• Announcements

    • dj-zombi

      Pristup forumu neregistrovanim posjetiocima   04/10/2017

      Od danas gosti (neregistrovani posjetioci) vise nece moci vidjeti forum, osim sekcije "Uputstva i Pravila".   Razlog?   Eto bas zato!   Znaci, da bi citali forum registrujte se i udjite sa svojim nadimkom.

Kuridzina buna

Members
  • Content count

    3
  • Joined

  • Last visited

About Kuridzina buna

  • Rank
    Novi clan
  1. Skinuto sa oficijelnog sajta grada Vrlika. Civilne zrtve hrvatske nacionalnosti. http://www.vrlika.hr/podstranice/stradalnici.html BATURINA MARIJA - 1922 KLEPO JOSIP - 1927 ŠKALIÆ BOŽICA - ŠKORIÆ LUCA - 1904 VUÈEMILOVIÆ-VRANJIÆ IVAN - 1936 VUÈEMILOVIÆ-GRGIÆ MARTA - 1918 ZEÈEVIÆ MARKO - 1926 ŽERAVICA BOJA - 1914 Ukupno 8 (osam) zrtava. O civilnim zrtvama srpske nacionalnosti nema ni reci ni pomena, kao da ih nije ni bilo. Ne zelim komentarisati navode njihovog stradanja kako je napisala hrvatska strana jer mislim da neka ne odgovaraju istini, neka to uradi Sud u svom obrazlozenju. 8 hrvatskih zrtava: Srbima 39 presuda "Peruckoj grupi" od 5-20 godina (prosek 15 godina), desetine novih optuznica, destine interpolovih poternica. Do sada 46 srpskih zrtava: nijedna istraga, nijedna optuznica, nijedna presuda, nijedna interpolova poternica protiv pocinilaca tih zlocina.
  2. Spisak sam malo ažurirao i izvinjavam se svima koje sam zaveo na prièu o tridesetak žrtava i na taj naèin nesvesno umanjio broj žrtava kao i odgovornost gore pomenutih koje bi trebalo procesuirati za ratne zloèine. Ovaj novi spisak sadrži imena 46 žrtava iz Vrlièke krajine. Ovaj spisak nije konaèan i izvinjavam se i žrtvama i porodicama ukoliko nekoga nisam ovde pomenuo a znam da takvih ima. U spisku se ne nalaze poginuli i stradali vojnici tokom rata. Ovde je reè samo o žrtvama pre samoga poèetka i na poèetku rata ukupno 4 (èetvoro) a ostalih 42 (èetrdestdvoje) su žrtve u toku i nakon zloèinacke operacije oluja. Medju žrtvama se nalazi 17 lica starijih od 65-95 god. troje je stradalo na samom poèetku rata a 14 na samom kraju rata u toku i posle zloèinacke i genocidne operacije oluja. U odnosu na broj Srba u Vrlièkoj krajini koji se kretao oko 2.000 to je 2.5% stradalih, a u odnosu na broj koji je poverovao i prihvatio Tudjmanov poziv da ostane kod svoje kuæe likvidirano je preko 95% i to sve za nekoliko dana oluje. Dali je ovo samo ratni zloèin ili je ovo genocid, i sta bi se desilo da su svi ostali na Tudjmanov poziv. Verovatno bi ovaj broj bio daleko, daleko veæi. Sme li se ovo zaboraviti i ovim "domoljubima" oprostiti. Smemo li mi ovu istinu kriti od medjunarodne zajednice. ARAMBAŠIÆ MILAN -1952 BARIŠIÆ STANA –1923 BARIŠIÆ ANKICA -1904 BJELOBRK VASO -1952 BOKUN PETAR -1945 BORKOVIÆ MILAN -1938 BORKOVIÆ CVITA -1915 BULOVIÆ RAJKO -1961 BULOVIÆ GOJKO -1944 BURA NEDJELJKO -1963 BURA SAVO -1974 CRNOMARKOVIÆ KATA -1922 CRNOMARKOVIÆ NIKOLA -1914 CRNOMARKOVIÆ MOMÈILO -1943 DJAKOVIÆ MILOŠ -1942 ERAKOVIÆ JOVAN -1947 ERAKOVIÆ JOVAN -1947 ERAKOVIÆ ÐURO -1954 KANTAR BOŽO -1915 KNEŽEVIÆ JOVICA -1968 KNEŽEVIÆ ZORAN -1968 KRIÈKOVIÆ RAJKO -1965 KRUNIÆ CVITA -1940 KRUNIÆ DRAGAN -1965 KUROBASA STANA -1920 MAÈEVIÆ CVIJETA -1936 MAÈEVIÆ ÐURO -1922 MILKOVIÆ MIRKO -1961 MILKOVIÆ JOVAN -1950 NENADIÆ ÐURO -1953 NOVOSELAC DRAGAN -1969 PREOÈANIN DUŠAN -1958 RADIŠA MIRKO -1949 ROGAÈ MILE -1926 ŠARAC ILIJA -1952 ŠKRBIÆ BOŽO -1926 USTIÆ MARKO -1955 VUÈAK MARIJA -1932 VUÈAK DMITAR -1930 VUJASIN ILIJA -1954 VUJASIN JOVO -1919 VUKOVIÆ MARKO -1913 VUKOVIÆ ILIJA -1962 ZAGORAC DUŠAN -1957 ZELENOVIÆ ZORKA -1900 ZELENOVIÆ DUŠAN -1932 Likvidirati sve ove ljude nije mogao jedan èovek niti je uradio jedan èovek bilo ih je više i za sada znamo po èijoj zamisli je to radjeno, ko je komadovao a znamo i neke od izvršilaca. Sem gore pomenutih vrlièkih "domoljuba" Rebiæ Nike i majora "Braje" spisak se veæ proširio na više lica. Ne treba zaboraviti da je jedan od komadanata na tom delu ratišta ispod Ante Gotovine kao glavnokomandujuceg bio i Agim Èeku. Žrtva Rogaè Mile inace Hrvat nastanjen u Cetini nije hteo da izbegne sa hrvatskim stanovništvom 1991 god. Nije hteo da izbegne niti sa srpskim stanovništvom 1995 god. Zaklan je na kuænom pragu jer se nije poneo "hrvatski" u "domovinskom ratu". Možda major "Brajo" ima odgovore na pitanja vezano za ovaj zloèin i svirepo ubistvo jednog potpuno neoptereæenog èoveka nacionalizmom kakav je vladao u to vreme na obe strane. Što je god veæi spisak srpskih žrtava to je današnji saborski zastupnik Rebiæ Niko protumaèio kao veæu hajku na Srbe kroz optužnice, presude i inetrpolove poternice kako bi sopstvene zloèine prikrio i prikazao beznaèajnim. Ne zaboravite da svaka žrtva bila on bilo koje nacionalnosti traži da bude pomenuta i dostojno sahranjena a njen dželat primereno kažnjen.
  3. Specijalni sud za ratne zlocine u Beogradu sa klauzulom "na teritoriji bivse SFRJ" je dobra vest. Ovaj sud je jedino mesto na kome ce se moci iznositi istina kako hrvatska tako i sprska. Jedino mesto gde ce moci da kazu imenom i prezimenom ko ih je ubijao i maltretirao i na koji nacin. Prateci ratne zlocine i price zarobljenika nikako ne mogu da zaboravim ime inspektopra hrvatske policije Damjanovic Nikole iz mesta Vucipolje kod Sinja. Mnogi ga spominju kao krvnika koji je mucio i kinjio ranjene i zarobljene. Koliko vidim ima mnogo danas tih zarobljenika koji su spremni da svedoce protiv njega i ne mislim uopste da lazu. U vrlickoj krajini je u toku akcije oluja i neposredno po tome ubijeno ili nestalo preko 30 lica, sto vojnika sto civila medju kojima i stariji ljudi pa nemisli valjda major "Brajo" koji je krvnicki sa svojim vrlicanima premlacivao zarobljenike i cupao brade da ce sada da uziva blagodeti domovinskog rata. Mnogo je mrtvih koji danas zovu da se spomenu i ne zaborave iako je proslo evo 12 godina. Na sudjenu "Peruckoj grupi" je pritisak vrsen od strane vrlickog HDZ da sto vise vrlicana mora da bude osudjeno kako bi se prikrio zlocin hrvatske vojske i policije koji su pocinili, pa je bilo potrebno izmisljati mnogo "vece i strasnije" da bi njihovi delovali mali i gotovo beznacajni. Koliki je u tome bio uticaj Rebic Nike danasnjeg saborskog zastupnika iz Vrlike i ondasnjeg prvog coveka HDZ i gradonacelnika Vrlike. Poseban slucaj i paznju ce privuci presude Jovanu Bilicu i Zeljku Dragicu za ubistvo Cvite i Djoke Macevica. Postoje svedoci koji su spremni pred sudom da potvrde ko je ubio to dvoje strcadi a postoji i obdukcioni nalaz gde se moze utvrditi i sa koje je udaljenosti pucano na ovu starcad. No da krenemo od pocetka gospodo iz "Vecernjeg lista". Bilo bi dobro kada biste dali odgovore ili pokrenuli novinarsku istragu na sledecim pitanjima: Ko je u Vrlici prvi spalio imovinu druge strane. Ko je i kada u Vrlici spalio kafane, kafice i prodavnice Srba - pitajte Romca on je bio vojni i policiski komadant Vrlike. Ko je ubio Srbina iz Cetine Vranjes Dragutina - pitajte sefa policije u Sibeniku u to vreme. Ko je ubio Cvitu i Djoku Macevica - pitajte Romca on je bio vojni i policiski komadant Vrlike. Ko je ubio Skrbic Bozu na povlacenju Zengi i policije iz Vrlike 27.08.1991 - pitajte Romca on je bio vojni i policiski komadant Vrlike. Ko je streljao dvojicu Vrlicana Krickovic Rajka i Radisa Mirka na putu Polaca Knin kod Pliskog i Sarenih Jezera - pitajte majora "Braju" on je bio komadant na tom potezu. Ko je ubio preko 30 Srba i Srpkinja iz vrlickog kraja u po okoncanju akcije oluja - pitajte majora "Braju" on je bio komadant na tom potezu. Preocanin Dusan - 1958, Vukovic Marko - 1913, Vukovic Ilija - 1962, Bokun Petar - 1945, Djakovic Milos - 1942, Novoselac Dragan - 1969, Arambasic Milan - 1952, Zagorac Dusan - 1957, Barisic Stana - 1923, Barisic Ankica - 1904, Bjelobrk Vaso - 1952, Borkovic Milan - 1938, Borkovic Cvita - 1915, Bulovic Rajko - 1961, Bulovic Gojko - 1944, Bura Nedeljko - 1963, Bura Savo - 1974, Crnomarkovic Kata - 1922, Crnomarkovic Nikola - 1914, Crnomarkovic Momcilo - 1943, ..... i mnogi drugi uz izvinjenje zrtvama koje nisam pomenuo ali ukoliko "Vecernji list" bude zahtevao i listu ostalih dacu je detaljno. Ovim optuznicama i presudama mi utiremo put za jednu ozbiljnu tuzbu pred medjunarodnim sudom i medjunarodnom zajednicom. S verom u boga dogodine u Kninu.