ogi

Members
  • Content Count

    107
  • Joined

  • Last visited

About ogi

  • Rank
    Dzomba
  1. Не, није се склонио у Срб већ код Срба. Ђе су се тачно налазили ти Срби тешко је рећи и око тога се водио прави рат међу српским и хрватским повјесничарима. Хрвати су свакако настојали те Србе што даље макнути источно од Уне, док наши управо сматрају да је долина Уне мјесто ђе се склонио Људевит Посавски. За то има основа у томе што је мјесто Срб у Лици старије од овог спомињања Срба 822 године. Чији је био Људевит Посавски тешко је рећи, али сама чињеница да је убио једног од српских вођа да би он владао указује на то да је вјероватно био Србин. Зар би другачије могао владати Србима? Неки сматрају да су поменути Срби уствари Гудушчани који су живјели у Гацкој долини, који су ту опет дошли из Источне Србије, јер код истог љетописца Ајнхарда спомињу се заједно са Тимочанима. Кнез приморске Хрватске Борна, спомиње се у истом љетопису као кнез Гудушчана и Тимочана. За Гудушчане и Тимочане грчки историчари тврде да су Срби, шта би опет значило да је кнез Борна Србин. Управо због тога наши повјесничари тврде да би Гудушчани могли бити споменути Срби. Било како било, да ли који километар западно или источно од Уне, постојимо на тим просторима бар 1200 година. Била би права срамота послије толиких стољећа битисања на тим просторима да заувијек нестанемо. Лично се надам да неће тако бити, јер није то прво исељавање са тих подручја. Изнова и изнова опет смо се враћали, што сигурно не би радили да нијесмо ту више од 1200 година. Стево П. Котараш
  2. Види, ја не негирам право Хрвата на своју државу. Спорно је што многи Хрвати нијесу спремни да прихвате чињеницу да су Срби много старији на просторима РСК него што се жели прихватити у званичној повијести у Хрватској. Чињеница је и то нико не може да оповргне да се Срби у званичној повијести 30 година раније спомињу на западним странама од Хрвата. То нам говори франачки љетописац Ајнхард који је рекао да је Људевит Посавски побјегао код Срба 822 године. Е, то је оно шта многи Хрвати не желе прихватити, већ више воле да чују ону глупост коју је извалио Стипе Месић, да су Срби дошли на просторе Крајине прије 300 година. Сад ти види, да ли је било нормално Србе прогласити националном мањином на просторима ђе живе 1200 година? Стево П. Котараш
  3. Шта је лаж? Да су ускоци Стојана Јанковића били Срби. Да су ослободили сјеверну Далмацију. Хрватско ''државно право'' слабо стоји на тим просторима. Уосталом као и на цијелом простору РСК. Стево П. Котараш
  4. Тешко да се може успоредити неколико година окупације и готово 900 година немања државе. Него, интересује ме како гледаш на поједине дијелове Крајине који су ослобођени од Турака искључиво снагама српских бораца, ускока, као што је случај са сјеверном Далмацијом? Осим ако не сматрате да је Стојан Јанковић Хрват,а његови ускоци Хрвати. Стево П. Котараш
  5. А која је то Хрватска постојала у вријеме турске најезде? То ти је као оно кад Хрвати упорно спомињу неко Хрватско-Угарско Краљевство, а ниједан страни историчар то никада и ниђе није споменуо. Ваљда ти је познато када су стари Хрвати изгубили државу. Стево П. Котараш
  6. А која је то Хрватска постојала у вријеме турске најезде?
  7. И кад би се овај Срб звао Ћирило или Србољуб, то не би великом дијелу Хрвата било довољно да буду свјесни свог српског поријекла. Када показују заоставштину Андрије Качића Миочића, која је писана ћирилицом, онда без имало стида говоре како је ријеч о "хрватској ћирилици". У реду, али нека нам кажу који је то Хрват реформсао "хрватску ћирилицу"? Тешо да би могли дати одговор, јер и за "хрвтску латиницу " немају ваљан одговор. Заправо то и није хрватска латиница пошто су слова преузета из чешке латинице. То би требало да знају и они који се боре против употребе латинице у Србији, да је не зову хрватском, кад то није. Стево П. Котараш
  8. Само пар ствари. Гледати Динарски четнички покрет кроз призму бирачког тијела Србије потпуно је апсурдно. Ми нијесмо политичка партија нити смо икада подржали неку од њих за разлику од нпр. наше браће у Равногорском покрету. Наш приритетни циљ јесте да ако је могуће учинимо нешта корисно за крајишки народ. Ако у томе успијемо, то нам је највећа награда, а учинити било шта добро за наш народ учинио си добробит читавом Српству. Затим, раздвојити злочине које су направили комунисти и нацисти веома је тешко. Па, највећи Хитлеров савезник био је управо комунистички СССР. И Пољску су заједно подјелили. Шта од тога има убједљивије? Друга је ствар раздвојити комунисте и партизане. Као што знамо, нијесу сви партизани били комунисти, нити је велики дио њих знао у каквим се канџама зла налазе. Хрвати су одлично искористили наше Крјишнике у партизанским јединицама за своју ствар. Постављани су на мјеста политичких комесара и команданата јединицама које су попуњене искључиво Србима Крајишницима. Није никаква тајна да су усташе и комунисти имали споразум у КЈ о заједничком рушењу исте. Дакле врло, врло тешко је раздвојити злочине руководства КПЈ и њиховог остршћеног чланства и усташких зликоваца. Овога је био свјестан и Нитоња Плећаш који је 1943 напустио партизане и отишао у четнике или боље речено вратио се, јер су четници за разлику од комуниста природан наставак свега оног шта су били и наши ускоци, хајдуци и крајишници, док су комунисти страно тијело у здравом српском бићу. Попут Плећаша слично су поступили и два главна партизанска команданта са Кордуна који су при повлачење ДЧД придружили се истима. На опште изненађење бораца ДЧД зашто то раде, они су им одговорили да оно за шта су се они борили неће бити испоштовано нити мало. Отишли су са ДЧД у емиграцију. Комунизам пред историјом никада неће скинути са себе злочиначку намјеру према човјечанству коју је и остварио у оним државама које су имале ту несрећу да га осјете. Нарочито ће га памтити српски народ. Још само нешта. Четници нијесу екстремна десница. Братски поздрав Стево П. Котараш
  9. За Могваија Да је знао, Рамбо би се боље изразио. Мало је сиров, али и такав је бољи него они који су прибјегли Туђмановим скутима. А сад, да је за четнички покрет, није. Четници су били и треба да остану српска елита. Вјероватно су за тебе четници само они који одговарају опису у Булајићевим филмовима или многим психопатама који се појаве на Равној Гори. Динарски четнички покрет није ни налик томе. Не користимо парастос нашој изгинулој браћи као што неки на жалост без имало стида користе, неспособни да организују скуп ђе би се скупио наш народ и да му се рече која паметна. Него, зар је неко из Крајине, осим овог порета организовано дјеловао против режима који је продао нашу ђедовину. Нијесмо се као неки заклањали иза тога да се није под Милошевићем могло радити, па им је требало пуних 10 година да се почну бринути за здравље Крајишника. Ако си паметан знаш на кога мислим. Требало би да имаш мало више поштовања за четнички покрет. Чак и ако потичеш из партизанске породице. Не дозволи да ти ум буде затрован комунистичком пропагандом. Ми у нашем покрету никада нијесмо питали ко је из које породице. Та несрећна подјела од прије 69 година треба бити превазиђена. Али ипак не треба сметнути са ума која је идеологија била кориснија за наш народ. Сигурно она коју су заступали четници.500 ГОДИНА наши претци један уз другога, раме уз раме, бранили су Крајину од Турчина. Ипак је то мало више од те несрећне четири ратне године. Колико су биле несрећне, ево ти најбољи примјер. 1943 године ДЧД је на Динари налетила на мању групу партизана. Међу погинулим партизанима био је и рођени стриц човјека који је био у личној пратњи војводе Ђујића. Трагедија. И зато треба превазићи те подјеле, али да се има на памети која је идеологија била спасоносна за наш народ. Плодове комунизма још увијек горко плаћамо.
  10. За Могваија Тај за кога ти мислиш да је политичар по мом укусу, тек ту дебело грешиш. Предпостаљам на кога мислиш. Нема тај никакве везе са четничком организацијом. Да нијеси толико острашћен већ би прочита шта мислим о политичарима. Нарочито сматрам да у Србији не постоје политичке странке десне орјентације. Све су то мали брозовићи. Кумровачка школа. Стево П. Котараш
  11. Не Банија, ја теби уопште не замјерам на таквом размишљању. Сви смо ми разочарани са оним шта нам се догодило и издајом званичног Београда. Та издаја може да се мјери са оном косовском. Није први пут да Београд угрожава опстанак Срба преко Дрине, својим неразумним поступцима. Нпр. 1918. године Београд, да би се додворио Хрватима постепено гаси српске часописе који су у вријеме Аустро-Угарске излазили од Котора преко Дубровника, Сплита, Книна, Сарајева итд. Било их је 49. Ја Београду замјерам и неспособност да разумије поносни српски народ Црне Горе, тако што није имао слуха да нађе неко паметно рјешење за Краља Николу, па је тако изазвао крвави грађански рат у Црној Гори ђе је изгинуло хиљаде часних Срба. Разлика је међу њима била само у томе ко је коју династију волио. Шта се тиче нечасних поступака Милошевићевог режима према нама мени су потпуно јасни. Ја сам активно учествовао у рушењу истог. Држао сам говоре на оним митинзима, а био сам са мојим сарадницима и хапшен од истога режима. Интересантно је да је сјутрадан Милошевић изјавио да на митинге долазе углавном избјеглице. Јесте зло у српском народу да се највећи отпад гура у политику. Све је то мени јасно као и теби. Разлика је само у томе да ја не желим за то кривити народ који живи у Србији. Шта се тиче политичара ту смо исти. Ја такођер нијесам члан ниједне политичке странке па самим тим политичаре не подносим. Члан сам тј. водим четнички покрет. Динарски четнички покрет ''Војвода Момчило Ђујић'' Да се сад мало вратимо на Пупавца. Приликом преноса и сахране Дучића у Требињу, међу окупљеним народом примјето сам познаника из Лондона, који је у четничкој организацији, а активан је и у енглеском политичком животу. Са њим је стајао и Молорад Пупавац. Када сам пришао да се поздравим са познаником, овај је мени и још неким окупљенима објашњавао да је Пупавац велика жртва и да се мора понашати како се понаша да би нешта извукао за наш народ. Примјетио сам да се њих двојица одлично познају. Шта ја о свему томе мислим не бих коментарисао. Рекао сам шта мислим о политичарима. Мене позиција Милорада Пупавца у Загребу, док његов народ крваври, подсјећа на ону коју су имали црногорске усташе Савић Марковић Штедимлија и Секула Дрљевић код Павелића. Можда је успоредба мало прегруба, али свакако мислим да није имао шта тражити у Загребу. Стево П. Котараш
  12. Не Банија, ја теби уопште не замјерам на таквом размишљању. Сви смо ми разочарани са оним шта нам се догодило и издајом званичног Београда. Та издаја може да се мјери са оном косовском. Није први пут да Београд угрожава опстанак Срба преко Дрине, својим неразумним поступцима. Нпр. 1918. године Београд, да би се додворио Хрватима постепено гаси српске часописе који су у вријеме Аустро-Угарске излазили од Котора преко Дубровника, Сплита, Книна, Сарајева итд. Било их је 49. Ја Београду замјерам и неспособност да разумије поносни српски народ Црне Горе, тако што није имао слуха да нађе неко паметно рјешење за Краља Николу, па је тако изазвао крвави грађански рат у Црној Гори ђе је изгинуло хиљаде часних Срба. Разлика је међу њима била само у томе ко је коју династију волио. Шта се тиче нечасних поступака Милошевићевог режима према нама мени су потпуно јасни. Ја сам активно учествовао у рушењу истог. Држао сам говоре на оним митинзима, а био сам са мојим сарадницима и хапшен од истога режима. Интересантно је да је сјутрадан Милошевић изјавио да на митинге долазе углавном избјеглице. Јесте зло у српском народу да се највећи отпад гура у политику. Све је то мени јасно као и теби. Разлика је само у томе да ја не желим за то кривити народ који живи у Србији. Шта се тиче политичара ту смо исти. Ја такођер нијесам члан ниједне политичке странке па самим тим политичаре не подносим. Члан сам тј. водим четнички покрет. Динарски четнички покрет ''Војвода Момчило Ђујић'' Да се сад мало вратимо на Пупавца. Приликом преноса и сахране Дучића у Требињу, међу окупљеним народом примјето сам познаника из Лондона, који је у четничкој организацији, а активан је и у енглеском политичком животу. Са њим је стајао и Молорад Пупавац. Када сам пришао да се поздравим са познаником, овај је мени и још неким окупљенима објашњавао да је Пупавац велика жртва и да се мора понашати како се понаша да би нешта извукао за наш народ. Примјетио сам да се њих двојица одлично познају. Шта ја о свему томе мислим не бих коментарисао. Рекао сам шта мислим о политичарима. Мене позиција Милорада Пупавца у Загребу, док његов народ крваври, подсјећа на ону коју су имали црногорске усташе Савић Марковић Штедимлија и Секула Дрљевић код Павелића. Можда је успоредба мало прегруба, али свакако мислим да није имао шта тражити у Загребу. Стево П. Котараш
  13. За Могваи-а Ти мислиш да се раликујеш од оних у Црној Гори. Спаја вас мржња према Српству. Или ти мисллиш да Српство сачињава само пар стотина хиљада људи. Како се зове тај правац који си изабрао, сам си понудио одговор. Стево П. Котараш
  14. Банија, можда ћеш ми замјерити, али Пупавац ми уопште није заниљив. Шта се тиче не вјеровања у српску слогу, на жалост то није никаква новина. Ја када размишљам о Србији она не мора бити искључиво везана за садашње границе. Не сматрам ни да је Србија у данашњим границама наша матица. Срби су аутохтон народ на цијелом простору Балкана. Жалости ме међутим чињеница да се послије свега што смо доживјели код неких није развила потреба за јединством српског народа. Ја ипак вјерујем да ту није већина. Далеко ми се више свиђа она од војводе Момчила Ђујића; један је Бог, један свети Сава, једна је Србија и један је непобједиви и поносни српски народ. Стево П. Котараш
  15. Банија, какву смо ми власт бирали? Јесмо ли успјели да се ослободимо окова комунизма или су нам сви политички прваци били комунисти. Јесмо ли дакле и ми сами кривци за пропаст Крајине, бирајући такве несреће? Народ у Србији бира шта бира, али немојте заборавити да и наши Крајишници чине велики дио бирачког тијела у Србији. Да не би било забуне, мислим и на оне који су овђе дошли много прије нас из Крајине. Има нас бар милион ипо. И какве то на крају крајева има везе одакле је ко? Ја као српски националиста то никада нећу разумјети. Исто тако како ми сметају напади на народ који живи у Србији, сметају ми и успоредбе, неких из Србије, свих Крајишника са злочинима који су починиле 6 Личка и 7 Банијска по Србији. Ту нема краја. Зато данас и јесмо ту ђе јесмо. Уствари, тако само показујемо и једни и други колико смо слични. Тај несрећни ген који је присутан код свих Срба одводи нас у пропаст. Сви смо ми као корпус српског народа имали своје врхунце као и падове. Ко може да заборави храброст коју су наша браћа из данашње Србије изказали у првом свјетском рату. Исто тако ми смо вијековима чували образ српству, бранећи част хришћанске Европе од дивљих азијата. Али, све је то било далеко прије појаве комунизма који нас је од часног народа преобразио у нешта непрепознатљиво. Лијека има, али само у братској слози. Стево П. Котараш