jarcevic

Members
  • Content Count

    4
  • Joined

  • Last visited

About jarcevic

  • Rank
    Novi clan
  1. Srbi katolici. Postojali su sve do Drugog svetskog rata. Ta strahovita pomama za biološkim istrebljenjem Srba u Hrvatskoj, od 1941. do 1945, nagnala ih je da više ne spominju svoje nacionalno poreklo. Potomci tih Srba su i Ante Đapić i Ivo Sanader. Na naučnom skupu u Novom Sadu - 3. i 4. novembra ove godine, o srpskoj porodici Sanader iz Dalmacije (iz koje je Ivo) referisano je u referatu jednog istoričara. Najpoznatiji Srbin u Dubrovniku bio je katolički sveštenik dum Ivan Stojanović (1826-1900). Napisao je: "Srbin si po rodu i po običajima; u srpstvu ti je jedini spas; vjera ti, ni najmanje, ne priječi da budeš Srbin". Pisao je o srpstvu Dubrovnika, Dalmacije, Hercegovine i Bosne u srpskim novinama "Dubrovnik". Ostali Srbi Dubrovnika i Dalmacije (rimokatolici), bili su: Medo Pucić, Matija, Ban dr Igwat Bakotić, dr Vlaho Matijević, prof. Niko Matijević, S. Kastrapeli, dr Antun Puqezi, Antun Fabris, dr Lovro Pavlović, Pero Budmani, Joso Mihaljević, Vikentije Butijer, Jovo Metličić, Kazimir Luketić, Jovo Matičić, Ivo Ćipiko, Ante Monti i mnogi drugi. Većina katolika krajem 19, i početkom dvadesetog stoleća u Dalmaciji i svi katolici u Hercegovini i Bosni. Dovidjenja, Jarčević
  2. Sve je u istoriji Jugoslavije, pa i Balkana, i Rumunije nedorečeno. Naročito u lekcijama o Vlasima. Malo ko je pokušavao da odgonetne njihovo etničko poreklo preko jezika. A to je pouzdan putokaz. Njihov jezik je mešavina srpskog i latinskog. Rumunski književni jezik ima 25% srpskih reči, a jezik Vlaha, Cincara, Arumuna... mnogo više. Zaključak je jednostavan. Da su njihovi preci u vreme rimskih osvajanja pripadali drugom narodu, a ne srpskom, jezik bi im bio mešavina latinskog i jezika tog nesrpskog naroda. Ali, njihov jezik je mešavina srpskog i latinskog - zato su im preci mogli biti samo Srbi. Rumunski lingvisti, naprimer, tvrde da ima samo 100 reči iz jezika rumunskih predaka - Dačana. No, to je nepouzdano. I te reči kad bi se analizirale, verovatno bi bile iz srpskog jezika, ili pozajmice ko zna iz kojeg od jezika - pa malo preličene. Grčka dokumenta pišu o Dačanima ovako: "Slovenski Dačani", ili "Dački Sloveni", a naši istoričari su to zanemarivali i nikad nisu komentarisali - pogledajte to u "Istoriji Srba" dr Vladimira Ćorovića. Dalje, ni jedan pojam nije vezan toliko za srpski narod kao Vlah, ili vlah. Prvi je predstavljao etnikum - narod koji je slavio boga Vlaha (Voloha, Velesa...), koji je kod prethrišćanskih Srba bio bog stočara. Zato i naziv za stočare - vlah. Preko jednog i drugog pojma (za narod i za zanimanje), Vlasima su Srbe zvali u Austriji. Otud je austrijski zacr potpisao za Srbe Krajišnike i Ustav srpski - Statuta Valahorum, 1630. Svi su izgledi da su Vlasi u Srbiji bili oni koji su radili na imanjima rimskih plemića, kasnije vizantijskih, pa su morali komunicirati s poslodavcima na latinskom. Nikad ga nisu dobro naučili. Govorili su mešavinu svog i stranog jezika, pa je tako nastao vlaški. Ne treba se ovoga stideti - tako su nastali i: portugalski, španski, francuski... kasnije: engleski i nemački. Dovdijenja, Jarčević
  3. Gospodine Deviću, Vi ste, kako to piše i u našim knjigama, označili Rašku kao "prvu srpsku državu". Neverovatno da je to toliko opstalo kao pouzdan istorijski podatak - dva stoleća, u devetnaestom i dvadesetom! Ta "prva srpska država" se veže za Stevana Nemanju - kraj 12. stoleće. Promiče nam da je Srbija bila uspostavljena mnogo ranije. Malo ko zna, a malo ko u to i veruje da je Srbija osnovana u petom stoleću - pre navodnog doseljavanja Srba na Balkan. Ali i kad ovu državu iz petog stoleća zanemarimo, zar nisu pre Nemanje i pre ove Raške ("prve srpske države"), Srbijom vladali kraljevi: Vojislav, Mihailo, Bodin, Djordje, Uroš, Desa i drugi? Jesu, bez obzira što ih naša istoriografija retko spominje i što se ne navodi gde su stolovali. Štetno je citirati dosadašnju zvaničnu jugoslovensku istoriju - krivotvorena je na štetu srpskog naroda i srpskih država. Dovidjenja, Jarčević
  4. U jednom tekstu piše da je Čartoriski, uz pomoć Francuske i Engleske, pomagao da se srpske zemlje oslobode od Turaka - 19. stoleće, vreme Kneza Miloša, Aleksandra Karadjordjevića i Njegoša. Tako piše u zvaničnim uxbenicima istorije, ali tako nije bilo. Prof. Jakšić-Durković je, svojevremeno, pročitao arhivu sveslovenskog pokreta u Varšavi i došao je do zapanjujućih podataka. Francuska i Engleska su, u dogovoru s Turskom, odlučile da srpske zemlje ostanu, što duže, pod turskom vlašću. Sveslovenski pokret i Adam Čartoriski (Poljak, bivši ministar inostr. poslova Rusije) su trebali da, uz to, Moldavce, Rumune, Srbe i Bugare što više udalje od Rusije. Zapadnjaci su i precizirali šta treba da urade. Odabrali su Nikolu Radonjića Vasojevića da bude vladar katoličke države (Brda, Raška i deo Hercegovine). Tu je stanovništvo trebalo prevesti u katoličanstvo, a onda bi Turci napustili teritoriju. Takva država bi katolički obavljala katoličku i zapadnu misiju u Srbiji i Crnoj Gori. Čartoriski je za ove poslove poslao u Srbiju Franju Zaha i Dubrovčanina Matiju Bana. U Crnoj Gori je emisar bio Antid Žom, Njegošev učitelj frncuskog, i supruga mu - lepa Slovenka iz Trsta. U Carigradu je vrbovan jedan službenik srpskog poslanstva - on je trebalo da proglasi samostalnu pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Nova država (katolička - nesrpska) zvala bi se Holmija, a stanovnici bi se proglasili potomcima "germanskih Gota". (Na Cetinju je pre nekoliko godina štampana knjiga o nemačkom poreklu Crnogoraca), a Dedeić ostvaruje tu davnu ideju o samostalnoj crkvi u Crnoj Gori. Srbi su i tada bili naivni, Franju Zaha su unapredili u čin generala, a o Banovo brdo se zove po Matiji Banu. Franjo Zah će u srpsko-turskom ratu poslati na Javoru srpsku vojsku (preko brisanog prostora) na turske puške i topove - naravno po unapred dogovorenom planu s turskim oficirima. Nečertanije su pisali Francuzi, pa ga dostavili Garašaninu. Ilija se nije složio s celim sadržajem, pa ga je nešto promenio. Kad je, po nalogu iz Vatikana, Austrija preuzela prethodnu ulogu prema Srbima od Francuza i Engleza, imala je Načertanije u Beču i koristila ga u antisrpskoj propagandi. Jarčević