Ljiljana Lika

Moderators
  • Content Count

    1,234
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Ljiljana Lika

  1. Милина гледати, ХВАЛА! Ако имаш још коју слику Бука, наЉепи је
  2. Баш права породична... А добре су и семенке и пита. Знате причу за семенке... Наравученије: "Тиха вода и брег рони!" Еј Народе, имате ПОЗДРАВЕ од Пљоске!!! Ускоро стиже, па да је лепо угостимо!
  3. Ђурђевак, супер сте; честитке за први наступ!!! @->-
  4. Пљоскице драга, радујем се 20. јулу! Јави се обавезно!!! Хвала ти пуно на свакој речи!!! @->-
  5. Дацо, жао нам је што и ти ниси могла да будеш тамо, јуче, сасвим. Мислим смо скупа! Сви су супер, слике одличне, снимци описују скоро све... Нина има изванредан глас, надарена и предана песми, игри...! У колу Бојана, Миња, Драгана, ... (Рада снима и цупка (да видите само тај осећај за ритам, цупка душа крајишка)), момци, сви ви Пријатељи...милина је гледати и бити једно од вас!
  6. Миња, Радо, супер сте... Миња, срћнооо! Добар дан свима! Четврта по реду Крајинада је протекла лепо и мирно. Још увек се слежу утисци, премотава се трака речи старих и нових Пријатеља, а добрих људи. Време је било пријатно, до самог краја. Прво је било сунчано, свеже-топло сунчано, затим сунчано с благим ветром, поветарцем и напослетку, негде око 19 часова су се појавили кишоносни облаци. Неко није, а неко јесте покисао под летњим пљуском Дошли смо пре подне, око пола девет, да би припремили простор, простору најавили окупљање. Клашњић, Даја- (Она што сија), "Погача" и ја. Е било је смеха већ, прича о претходним дружењима и помало нестрпљиво чекање Двоје Веома Битних, Наше мама Раде и Чулета. Клашњић је већ знао како да нас насмеје својим причама о наизглед немогућем ( ...прави смехотрес). Зовемо Раду, рада Зове и ....СТИЖУ... пепуних руку... Рада носиии, ...одмах у помоћ. Носили сви, осим Клашњића, који је отишао да дочекује ! (Даја- је баш јака цура; Чуле је јуначки издржао сав терет. А било га је поприлично. Поставили на столове храну, сместили пиће и у том почеше да долазе Домаћи и Гости и тако, лепо, полако, весело, до сумрака, облака, па и даље, ко год је био у могућности и желео да отпрати Крајинаду у једногодишњи сан, до поновног бућења. Хвала свима!
  7. И ТИ МЕНИ МАЈКО ОПРОСТИ У телу твоме тело ми беше, из тебе овај удахнух Свет, сад гледам дивне пчеле у лету, посматрам како дотичу цвет...; лептире гледам и слушам пој малених птица...када се сретну, пчелица слушам весели рој, те дивне звуке који се плету!!! А ти, ту негде мислима лебдиш, опрости души што опрашта. Мирно поживи, чувај дар сна, постоји нешто што Бог сам зна.
  8. НА ГРУДИМА На грудима нешто мало уточиште нађе своје , за груди је одабрано, да уз срце смести своје биће мало радознало. Уз то срце које воли, с којим душу дели једну, сместило се, мир пронашло и ту чува љубав чедну, стихом, јако, јако тихо.
  9. ТАЊИ ИЗ СНА Сањали смо исти сан наша Вило, знаш Ти добро све како је било, па си лепи кутак обасјала, где бораве Твоја чеда мала. Направила са вредним људима, ПРЕЛЕПО га срцем уредила, и бојама Дуге обојила ручицама што из срца расту! Наша Вило, знај ЈАКО је сада увек ТАКО, ЛАКО више ЈАКО- а сети се, Ти, како је било, од почетка самог од ПОЛАКО!
  10. ВОЋКИЦЕ ВИШЊА Усне су моје у боји плодне лепоте Твоје. Ко гледа боље, назреће нашу озрелост трајну; видеће, срешће, ал' неће хтети открити Тајну. Због тога чуће песмицу вечну, безбрижну, ...дечију...! Песму нас двоје, из центра душе, Богочовечију. Вишњице дивна, мирис рашири, другима дивља, мене умири... Горкискаста сочна слаткоћа твоја нека и капне с' усне на груди, њих, топле од сна, а са том капљом која се множи живећу тихо, бескрајно, ДДА!
  11. ИЗАБРАНИК Облици облака сретењских, чудесно-чудни сасвим видесмо дугу, и пола дуге на небу друге, ... ми и ви, прекрасни. Нема туге, њу је Северац одувао, па стао- смирио се Он, Звезданик, мир свој моћни пронашао; ...расејао полен цветни, тај Добродељ одпролетњи! Уњедрио радост светла, Ублажење врелих лета...! Ој облаци, обли, јасни, он је Онај Витез Часни; добру слуга добри владар. Он је ликом својим кадар расточивши пришлу тугу, да доврши Дугу другу, тих Северац, мој Звезданик, СРЦА мога ИЗАБРАНИК, Чувар душе, СУНЦЕ моје, вечни пламен Душобраник.
  12. ПРИЂИ Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи и сједини вољу моју у ведрину мирну своју. Расковао већ си челик, око бића што се крио, невидљиви мрки челик, Душу што је опколио. Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини- њих које су бистри поглед, од извора свога скрили; њих које су пале знале, да смо Једно некад били. Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла, дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно; благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио. Па уснама речним сада приђи Души Душе своје. Дар је дао да обоје у једности засветлимо, као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом. ...Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!
  13. ДОЛАЗИШ ОПЕТ И ОПЕТ Долазиш, опет долазиш најлепшим светлом, светлом очију својих . Долазиш, и због тога што сам управо за Тебе на овај свет и ја дошла тихо, све и једним дахом, надахнута Тобом, снаго витешка, снаго племенита, да Те представим читавом свету поетичном римом и јаким слободним стихом. Долазиш, Ти кога ВОЛИМ, ВОЛИМ, ... ВОЛИМ НАЈЈАЧЕ што могу, с лакоћом допиреш опет!!! Ширим Ти руке, грудима удишем мирис Тебе, радосна; сад могу да се смирим. Стихови куцани срцем ми Те најавише, срце сад куца Тобом све јаче мирно, све више! Перлица по перлица звездана се ниже на нашу Дугу у бојама живим; дивим Ти се Љубави моја једина, ...Теби, да Теби се дивим... а струне ДУШЕ дрхте од РАДОСТИ, слапови РАДОСНИЦА ВЕСЕЛУ буку праве увек ДОБРОДОШАО, у груди Твоје улазе груди моје, постајемо ЈЕДНО под ДУГОМ.
  14. ОРАХОВО ЈЕЗГРО Чувано зеленим, киселкасто-горким омотачем, порасло, у љусци сазрело, да би зрелином смирај свог савршенства предало Души Свемира, управо сад, кад је уобличено таман толико, да уљем својим зареје и смири, сасвим једноставно. Ка њедрима драгим, где Душа једна смирај чека. Њедрима да преда ЈАЧИНУ Љубави Човека. ...С најслађим капима ћилибарним Језгро сједињено.
  15. МЕДНО, МЕДНО, МЕДНО И МЕДЕНО Медно, тако снено двоуснено; мирно, сасвим мирно, а пламено; будно, блиско будно, а сновидо, тихо, тихоречно, а вечито..., ...тихоречно, а вечито...! Сасвим, сасвим јасно надпојмиво; ...јако, тако танко, неломиво, Душом, Душом Душе светловито: Једно, Једно Једино, бескрајно, ...Једно, предивно медено!
  16. ЗЕЛЕНОМАЈСКА Јутрос по роси корачах боса- ...заиста јесам! Прошетах травом зеленог маја, под светлом благог јутарњег сунца, гледах у капље лепог одсјаја! Осетих Мајко, тад и Он где је, познадох како мирно се смеје, како му душа упија росу, коју тад газих лаганим ходом и којом квасих пустену косу! Мајчице драга, дивно је било, певаху птице буђења песме. Душа је моја певала с њима...! ...Полако тако свет се будио, почеше пчеле вредно да раде! Пољубих листић лозице младе; бубицу видех на дну ми тела, ногом ми мили, к'о да би хтела, уснама нежним, топлим да допре... Крилашца шири, за лет се спрема... Радосна, Љубав послах Му мајко, дашцима јутра, путањом пчела! Да, нисам више од тога хтела- само толико, да буде миран, ...да сав му живот остане диван!
  17. НЕБЕСНО САВЕЖЈЕ Две се душе САСТАВИШЕ = ...Љубав у зеленом. Сан Нас зближи, а Бог СПОЈИ, ...од тада смо Једно! Тако је почела да се огледа Дуга у најлепшој реци након кише. Душа је Душом својом почела бескрајно, небески да дише. А Теби, коме су Медене нити очи испуниле изворним светлом, са чела је кенула смисао срца, као пчела ка своме Цвету. У Свету, њему што мириши свездано, на све и једну меканост латну... долетела је смисао, орадована срцем и на вечном белом платну засновала Мисноћу, Нассноћу, дивну Једнину, Истину. Реци им, реци, говори тихо с гласом и чак без њега,.. јако Те волим Душо ми Душе, реци им, рећи им треба, како је наше НЕБЕСНО чисто, наше ЈЕДИНСТВО.
  18. Лепо што си овде Перо!!! ПОЗДРАВ П.С. Песмица је ПРЕДИВНА! @->-
  19. Хвала ти драга Пљоскице...! Пишемо да поделимо, дарујемо..., да стварамо ако је могуће радост, да је умножавамо.. Љубим те мила!
  20. Далиборка, имала сам проблема с отварањем сајта, па се тек сад јављам, опрости! Придружујем се честиткама и једва чекам, да нам стигнеш, па да нам читаш твоје песме, @->- @->- @->-
  21. Најпре да вас све скупа поздравим! Дарија, драго је и нама што си се јавила... Студенац, разумемо се, лепо је што се јављаш, знам да желиш најбоље, јер те, колико-толико приватније познајем. Само, заиста нам не треба да користимо "тешке" речи, да скећемо са правог пута тако. Људи смо, па би било добро да будемо и разумни и осећајни. Такође смо и различити; и управо та различитост би требало да нас чини богатијим у нематеријалном, али вечном смислу. Значи, без свађе, напетости, увреда, ...било чега лошег. Једино тако може бити добро; тако можемо урадити нешто корисно, оставити траг и смерницу у души будућег нараштаја- упутство за нове, увек развијеније, али једнако смислене животе. Треба да учимо, помажемо једни другима, покушавамо, дајемо... Да учимо и научимо да прихватамо критике, али да критикујемо једино и само добронамерно, чисто, искрено, учитељски, родитељски, заштитнички. Тако и путем приватних порука. Значи, уколико постоје неке недоумице и неспоразуми, да се разреши тамо, мирно, сложно. Све то ми можемо, зато и јесмо овде где смо!!!