Rade Udbina

Members
  • Content Count

    53
  • Joined

  • Last visited

About Rade Udbina

  • Rank
    Stalni clan

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Mislio sam da ne želim pričati o mrtvom čovjeku. Njemu možda zamjeram i najviše. Već sam elaborirao na svim temama gdje smo pričali o Z4. Vi slobodno napišite i nešto o njemu, ako smatrate relevantnim.
  2. Evo jedne male ideje. Posljednja Vlada RSK, ako ne računamo ovu u izbjeglištvu koja je rekreativnog karaktera. Na ovo me je potaknulo prisustvo određenih karaktera na pomenu žrtvama u akciji Bljesak. Što ja na neki način vidim i kao sprdnju sa istima, jer im pale svjeće i usrdno se krste isti oni koji imaju bar pola odgovornosti za njihovu smrt na plećima. Ovo nije napad kao napad. Samo bih volio pokazati kakvim karakterima je povjereno vođenje jednog dijela naroda i neminovne propasti sa ovakvom gomilom revolveraša. Ako neko ima novih informacija čime se dotična gospoda bave danas, ili pak neku olakšavajuću okolnost po njih, neka piše. O Milanu Babiću neću pisati iz razumljivih razloga. Pomenuću samo Z4 i to je dovoljno. PREMIJER – Borislav Mikelic Mikelićeve poslovne avanture u Srbiji obuhvataju dosta širok i raznolik raspon: prvo je probao da uspostavi lanac "Gavrilovićevih", to jest svojih radnji u Beogradu; onda se bavio krađom nafte iz Jadranskog naftovoda kod Siska i švercom u Srbiju, trgovinom proizvoda od mesa kroz firmu Galames, koja nije preživela iako je Mikelić dobio Slobinu podršku, a u upravnom odboru sedeli su Zoran Lilić, Gorica Gajević i isti takvi kao i oni. Najslađi posao izveo je sa JUL-skom uzdanicom Draganom Čičićem, Drvoplast iz Kraljeva: pokrali su, u saradnji sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Goranom Hadžićem, ogromne količine najkvalitetnije hrastovine iz Istočne Slavonije i sa Banije, Korduna i Like; Čičić je to onda izvozio u Italiju, a ostali su se ozbiljno ugrađivali, jer je drvo ionako bilo besplatno. Sve je to išlo lepo do 1998, kada su se ortaci dohvatili oko nekih para, pa je Mikelić bio istisnut iz igre uz pomoć Mire Marković i Bube Morine koja ga je napadala za "humanitarno profiterstvo". Pošto je presušio s gotovinom, Mikelić pada u probleme: Arkan i Legija dolazili su mu u kabinet da uteruju dugove, pa je morao da se skloni u Republiku Srpsku. Sa Jovicom Stanišićem bio je, naravno, veliki drugar, kao i sa ekipom iz JSO-a koja je tada radila Babinu fildžan-državu Zapadnu Bosnu, pa je veštačko đubrivo iz Kutine Mikelićevim vezama išlo u Kladušu. Ugurao je u Kladušu preko RS i RSK i 80 šlepera koječega, ali i oružja, koje je brat Gadafi platio Slobi za Babu Abdića 1994, ugradivši se pri tom za dobrih pola-pola. Imao je čak i ambicije da se kandiduje za predsednika Republike Srpske 1996–7, ali je odustao videći da nema šanse. Ipak ima interese u operaciji "Bobar osiguranje" iz Bijeljine. Ima pozitivnih indicija da se Mikelić bavio pranjem novca za račun Mirka Marjanovića; ionako sve vreme sedi u Marjanovićevom Progresu kao nekakav savetnik. Postoje osnovi za sumnju da je Borislav Mikelić koristio pokojnog Duću Spasojevića i njegove ljude za uterivanje dugova, čime je i pao u oči policiji tokom akcije "Sablja". Tu se javlja i njegov telohranitelj Dragan Vujičić Bego iz Gline, bivši Martićev čovek koji je prebegao Mikeliću; taj je bio blizak i Arkanu i navodno je preko Dragana Garića iz SMUP-a (ubijenog zajedno sa Arkanom) pravio državljanstva za izbeglice – uz proviziju, razume se. Mikelićev "Komitet za zaštitu interesa raseljenih lica..." (zanimljivo je da Mikelić nikada ne koristi termin "izbeglice") ušao je u istoriju kao jedna od najbezdušnijih pumpi za bogaćenje od narodne muke: Mikelić je punio budžet Komiteta, ali je invalidnine i pomoć isplaćivao tek kad je zaista morao. Osim toga, on je 1995. sačinio i "Spisak pokretne imovine sa područja RSK", kojim je zapravo stavio svoje kopito na tu imovinu: uglavnom vozni park i građevinske mašine. Pa je tu reč o 28 cisterni "Slavijatransa", 40 kamiona-hladnjača "Gavrilovića", stotinama kamiona i autobusa, stotinama putničkih vozila iz voznog parka Vlade RSK i opština Krajine. Tako je Dragoljubu Milanoviću (RTS) dao BMW, pa je Kertesu davao vozila, kao i Državnoj bezbednosti Srbije, Arkanovoj SDG itd. Od autobusa i kamiona osnivao je firme po Srbiji, pokušavajući da sarađuje sa "Lastom", "Kulatransom", "Sombortransom" itd. Jedan od odvratnijih poslova bila je saradnja sa policijskim generalom Draganom Ilićem, od ranije poznatim organima gonjenja: naime, njih dvojica prisvojili su matične i zemljišne knjige odnesene iz Krajine 1995. i ranije i onda pljačkali izbeglice izdajući im kojekakve potvrde za pasoše, krštenice, venčanice, umrlice itd., a sve u ime fiktivnog Biroa RSK u Beogradu. Naravno da te potvrde u Hrvatskoj nisu vredele ništa. Dva Mikelićeva i Ilićeva ortaka, policajci Tošo Rajić i Đuro Škaljac (iz MUP-a RSK), bili su zaduženi za lažne saobraćajne i vozačke dozvole koje su ovde, u Srbiji, izdavali izbeglicama – po određenim tarifama, naravno. Tako se još jednom potvrdilo da je ljudsko meso najjevtinija i najunosnija roba, pogotovo izbegličko meso. MINISTAR ODBRANE – Rade Tanjga Tandem Mikelic - Tanjga naneo je ogromnu štetu odbrani RSK i spada u red velikih krivaca za stradanja koja su Srbi doživeli u Krajini. Krajnje nekritički i nesebično su služili uskogrudoj politici, ne može se reći Srbije, već pre svega Slobodana Miloševića. Pukovnik Tanjga je, uz sve to, bio i neposredni svedok kriminala i šverca, koji se odvijao pod okriljem vlade Borisava Mikelića. Takvo ponašanje Mikelića i njegovog personala pravdao je i branio "višim interesima, koji dolaze iz Beograda". Ali, kad je tikva pukla, progledaće i Tanjga. Javno priznanje o postojanju zakulisne politike Borisava Mikelića, pukovnik Tanjga će saopštiti tek u julu 1996. godine. "Izjadao" se godinu dana posle tragedije Srba i RSK, prvenstveno pogođen dvoličnošću Mikelića prema sebi, a ne prema Krajini i Srbima. Tanjga će mu zbog toga napisati "otvoreno pismo". Obelodaniće mnoge dobro prikrivane istine o štetnom i poraznom delovanju Borisava Mikelića kao predsednika Vlade RSK. Pismo je prepuno detalja o malverzacijama u RSK koje su bile jedino moguće i izvodive sa znanjem i uz pomoć Mikelića. Poimenično su navedena imena i prezimena onih koji su prodavali dozvole za uvoz razne robe i prolaz autoputem kroz Hrvatsku, koji su zgrtali novac za razne kompenzacije po odobrenju Mikelića. Mikelić je optužen i za malverzacije koje je činio po padu Krajine, kao predsednik famoznog "Komiteta za zatitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zavičaj". Dok se izbeglice iz RSK bore za goli život u Srbiji, Mikelić i dalje "jaše", koristeći imovinu RSK koja je izvučena u Beograd, i koja se našla pod njegovom kontrolom. Optužen je i za manipulisanje izbeglicama, pozivajući se lažno na podršku koju navodno uživa od stradalnika iz Hrvatske. Izvor: Vreme Nastaviće se (ako administracija ne izbriše)
  3. Ovo je početak, kraj i suština svake rasprave koja će se na ovu temu ikad voditi na ovom forumu. Bravo, Garbine.
  4. Morao sam isjeći lik stanovite ženske osobe koja je sad udata osoba, te ne vjerujem da bi željela nabasati na sadržaj...
  5. Zaboravih reći da je slikano 2006
  6. Evo moj skromni dooprinos
  7. Nisam gledao, ali me ne bi iznenadilo ako je to rekao. Ja bih mu poručio, preko Ratka
  8. Ljudi se ne trebaju slagati niti ne slagati iz principa. Ako se ne slažemo na jednom, slažemo se na drugom, nijednom ne pada kruna s glave zbog tog.
  9. Još ću malo biti off topic i reći koliko me je obradovalo ovo:
  10. I ja se slažem sa Ratkom. Samo ne znam po kojoj logici Tadić (koga ne podnosim) treba očekivati metak u čelo u jednoj evropskoj zemlji u XXI vijeku? I preko 50% ljudi koji su glasali za njega nisu 1/8, nego 1/2. Zar ne? Nastaviću se slagati sa Ratkom kad kažem da su ovo izbori koje će radikali i DSS konačno dobiti. Jedni s drugima prirodno i pripadaju, sad će konačno imati šansu da pokažu kako će izgledati Srbija sa njihovim idejama. Kao i do sad, biće: "Tražili ste, gledajte"! Ko ima vremena i nerava za još jedan eksperiment izolacije od svijeta, ovaj pud pod sloganom "Kosovo je Srbija", srećno mu bilo. Lično, posmatraću taj eksperiment sa pristojne udaljenosti i daleko od produkata pomenute koalicije.
  11. Slažem se. Nisam ni ja naveo da neka određena grupa ne barata informacijama, već da je to generalni utisak za većinu. Na drugi pogled sam tek vidio to sa ххххх, sa čime se ne slažem. Nikad ne bih nazvao nekoga magarcem, (mada to nije uvreda) samo zato što misli drugačije od mene. Zato se izvinjavam Klapcu, samo sam ovlaš pregledo komentar i taj dio mi je promakao. Klapac, shvatam tvoju uvredu o mržnji, nadam se da ćeš promjeniti mišljenje nakon mog izvinjenja za propust. Drugo - nije Đinđić doveo do bombardovanja, niti ga je pozvao. Ako već znaš njemački, pitanje upućeno njemu je bilo:"Koliko još mislite da bi Srbija mogla izdržati bombardovanje?" A on je odgovorio, zatečen pitanjem: "Ne znam, mjesec, mjesec i po". To je u Šešeljevim i Miloševićevim bolesnim meidjskim kuhinjama prevedno kao "Bombardujte ih još mjesec dana, popustiće oni". Kako su to neki ljudi spremni bukvalno još i za to okriviti pokojnog Đinđića, nikada mi neće biti jasno. Mržnja prema čovjeku je tolika, a on je samo imao petlje da narodu u oči kaže kolike su greške u njegovo ime učinjene, da pokrene rat protiv mafije i objasni Srbima da nisu bezgrešni, da nisu nebeski narod. RS, idi čitaj Ljotićeva sabrana dijela negdje pod drvo, već sam se izvinio čovjeku zbog te konotacije.