jovi

Members
  • Content Count

    774
  • Joined

  • Last visited

About jovi

  • Rank
    Dzomba

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. JOSIP BOLJKOVAC, BIVŠI MINISTAR UNUTARNJIH POSLOVA, O ATENTATU NA REIHL-KIRA, GLAVAŠU, ŠEKSU, TUÐMANU, TITU, BOSNI I SVOJIM MEMOARIMA KIR JE UBIJEN ODLUKOM DRŽAVNOG VRHA Danas sam siguran, Kir je ubijen odlukom vrha hrvatske države, a Branimir Glavaš i Vladimir Šeks proveli su tu odluku. Ubijen je 1. srpnja 1991. godine, a 27. lipnja došao je kod mene i rekao mi "odluka je donesena, ja cu biti ubijen". Nisam mu vjerovao. Spominjao je da mu prijeti opasnost od Glavaša i Šeksa. Morate znati da je Kir bio krunski svjedok, bio je protiv rušenja srpskih kuca, pucanja po Borovu Selu i srpskim selima. Gudelj je samo realizator. A Tudman na sastanku na kojem se govorilo o mojoj smjeni, dan nakon ubojstva, niti jednom rijecju ne spominje Reihl-Kira Josip Boljkovac, visoki hrvatski dužnosnik s pocetka devedesetih, umirovljenicke dane provodi u okolici Karlovca, u svojoj staroj vikendici, gdje priprema memoare. Kako njegovo politicko sjecanje obuhvaca i Drugi svjetski rat i poratno razdoblje, Hrvatsko proljece, te osamostaljenje Hrvatske, nema sumnje da ce vrlo brzo postati intrigantno politicko štivo. Naime, Boljkovac je imao znacajnu rolu šezdesetih godina u politickih odnosa izmedu Jugoslavije i Savezne Republike Njemacke, ali i u organizaciji policije nakon prvih višestranackih izbora 1990. godine. Bio je ministar unutarnjih poslova u prvoj HDZ-ovoj Vladi koju je vodio Stipe Mesic, odradio je dio mandata i u drugoj, pod rukovodstvom Josipa Manolica, potom je imao istaknutu ulogu u UNS-u, tadašnjoj krovnoj špijunskoj organizaciji. No, aktualno izrucenje Antuna Gudelja, ubojice Josipa Reihl-Kira, nacelnika osjecke policije, usmjerilo je pocetak razgovora u kojemu neke informacije prvi put javno izgovara. - Danas sam siguran, Kir je ubijen odlukom vrha hrvatske države, a Branimir Glavaš i Vladimir Šeks proveli su tu odluku. Šeksov udjel - Šeks? - Pa on je tamo bio glavni. Ali, da biste znali što se dogadalo treba se sjetiti 25. sijecnja 1991. godine, kada je Predsjedništvo Jugoslavije, u prisustvu Franje Tudmana i hrvatskog izaslanstva, odlucilo da se Armija stavi u prvi stupanj mirnodopskog stanja, a bila je u prvom stupnju pripravnosti i da se u Hrvatskoj razoruža rezervni sastav policije. I mislim da je 8. svibnja 1991. godine provedena demobilizacija, Hrvatska je to, dakle, službeno prihvatila i vratila dio oružja. No, u isto vrijeme, iz HDZ-a u Osijeku pozivaju Reihl-Kira i daju mu zadatak da mobilizira sav rezervni sastav, i da ga, naravno, naoruža, suprotno ovom zakljucku. Takvu zapovijed potpisao je Ivan Cvitkovic, tadašnji predsjednik osjeckog HDZ-a. Drugim rijecima, oni su u Osijeku srušili dogovor Predsjedništva Jugoslavije i Hrvatske. A zna se da se tamo ništa nije dogadalo bez Šeksa i Glavaša. Gudelj je samo realizator. - Kir Vam je to i osobno najavio? - Imam dokument iz kojega je jasno što se od njega tražilo. Osim toga, Kir je u cetvrtak 27. lipnja 1991. godine došao kod mene u Ministarstvo. Imali smo bezgranicno povjerenje jedan u drugog, borili smo se za mir. Inace, zanimljivo je da sam tada Kira primio nakon što sam se vratio iz Backe Palanke gdje sam razgovarao s Radmilom Bogdanovicem, Miloševicevim ministrom unutarnjih poslova i Mihaljom Kertesom, Miloševicevim pouzdanikom. Vec tada Bogdanovic je govorio da su se "šefovi dogovorili". Dakle, po povratku u Zagreb razgovarao sam s Kirom koji je vec bio s mojim pomocnikom Slavkom Degoricijom. Sjeo je kod mene i rekao mi "odluka je donesena, ja cu biti ubijen". Nisam mu vjerovao. Negdje pri kraju razgovora u sobu je uletio Degoricija i rekao mi "ministre, Kira hitno povlacimo u Zagreb, on je u opasnosti". Dogovorili smo se da najkasnije u nedjelju 30. lipnja bude u Zagrebu, no, tada su mu isforsirali te nesretne razgovore u Tenji na koje je išao kada mu je propucan automobil. - Vjerojatno je rekao tko mu prijeti? - Spominjao je Glavaša i Šeksa. Morate znati da je Kir bio krunski svjedok, bio je protiv rušenja srpskih kuca, pucanja po Borovu Selu i srpskim selima. Bio je protiv planova za ubijanje. Vozac iz MUP-a - Aludirate na epizodu koju ste opisali u seriji "Smrt Jugoslavije", kada ste tvrdili da su Gojko Šušak, bivši ministar obrane , Vice Vukojevic, današnji sudac Ustavnog suda i Branimir Glavaš pucali na Borovo Selo? - Da. Vukojevic, Šušak, Glavaš i još neki, došli su po Kira da ih odvede u Borovo Selo, tamu su pucali iz armbrusta po barikadama. Jedan je armbrust pao u kukuruz i donesen mi je u Ministarstvo, a ja, ministar, nemam pojma ni o cemu. Ono što mogu reci jest da je covjek koji je vozio armbruste i zolje u Borovo Selo i sada na visokom položaju u Ministarstvu unutarnjih poslova. On je iz Bosne, dobro je kotirao u hrvatskoj policiji. Necu mu sada reci ime, jer u krajnjoj liniji, on i nije najvažnija osoba. Važnije je utvrditi tko je naredio akciju. Inace, u cijeloj toj gužvi Šušak je izgubio pištolj, s kojim je general JNA Blagoje Adžic mahao na sjednici Predsjedništva, samo se nije znalo ciji je. Kir me obavijestio da je Šuškov. Stranke u policiji - Što je od toga znao Tudman? - Znao je sve. Vidjet cete iz stenograma sastanka na kojoj se govorilo o mojoj smjeni on niti jednom rijecju ne spominje ubojstvo Reihl-Kira. A ubijen mu je nacelnik policije, Goran Zobundžija, predsjednik Izvršnog vijeca i Milan Kneževic, odbornik Opcinske skupštine. Cilj je bio rat po svaku cijenu kako bi se stvorila mogucnost podjele Bosne. Kir je smetao jer je bio za mirnu opciju. - Smijenjeni ste nakon Kirova ubojstva, no i dalje ostajete bliski vlasti? - Službeno, nisam smijenjen, ali su pritisci na mene bili preveliki, pa je ispalo kao da odlazim zbog prelaska na novu dužnost. Tudman se tri puta sastajao sa mnom i tražio da prihvatim UNS. Vidio sam kuda sve to ide i odbio sam ga, pa mi se onda požalio da ce na koncu ostati sam. Vjerojatno je pomalo bio svjestan da ga razaraju razni šušci, bobani, borasi, da mu pomalo izmicu kontroli. Na kraju je Manolic preuzeo UNS, a ja sam bio pomalo operativac, po strani. Tada se pocinjalo i s montiranjem nove opreme za prisluškivanje, a tim se poslom bavio ovaj koji danas vodi Telekom. - Mudrinic? - Da. - Ako ste zaista bili za mirnu opciju kako ste uopce mogli raditi u takvoj vlasti koja je, tvrdite, nastojala izazvati rat? - Moj dolazak u HDZ bio je na Manolicev pritisak, prihvatio sam tu stranku u zadnji cas. No, cim sam postao ministar unutarnjih poslova, zabranio sam clanstvo u strankama, zamrznuo sam svoje clanstvo u HDZ-u. Znao sam da u policiji treba sacuvati postojeci status, nikoga ne otpuštati, a tamo gdje je nesrazmjer, tamo izvršiti novu popunu. Svi ministri su me podržali da u policiji ostane postojece stanje i u mojemu mandatu nije bilo ni smjena, ni otpuštanja po nacionalnom kriteriju. A prihvacanje dužnosti ministra unutarnjih poslova od mene je tražio osobno Tudman. - Cinjenica je da ste bili ministar u vrijeme prvih stradanja hrvatskih policajaca. Krvavi Uskrs i pogibija Josipa Jovica na Plitvicama, te masakr u Borovom Selu bili su zapravo pravi pocetak rata u Hrvatskoj. - Gledajte, tada ste imali prilican kaos u vrhu vlasti gdje su se borile dvije opcije ratna i mirnodopska. Morate znati da je u to vrijeme general Martin Špegelj zastupao tezu da treba napasti kasarne jugoslavenske vojske, dakle, novake, bila je pripremljena i akcija koja je trebala zapoceti 12. prosinca 1990. godine, pola sata iza ponoci. Istina, ta struktura nije imala policiju na svojoj strani, ali su uspjeli iskoristiti dio policajaca uz ciju su pomoc na svoju ruku poslali telegrame na teren da pocinju napadi na kasarne. Špegelj mi je govorio da ce se vojska predati kad pukne prva mina, a zapravo bi se dogodilo suprotno. Armija bi krenula tenkovima i zapocelo bi rušenje. No, kako sam veci dio policije imao uz sebe i kako je ona još bila multinacionalna, odjednom su reagirali s terena. Zvali su me nacelnici i pitali šta da rade. Rekao sam im da ce dobiti obavijest i tada sam im poslao dokument koji me spasio Haaga. U njemu jasno naglašavam da su sve poruke o napadima na vojarne neregularne i da organi i službe unutarnjih poslova mogu postupati jedino po naredbi Ministarstva unutarnjih poslova. - Da, ali krvavi se Uskrs dogodio? - U toj akciji na Plitvicama bio je nažalost jedan mrtav, Josip Jovic, a i on je poginuo od singapurskog metka iz americke pumparice, dakle, iz puške koju su imali naši. I kad sam to rekao, protiv mene je pokrenuta hajka u Hrvatskoj. Jovic je pogoden u magli i na mojemu stolu bio je izvještaj u kojemu je stalo da je analizom utvrdeno da je pogoden našim metkom. Plan je bio provesti akciju kojom bismo sprijecili da nas pobunjenici presijeku popola. Nažalost, autobus u kojemu je bio Rojs se pokvario, dio snaga stigao je prekasno i u magli su se jednostavno pomiješali s pobunjenicima, nije se vidjelo tko na koga puca. Inace, prvi covjek u odori hrvatskog policajca kojega su ubili pobunjeni Srbi, bio je Goran Alavanja, Srbin. On je ubijen 17. listopada 1990. godine kod Obrovca, sjecam se da sam njegovoj obitelji poslao vijenac i sucut. - Smatrate li Borovo Selo svojim neuspjehom? - S tom akcijom nisam imao nikakve veze. Ali da bih Vam to objasnio moramo se vratiti malo unatrag. Kada je uspostavljena nova vlast Tudman je tražio da Vice Vukojevic uzme temeljnu policiju. Sad shvatite odnose: šef države nareduje da mi on bude pomocnik i da preuzme svu oružanu policiju. Ja mu je uzmem i predam Jošku Moricu. Vice zove Tudmana, Tudman me pita zašto sam mu uzeo policiju. Rekao sam mu da mu je to previše za Vicu, da on ne smije voditi oružanu formaciju. Osim toga, ne vjerujem mu, a Moric je bolji policajac. Vice je htio imati što bolji nadzor nad policijom. Tih je dana Vice cesto išao u Osijek, Borovo Selo, Vukovar, bio je zajedno s Glavašem , Šuškom i Šeksom, stalno je nešto radio iza mojih leda. S druge strane, Ante Markovic, savezni premijer, i ja dogovorili smo se da Tudmana pokušamo nagovoriti da smijeni Veljka Kadijevica, saveznog ministra obrane, i da na njegovo mjesto dode general Anton Tus koji je tada vodio zrakoplovstvo. Ante i ja otišli smo kod Tudmana i Ante mu to predloži, a Tudman kaže da se ne slaže. Markovic mu je objašnjavao da ce izbiti prljavi rat ako ne smijenimo Kadijevica, da je Kadijevic u krugu ljudi koji je zaostao i ratnicki raspoložen, koji bi sve razarao. No, Tudman je uporno tvrdio da nema razloga za to, da rata nece biti. Nakon tog sastanka, bez Tudmanova znanja otišao sam u Novi Vinodolski na sastanak s Tusom. Našli smo se u kuci moga pomocnika i pricali u cetiri oka. On je bio ugledan, utjecajan, zapovijedao je zrakoplovstvom i protuzracnom obranom, prijateljevao je s glavnim tajnikom NATO-a. I dogovorili smo da idemo mirno, da se u vojsci sacuva postojece stanje i kad smo se planirali razici na radiju cujemo da je u Borovu Selu 21 ranjen, a 11 mrtvih. Možete zamisliti mene, ministra i njega, generala, on u sebi mora misliti "tko je ova budala, sa mnom razgovara o miru, a ide u rat". Problijedio sam, izgubio skoro kompas, govorio sam "koji je to zlocinac uradio." Sjecam se da sam ga uvjeravao da je sve to uradeno iza mojih leda. Poslije sam saznao da su akciju dogovorili Šušak i Vukojevic i skupina zapovjednika oko njih, i da su nakon moga sastanka s Tudmanom i Markovicem poslali Degoriciju, moga pomocnika, kod Tudmana, da dobiju njegov placet. Vukojeviceva naredba - Dakle, iza svega je stajao Tudman? - Da. Vjerujem da je htio zaoštriti odnose, jer se bojao da ce Tus postati ministar obrane i da bi to moglo ugroziti njegov dogovor s Miloševicem. Degoricija je poslije na VONS-u priznao da je on išao kod Tudmana po placet i Tudmana su uvjeravali da ce sve ici glatko, a spremili su akciju u kojoj su s autobusima išli na cijevi, to je ludost. Iz svega što sam saznao kasnije, Vice Vukojevic i Gojko Šušak, uradili su to protiv moje volje, cak ni Kir, nacelnik policije u Osijeku, nije imao pojma što se dogada u Borovom Selu. Da smo tada postavili Tusa Tudman i Miloševic teško bi ostvarili plan podjele Bosne. Kasnije sam iz njemackih izvora dobio i dokument iz kojega proizlazi da je general Milivoje Petkovic naredivao povlacenje Hrvata iz Posavine. Kriminalci su nas uvukli u rat, Šušak i Boban su odlucivali. A Boban je bio agent, baš kao i Tuta, ako cemo iskreno ni Šarinic nije bio daleko. Dobar dio društva oko Tudmana radio je za razne službe. Šarinic je bio francuski covjek, poslije da ne govorim za koga je sve radio. Inace, nije bio ratoboran, nije bio za ratnu opciju, ali kod Miloševica je mogao kad je htio i sam je rekao da je bio kod njega mnogo puta, što dosta toga govori. - To je vrijeme bilo obilježeno i akcijama koje su se mogle objasniti i kao oblik državnog terora: ubojstva , sustavno miniranje antifašistickih spomenika, sve to stvaralo je dojam da država dirigira teroristicke aktivnosti. Jeste li imali saznanja o terorizmu pod državnom kontrolom? - Tocno je da je iza mnogih zlocina stajao dio državne mašinerije. Više od tri tisuce antifašistickih spomenika srušeno je po Hrvatskoj i siguran sam da je iza toga stajao Gojko Šušak, a on je, kako znamo, bio glavni iza Tudmana. Šušak je naredio da se razori cak i cvijet u Jasenovcu, jedan od tih koji su dobili taj nalog danas je general. Medutim, decki nisu htjeli ici tako daleko. Znam i da je kad je dignut spomenik na Mirogoju kod vojnog ordinarija Jurja Jezerinca bila bogata vecera kojom je obilježeno to rušenje. Znam da su na veceri bili Mladen Schwartz sa ženom i Vontin sin sa ženom (Nenad Ivankovic , novinar op. a.). Iza takvih dogadaja stajala je desna frakcija državne vlasti i dio policije. Rat za Bosnu - Iz mnogih Vaših istupa stjece se dojam da se ne slažete s važecim povijesnim tumacenjem po kojemu je rat Hrvatskoj bio nametnut? - Rat nije bio nužnost, nego stvar dogovora, a krajnji je cilj bila podjela Bosne i Hercegovine. To je bio plan Slobodana Miloševica i Franje Tudmana. I ta prica da je tada stvorena hrvatska država nije tocna. Mi smo hrvatsku državu imali vec u republickom Ustavu iz 1972. godine na kojemu sam radio. U uvodu toga Ustava stoji: "Socijalisticka Republika Hrvatska suverena je država." A Tudman je srušio tu suverenu državu, a ne stvorio, on je htio biti kralj. Ja moram priznati da je prema meni bio korektan i da nije dopuštao da me se proganja, ali on je jednostavno bio preveliki egocentrik. Sjecam se kad je formiran HDZ u Zagrebu, pozvali su me da govorim, premda sam, formalno, bio u Hrvatskoj demokratskoj stranci kod brace Marka i Vladimira Veselice. Došao sam i poceo govoriti o parlamentarizmu, trodiobi vlasti, kad vidim odjednom da je Tudman skocio kao lud s jednog kraja na drugi, došao je do Manolica, poceo mu nešto govoriti. Poslije, kad sam došao iza govornice Manolic mi je šapnuo "nemoj više o parlamentarizmu, on je ljut, nece da cuje o tome. Sad imamo prijelazni period i moramo imati svu vlast u rukama." - Suradivali ste i s drugim predsjednikom koji nije ima baš previše demokratskih navada Josipom Brozom Titom. Je li Tudman bio njegova kopija? - Ma, ne mogu se njih dvojica uopce usporedivati. Pokušavao ga je Tudman kopirati, ali bio je daleko od njega. Znate, ja sam radio na uspostavi odnosa izmedu tadašnje SR Njemacke i Jugoslavije, o tome ce se dosta moci citati u mojoj knjizi. Sjecam se da je bilo otpora, general Vlado Popovic tvrdio je da to ne treba ciniti, pa sam Titu objašnjavao da tamo radi jako puno naših ljudi i da im treba omoguciti normalan život. Na kraju sam dobio i zahvalnicu njemacke Vlade. Tudman je bio egocentrik, mislio je da se cijeli svijet vrtio oko njega. Nakon rata družio se s Jeftom Šašicem, generalom KOS-a, bio mu je kucni prijatelj sve dok ga general Ivan Gošnjak nije otjerao iz Beograda. I drugi general Radojica Nenezic, takoder ekstremist, bio mu je prijatelj. Tudman je bio personalac i sigurno je da su sve znali, znali su i za zlocine nakon rata. A Gošnjaka sam poznavao još od 1943. godine. Sjecam se kad se spremala Vatrogasna olimpijada 1965. godine. Bila je to treca Olimpijada, prva je bila u Njemackoj, druga u Francuskoj, ni na jednoj nisu bili zajedno Istok i Zapad. Izbor je pao na Jugoslaviju i kako su karlovacki vatrogasci bili medu najboljima, ja sam se odlucio izboriti da olimpijada dode u Karlovac, premda su bili veliki otpori, svi su htjeli da to dobije neki veliki grad. Pazite, bio je to prvi put da Istok i Zapad zajedno sudjeluju. Ja sam se u Beogradu zaista izborio za Karlovac, ali problemi na terenu su bili preveliki, pa sam nazvao Tita. Primio me na Brionima, no kako ga je tada zvao grcki kralj Ðorde zbog rata Židova i Arapa da ga pita što ce poduzeti nesvrstani i Tito zove Gošnjaka da mi bude domacin umjesto njega. I kod rucka pricamo o Karlovcu, jer je Gošnjak bio komandant Druge armije kad se gradila Jugoturbina i pita me "daj mi reci, molim te, šta radi onaj ludi Tudman u Zagrebu". Rekao sam "druže generale, ja ga malo vidim", jer smo se stvarno malo vidali, a meni ce Gošnjak: "Znaš šta, on mi je radio takve probleme u Beogradu, da ga više nisam mogao braniti pred generalima. I onda sam odlucio da ga pošaljem u Zagreb, dali mu cin generala, nek se s njim zabavlja Vlado Bakaric." Radio je razne intrige, bavio se tracevima, miješao se u nogomet... SANADER I BiH - Sjecate li se Ive Sanadera, današnjeg premijera , iz prvih godina rata? - Jednom sam bio kod njega kad mi je trebalo produžiti diplomatsku putovnicu, a kasnije sam imao uvid u njegov razgovor s prvom suradnicom Ala Gorea, zamjenika americkog predsjednika. Ona je tražila od Sanadera da se Hrvatska vojska povuce iz Bosne i Hercegovine, a Sanader ju je uvjeravao da u BiH nema hrvatske vojske. Ona ga je pitala kako je moguce da su u BiH hrvatske registracijske plocice i hrvatski novac, no on je uporno tvrdio kako su to pojedinacni dogadaji i kako Hrvatska nema ništa s dogadajima u BiH. HDZ PROTIV MIRA Iz dijela stenograma sa sjednice Vrhovnog državnog vijeca Republike Hrvatske održane 2. srpnja 1991. godine, dan nakon Kirova ubojstva, jasno se oslikava kakva je atmosfera vladala u vrhu hrvatske vlasti. Glavnu rijec imao je, naravno, Franjo Tudman i on je odmah objavio da je imenovao novog ministra unutarnjih poslova Onesina Cvitana . Potom je rekao: "Gospodin Josip Boljkovac je, znaci, time osloboden te dužnosti radi odlaska na novu dužnost. To je, kako bi se reklo, koliko istina, toliko tek jedno obrazloženje za javnost." Tudman hvali Boljkovcevu ulogu, istice kako je ona bila znacajna posebno "prema tom srpskom elementu", jer je "Joža pokazao zamjetnu dozu spremnosti na razgovore". No, Tudman zatim tvrdi: "Takva njegova politika u cjelini, a osobito na podrucju unutrašnjih poslova, nailazila je na otpore, narocito kod onih naših ljudi, pa i ekstremnih krugova, hrvatskih"... te zakljucuje kako "smo iscrpili te njegove metode i naše metode da sada moramo prici malo striktnije na provedbu tih metoda unutarnjih poslova, policijskih." Pri kraju ulomka iz stenograma Tudman priznaje da je Boljkovac nailazio na velike otpore "u redovima vladajuce HDZ-ovske sredine i stranke". U Tudmanovu izlaganju nije bilo ni rijeci o atentatu na Reihl-Kira. Pise: Vladimir MATIJANIC
  2. Rat počeo napadom Hrvata na Srbe Tuđman je želeo rat po svaku cenu, po tom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske. Vladislav Jovanović: Boljkovčeva tvrdnja samo je potvrda onoga što se od prvog trenutka znalo Bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman želeo je rat po svaku cenu, a ono što se događalo u Hrvatskoj bio je građanski rat koji je bio posledica dogovora Slobodana Miloševića i Tuđmana - tvrdi u intervjuu za frankfurtske Vesti bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac. „Kada me je Branimir Glavaš za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku, s obrazloženjem kako je to uradio da bi se Osijek zaštitio od tenkova JNA, ja sam rekao da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije bila priznata, deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije“, preneo je Boljkovac ono što su, kako je rekao, prećutali hrvatski mediji. Svedočenje „Rekao sam da su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska. To je deo mog svedočenja o napadu koji su organizovali Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, ambrustima, na Borovo Selo. Kao što su tada napali Srbe u tom selu da bi isprovocirali rat, iz istog razloga su srušili i most u Osijeku. To je bio građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja. Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu, a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine“, rekao je bivši šef hrvatske policije. Pomalo neočekivano, priznanje bivšeg prvog policajca Hrvatske gotovo da nije iznenadilo nikoga u Srbiji. Osim, možda, tobože borce za ljudska prava, poput Nataše Kandić i Sonje Biserko, i brojne srpske neprijatelje koji su gotovo dve decenije, zdušno i neumorno, obmanjivali svetsku javnost da je Srbija kriva za rat i da je izvršila nekakvu agresiju na Hrvatsku. Vladislav Jovanović, bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova SFRJ i SRJ od 1991. do 1995. godine, kaže za Glas javnosti da je Boljkovčeva izjava da je Hrvatska isključivi krivac rat - apsolutno tačna! - NJegova tvrdnja samo je potvrda onoga što se od prvog trenutka znalo i na šta je Srbija upozoravala skoro dvadeset godina - da nije bilo srpske agresije na Hrvatsku, nego su Srbi iz Hrvatske bili prinuđeni na samoodbranu. To je Boljkovčeva naknadna pamet za činjenično stanje. I sam Tuđman je posle „Bljeska“ i „Oluje“ prećutno priznao da je rat bio neophodan da bi Hrvatska dobila nezavisnost“ - podseća Jovanović. Da li je bilo dogovora Komentarišući Boljkovčeve navode da su se Tuđman i Milošević dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja Posavina za Krajinu, Jovanović ističe da je to spekulacija koja se ustalila na Zapadu i u Hrvatskoj, ali koja ne stoji. „Koliko je meni poznato, dogovora nije bilo. Tuđman je posle Dejtona rekao da je Posavina izgubljena u ratu i nema mesta za takve tvrdnje“, kaže Vladislav Jovanović. Nekadašnji sekretar Vlade Republike Srpske Krajine (od 1993. do 1995. godine) Savo Štrbac smatra i da je Hrvatska kriva za rat, ali i da je bilo dogovora dvojice bivših predsednika. - Tuđman je svojevremeno rekao, parafraziram, „da nismo hteli rat, ne bi ga ni bilo“, odnosno „da bez krvi ne možemo dobiti državu“. Ta Boljkovčeva teza da je Hrvatska kriva za rat stoji i verujem da će u eventualnoj srpskoj protivtužbi protiv ove države za genocid biti potkrepljeno njegovo svedočenje. To je samo jedan od brojnih dokaza da je Hrvatska htela rat po svaku cenu. Kada je reč o dogovoru Tuđmana i Miloševića, sve ide ka pravcu da je sporazuma - ipak bilo! Iako nemam nekih materijalnih dokaza za ove tvrdnje, podsetiću na sledeće dve ključne činjenice. Kada smo mi u Krajini prihvatili Vensov plan, koji nije prejudicirao političko rešenje, tadašnja SFRJ je garantovala da će nam priteći u pomoć, ako bude potrebno. I drugo, uoči pada Krajine, mi smo na pregovorima u Ženevi 2. i 3. avgusta 1995. godine prihvatili i plan Z4, ali Hrvati to nisu uradili. Ispostavilo se da su pregovori bili obična farsa jer je agresija na RSK izvršena već narednog dana, 4. avgusta. Činjenica je da SFRJ i Srbija nisu ništa uradile i nisu nam pritekle u pomoć, iako je bilo obećano - ističe Savo Štrbac. GALBRAJTOV NOŽ POD GRLO MILOŠEVIĆU Gubitak Republike Srpske Krajine Jovanović ocenjuje kao maksimalistički cilj Srba da budu nezavisni od Hrvatske a koji je bio - nerealan. Na pitanje zašto Srbija nije ništa preduzela za vreme sloma Krajine, Jovanović kaže da pretpostavlja da je Milošević dobio ultimatum SAD. „Dan uoči pada Krajine Miloševića je posetio američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt. Nisam prisustvovao sastanku, ali pretpostavljam da je Galbrajt stavio Miloševiću „nož pod grlo“ da se Srbija ne meša. Verujem da je bilo i direktne pretnje bombardovanjem Srbije kako bi se zaustavila svaka srpska vojna reakcija“, ističe Jovanović. NAMERA Boljkovac tvrdi da je Tuđmanu cilj bio rat po svaku cenu. „Rat nije bio nužnost već namera. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske“, podvukao je on, dodajući da je bio protiv rata, što dokazuje da nijedan Srbin nije bio otpušten iz tadašnje hrvatske policije dok je on bio ministar, pa je zbog toga bio meta hrvatske emigracije koja je želela da ga ubije. Izvor: Glas Javnosti 13.02.2009
  3. Puno srece zdravljai i veselja Moderatorima i svim clanovima KF u Novoj Godini 2009
  4. U SELU KRILJEVO NA KOSOVU I METOHIJI, POSLE JUČERAŠNJEG ZLOČINA, VIŠE NEMA NIJEDNOG ŽIVOG SRBINA Ubili babu i dedu u rođenoj kući! Stric mi se pre nekoliko nedelja žalio da mu prete i da im noću neko stalno lupa na prozore i vrata, ali nije mogao da vidi ko je Beograd - Stanko i Stanica Bogdanović, jedini Srbi u selu Kriljevo na Kosovu i Metohiji, pronađeni su mrtvi juče ujutru u svojoj kući. Beživotna tela dvoje Srba pronašao je njihov komšija Albanac koji je, videvši da se starci već dva dana ne pojavljuju u njegovoj radnji, gde su inače kupovali hleb, otišao do njihove kuće da vidi šta se sa njima dešava. Prema rečima, meštana susednog srpskog sela Strezovci, Albanac koji je pronašao tela pokojnika rekao je da su ulazna vrata Bogdanovića bila otključana, a da se iz kuće osećao neki čudan smrad. - Kada je ušao, Stankovo telo je zatekao na krevetu, a Stanicu kraj prozora. Oboje su bili mrtvi. On je i pozvao policiju, i celo selo je blokirano od tada. Tu su islednici iz Euleksa i KPS-a. Uža rodbina je obaveštena, a kako su nam rekli, oni nisu policiji dozvolili da tela odnesu na obdukciju dok oni ne dođu. Mi ne sumnjamo da su stari Bogdanovići ubijeni, jer u ovom kraju imam dosta pljački, posebno starijih Srba, koji žive sami - kažu meštani obližnjeg sela. Bratanici pokojnih Bogdanovića policija nije dozvolila da vidi leševe svojih bližnjih, niti su joj dozvolili da uđe u kuću. - Stric Stanko mi se pre nekoliko nedelja žalio da mu prete i da im noću neko stalno lupa na prozore i vrata, ali nije mogao da vidi ko je - rekla je ona za Glas, ne želeći da otkriva svoje ime, jer živi na Kosmetu i plaši se za svoju porodicu. I predsednik opština Kosovska Kamenica Boban Jevtić, koga je KPS obavestila o smrti Bogdanovića, kaže da sumnja da je reč o ubistvu. On je za KIM radio izjavio da „iz pouzdanih izvora ima saznanja da je dvoje staraca ubijeno“. - To sam saznao od očevica, ne bih da ga imenujem zbog njegove bezbednosti, ali on ih je pronašao i to video - rekao je Jevtić. Regionalni portparol Kosovske policijske službe Ismet Hašani, međutim, u izjavi za Glas kaže „da zasada nema znakova nasilja nad telima bračnog parom Stanka i Stanice Bogdanović“ koji su pronađeni mrtvi u svojoj kući. - Radi se o starijim ljudima koji imaju preko 70 godina. Prema dosadašnjim nalazima lekara, isključena je mogućnost da je bračni par Bogdanović ubijen. Tela su prebačena u bolnicu u Prištini, a detaljne informacije mogu se znati tek posle obdukcionog nalaza. Na lice mesta izašli su i domaći i međunarodni istražitelji, tužioci koji su obavljali uviđaj. Ali ono što može sa sigurnošću da kaže je da na njihovim telima nisu nađeni nikakvi tragovi nasilja. U kući ništa nije ispreturano, a policija je pronašla nešto novca. Meštani sela su rekli u razgovoru sa policijom da su oboje bili jako bolesni i da su nas obavestili kada su primetili da niko ne izlazi iz kuće nekoliko dana - kaže Hasani, uz napomenu da se zbog zbog porodice i ostalih članova rodbine ne šire lažne vesti i dezinformacije, jer mogućnost ubistva je isključena. Stanica i Stojan Bogdanović bili su jedini Srbi u selu Kriljevo, koje se nalazi nadomak administrativne linije prema Medveđi. Izvor:Glas Javnosti subota 6. decembar 2008.
  5. Poziv na dijalog Hrvatske i Srbije Igmanska inicijativa pozvala je vlade Hrvatske i Srbije da počnu pregovore o otvorenim pitanjima proizašlim iz raspada bivše Jugoslavije i rata koji je usledio. Poslanici vladajuće koalicije u Srbiji i LDP podržavaju ideju o uspostavljanju Saveta poverenja. SRS protiv, SNS se pita "čemu to". Igmanska inicijativa, koja okuplja više od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, podržala je ideju predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca da se uspostavi Savet poverenja između Hrvatske i Srbije. U otvorenom pismu dvema vladama, koje su potpisali Aleksandar Popov za Srbiju, Zoran Pusić za Hrvatsku i Vehid Šehić za BiH, ističe se da je u odnosima Hrvatske i Srbije naročito zabrinjavajuće pogoršanje odnosa među vladama. "Zemlje koje nisu u stanju da kroz dijalog i mehanizme bilateralnih pregovora rešavaju svoje međusobne probleme i sporove i koje vrućom retorikom pogoršavaju stanje u regionu rade na sopstvenu štetu diskreditujući sami sebe kao partnere i kandidate za ulazak u veliku zajednicu evropskih naroda", ističe se u pismu Igmanske inicijative. Mediji prenose izjavu Popova da je Hrvatska tužbu za genocid protiv Srbije pripremila još 1999. godine, pri čemu je izrazio žaljenje zbog toga jer se ništa nije uradilo kako bi se otklonili razlozi za postojanje te tužbe, kao i protivtužbe koju je najavila Srbija. Vladajuća koalicija u Srbiji podržava inicijativu U interesu je srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji da se odnosi dve države, bez obzira na tužbe i kontratužbu, odvijaju i da se omogući život ljudima na obe strane, rekla je portparolka DS-a Jelena Trivan. "Srbija podržava sve takve inicijative", rekla je Trivan novinarima u Skupštini Srbije. Poslanik SPS-a Đorđe Milićević je, takođe, rekao da podržava inicijativu Pupovca, ali da podržava i pokretanje kontratužbe protiv Hrvatske, kako bi se konačno saznala istina. "Mislim da je ideja (Pupovca) zasnovana na onom što je Srbija pokušavala da učini tokom proteklog vremenskog perioda, da ono što se dešavalo u prošlosti ostavimo tamo gde treba da ostane, da tu knjigu zatvorimo i da i Srbija i Hrvatska krenu u jedan evropski put", rekao je Milićević. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović smatra da i Srbija i Hrvatska treba zajedno da rade na izgradnji većeg stepena poverenja između dve države, a kao problem naveo je činjenicu "da je za to potreban politički zaokret". Potenciranje nacionalnih pitanja i podizanje nacionalnih tenzija je posledica odsustva jasne politike i vizije kojom bi se odgovorilo na probleme, ocenio je
  6. Ljiljana sta da kazem nego da te pohvalim svaka cast hvala ti na predivnoj i poucnoj pesmi. pozdrav Jovi
  7. Ubijen zbog Kosova Razlog za likvidaciju Zorana Đinđića leži u njegovom pojačanom interesovanju za rešavanje pitanja statusa južne srpske pokrajine BEOGRAD - Džon Slejter, bivši načelnik Skotland jarda i nekadašnji savetnik Dušana Mihajlovića, potvrdio je juče da su Englezi upozoravali Zorana Đinđića na opasnost od atentata. Takođe, Slejter je kao „koještarije“ odbacio optužbe da je britanska tajna služba umešana u Đinđićevo ubistvo. O svemu ovome bezbednosni analitičari imaju različita gledišta. Darko Trifunović s Fakulteta za bezbednost tvrdi da ključ atentata na premijera treba tražiti u dve stvari. - Đinđić se nekoliko meseci pred ubistvo okrenuo nacionalnoj politici i pokrenuo pitanja Kosova i Metohije i Republike Srpske. Sigurno da jednom proevropskom, demokratskom premijeru, koji sarađuje s Hagom, niste mogli da objasnite zašto Kosovo ne sme da bude u Srbiji. Druga stvar je što je Đinđić odlučio da raščisti s organizovanim kriminalom i preseče lanac švercera cigareta - kaže Trifunović. On ističe da zbog traljave istrage još nemamo čistu situaciju oko toga ko je naručio ubistvo premijera, ali smatra da iza toga stoji isti krug ljudi koji je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog nedeljnika Nacional. Njegov kolega s istog fakulteta Zoran Dragišić smatra da je moguće da je neka tajna služba znala za pripremu atentata na Đinđića i pokušala da ga upozori. On kao nelogičnu odbacuje mogućnost da je engleska služba umešana u atentat. Dragišić potvrđuje i izjavu Slejtera da su Nemci vodili računa o bezbednosti premijera. - Nemci su upozorili Đinđića da nije bezbedan u svom stanu na Studentskom trgu, pa je na kraju morao da pređe u rezidenciju na Dedinju. Njegovo ubistvo je politički motivisano, a političari koji su ga naručili su i dalje zaštićeni. Prilikom atentata popustio je spoljni prsten obezbeđenja, odnosno obaveštajno odeljenje - procenjuje Dragišić. Bezbednosni analitičar Milovan Drecun kaže za Kurir da su Đinđićevi stavovi u vezi s Kosmetom presudno uticali da padne u nemilost Zapada. - Ne znam da li Britanci stoje iza ubistva Đinđića, ali znam da su atentati specijalitet njihovih tajnih službi. Naročito su majstori za saobraćajne nesreće, po tome su poznati u svetu. Oni na ovim prostorima igraju veoma prljavu ulogu, a javna je tajna da su dobro pozicionirani u našim službama bezbednosti - tvrdi Drecun. Kako kaže, britanski obaveštajci stoje i iza dizanja u vazduh autobusa „Nišekspresa“ na Kosovu pre više godina. ŠIPTARI ILI ZAPAD Iza planiranja atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića krajem 2002. stoje albanski mafijaški klanovi Osmani i Selimi, koji operišu u zapadnoj Evropi, a povod za to je bio njegov zaokret u politici rešavanja kosovskog problema. Ovu informaciju Kurir je već objavljivao, pozivajući se na izvore bliske obaveštajnim krugovima. Naime, do plana o likvidaciji je došlo kad je Đinđić promenio retoriku o pitanju Kosova i kad je otpočeo tajnu diplomatsku ofanzivu da se izbori za novo rešenje. - Kosovski Albanci su odustali od plana jer su ljudi iz zapadnih obaveštajnih službi bili jako besni kad su saznali šta se dešava. Bukvalno su naredili Šiptarima da se ne mešaju i da je to njihov problem - izjavio je tada neimenovani sagovornik Kurira. 25.11.2008 Izvor:Kurir
  8. Rat na Kosovu! Da bi spasao svoju vladu, Hašim Tači planira da u selu Brđani, nadomak Kosovske Mitrovice, isprovocira sukob koji će se preneti na celi KiM PRIŠTINA - Predsednik vlade Kosova Hašim Tači moraće da prihvati Euleks na način na koji to predviđa plan sa šest tačaka generalnog sekretara UN, uprkos protivljenju velike većine kosovskih Albanaca, što ozbiljno dovodi u opasnost opstanak njegove vlade, tvrdi izvor Kurira, inače visoki funkcioner UN u Prištini. - Izgleda da je prištinska vlada nasela i na nagovor Amerikanaca definitivno odbila šest tačaka generalnog sekretara UN. Čitava priča plasirana je da bi se sprečila podela Kosova. Sada, međutim, Tači mora da prihvati Euleks, koji će, bez obzira na protivljenje Albanaca, sasvim sigurno početi da radi od sutra, srede 26. novembra - kaže naš izvor i otkriva scenario koji je osmislio Tači kako bi sačuvao svoju poziciju. - Velika napetost uskoro bi trebalo da kulminira u selu Brđani nadomak Kosovske Mitrovice, na liniji razdvajanja između srpskog i albanskog dela. Sukob u ovom selu trebalo bi da se prenese na sve srpske enklave u centralnom Kosovu, a potom bi međunarodne snage žestoko reagovale i uvele vojnu strahovladu u krajevima koji su naseljeni Srbima - tvrdi izvor Kurira. Naš sagovornik tvrdi da je veoma izvesno da će novim talasom nasilja Tači spasti svoju vladu i sebe, ali da će stvoriti krizu niskog intenziteta koja će dugo trajati. - Amerikanci su postavili igru i polako napuštaju Kosovo. Bio je običaj da zamenik šefa Unmika bude Amerikanac. Sada to nije slučaj i time jasno svima stavljaju do znanja da je za njih Kosovo završena priča, nezavisna i nedeljiva država. S druge strane, Tači je u strašnom problemu. Godinama je tajno sa Beogradom pregovarao o podeli Kosova, a zbog poslednjih događaja Albanci su sasvim mobilisani protiv podele, protiv šest tačaka, protiv Euleksa - kaže naš izvor. Zvonimir Stević, predsednik Koordinacionog tela za KiM, kaže da je čuo za pretnje nasiljem. - To su poznate albanske metode. I za širu javnost i za međunarodnu zajednicu. Kad god izgube na političkom polju, pribegavaju nasilju i nemirima. Oni sve vreme, bez kazne, otvoreno prete nasiljem. Naravno, nisu sami! Uz pomoć svojih mentora sa Zapada i u SAD, pretnje su sastavni deo njihovih pregovaračkih argumenata. Imali smo napad na osnovnu školu u Lipljanu, sukobe u Kosovskoj Mitrovici, ali nadam se da će ovoga puta razum pobediti. Unmik i Kfor i dalje imaju kompletnu odgovornost za bezbednost na KiM - zaključuje Stević. VARNICA U BRĐANIMA Više od 500 Srba u naselju Brđani kod Kosovske Mitrovice već mesec dana živi u gotovo opsadnom stanju. Noću se čuju rafali iz pravca albanskog sela Muađere, a ujutru Srbe bude sirene za vazdušnu opasnost! Najnoviji problem isprovocirao je Albanac koji navodno silno želi da sagradi kuću u srpskom delu naselja. Kako je isplanirano, sukob bi trebalo da počne baš na građevini, gde bi Albanci bili izloženi oružanom "napadu Srba". 25.11.2008 Izvor:Kurir
  9. BND otvara kosovski krug Nemačka odbacila optužbe vezane za navodnu umešanost u bombaški napad na kancelariju Evropske unije u Prištini. Ni određivanje pritvora trojici kontroverznih Nemaca ni malo nije razjasnilo okolnosti napada, motive, kao ni počinioce. Hapšenje rezultat tenzija na liniji Priština-Berlin nastalih zbog odluke Tačijeve vlade da odbaci plan UN. Nemačka vlada odbacila je optužbe vlasti u Prištini da je umešana u bombaški napad na kancelariju predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, naglašavajući da je svaka pomisao da je Berlin na bilo koji način mešan u taj incident "apsurdna". "Apsurdna je i pomisao da je Nemačka unešana u terorističke napade", rekao je portparol vlade u Berlinu Tomas Šteg, ne želeći, međutim, da komentariše optužbe da su trojica osumnjičenih agenti nemačke obaveštajne službe, BND. Kosovska policija uhapsila je tri nemačka državljana, pod sumnjom da su 14. novembra bacili oko 200 grama TNT-a na sedište predstavnika EU Pitera Fejta, ali, ni nakon serije saopštenja i prilično zapaljivih izjava, nisu predočeni nikakvi dokazi da je ta grupa zaista i umešana u napad. Još manje jasni su mogući motivi Nemaca da bace bombu na kancelariju EU. Nemci besni Nemački zvaničnici, mada je Berlin, uz SAD, bio najozbiljniji donator razvojnih projekata na Kosovu i glavna uzdanica prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti sredinom februara, bili su prilično besno kada su kosovske televizijske stanice objavile snimak vezanih navodnih špijuna na putu ka sudnici. Tužilac u Prištini, Feti Tunizliju naveo je da su trojica Nemaca bombu postavili u nameri da ometu proces raspoređivanja misije Evropske unije, zbog čega im, ukoliko budu osuđeni preti kazna od 20 godina zatvora. Tužilaštvo je, takođe, navelo da je kod trojice Nemaca pronađeno oružje, kao i fotografije i skice zgrade u kojoj se nalazi kancelarija Petera Fejta, kao i da je u toku istraga o mogućoj vezi ovog incidenta da ranijim bombaškim napadima na pripadnike UNMIK-a. BND, čiji će se direktor Ernst Urlau krajem sedmice suočiti sa parlamentarnom komisijom zbog navoda da su trojica Nemaca, navodnih agenata, na Kosovu boravili bez znanja kosovskih vlasti, te da nisu imali diplomatske pasoše, još uvek se nije oglasila povodom ovog slučaja. Borba frakcija unutar Tačijeve vlade Nezvanično, službenici BND su odbacili mogućnost da su njeni agenti bili umešani u napad, prebacujući odgovornost na neku od brojnih organizacija kosovskih Albanaca koje se protive novom planu UN o rekonfiguraciju UNMIK-a i raspoređivanju Euleksa, preteći da bi takav razvoj događaja mogao predstavljati i uvod u nove sukobe. Službenici BND, na čije se izjave poziva nemački "Bild", smatraju da su hapšenje i tridesetodnevni pritvor za nemačke agente, suštinski, pokazatelj unutrašnjopolitičke borbe unutar kabineta Hašima Tačija, pri čemu je, ovaj put, prevladala "anti-evropska" frakcija. Međusobne optužbe Prištine i Nemačke predstavljaju nastavak razmene oštrih reči između zvaničnika dve strane, koja je rezultat odbijanja lidera kosovskih Albanaca da pristanu na plan generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, ali i nedavnih demonstracija koje su organizovale Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, pokret za samoopredeljenje "Vetevendosje" i veterani Oslobodilačke vojske Kosova. 25.11.2008 Izvor:RTS
  10. Ruski brodovi u Venecueli Flota ruskih ratnih brodova stiže danas u Venecuelu da učestvuje u zajedničkoj pomorskoj vežbi u vodama te karibske zemlje, rekao je venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Vežba se podudara sa posetom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji treba da stigne u Venecuelu u sredu u okviru južnoameričke turneje tokom koje će još posetiti Brazil i Kubu. Venecuela, članica organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), je čvrsti saveznik Rusije na američkom kontinentu još od hladnog rata i Moskva vidi svoje bliske veze sa Čavesom kao odgovor na pojačani američki uticaj blizu ruskih granica na Kavkazu. Čaves je rekao da cilj te vežbe nije da razljuti Vašington koji je najveći kupac venecuelanske nafte ali i česta meta njegovih oštrih kritika. "Nema provokacija, već se samo radi o izgradnji odnosa, i što je najvažnije, o rađanju višepolarnog sveta", rekao je Čaves. Američka vlada ne smatra da je Medvedevljev put u Venecuelu značajan i portparol Stejt dipartmenta Šon Makormak je rekao da nema sumnje ko je vodeća vojna i ekonomska sila u regionu. Makormak je rekao i da će Vašington pažljivo pratiti vežbu ali da ne veruje da će "nekoliko ruskih brodova u Karibima sa Venecuelancima zabrinuti bilo koga". 25.11.2008 Izvor:RTS
  11. Napadnuti hrvatski novinari u Crnoj Gori Na novinarsku ekipu zadarske Televizije "VOX", koja je u Podgorici radila direktan televizijski prenos košarkake utakmice između Budućnosti i Zadra, na putu prema Budvi, pucano iz automobila, ali niko nije povređen. U službenom vozilu "VOX" televizije su se u trenutku napada nalazili novinari Igor Jelenić-Toto i Slavica Vulin, sukomentator Čedomir Ćiro Perinčić i vozač Ante Tarokić. Novinar Igor Jelenić-Toto je rekao da je do incidenta došlo oko 23 sata, na putu od Podgorice prema Budvi, u blizini Cetinja. Muška ruka je, dok ih je preticao crveni neregistrovani Golf, spustila prozor, izvadila pištolj i ispalila dva metka u vazduh. Jelenić-Toto je naglasio kako nije pucano direktno prema njihovom vozilu već iznad njega i da je to bila čista slučajnost, jer su tog dana Crnogorci imali neko slavlja pa su u večernjim satima mnogi bili pod uticajem alkohola. 25.11.2008 Izvor:RTS
  12. Priština i Berlin sve dalji Drzavna Obavjestajna Sluzba Nemacke Bar jedan od trojice Nemaca umešan je u napad na zgradu Međunarodne civilne kancelarije, tvrdi nemački list "Zidojče cajtung". Kosovska vlada navodno ima snimak na kojem se vidi kako jedan od osumnjičenih baca eksploziv na sedište EU u Prištini. Uhapseni Nemacki Agenti Kosovska policija, kako tvrdi list ''Zidojče cajtung'', ima video-zapis na kome se može videti kako jedan od uhapšenih nemačkih agenata baca eksploziv u dvorište Međunarodne civilne kancelarije. Snimak je, kako piše list, prosleđen i nemačkim vlastima, koje su taj dokaz odbacile, jer je nemoguće prepoznati lica osobe koja je bacila eksploziv na prištinsku kancelariju Evropske unije. List, takođe, navodi da su kosovske vlasti, pre hapšenja, "duže vreme prisluškivali" navodne bombaše, koji su, svojevremeno, iz vojske te države, Bundesvera, prešli u obaveštajnu službu BND. Nemački obaveštajci odbacili su optužbe vlasti u Prištini, uzvraćajući da se, zapravo, radi o unutrašnjopolitičkom obračunu struja u vladi Hašima Tačija, prouzorokovanom dogovoru Evropske unije,
  13. Njemacka televizija prenosi da njihovi eksperti nevjeruju da su Njemacki agenti umjesani u teroristicki napad na kosovu. iz razloga posto je Njemacka najveci investitor poslije USA na Kosovu.
  14. PREDSTAVNICI NEMAČKIH OPOZICIONIH PARTIJA TRAŽE HITAN IZVEŠTAJ DRŽAVE O RADU TAJNIH SLUŽBI Šta BND radi na Kosovu i Metohiji? BERLIN - Hapšenje trojice Nemaca na Kosovu i Metohiji koji su prema priznanju Savezne obaveštajne službe (BND), njeni agenti, izazvalo je reakcije opozicije u Nemačkoj i zahteve da vlada u Berlinu razjasni ceo slučaj. Savezni poslanik opozicione partije „Zeleni“ Kristijan Štrebele je zatražio da vlada u Berlinu što je moguće pre pruži odgovor i naglasio da će, ukoliko se to ne dogodi, zahtevati posebnu sednicu parlamentarne Komisije za kontrolu rada obaveštajnih službi. Savezna vlada bi se, prema mišljenju Štrebela, koji je član te Komisije, morala izjasniti o slučaju hapšenja Nemaca, zbog sumnje da su umešani u aktiviranje eksplozivne naprave u dvorištu Međunarodne civilne kancelarije (MCK) na Kosmetu. I iz redova liberala, najjače nemačke opozicione stranke, stigli su zahtevi za razjašnjenje hapšenja. Nemačko Ministarstvo inostranih poslova je, bez iznošenja detalja, samo potvrdilo hapšenje Nemca na Kosovu i da je nemačka ambasada u Prištini u kontaktu s lokalnim vlastima, dok BND o celom slučaju, za sada, nije iznela nikakav komentar. BND se o ovom slučaju nije izjasnila, a jedan portparol službe je, kako prenosi ‘Špigl’, rekao da ni u sledećim danima ne treba očekivati komentare BND. Uhapšenima je određen pritvor od 30 dana, a državno tužilaštvo tereti ih za „terorizam“ i „povezanost sa jednom obaveštajnom službom“, izjavio je Adem Ademi, advokat jednog od osumnjičenih u subotu uveče u Prištini, preneo je nemački radio Dojče vele iz Kelna. Mediji prenose tvrdnje uhapšenih da su oni, zapravo, samo istraživali mesto eksplozije. Navodno, pripadnici BND su pokušavali da rasvetle okolnosti napada na predstavništvo EU. Hapšenje Nemaca je, prema ocenama ‘Špigla’ izazvalo diplomatske komplikacije na relaciji Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu i vlasti u Prištini. List navodi da, očito, delatnost agenata BND na Kosmetu, nije bila zvanično prijavljena, mada je uobičajeno da države akredituju pripadnike tajnih službi kod vlade zemlje domaćina. 24.11.2008 Izvor:Glas Javnosti