавају српски ратни напор. док су хрватски уметници подупирали своје ратнике, српски уметници су своје потцењивали само се у Загребу 1991. могла купити празна лименка са натписом „чист хрватски зрак”. У Србији се није могао замислити један такав хепенинг после распада југославије хрватска политика је наставила да буде оно што је и дотле била: антијугословенска и антисрпска. у хрватском уставу стоји да је забрањено да хрватска постане део неке нове југославије или неког балканског савеза. све је то изричито антијугословенско. у пракси, хрватска политика је жестоко антисрпска у хрватској влада жесток језички пуризам. у хрватској грађани страхују да случајно не изговоре неки „србизам”. особа која би у хрватској рекла „лично” уместо „особно” или „брзо” уместо „хитро” била би одмах подвргнута прогону и острацизму у хрватској влада инквизиторско прогањање екавице и ћирилице и оно мало књига на ћирилици које су постојале у хрватској уништене су доласком ХДЗ-а на власт 1990. године хрватски језички национализам, право говорећи, језички шовинизам, може да илуструје један пример. приликом преноса пресуда хрватским генералима 15. априла 2011. године емитовање је у загребу прекунуто због „србштине” – екавског изговора преводиоца запослити се као Србин у државној служби у хрватској, поготово у полицији и војсци, веома је тешко резултат те једновековне политике је јасан: пре сто година у хрватској је било око 20% Срба, а данас их има мање од 5%
  13. изнећу једно сасвим лично запажање које у комбинацији са одређеним историјским чињеницама из не тако давне прошлости, помаже да се лоцирају неке крупне заблуде српског народа, које нас и данас вуку према амбису и пружају изузетно погодно тле за сејање нових заблуда и фаталних политичких грешака, које не само да угрожавају српско културно-историјско наслеђе, већ иду ка потпуној негацији и ревизији неспорних историјских истина на овим просторима, а самим тим, утичу и на егзистенцијалну опасност читавог српског народа највећи број мојих земљака, уз часне изузетке, после Другог светског рата, није био свестан политичког момента у коме се нашао. Ни генерације које су већ тада били зрели људи, као ни њихова деца касније, једноставно нису умеле да схвате у каквом идеолошком вртлогу су се нашле у Далмацији, у великом делу српског становништва, развио се мање или више фанатични комунизам који је врло често ишао до тоталне негације хришћанства, православља и потпуног игнорисања ,,живих“ сведока српске вере, културе и традиције на тим просторима тај комунизам, са својом опијајућом идејом братства и јединства, завео је многе Србе који су истински веровали у његове основне постулате збацивањем монархије 1943. и успостављњем републике, отворен је брисан простор за несметано ширење ове идеје, погубне за српско национално биће, не само у Далмацији него и на целокупном српском културно-историјском простору,мада јалично нисам присталица монархије Карађорђевића због огромних пропуста у стварању српске државе,а и Александар Карађорђевић је био масон којим су управљали други итд. лажна, трула и утопијска догма братсва и јединства, никла је на гробљу невиних јасеновачких жртава, на гробљу масовног страдања Срба у такозваној НДХ, на геноциду и несрећи читаве етничке заједнице, као таква, она је једноставно морала отворити пут за ново страдање, које је своју кулминацију достигло 1991. године, када су наследници поглавникове политике, наставили пут својих очева и кренули да доврше започето дакле, Срби су негацијом сопственог страдања, одрицањем од Бога, вере и православне традиције, сами себе довели у ситуацију да опет проживљавају оно што су њихови преци проживљавали само 45 година раније. нису Србима била довољна ни упозорења која су се периодично, планирано и систематски, дешавала на просторима данашње хрватске, као ни константно одбијање хрвата да искрено прихвате идеју заједништва. ни ,,хрватско пролеће“ 1971. године их није отрезнило. и даље су веровали у лаж, иако су све чињенице говориле у прилог тези да је заједнички живот немогућ са ове временске дистанце гледано, а о томе, између осталог, сведоче и пописи становништва у Југославији и данашњој хрватској, јасно је да је Југославија хрватима служила само као параван, као привремено решење за реализацију својих уских интереса који су увек значили потпуну негацију српског елемента и историјског права Срба на територије које никада нису биле хрватске. била је Југославија машина за прање њиховог прљавог веша који се међутим, може опрати само суочавањем са собом и истинским покајањем. но, далеко су хрвати од таквог чина. управо супротно. они у јавном дискурсу, непрекидно раде на релативизацији усташких злочина и за сва дешавања на овим просторима оптужују ,,југо-србо-четнички“ фактор и ,,великосрпску агресију Ergo, ,,Југословен“ је био само фиктивни конструкт који је преко ноћи постао хрват. примери за ове изгубљене душе су безбројни, како у јавном животу, тако и међу нашим бројним земљацима и рођацима који су се одрекли свог српског порекла и постали велики, фанатични хрвати који презиру ,,вјеру прађедовску“ и све што их асоцира на њихову стварну националну припадност прихватање овог модела самонегацијe, биo је једини могући начин да се опстане у држави хрватској када је 1990. године, враг однео шалу, и када је постало јасно да ће доћи и до физичког истребљења Срба, многи су се почели призивати памети, али је било касно. требало је вадити врућ кромпир из ватре, а то је посао који је вазда, унапред осуђен на пропаст оно што је застрашујуће јесте чињеница да се неки ни тада нису освестили, и да су до последњег дана живели у уверењу да ће потписом лојалности политици Фрање Туђмана моћи наставити миран живот у хрватским градовима. комунистичка заблуда је била толико јака да су они заиста веровали у суживот и заједништво са хрватима. ни хрватске ,,Кристалне ноћи“ нису до краја убедиле наивне Србе да је то крај фантомске творевине, назване Југославија у ову заблуду, што је фрапантно, веровао је и највећи број војних старешина српске националности, које је рат затекао потпуно неспремне у сваком смислу. уз часне изузетке којих је вазда било у српском народу, нису то били људи који су дорасли моменту у коме су се нашли. уљуљкао их је вишедеценијски комфор и заблуда једне догме која им је везала и руке и разум. Идеолошка потка у којој су сазревали, онеспособила је њихове механизме промишљања и објективног сагледавања друштвено-политичке реалности оно што је за мене као Србина поражавајуће, јесте чињеница да и данас, постоје високи официри ЈНА, Срби, који себе дожиљавају као Југословене и сматрају да су рат изазвале банде хулигана и националиста. чак и међу онима који су се освестили од комунистичког опијума и идеје братства и јединства, и који су цео рат провели на фронту, постоји нека меланхолична црта када се данас прича о Брозу. та сета јасно указује на одсуство стварне спознаје погубности комунизма по српске националне и културне интересе додуше, агонија није почела ни 1943. ни 1945. године, него неколико деценија пре, 1918. формирањем, заједничке државе са хрватима и словенцима, Краљевине Југославије. наравно, не може се негирати утицај великих сила на сва дешавања на овим просторима, али ипак, заблуде су постојале, а постоје и данас, и без утицаја тих сила. Но, то је година која је по свему судећи, трасирала овај српски тужни пут. Сматрам да је то година српске апокалипсе православље је ваљало уклонити из колективне свести српског народа, како би се вештачки у ту свест убациле труле, утопијске, мондијалистичке идеје које су нас одвојиле од наших корена. Човек без корена, лак је за манипулацију, па га и најмањи ветар може савити остаје нам да одбацимо наметнуте догме, да се вратимо Христу, да се вратимо себи, српској ствари, да се самоспознајемо, самообнављамо, негујемо племенити дух и чекамо шансу за повратак на пут са којег смо давно скренули, али који је увек, био и остао НАШ. ух,баш сам се расписао,али ово је моје мишљење о генези страдања Срба у хрватској,олуја је била на жалост неминовна,а оно Срба што је остало у хрватској или не сме гласно да каже ко су и шта су или чека да умре
  14. Али, слика би била крња кад се не би поменули отпори. У Далмацији, , а и другде, било је доста интелектуалаца који нису крили разапетост између визије интегралног југословенства, уже националне идентификације и регионализма.А „маспок“ је само наоко био побуна против државе којој народ претходно није дао легитимитет на изборима.Рекао бих да је хрватска интелектуална елита, па и политичка, пре свих декодирала интересни знак са Запада да је Југославији истекао рок трајања, oтуда моја теза да је „маспок“ био у ствари први велики напор после другог светског рата за дезавуисање југо-утопије,све се то, као и раније, преламало преко леђа Срба у хрватској. Захтеве „маспока“ о чистој националној држави обичан народ је доживљавао као злогуку претњу, данас разбијају плоче с ћириличним натписима. припрема се референдум да се још радикалније смандрљају ионако сасвим сужена цивилизацијска права тог дела српског народа док Европа ћути у својој потмулости,треба се сетити да је почетком осамдесетих година на једном партијском конгресу у Загребу ипак поменуто то људско право Срба у хрватској. табу тему о ћирилици је дотакао један часни хрват, Трогиранин Маринко Груић, тада директор „Вјесника“. Али игнорисан је.тако су Срби у хрватској, део народа мучне историје и без властитог политичког вођства, губећи идентитет падали у сплет идеолошких мрежа и националистичких замки Срби су се повлачили у родна села – и три деценије после рата – још без путева и струје! о отпору српских интелектуалаца покојни Јован Рашковић тада мало познати лекар у Шибенику је рекао далеко пре рата деведесетих о случају Милоша Жанка , како као психијатар доживљава процес Жанку. горчен, дивио му се,три дана стоји човек пред ТВ камерама. означен је као ренегат само да би га бацили у блато, а он стоји усправно, упорно брани своје ставове и не клечи ето ово је један од примера како је пролазио оправдани отпор Срба у хрватској али не треба заборавити да су се и српски кадрови у хрватском политичком врху придружили хорским оптужбама против Жанка,предњачио је колико се сећам Душан Драгосавац о држању руководства Србије у то време није вредело говорити. знам за бар једну делегацију Срба из Крајине која је у Београду покушала да допре до Марка Никезића, тада челника републичког партијског руководства. доцирао је како су односи у земљи уређени уставом – значи ред ће победити неред, а гостима: прво се обратите свом руководству у Загребу! међу многим спољним факторима деструкције државе Јужних Словена поменућу само један, немачки историчар Ерих Шмит у својој књизи рат у сенци тврди да је почев од шездесетих година немачка служба безбедности врло активно радила на разбијању Југославије,и нормално уз такав ветар у леђа хрвати су се без задршке обрушили на Србе у хрватској,а онда је било само ствар технике,економски исцрпети српска подручја (Крајина) и ударити на нејаку какву такву државу Срба у хрватској,било је то поприлично крваво,а имена војних операција против РСК су више него јасно показивала како они виде то решење питања Срба све то, и још низ трагичних догађаја, сада је љута историја
  15. често играјући фудбал,по многим местима у околини великог града у хрватској,доживљавао сам да хрвати мисле како смо ми сви у екипи хрвати па су се излетали у изјавама како њихова родбина у иностранству скупља новац и купује оружје које су илегално допремали у југославију,,о томе сам причао са мојима кући,али ствар се одвијала изван институција,а када је дошао рат тим оружјем су запуцали по стану где је живела мајчина рођака,права је срећа да нико није страдао,а када су позвали полицију,они им акжу шта па ви сте још ту
  16. ти си 79 годиште тада ниси ни био рођен глупо је да тако саркастично коментаришеш оно што се стварно десило,ако ниси упознат са чињеницама нема потребе да као мува на г...о летиш да би као био паметан,а далеко си од тога,бар судећи по коментарима
  17. мала корекција уместо речи манпок треба да стоји маспок у посту изнад овога
  18. живео сам у једном месту поред великог града у хрватској,био сам дечарац,чекао сам некога испред дома ЈНА,налетех на стазици на налив перо изузетног квалитета,обавестих оног човека којег сам чекао,он позва војску и пажљиво уклонише налив перо,таквих привлачних предмета је било подоста на улици,често су их проналазили људи и звали полицију и редовно су то биле експлозивне направе довољно јаке да осакате или ослепе онога ко би их активирао,то је било раних седамдесетих доба манпока или ти њиховог пролећа,чувене су и оне сеоске страже који су организовали Срби у Лици,Кордуну,Банији, не сећам се да су Срби било где,а сигурно не подметали експлозивне направе да би страдала њихова деца,а они нису презали,спасило ме то што сам био научен и упозорен да не узимам никакве предмете са пода,има ли неко да ово оповргне или да наведе да су Срби вршили терористичке акције у мирнодопско доба било где,а они су то радили
  19. добро громе не мора све под конац,једноставно сам мислио да је боље да се држимо теме,а поготово искакања која су везана за лична мишљења не би требало форсирати,али кад нећеш да бришеш постове ван теме,прихватам, колико видим имаш добре намере и према таквим искакањима,па онда и немој да бришеш што се тиче отварања неке теме видећу,још истражујем овај портал,па не бих да понављам тему ако је негде другде отворена што се тиче тема има их солидан број,размислићу,а о Левару имам солидну грађу коју могу и овде да објавим имам и грађу конкретно о Хрватима који су били укључени у рад око отварања података о страдалим Србима,поготово о војсци,заробљенима,ако си заинтересован могу да ти проследим неке натукнице на приватне поруке,баш би ми било занимљиво да ли је још форумаша заинтересовано за овакве теме и конкретне ситуације ценим што си препознао оно о чему желим да пишем
  20. ко овде контролише да ли се држимо теме-топика,уређује (брише) ли неко постове изван теме??
  21. далеко си ти од топика,као и од српства,али небитна су твоја запажања,па да одупрли су се српски пилоти .а не југословенски,шта ту није јасно и немој ми више одговарати на постове,ако нису у вези топика
  22. ту је цака на којој падаш,краљевина ЈУГОСЛАВИЈА,а не Краљевина Србија,А.Карађорђевић није био краљ Срба (као његов отац) већ Југословенски Краљ
  23. други народи у Европи?пропале су им војске и без опаљеног метка,а наши српски пилоти оборили су велики број швапских штука,ех да су остали народи и њихове војске обориле бар пола као Срби,није ту наведено ругање већ чињенице,ух и ја изађох из топика