• Announcements

    • dj-zombi

      Pristup forumu neregistrovanim posjetiocima   04/10/2017

      Od danas gosti (neregistrovani posjetioci) vise nece moci vidjeti forum, osim sekcije "Uputstva i Pravila".   Razlog?   Eto bas zato!   Znaci, da bi citali forum registrujte se i udjite sa svojim nadimkom.

DIN@77

Members
  • Content count

    247
  • Joined

  • Last visited

About DIN@77

  • Rank
    Dzomba
  • Birthday 02/16/1977

Profile Information

  • Gender
    Female
  1. Poredjenje ti je krajnje glupo, ali ajd.... Ja nisam nista zakljucila nego sam napisala da "nikad necu razumeti..." a ti ako razumes, ajd mi objasni!
  2. Fino je receno da "pobednici pisu istoriju." Mozda nam je i bilo lepo za vreme Titove vladavine, a mozda je sve to samo bio privid i uvod u ovo sto nas je zadesilo danas, pazljivo isplaniran. Nikad necu razumeti zasto je Hrvatska dobila celo more u SFRJ, niti cu razumeti zasto je tako tesko sloziti srpski narod. Ziveli smo u jednoumlju, nije bilo dozvoljeno ni pomisliti a kamoli izgovoriti drugacije misljenje. Otkad znam za sebe, u ratnim filmovima partizani su bili heroji, cetnici su bili krvolocni koljaci, jer je vlast kontolisala sta ce se i kako prikazivati i servirati. E pa jeste vreme, i za rehabilitaciju Draze, i za revidiranje istorije. Poticem sa podrucja gde je vladao komunizam i partija, zbog kojih nije bilo dozvoljeno slaviti slavu, Bozic, da ne pominjem da nisam znala ni da sam Srpkinja, dok to nisu Hrvati poceli prvi pominjati. I mnogo je mojih istomisljenika sa istog i slicnih podrucja gde cetnici nisu bili pozitivci nekada. Ali ko voli istinski svoju Otadzbinu moze li ostati ravnodusan na poslednje Drazine reci? "Ni pod kojim uslovima necu napustiti svoju Otadzbinu i svoj narod. Svoju zemlju ne mozete poneti na djonovima cipela, kako je rekao Danton kada su mu predlagali da napusti Franiusku. Jedino sto danas mogu da ucinim je - da ponovim ove reci. Jer ja nisam Josip Broz Tito koji nema niceg zajednickog ni sa ovom zemljom niti sa ovim narodom, pa da mogu da pobegnem... Tamo kod vas u Svajcarskoj imate dovoljno mojih oficira i vojnika koji su napustili zemlju i, sa mojom dozvolom. Vi takodje imate i veliki broj nekadasnjih ratnih zarobljenika i deportiraca, koji danas predstavljaju zive svedoke nepravde koja se sprovodi nad nasom nacijom. Medjutim, sjedinjeni duhom, ne propustite nijednu priliku, a da pasu patnju ne pokazete onima oko vas, tako da citav civilizovan svet sazna pravednost nase borbe. Ponavljam, moje mesto je ovde, u mojoj zemlji, sa mojim narodom, da bih tako umanjio njihovu patnju, i da bih ih ohrabrio u njihovom verovanju u spasenje, koje ce ipak doci. Uvek sam govorio da ce saveznici jednoga dana shvatiti kakvu su gresku napravili, dajuci Jugoslaviju u ruke Tita i njegovih teroristickih komunista. ...Komunisti su skoncentrisali sve svoje napore da mene uhvate. Mobilisali su sve svoje servilne poslusnike: Bugare, Albance, Italijane i druge komuniste - koji su svi sjedinjeni u svojoj resenosti da mene likvidiraju. U ovom poduhvatu sovjetski specijalisti su takodje brojni. Vi znate moju strategijsku nameru, da se odrzim po svaku cenu za veliki zadatak koji je pred nama. Mozda cu pasti za nas sveti cilj. Vi znate da ce time pasti i pravedna borba nase nacije. Jer ja jedino cinim sto je volja naroda - zbog toga sam i poceo borbu protiv okupatorskih snaga, a docnije i protiv komunista... Ne sumnjam ni za trenutak, Zora slobode sa Ravne Gore zablistace nad nasom pacenickom Otadzbinom. "
  3. U ono vreme Dijanu sam srela samo jednom. Ustvari srela je ona mene. U neko zimsko doba krenula sam peske, ne secam se vise ni kuda, tada se mnogo pesacilo, kao u ona neka vremena o kojima mi je samo mama pricala kako je ona pesacila kad je bila mala, kako nije bilo struje, i kako je s knjigom hvatala krave po njivi. Doziveh i ja isto. Naime, na neasfaltiranom putu stigao me neki nepoznat auto, a ja u nedodjiji, nigde kuce, ni coveka, ni civilizacije. Otvorila je zadnja vrata, bas ona. Dijana. I pitala me je l' hocu da me povezu. Naravno, pristala sam. Bila su to neka druga vremena, ratna i teska, a opet svakom si mogao da verujes, svako ko bi ti stao da te poveze, bilo je iz covecnosti, a ne iz neke zle namere. Sela sam pored nje. Napred su bila dva "unproforca" s kojima je ona bila zbog prevodjenja. Pitala me kako se zovem. Kad sam rekla "Dijana". Ona se nasmejala i objasnila im da se zovem kao i ona. Suvozac se nasmejao i rekao: "Two Dijana's? O my God, stop the car!" Naravno, salili smo se. Bila je lepa, nasmejana, lepo nasminkana, potpuno otvorena, kao da smo neke dobre drugarice, kao da se poznajemo godinama. Bila je nekako ipak obicna devojka, nekako bliska sa mnom u tih 15-ak minuta voznje, to se citalo na njenom licu, u njenom pogledu, osmehu koji trazi poverenje, pricala je sa mnom o obicnim stvarima, o skoli, momcima.... Ostavili su me na mestu gde sam trazila, nasmejala se, mahnula i otisli su. Ostala sam da razmisljam o njoj i da joj se na neki nacin divim, pojma nemam ni zasto, mozda kao devojka drugoj devojci.... sve price o njoj nakon toga i posle svega deluju mi kao price o nekom drugom....iako je nisam zapravo poznavala....
  4. I ja imam isto to pitanje, cordon. Naime, ovih dana uvezbavamo neke igre sa Korduna i valjalo bi da imamo za javni nastup kordunaske narodne nosnje. Ponosna sam zbog toga, i htela bih znati kako izgleda ta nosnja iz 19.veka....
  5. Kako mi je ovo poznato.... Koliko je dalek svet koji gledamo na TV-u, a prezentira nam se kao nas, a mi od njega ni s nismo videle.... Zemljo Srbijo! Pa ti odgoji dete u duhu pravih vrednosti, postenja i skromnosti....
  6. Svi ste u pravu, rekla bih rada najvise.... Mozemo mi smanjiti troskove na minimum, bar ja znam kako sam zivela sa dvoje dece u Beogradu, sama, na bivseg muza se nisam nikad mogla osloniti, ne za sebe, nego za njegovu rodjenu decu....tako je bilo i dok smo bili u braku, zato se i okoncao.... Ali to sve kad se stavi na stranu, jako mnogo zavisi od drzave i njenog budzeta koji se ne usmerava u tom pravcu. Jako se dobro secam situacije kad sam sa iseckom svoje bedne plate i prikazom alimentacije koju moj muz nije placao otisla u Socijalno da obnovim decji dodatak koji je jednako tako bedan (ali kad dodje to toga onda kazes - daj sta das....) i dobijem odgovor: "Zao nam je, ali prelazite cenzus za 500 din i ne mozemo Vam odobriti decji dodatak ciji je iznos bio 2.000." Wow, nisam socijalni slucaj! Zamisli! Zivim u iznajmljenom stanu koji kosta 250Eura, plata mi je 300Eura i to je to! Doslo mi da kazem - daje vi meni tih 2.000 a ja cu vama vratiti tih 500 s kojima prelazim cenzus.... Plakala sam u autobusu od Starog grada do Bezanijske Kose.... Jer kad si jednom majka onda nema vise natrag nego samo napred.... i otkinuces od sebe za svoje dete! Problem je sto i zene koje nisu rodile jako dobro znaju kakva je to bitka u Srbiji, jer sve mozes da podneses, ali da gledas svoje dete i da mu nemas sta dati jesti, obuci ga, poslati u skolu, to u coveku moze proizvesti pravu zver..... I sto rece Balkanski sindikat u pesmi Govedina: "...A vlada bela kuga, sve je manje Srba, Sestro, da bi rodila trebaju ti muda, Da se odreknes svega i da radis kao konj, Ili obraz kao djon pa da vacaris fond,..." I ne zaboravimo, prirastaj stanovnista je tek sa trecim detetom. Dvoje samo statisticki zamenjuju roditelje. Pa koliko Srba ima uopste i dvoje dece, a kamoli troje?
  7. ovaj je moj, dobila za rodjedan i bas ga volim....
  8. Ne znam te, brate RS_33, ali zelim ti svako dobro, tebi i tvojoj familiji, i uvek se obradujem takvoj divnoj vesti kao sto je novi zivot u necijoj kuci. Nek su nam ziva i zdrava deca, nek je smeha decjeg u svakoj dobroj kuci! Nista lepse nego kad te zagrle male ruke....
  9. uh, chule, tek sad vidim ovo, izvini..... ma proci ce i ova Krajinada bez mene, nazalost.... ali sledece leto moram doci, vise ne mogu da izdrzim.... ----------- elem, niko nije stavio nikakve slike sa Kordunaske veceri? znaci, moracu ukrasti od nekih drugih izvora i prebaciti ovde.....
  10. pozdrav za mog druga Cordona.... Nosnje najlepse na svetu!
  11. ....a evo i video snimka....
  12. Da, primetila sam dolaskom ovamo, da su ljudi vise posveceni ocuvanju obicaja, tradicije i folklora, valjda bas zbog te daljine, da se ne zaboravi svoje. Neverovatno je kako deca odmalena idu u Srpske skole koje su organizovane na nivou crkve, kao i na folklor. Divota je videti omladinu da igra, kako svaki korak znaju, prelepe pokrete, razlicita kola.....
  13. tri generacije (moja mama, ja i moje cure)