Obad

Members
  • Content Count

    324
  • Joined

  • Last visited

About Obad

  • Rank
    Dzomba

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. To sam vec pogledao ali se moram logovati i napisati sve moguce podatke da dodjes do onoga sto trebas. Svejedno, hvala za trud....
  2. Potrebna mi je informacija, za državljanstvo Republike Hrvatske. Osoba X je rodjena u Zadru, RH, od majke Srpkinje takodje rodjene u Republici Hrvatskoj. Vremenom se porodica odselila u Republiku Srbiju, tamo živjela a i sada živi. Osoba X, je dostavila sve potrebne dokimente-papore koje su bili zahtevani na hrvatskom konzulatu u Beogradu. Poslije, čak osam mjeseci od predaje dokjumentaccije je dobilla informaciju na istom tom konzulatu da postoje realni uslovi da nece moci dobti HR drzavljanstva. Sada su joj trazili do dostavi još neke dokumente, koje je trebala pridoiti za odlucivanje. E, sada prvo pitanje: znamo da svaki dokumenat, koji se preda državnoj instituciji ima rok za odgovor sto znači da se na njega mora odgovoriti u roku 14, 30...ili 60 dana Drugo: Da li osoba X ima pravo na hrvatsko drzavljanstvo, kada su joj jedan od roditelja hrvatski drrzavljani. Da li netko znade u kojem to zakonu pise, i da li je to jos uvijek na snazi. Unaprijed hvala i lijep pozdrav
  3. Zombi, Svaku vece imamo UZIVO program od 21 sat. U programu uzivo se govori samo naski, znaci narjecijem nasega Zavicaja. Kod nas se govori ijekavskim narjecjem in ne ekavicom kako se govori na drugim radijima. Kod nas se tačno znade, da je Novi Radio Zelengrad...iz Dalmacije a ne nikako npr. iz Srbije. To sto kazes, da kod nas 60% neki novokopomnovani muslimanski pjevaci, to ne drzi vodu. Nas program sadrzi vise od 80% krajiske i narodne muzike, posebno iz Republike SrBske i iz Krajine. Novi Radio Zelengrad emituje svoj program iz Republike Slovenije (Ljubljana) i ponekada se prilagodjavamo slovenskim slusaocima. Kako kazu, da za muziku nema granica, tako i mi mislimo...da je potrebno emitovati one - kvalitetne pjesme, koje pozele nasi slusaoci. Zombi, spominjes Radio Zelengrad (original) e, to je druga strana medalje. Ne pačamo se u niciji Radio niti politiku vodjenja kolega sa drugih radija. Novi Radio Zelengrad, ne konkurira nijednom Internet radiju niti to misli u buduce....Nasi slusaoci su sa svih meridijana...dolaze k nama jer im se svidja nacin vodjeena programa i slusanje muzike koju i sami biraju. Eto, nadam se, da samo bar malo objasnili ono sto te je zanimalo.
  4. Novi Radio Zelengrad, je Internet Radio, koji je poceo sa radom 2. septembra 2013. godine. Novi Radio Zelengrad, je onaj pravi radio, koji govori samo " NASKI" sto znaci da govori jezikom nasega Zavicaja. Dobro dosli na talase Novog Radija Zelengrad
  5. Ima jos krajiških Radio stanica, koje isključivo govore u svom zavicajnom govoru i njih bi trebalo uvrstiti u ovaj spisak ili da nadju svoje mjesto ovdje, ako je dozvoljeno!? E, sada govoriti ovdje, tko je najbolji a tko najgori sve je to relativno... Svima vama sretna Nova 2016. godina
  6. Zdravo, svima... Obraćam se onima, koji znadu i koji bi želili pružiti pomoć u vezi stream radija na Internetu. Imam radio koji radi i funkcioniše normalo ali još nisam savladao neke malenkosti oko chata. Htio bih znati kako se postavljaju IP adrese na chat prosto receno: kada netko dodje na chat da mu se pokaže Ip adresa na Javi. Znam, da moram ući na na panel Admin chata i na conections ali dalje ne ide... Unapred hvala..
  7. Preminio je Ilija Gagić iz Zelengrada (Jesenovača). Sahrana je obavljena 04.10. 2013. godine na mjesnom groblju u Zelengradu. Počivao u božjem miru u svome Zelengradu.
  8. Malo je onih koji nisu gledali film o Burdušu. Ciganinu i njegovoj sudbini, muzikantu. E taj Burduš iz tog filma je svima znan, iako nije bio stvaran, ko zna moguće i da jeste postojao. Ali ovo je priča o jednom stvarnom Burdušu. To mu je bilo prezime, Burduš, ime mu je počinjalo takodje sa B., ali, pošto ne znam gde se sada nalazi, ne bih da mu spominjem ime, da mu ne bih navukao nevolju na vrat ako je medju Šiptarima na Kosmetu, odakle je inače i rodom. Cigni (neće mi zameriti Romi, jer i ciganski car Muharem Serbezovski, kaže da su Cigani, a Rom, znači čovek, a ljudi definitivno i sigurno jesu) koji žive na Kosmetu uglavnom su islamske veroispovesti i imaju najčešće imena i prezimena slična šiptarskima. B. Burduš je inače iz jednog gradića na Kosmetu i došao je da služi vojsku upravo kod mene na obuku. U martu 1998. godine. Verovatno vam je jasno ko je u ono vreme služio vojsku kod nas na Kosmetu. Sirotinja koja nije imala nikoga u vojnim odsecima, radnička i seljačka deca. Još u pešadiju. Ta martovska partija, taman smo primili klasu, tačnije nisu ni svi stigli, već je počelo u Prekazama kada su policajci pobili celu porodicu Jašari, žene i decu, inicijalna kapisla da vec sve plane. I planulo je. Šiptari su onako nešto jedva čekali, jer teroristička OVK nije imala masovnu podršku među Šiptarima, većinski su bili na strani umerenijeg Rugove. OVK je iskoristila ovo i privukla sebi većinu Šiptara na svoju stranu, uz opravdanje da Rugova i njegovi ne preduzimaju ništa. Teroristi OVK su podigli pobunu. Ta martovska klasa je jedva imala onu osnovnu vojničku obuku, jedno bojevo gađanje, a onda po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Ta 1998. godina je bila jako krvava, bogami i po nas, iako su oni mnogo više nadrljali. Onda borbene grupe, ova, ona, ovamo, onamo. Neko vreme sam sa svojim borcima i bio sa policijom, davao im podršku minobacačima, pa se nagledao svega i svačega. Kada su "čistili" sela, svojski su se uglavnom su se trudili da detaljno "očiste", pa su čak i televizore i belu tehniku. Lepo su bili organizovani po tom pitanju, tako da su za njime išla dva velika kamiona u koje se tovarilo sve "očišćeno". U decembru te 1998. godine sa nekom borbenom grupom me pošalju poviše Junika, tada već Burduš je ostao, a ja bio sa nekim drugim vojnicima u jedinici. Bi šta bi te zime, uglavnom smo pazili da Šiptari ne prebacuju oružje preko crte, ozbiljnijeg otpora unutar Kosmeta od strane Šiptara nije bilo. Bombardovanje me zateklo u rejonu karaule Morina, odmah nas na crtu... pa i malo preko crte posle... E a Burduš je ostao u vodu kod jednog poručnika. Kada je počinjalo bombardovanje, taj poručnik koji je bio komandir voda Burdušu, im je pričao čime će nas to gadjati. Između ostalog pričao im je o termovizijskim bombama koje se navode na toplotu motora. Tako odozgo gađaju motorna vozila, tenkove, itd... Ta poručnikova priča je bila predveče. Ta jedinica nije bila na samoj "crti", već u selu Ponoševac, tu se završavaju brda i obronci Prokletija i počinje ravno juničko polje. Prelepa metohijska ravnica. Jutro nakon poručnikove priče, Burduš stupa u akciju. E, ovde da vam ne ostanem dužan da vam opišem Burduša. Mali, mršav, sa brkovima, pomalo je i ličio na onog filmskog Burduša. Jedino nije bio onako glavat. Od škole nije imao skoro ništa. Znao je da se potpiše. Nije znao da čita, ili ako je i znao to je ono, na jedevite jade da pročita rečenicu ili dve. Ali, varate se ako mislite da mu je to smetalo da bude snalažljiv i bistar. Imalo ga je za sve. Kao vojnik je bio jako dobar. Ali, barem dok je bio kod mene, šta god mi je trebalo, ja ga samo zovnem, kažem mu, za sat dva, Burduš to meni donese. Gde i kako nadje, na moja pitanja se samo smeškao. Sećam se da smo poviše Starog Trga, na nekom našem vojnom repetitoru bili, ja ono posle ručka u zezanju reko, jer, znao sam da nije moguće u toj zabiti naći, al bi sad leglo pivo. Nakon sat vremena, dolazi Burduš kod mene i nosi mi limenku skopskog piva. Gde je i kako on našao to, na vrh planine u šumetini, dok smo bili okruženi sa svih strana Šiptarima iz OVK to jedino on i dragi Bog znaju. Bio je u ono vreme oženjen i imao dvoje dece, a i bio je i malo stariji od svojih klasića, jer, je bio ono "privremeno nesposoban" na regrutacijama. Bilo mu je tu oko 23, 24 godina. E dakle tog jutra nakon poručnikove priče prethodne večeri, on dodje poručniku sa molbom da mu da dva vojnika da mu pomognu nešto i da ima odličnu ideju, ali je imao i molbu poručniku da želi da mu priredi iznenađenje i da će sam videti o čemu je reč. Nas inače na granici u početku bombardovanja, barem prvih par nedelja nisu gadjali ovi odozgo. Jesu tek nakon što je pala karaula Košare. Poručnik, već poznajući Burduša, da mu dva vojnika. Nije ga bilo celog dana, čak ni za ručak nisu dolazili. Vratili su se kasno popodne a Buruš se samo smeškao. Koju li je vragoliju napravio, poručnik nije ni mogao da nasluti. Mada je znao da jeste neka vragolija. Sa padom prvog sumraka, počela je predstava. I mi smo odozgo, pošto smo iza ledja mogli videti celo to polje, gledali kako ovi odozgo u masovnim naletima besomučno bombarduju polje iza nas. Dok se ostali čude, šta ovi ludaci gađaju, jer, tamo nije bilo ničega, Burduš je skakao od sreće. I onda je ispričao poručniku šta je uradio. Selo je bilo napušteno, već nekoliko meseci Šiptari odande pobegli u susednu Albaniju. On je iz sela pokupio sve šporete i traktorske prikolice, traktorom ih razvozio po polju. Ispod svake prikolice je postavljao šporet i suvarke u njemu, a kada je razvezao sve šporete i prikolice, opet je sa drugarima obišao sve i potpalio one suvarke u šporetima, a onda se vratio nazad u jedinicu. Kada je pao mrak, ovima odozgo je to izgledalo na oklopna vozila, a naravno topli šporeti na motore tenkova i eto njima radosti. Te prve noći su u svoje ratne dnevnike zabeležili da su uništili 26 "tenkova". Ko zna možda su piloti i odlikovani za uspeh. Sutra dan Burduš je opet bio vredan, ovoga puta je to uradio desno na nekih par kilometara, ali "tenkova" je bilo daleko više. Čak je uspeo da tokom dana razmesti 42 svojih "tenkova". Te noći juničko polje je prosto gorelo. Ovi su u talasima dolazili i gadjali skoro čitavu noć. Burduš je tako zezao kauboje 7 noći. Ponestalo je i u Ponoševcu i svim okolnim selima i šporeta i prikolica. Ali je ipak i osmi put postavio svoje "tenkove", ali su valjda kauboji shvatili da ih Burduš zajebava. Naravno, verujem da bi pola onih koji su komandovali tim uništavanjem Burduševih "tenkova" bili smenjeni, da su znali da ih zeza jedan jedini B. Burduš, omaleni i nepismeni Ciganin. Niko nije mogao da izbroji koliko su bombi bacili na Burduševe "tenkove", ali, sigurno to što su bacili vredi više miliona dolara, jer su 7 noći gadjali, verovatno misleći da je dole razmešteno najmanje pet oklopnih brigada VJ. Ja sam kasnije uspeo da se, na žalost uverim i u njihovu efikasnost, ali, ako mi je za utehu, mada mi slaba uteha od toga, tada su nas gađali francuski miraži i bogami dobro su ciljali, a jedino je Bog bio tu nama od pomoći pa smo prošli tako kako jesmo. Eto, vraćajući uspomene, mislio sam da i vi trebate da znate za ovog stvarnog Burduša. Naravno, većina vas pretpostavlja da ovaj momak nije nikada ničim nagradjen i odlikovan... Znam da je ostao na Kosmetu, vrativši se u svoje rodno mesto porodici. Nadam se da nije imao problema i da je danas živ i zdrav i on i njegovi. Eto, ovo je priča o jednom sasvim običnom vojniku, pešadincu, koji je zezao kauboje. Izvor: http://balkanoid.blogspot.com/
  9. U Zelengradu je dne 13.2.2013. preminuo u 71. godini života Jovan Gagić - poštar. Sahrana je obavljena 17.2.2013. na mjesnom groblju u Zelengradu. Počivao u miru božijem.
  10. Žao mi je, što je nisam prije vidio i pročitao. Može u brisanje, što se mene tiče.
  11. Извор: ПОЛИТИКА Датум:23.11.2012. Мирослав Лазански ЦИА и Готовина Ко је био стварни командант хрватске операције „Олуја” и је ли Анте Готовина нешто љут на Хрватску? Иако је по доласку у Загреб захвалио држави што се бринула о њему, што је издвојила милионе пара за његову одбрану, одбио је да одмах иде у Вуковар на комеморацију својим саборцима, док је Маркач био тамо са целим државним врхом. Готовина је био и уздржан у изјавама после пресуде Хашког трибунала, чини се да код њега и није било тријумфализма. Разлози? Готовину је део хрватског „тиска”, у периоду док се скривао или су га скривали, мало провукао и кроз блато. Тако су о њему писали да је у Француској пре 1991. године „похарачио” неке златаре, па су му онда супругу, која је радила у хрватском министарству одбране, избацили са посла, па су му „сели” на неке банковне рачуне. Је ли он то заборавио, или зна која је, заправо, била његова улога у операцији „Олуја”? Јер, Анте Готовина је пре 1991. године био само наредник у француској Легији странаца, истина један од њених најбољих рониоца. Како је одједном у Хрватској постао генерал феномен је претварања конобара, складиштара и месара у генерале. Анте Готовина, као наредник Легије странаца, нема и никад није имао знање да води операцију у којој 300.000 хрватских војника истовремено напада на више праваца. За тако нешто потребне су високе војне школе, а он их нема. Одговорност у зони где је он командовао неспорна је чињеница, али да је он водио целу „Олују” мало је нестварно. „Олују” су планирали и водили пензионисани амерички генерали из организације МПРИ, пре свега генерали Чарлс Вуоно и Крозби Сент. Обојицу лично знам, а генерала Сента интервјуисао сам 1983. у Генералштабној академији америчке армије у Форт Левенворту, Канзас, где је он тада био заменик начелника академије. Са хрватске стране „Олују” су планирали и водили генерали бивше ЈНА, Тус, Стипетић и Фелди, иначе, некада одличне старешине ЈНА. Пре тога се 20. јула 1995. у бази Шепурине у Шибенику генерал Готовина састао са шефом ЦИА Џорџом Тенетом, о чему је загребачки „Глобус” писао пре десетак година, а сада то опет „открива” загребачки „Јутарњи лист”. На састанку са шефом ЦИА били су тада и министар одбране Гојко Шушак и шеф обавештајне службе Мирослав Туђман. У августу 2001. бивши хрватски министар одбране Павао Миљавац износио је детаље америчко-хрватске војне сарадње уочи и за време „Олује”. Од размене обавештајних података до летова америчких беспилотних летелица са аеродрома на Брачу, све за потребе хрватске војске. Која је продоре кроз редове српске крајишке војске направила прецизно и тачно, управо на најслабијим спојевима крајишких јединица. Бил Клинтон је имао своје друге председничке изборе 1996. До тада је морао да заврши ратове на Балкану, оне који су се тада водили, у Хрватској и у БиХ. МПРИ је у „Олуји” одрадио посао, САД су дале општи благослов за „Олују”. Да ли је неко у Србији очекивао да ће породица Клинтон дозволити да у Хагу на крају победи истина? Мирослав Лазански inShare0
  12. SLOBODNA DALMACIJA Objavljeno 22.11.2012. u 13:49 presuda Ubojstvo na Đurđevdan: Mitrović na psihijatriju, Karamarku 10 godina Foto: Luka Gerlanc / CROPIX Bivši zatvorski čuvar Ivo Mitrović zvani Jovo (56) i njegov prijatelj Šime Karamarko (46) u četvrtak su na Županijskom sudu u Zadru nepravomoćno osuđeni zbog monstruoznog ubojstva tijekom proslave Đurđevdana u Zelengradu pokraj Obrovca. Zbog teškog ubojstva 62-godišnjeg Mladena Divnića iz Donje Murvice kojeg su ubili udarcima, prvooptuženi Mitrović je upućen na prisilni smještaj u Psihijatrijsku bolnicu jer je utvrđeno da je bio neubrojiv, dok je drugooptuženi Karamarko osuđen na deset godina zatvora. Prema navodima tužiteljstva Mitrović i Karamarko su u kuću Zorana Gagića u Zelengradu 6. svibnja došli zajedno s kasnije ubijenim Divnićem slaviti Đurđevdan. Tamo su jeli, pili i onda se počeli svađati. Karamarko je Divnića potom polio vrućom vodom, a oba optuženika su ga tukli rukama i nogama do smrti.
  13. Zadarski list, 21.11.2012. Sutra presuda Mitroviću i Karamarku Piše: Suzana Bandić Foto: Ivan JAMIČIĆ Nakon što su optužba i obrana iznijeli završne govore u postupku protiv umirovljenog pravosudnog policajca Ive Jove Mitrovića (57) i njegovog prijatelja Šime Karamarka (47) zvanog Šika iz Kruševa, optuženih za teško ubojstvo Mladena Divnića (62) tijekom proslave Đurđevdana prošle godine u Zelengradu, sutkinja Dijana Grancarić najavila je izricanje presude u četvrtak u 13 sati. Karamarko optužio Gagića Obojica optuženih kazala su kako se ne osjećaju krivima za smrt pokojnog Divnića, te su pri tom stavu ostali do kraja sudskog postupka. Mitrović, za kojeg je sudska vještakinja procijenila da je u inkriminirano vrijeme bio neubrojiv te preporučila liječenje u ustanovi zatvorenog tipa branio se šutnjom istaknuvši kako se ničega ne sjeća. Za razliku od njega, Šime Karamarko je iznosio svoju obranu tijekom koje je za ubojstvo nesretnog čovjeka optužio Zorana Gagića, domaćina na proslavi. Prema navodima tužiteljstva Mitrović i Karamarko u Zelengrad su u kuću Zorana Gagića tog kobnog 6. svibnja došli zajedno s kasnije ubijenim Divnićem slaviti Đurđevdan. Tamo su jeli, pili i onda se počeli svađati. Po navodima optužnice Karamarko je Divnića polio vrućom vodom, a oba optuženika su ga tukli rukama i nogama. Bacili su ga na pod i dalje tukli. Mučili ga do smrti Onda su malo pili, pa su ga vukli za noge na dvorište. Iako je Divnić zapomagao, nisu prestajali s udarcima. Udarili su ga i sjekirom po glavi od čega je zadobio reznu ranu na potiljku. Potom su mu skinuli hlače, a kad je do pasa gol onako ležao, Mitrović i Karamarko su mu gurali sitno zrnasto kamenje u predio spolnog organa i u stražnjicu. Nakon toga, odveli su ga do Mitrovićeva automobila, a potom odvezli na obližnji izvor gdje su ga Mitrović i Opačić pokušali oprati od krvi. Vidjevši da mu nema pomoći, Mitrović je oko šest sati ujutro pozvao policiju i Hitnu medicinsku pomoć kazavši kako u automobilu ima ozlijeđenu osobu kojoj je potrebna pomoć. Ubrzo potom Mitrović i Karamarko su uhićeni.