jovi

Members
  • Content Count

    774
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by jovi

  1. JOSIP BOLJKOVAC, BIVŠI MINISTAR UNUTARNJIH POSLOVA, O ATENTATU NA REIHL-KIRA, GLAVAŠU, ŠEKSU, TUÐMANU, TITU, BOSNI I SVOJIM MEMOARIMA KIR JE UBIJEN ODLUKOM DRŽAVNOG VRHA Danas sam siguran, Kir je ubijen odlukom vrha hrvatske države, a Branimir Glavaš i Vladimir Šeks proveli su tu odluku. Ubijen je 1. srpnja 1991. godine, a 27. lipnja došao je kod mene i rekao mi "odluka je donesena, ja cu biti ubijen". Nisam mu vjerovao. Spominjao je da mu prijeti opasnost od Glavaša i Šeksa. Morate znati da je Kir bio krunski svjedok, bio je protiv rušenja srpskih kuca, pucanja po Borovu Selu i srpskim selima. Gudelj je samo realizator. A Tudman na sastanku na kojem se govorilo o mojoj smjeni, dan nakon ubojstva, niti jednom rijecju ne spominje Reihl-Kira Josip Boljkovac, visoki hrvatski dužnosnik s pocetka devedesetih, umirovljenicke dane provodi u okolici Karlovca, u svojoj staroj vikendici, gdje priprema memoare. Kako njegovo politicko sjecanje obuhvaca i Drugi svjetski rat i poratno razdoblje, Hrvatsko proljece, te osamostaljenje Hrvatske, nema sumnje da ce vrlo brzo postati intrigantno politicko štivo. Naime, Boljkovac je imao znacajnu rolu šezdesetih godina u politickih odnosa izmedu Jugoslavije i Savezne Republike Njemacke, ali i u organizaciji policije nakon prvih višestranackih izbora 1990. godine. Bio je ministar unutarnjih poslova u prvoj HDZ-ovoj Vladi koju je vodio Stipe Mesic, odradio je dio mandata i u drugoj, pod rukovodstvom Josipa Manolica, potom je imao istaknutu ulogu u UNS-u, tadašnjoj krovnoj špijunskoj organizaciji. No, aktualno izrucenje Antuna Gudelja, ubojice Josipa Reihl-Kira, nacelnika osjecke policije, usmjerilo je pocetak razgovora u kojemu neke informacije prvi put javno izgovara. - Danas sam siguran, Kir je ubijen odlukom vrha hrvatske države, a Branimir Glavaš i Vladimir Šeks proveli su tu odluku. Šeksov udjel - Šeks? - Pa on je tamo bio glavni. Ali, da biste znali što se dogadalo treba se sjetiti 25. sijecnja 1991. godine, kada je Predsjedništvo Jugoslavije, u prisustvu Franje Tudmana i hrvatskog izaslanstva, odlucilo da se Armija stavi u prvi stupanj mirnodopskog stanja, a bila je u prvom stupnju pripravnosti i da se u Hrvatskoj razoruža rezervni sastav policije. I mislim da je 8. svibnja 1991. godine provedena demobilizacija, Hrvatska je to, dakle, službeno prihvatila i vratila dio oružja. No, u isto vrijeme, iz HDZ-a u Osijeku pozivaju Reihl-Kira i daju mu zadatak da mobilizira sav rezervni sastav, i da ga, naravno, naoruža, suprotno ovom zakljucku. Takvu zapovijed potpisao je Ivan Cvitkovic, tadašnji predsjednik osjeckog HDZ-a. Drugim rijecima, oni su u Osijeku srušili dogovor Predsjedništva Jugoslavije i Hrvatske. A zna se da se tamo ništa nije dogadalo bez Šeksa i Glavaša. Gudelj je samo realizator. - Kir Vam je to i osobno najavio? - Imam dokument iz kojega je jasno što se od njega tražilo. Osim toga, Kir je u cetvrtak 27. lipnja 1991. godine došao kod mene u Ministarstvo. Imali smo bezgranicno povjerenje jedan u drugog, borili smo se za mir. Inace, zanimljivo je da sam tada Kira primio nakon što sam se vratio iz Backe Palanke gdje sam razgovarao s Radmilom Bogdanovicem, Miloševicevim ministrom unutarnjih poslova i Mihaljom Kertesom, Miloševicevim pouzdanikom. Vec tada Bogdanovic je govorio da su se "šefovi dogovorili". Dakle, po povratku u Zagreb razgovarao sam s Kirom koji je vec bio s mojim pomocnikom Slavkom Degoricijom. Sjeo je kod mene i rekao mi "odluka je donesena, ja cu biti ubijen". Nisam mu vjerovao. Negdje pri kraju razgovora u sobu je uletio Degoricija i rekao mi "ministre, Kira hitno povlacimo u Zagreb, on je u opasnosti". Dogovorili smo se da najkasnije u nedjelju 30. lipnja bude u Zagrebu, no, tada su mu isforsirali te nesretne razgovore u Tenji na koje je išao kada mu je propucan automobil. - Vjerojatno je rekao tko mu prijeti? - Spominjao je Glavaša i Šeksa. Morate znati da je Kir bio krunski svjedok, bio je protiv rušenja srpskih kuca, pucanja po Borovu Selu i srpskim selima. Bio je protiv planova za ubijanje. Vozac iz MUP-a - Aludirate na epizodu koju ste opisali u seriji "Smrt Jugoslavije", kada ste tvrdili da su Gojko Šušak, bivši ministar obrane , Vice Vukojevic, današnji sudac Ustavnog suda i Branimir Glavaš pucali na Borovo Selo? - Da. Vukojevic, Šušak, Glavaš i još neki, došli su po Kira da ih odvede u Borovo Selo, tamu su pucali iz armbrusta po barikadama. Jedan je armbrust pao u kukuruz i donesen mi je u Ministarstvo, a ja, ministar, nemam pojma ni o cemu. Ono što mogu reci jest da je covjek koji je vozio armbruste i zolje u Borovo Selo i sada na visokom položaju u Ministarstvu unutarnjih poslova. On je iz Bosne, dobro je kotirao u hrvatskoj policiji. Necu mu sada reci ime, jer u krajnjoj liniji, on i nije najvažnija osoba. Važnije je utvrditi tko je naredio akciju. Inace, u cijeloj toj gužvi Šušak je izgubio pištolj, s kojim je general JNA Blagoje Adžic mahao na sjednici Predsjedništva, samo se nije znalo ciji je. Kir me obavijestio da je Šuškov. Stranke u policiji - Što je od toga znao Tudman? - Znao je sve. Vidjet cete iz stenograma sastanka na kojoj se govorilo o mojoj smjeni on niti jednom rijecju ne spominje ubojstvo Reihl-Kira. A ubijen mu je nacelnik policije, Goran Zobundžija, predsjednik Izvršnog vijeca i Milan Kneževic, odbornik Opcinske skupštine. Cilj je bio rat po svaku cijenu kako bi se stvorila mogucnost podjele Bosne. Kir je smetao jer je bio za mirnu opciju. - Smijenjeni ste nakon Kirova ubojstva, no i dalje ostajete bliski vlasti? - Službeno, nisam smijenjen, ali su pritisci na mene bili preveliki, pa je ispalo kao da odlazim zbog prelaska na novu dužnost. Tudman se tri puta sastajao sa mnom i tražio da prihvatim UNS. Vidio sam kuda sve to ide i odbio sam ga, pa mi se onda požalio da ce na koncu ostati sam. Vjerojatno je pomalo bio svjestan da ga razaraju razni šušci, bobani, borasi, da mu pomalo izmicu kontroli. Na kraju je Manolic preuzeo UNS, a ja sam bio pomalo operativac, po strani. Tada se pocinjalo i s montiranjem nove opreme za prisluškivanje, a tim se poslom bavio ovaj koji danas vodi Telekom. - Mudrinic? - Da. - Ako ste zaista bili za mirnu opciju kako ste uopce mogli raditi u takvoj vlasti koja je, tvrdite, nastojala izazvati rat? - Moj dolazak u HDZ bio je na Manolicev pritisak, prihvatio sam tu stranku u zadnji cas. No, cim sam postao ministar unutarnjih poslova, zabranio sam clanstvo u strankama, zamrznuo sam svoje clanstvo u HDZ-u. Znao sam da u policiji treba sacuvati postojeci status, nikoga ne otpuštati, a tamo gdje je nesrazmjer, tamo izvršiti novu popunu. Svi ministri su me podržali da u policiji ostane postojece stanje i u mojemu mandatu nije bilo ni smjena, ni otpuštanja po nacionalnom kriteriju. A prihvacanje dužnosti ministra unutarnjih poslova od mene je tražio osobno Tudman. - Cinjenica je da ste bili ministar u vrijeme prvih stradanja hrvatskih policajaca. Krvavi Uskrs i pogibija Josipa Jovica na Plitvicama, te masakr u Borovom Selu bili su zapravo pravi pocetak rata u Hrvatskoj. - Gledajte, tada ste imali prilican kaos u vrhu vlasti gdje su se borile dvije opcije ratna i mirnodopska. Morate znati da je u to vrijeme general Martin Špegelj zastupao tezu da treba napasti kasarne jugoslavenske vojske, dakle, novake, bila je pripremljena i akcija koja je trebala zapoceti 12. prosinca 1990. godine, pola sata iza ponoci. Istina, ta struktura nije imala policiju na svojoj strani, ali su uspjeli iskoristiti dio policajaca uz ciju su pomoc na svoju ruku poslali telegrame na teren da pocinju napadi na kasarne. Špegelj mi je govorio da ce se vojska predati kad pukne prva mina, a zapravo bi se dogodilo suprotno. Armija bi krenula tenkovima i zapocelo bi rušenje. No, kako sam veci dio policije imao uz sebe i kako je ona još bila multinacionalna, odjednom su reagirali s terena. Zvali su me nacelnici i pitali šta da rade. Rekao sam im da ce dobiti obavijest i tada sam im poslao dokument koji me spasio Haaga. U njemu jasno naglašavam da su sve poruke o napadima na vojarne neregularne i da organi i službe unutarnjih poslova mogu postupati jedino po naredbi Ministarstva unutarnjih poslova. - Da, ali krvavi se Uskrs dogodio? - U toj akciji na Plitvicama bio je nažalost jedan mrtav, Josip Jovic, a i on je poginuo od singapurskog metka iz americke pumparice, dakle, iz puške koju su imali naši. I kad sam to rekao, protiv mene je pokrenuta hajka u Hrvatskoj. Jovic je pogoden u magli i na mojemu stolu bio je izvještaj u kojemu je stalo da je analizom utvrdeno da je pogoden našim metkom. Plan je bio provesti akciju kojom bismo sprijecili da nas pobunjenici presijeku popola. Nažalost, autobus u kojemu je bio Rojs se pokvario, dio snaga stigao je prekasno i u magli su se jednostavno pomiješali s pobunjenicima, nije se vidjelo tko na koga puca. Inace, prvi covjek u odori hrvatskog policajca kojega su ubili pobunjeni Srbi, bio je Goran Alavanja, Srbin. On je ubijen 17. listopada 1990. godine kod Obrovca, sjecam se da sam njegovoj obitelji poslao vijenac i sucut. - Smatrate li Borovo Selo svojim neuspjehom? - S tom akcijom nisam imao nikakve veze. Ali da bih Vam to objasnio moramo se vratiti malo unatrag. Kada je uspostavljena nova vlast Tudman je tražio da Vice Vukojevic uzme temeljnu policiju. Sad shvatite odnose: šef države nareduje da mi on bude pomocnik i da preuzme svu oružanu policiju. Ja mu je uzmem i predam Jošku Moricu. Vice zove Tudmana, Tudman me pita zašto sam mu uzeo policiju. Rekao sam mu da mu je to previše za Vicu, da on ne smije voditi oružanu formaciju. Osim toga, ne vjerujem mu, a Moric je bolji policajac. Vice je htio imati što bolji nadzor nad policijom. Tih je dana Vice cesto išao u Osijek, Borovo Selo, Vukovar, bio je zajedno s Glavašem , Šuškom i Šeksom, stalno je nešto radio iza mojih leda. S druge strane, Ante Markovic, savezni premijer, i ja dogovorili smo se da Tudmana pokušamo nagovoriti da smijeni Veljka Kadijevica, saveznog ministra obrane, i da na njegovo mjesto dode general Anton Tus koji je tada vodio zrakoplovstvo. Ante i ja otišli smo kod Tudmana i Ante mu to predloži, a Tudman kaže da se ne slaže. Markovic mu je objašnjavao da ce izbiti prljavi rat ako ne smijenimo Kadijevica, da je Kadijevic u krugu ljudi koji je zaostao i ratnicki raspoložen, koji bi sve razarao. No, Tudman je uporno tvrdio da nema razloga za to, da rata nece biti. Nakon tog sastanka, bez Tudmanova znanja otišao sam u Novi Vinodolski na sastanak s Tusom. Našli smo se u kuci moga pomocnika i pricali u cetiri oka. On je bio ugledan, utjecajan, zapovijedao je zrakoplovstvom i protuzracnom obranom, prijateljevao je s glavnim tajnikom NATO-a. I dogovorili smo da idemo mirno, da se u vojsci sacuva postojece stanje i kad smo se planirali razici na radiju cujemo da je u Borovu Selu 21 ranjen, a 11 mrtvih. Možete zamisliti mene, ministra i njega, generala, on u sebi mora misliti "tko je ova budala, sa mnom razgovara o miru, a ide u rat". Problijedio sam, izgubio skoro kompas, govorio sam "koji je to zlocinac uradio." Sjecam se da sam ga uvjeravao da je sve to uradeno iza mojih leda. Poslije sam saznao da su akciju dogovorili Šušak i Vukojevic i skupina zapovjednika oko njih, i da su nakon moga sastanka s Tudmanom i Markovicem poslali Degoriciju, moga pomocnika, kod Tudmana, da dobiju njegov placet. Vukojeviceva naredba - Dakle, iza svega je stajao Tudman? - Da. Vjerujem da je htio zaoštriti odnose, jer se bojao da ce Tus postati ministar obrane i da bi to moglo ugroziti njegov dogovor s Miloševicem. Degoricija je poslije na VONS-u priznao da je on išao kod Tudmana po placet i Tudmana su uvjeravali da ce sve ici glatko, a spremili su akciju u kojoj su s autobusima išli na cijevi, to je ludost. Iz svega što sam saznao kasnije, Vice Vukojevic i Gojko Šušak, uradili su to protiv moje volje, cak ni Kir, nacelnik policije u Osijeku, nije imao pojma što se dogada u Borovom Selu. Da smo tada postavili Tusa Tudman i Miloševic teško bi ostvarili plan podjele Bosne. Kasnije sam iz njemackih izvora dobio i dokument iz kojega proizlazi da je general Milivoje Petkovic naredivao povlacenje Hrvata iz Posavine. Kriminalci su nas uvukli u rat, Šušak i Boban su odlucivali. A Boban je bio agent, baš kao i Tuta, ako cemo iskreno ni Šarinic nije bio daleko. Dobar dio društva oko Tudmana radio je za razne službe. Šarinic je bio francuski covjek, poslije da ne govorim za koga je sve radio. Inace, nije bio ratoboran, nije bio za ratnu opciju, ali kod Miloševica je mogao kad je htio i sam je rekao da je bio kod njega mnogo puta, što dosta toga govori. - To je vrijeme bilo obilježeno i akcijama koje su se mogle objasniti i kao oblik državnog terora: ubojstva , sustavno miniranje antifašistickih spomenika, sve to stvaralo je dojam da država dirigira teroristicke aktivnosti. Jeste li imali saznanja o terorizmu pod državnom kontrolom? - Tocno je da je iza mnogih zlocina stajao dio državne mašinerije. Više od tri tisuce antifašistickih spomenika srušeno je po Hrvatskoj i siguran sam da je iza toga stajao Gojko Šušak, a on je, kako znamo, bio glavni iza Tudmana. Šušak je naredio da se razori cak i cvijet u Jasenovcu, jedan od tih koji su dobili taj nalog danas je general. Medutim, decki nisu htjeli ici tako daleko. Znam i da je kad je dignut spomenik na Mirogoju kod vojnog ordinarija Jurja Jezerinca bila bogata vecera kojom je obilježeno to rušenje. Znam da su na veceri bili Mladen Schwartz sa ženom i Vontin sin sa ženom (Nenad Ivankovic , novinar op. a.). Iza takvih dogadaja stajala je desna frakcija državne vlasti i dio policije. Rat za Bosnu - Iz mnogih Vaših istupa stjece se dojam da se ne slažete s važecim povijesnim tumacenjem po kojemu je rat Hrvatskoj bio nametnut? - Rat nije bio nužnost, nego stvar dogovora, a krajnji je cilj bila podjela Bosne i Hercegovine. To je bio plan Slobodana Miloševica i Franje Tudmana. I ta prica da je tada stvorena hrvatska država nije tocna. Mi smo hrvatsku državu imali vec u republickom Ustavu iz 1972. godine na kojemu sam radio. U uvodu toga Ustava stoji: "Socijalisticka Republika Hrvatska suverena je država." A Tudman je srušio tu suverenu državu, a ne stvorio, on je htio biti kralj. Ja moram priznati da je prema meni bio korektan i da nije dopuštao da me se proganja, ali on je jednostavno bio preveliki egocentrik. Sjecam se kad je formiran HDZ u Zagrebu, pozvali su me da govorim, premda sam, formalno, bio u Hrvatskoj demokratskoj stranci kod brace Marka i Vladimira Veselice. Došao sam i poceo govoriti o parlamentarizmu, trodiobi vlasti, kad vidim odjednom da je Tudman skocio kao lud s jednog kraja na drugi, došao je do Manolica, poceo mu nešto govoriti. Poslije, kad sam došao iza govornice Manolic mi je šapnuo "nemoj više o parlamentarizmu, on je ljut, nece da cuje o tome. Sad imamo prijelazni period i moramo imati svu vlast u rukama." - Suradivali ste i s drugim predsjednikom koji nije ima baš previše demokratskih navada Josipom Brozom Titom. Je li Tudman bio njegova kopija? - Ma, ne mogu se njih dvojica uopce usporedivati. Pokušavao ga je Tudman kopirati, ali bio je daleko od njega. Znate, ja sam radio na uspostavi odnosa izmedu tadašnje SR Njemacke i Jugoslavije, o tome ce se dosta moci citati u mojoj knjizi. Sjecam se da je bilo otpora, general Vlado Popovic tvrdio je da to ne treba ciniti, pa sam Titu objašnjavao da tamo radi jako puno naših ljudi i da im treba omoguciti normalan život. Na kraju sam dobio i zahvalnicu njemacke Vlade. Tudman je bio egocentrik, mislio je da se cijeli svijet vrtio oko njega. Nakon rata družio se s Jeftom Šašicem, generalom KOS-a, bio mu je kucni prijatelj sve dok ga general Ivan Gošnjak nije otjerao iz Beograda. I drugi general Radojica Nenezic, takoder ekstremist, bio mu je prijatelj. Tudman je bio personalac i sigurno je da su sve znali, znali su i za zlocine nakon rata. A Gošnjaka sam poznavao još od 1943. godine. Sjecam se kad se spremala Vatrogasna olimpijada 1965. godine. Bila je to treca Olimpijada, prva je bila u Njemackoj, druga u Francuskoj, ni na jednoj nisu bili zajedno Istok i Zapad. Izbor je pao na Jugoslaviju i kako su karlovacki vatrogasci bili medu najboljima, ja sam se odlucio izboriti da olimpijada dode u Karlovac, premda su bili veliki otpori, svi su htjeli da to dobije neki veliki grad. Pazite, bio je to prvi put da Istok i Zapad zajedno sudjeluju. Ja sam se u Beogradu zaista izborio za Karlovac, ali problemi na terenu su bili preveliki, pa sam nazvao Tita. Primio me na Brionima, no kako ga je tada zvao grcki kralj Ðorde zbog rata Židova i Arapa da ga pita što ce poduzeti nesvrstani i Tito zove Gošnjaka da mi bude domacin umjesto njega. I kod rucka pricamo o Karlovcu, jer je Gošnjak bio komandant Druge armije kad se gradila Jugoturbina i pita me "daj mi reci, molim te, šta radi onaj ludi Tudman u Zagrebu". Rekao sam "druže generale, ja ga malo vidim", jer smo se stvarno malo vidali, a meni ce Gošnjak: "Znaš šta, on mi je radio takve probleme u Beogradu, da ga više nisam mogao braniti pred generalima. I onda sam odlucio da ga pošaljem u Zagreb, dali mu cin generala, nek se s njim zabavlja Vlado Bakaric." Radio je razne intrige, bavio se tracevima, miješao se u nogomet... SANADER I BiH - Sjecate li se Ive Sanadera, današnjeg premijera , iz prvih godina rata? - Jednom sam bio kod njega kad mi je trebalo produžiti diplomatsku putovnicu, a kasnije sam imao uvid u njegov razgovor s prvom suradnicom Ala Gorea, zamjenika americkog predsjednika. Ona je tražila od Sanadera da se Hrvatska vojska povuce iz Bosne i Hercegovine, a Sanader ju je uvjeravao da u BiH nema hrvatske vojske. Ona ga je pitala kako je moguce da su u BiH hrvatske registracijske plocice i hrvatski novac, no on je uporno tvrdio kako su to pojedinacni dogadaji i kako Hrvatska nema ništa s dogadajima u BiH. HDZ PROTIV MIRA Iz dijela stenograma sa sjednice Vrhovnog državnog vijeca Republike Hrvatske održane 2. srpnja 1991. godine, dan nakon Kirova ubojstva, jasno se oslikava kakva je atmosfera vladala u vrhu hrvatske vlasti. Glavnu rijec imao je, naravno, Franjo Tudman i on je odmah objavio da je imenovao novog ministra unutarnjih poslova Onesina Cvitana . Potom je rekao: "Gospodin Josip Boljkovac je, znaci, time osloboden te dužnosti radi odlaska na novu dužnost. To je, kako bi se reklo, koliko istina, toliko tek jedno obrazloženje za javnost." Tudman hvali Boljkovcevu ulogu, istice kako je ona bila znacajna posebno "prema tom srpskom elementu", jer je "Joža pokazao zamjetnu dozu spremnosti na razgovore". No, Tudman zatim tvrdi: "Takva njegova politika u cjelini, a osobito na podrucju unutrašnjih poslova, nailazila je na otpore, narocito kod onih naših ljudi, pa i ekstremnih krugova, hrvatskih"... te zakljucuje kako "smo iscrpili te njegove metode i naše metode da sada moramo prici malo striktnije na provedbu tih metoda unutarnjih poslova, policijskih." Pri kraju ulomka iz stenograma Tudman priznaje da je Boljkovac nailazio na velike otpore "u redovima vladajuce HDZ-ovske sredine i stranke". U Tudmanovu izlaganju nije bilo ni rijeci o atentatu na Reihl-Kira. Pise: Vladimir MATIJANIC
  2. Rat počeo napadom Hrvata na Srbe Tuđman je želeo rat po svaku cenu, po tom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske. Vladislav Jovanović: Boljkovčeva tvrdnja samo je potvrda onoga što se od prvog trenutka znalo Bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman želeo je rat po svaku cenu, a ono što se događalo u Hrvatskoj bio je građanski rat koji je bio posledica dogovora Slobodana Miloševića i Tuđmana - tvrdi u intervjuu za frankfurtske Vesti bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac. „Kada me je Branimir Glavaš za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku, s obrazloženjem kako je to uradio da bi se Osijek zaštitio od tenkova JNA, ja sam rekao da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije bila priznata, deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije“, preneo je Boljkovac ono što su, kako je rekao, prećutali hrvatski mediji. Svedočenje „Rekao sam da su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska. To je deo mog svedočenja o napadu koji su organizovali Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, ambrustima, na Borovo Selo. Kao što su tada napali Srbe u tom selu da bi isprovocirali rat, iz istog razloga su srušili i most u Osijeku. To je bio građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja. Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu, a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine“, rekao je bivši šef hrvatske policije. Pomalo neočekivano, priznanje bivšeg prvog policajca Hrvatske gotovo da nije iznenadilo nikoga u Srbiji. Osim, možda, tobože borce za ljudska prava, poput Nataše Kandić i Sonje Biserko, i brojne srpske neprijatelje koji su gotovo dve decenije, zdušno i neumorno, obmanjivali svetsku javnost da je Srbija kriva za rat i da je izvršila nekakvu agresiju na Hrvatsku. Vladislav Jovanović, bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova SFRJ i SRJ od 1991. do 1995. godine, kaže za Glas javnosti da je Boljkovčeva izjava da je Hrvatska isključivi krivac rat - apsolutno tačna! - NJegova tvrdnja samo je potvrda onoga što se od prvog trenutka znalo i na šta je Srbija upozoravala skoro dvadeset godina - da nije bilo srpske agresije na Hrvatsku, nego su Srbi iz Hrvatske bili prinuđeni na samoodbranu. To je Boljkovčeva naknadna pamet za činjenično stanje. I sam Tuđman je posle „Bljeska“ i „Oluje“ prećutno priznao da je rat bio neophodan da bi Hrvatska dobila nezavisnost“ - podseća Jovanović. Da li je bilo dogovora Komentarišući Boljkovčeve navode da su se Tuđman i Milošević dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja Posavina za Krajinu, Jovanović ističe da je to spekulacija koja se ustalila na Zapadu i u Hrvatskoj, ali koja ne stoji. „Koliko je meni poznato, dogovora nije bilo. Tuđman je posle Dejtona rekao da je Posavina izgubljena u ratu i nema mesta za takve tvrdnje“, kaže Vladislav Jovanović. Nekadašnji sekretar Vlade Republike Srpske Krajine (od 1993. do 1995. godine) Savo Štrbac smatra i da je Hrvatska kriva za rat, ali i da je bilo dogovora dvojice bivših predsednika. - Tuđman je svojevremeno rekao, parafraziram, „da nismo hteli rat, ne bi ga ni bilo“, odnosno „da bez krvi ne možemo dobiti državu“. Ta Boljkovčeva teza da je Hrvatska kriva za rat stoji i verujem da će u eventualnoj srpskoj protivtužbi protiv ove države za genocid biti potkrepljeno njegovo svedočenje. To je samo jedan od brojnih dokaza da je Hrvatska htela rat po svaku cenu. Kada je reč o dogovoru Tuđmana i Miloševića, sve ide ka pravcu da je sporazuma - ipak bilo! Iako nemam nekih materijalnih dokaza za ove tvrdnje, podsetiću na sledeće dve ključne činjenice. Kada smo mi u Krajini prihvatili Vensov plan, koji nije prejudicirao političko rešenje, tadašnja SFRJ je garantovala da će nam priteći u pomoć, ako bude potrebno. I drugo, uoči pada Krajine, mi smo na pregovorima u Ženevi 2. i 3. avgusta 1995. godine prihvatili i plan Z4, ali Hrvati to nisu uradili. Ispostavilo se da su pregovori bili obična farsa jer je agresija na RSK izvršena već narednog dana, 4. avgusta. Činjenica je da SFRJ i Srbija nisu ništa uradile i nisu nam pritekle u pomoć, iako je bilo obećano - ističe Savo Štrbac. GALBRAJTOV NOŽ POD GRLO MILOŠEVIĆU Gubitak Republike Srpske Krajine Jovanović ocenjuje kao maksimalistički cilj Srba da budu nezavisni od Hrvatske a koji je bio - nerealan. Na pitanje zašto Srbija nije ništa preduzela za vreme sloma Krajine, Jovanović kaže da pretpostavlja da je Milošević dobio ultimatum SAD. „Dan uoči pada Krajine Miloševića je posetio američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt. Nisam prisustvovao sastanku, ali pretpostavljam da je Galbrajt stavio Miloševiću „nož pod grlo“ da se Srbija ne meša. Verujem da je bilo i direktne pretnje bombardovanjem Srbije kako bi se zaustavila svaka srpska vojna reakcija“, ističe Jovanović. NAMERA Boljkovac tvrdi da je Tuđmanu cilj bio rat po svaku cenu. „Rat nije bio nužnost već namera. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske“, podvukao je on, dodajući da je bio protiv rata, što dokazuje da nijedan Srbin nije bio otpušten iz tadašnje hrvatske policije dok je on bio ministar, pa je zbog toga bio meta hrvatske emigracije koja je želela da ga ubije. Izvor: Glas Javnosti 13.02.2009
  3. Puno srece zdravljai i veselja Moderatorima i svim clanovima KF u Novoj Godini 2009
  4. U SELU KRILJEVO NA KOSOVU I METOHIJI, POSLE JUČERAŠNJEG ZLOČINA, VIŠE NEMA NIJEDNOG ŽIVOG SRBINA Ubili babu i dedu u rođenoj kući! Stric mi se pre nekoliko nedelja žalio da mu prete i da im noću neko stalno lupa na prozore i vrata, ali nije mogao da vidi ko je Beograd - Stanko i Stanica Bogdanović, jedini Srbi u selu Kriljevo na Kosovu i Metohiji, pronađeni su mrtvi juče ujutru u svojoj kući. Beživotna tela dvoje Srba pronašao je njihov komšija Albanac koji je, videvši da se starci već dva dana ne pojavljuju u njegovoj radnji, gde su inače kupovali hleb, otišao do njihove kuće da vidi šta se sa njima dešava. Prema rečima, meštana susednog srpskog sela Strezovci, Albanac koji je pronašao tela pokojnika rekao je da su ulazna vrata Bogdanovića bila otključana, a da se iz kuće osećao neki čudan smrad. - Kada je ušao, Stankovo telo je zatekao na krevetu, a Stanicu kraj prozora. Oboje su bili mrtvi. On je i pozvao policiju, i celo selo je blokirano od tada. Tu su islednici iz Euleksa i KPS-a. Uža rodbina je obaveštena, a kako su nam rekli, oni nisu policiji dozvolili da tela odnesu na obdukciju dok oni ne dođu. Mi ne sumnjamo da su stari Bogdanovići ubijeni, jer u ovom kraju imam dosta pljački, posebno starijih Srba, koji žive sami - kažu meštani obližnjeg sela. Bratanici pokojnih Bogdanovića policija nije dozvolila da vidi leševe svojih bližnjih, niti su joj dozvolili da uđe u kuću. - Stric Stanko mi se pre nekoliko nedelja žalio da mu prete i da im noću neko stalno lupa na prozore i vrata, ali nije mogao da vidi ko je - rekla je ona za Glas, ne želeći da otkriva svoje ime, jer živi na Kosmetu i plaši se za svoju porodicu. I predsednik opština Kosovska Kamenica Boban Jevtić, koga je KPS obavestila o smrti Bogdanovića, kaže da sumnja da je reč o ubistvu. On je za KIM radio izjavio da „iz pouzdanih izvora ima saznanja da je dvoje staraca ubijeno“. - To sam saznao od očevica, ne bih da ga imenujem zbog njegove bezbednosti, ali on ih je pronašao i to video - rekao je Jevtić. Regionalni portparol Kosovske policijske službe Ismet Hašani, međutim, u izjavi za Glas kaže „da zasada nema znakova nasilja nad telima bračnog parom Stanka i Stanice Bogdanović“ koji su pronađeni mrtvi u svojoj kući. - Radi se o starijim ljudima koji imaju preko 70 godina. Prema dosadašnjim nalazima lekara, isključena je mogućnost da je bračni par Bogdanović ubijen. Tela su prebačena u bolnicu u Prištini, a detaljne informacije mogu se znati tek posle obdukcionog nalaza. Na lice mesta izašli su i domaći i međunarodni istražitelji, tužioci koji su obavljali uviđaj. Ali ono što može sa sigurnošću da kaže je da na njihovim telima nisu nađeni nikakvi tragovi nasilja. U kući ništa nije ispreturano, a policija je pronašla nešto novca. Meštani sela su rekli u razgovoru sa policijom da su oboje bili jako bolesni i da su nas obavestili kada su primetili da niko ne izlazi iz kuće nekoliko dana - kaže Hasani, uz napomenu da se zbog zbog porodice i ostalih članova rodbine ne šire lažne vesti i dezinformacije, jer mogućnost ubistva je isključena. Stanica i Stojan Bogdanović bili su jedini Srbi u selu Kriljevo, koje se nalazi nadomak administrativne linije prema Medveđi. Izvor:Glas Javnosti subota 6. decembar 2008.
  5. Poziv na dijalog Hrvatske i Srbije Igmanska inicijativa pozvala je vlade Hrvatske i Srbije da počnu pregovore o otvorenim pitanjima proizašlim iz raspada bivše Jugoslavije i rata koji je usledio. Poslanici vladajuće koalicije u Srbiji i LDP podržavaju ideju o uspostavljanju Saveta poverenja. SRS protiv, SNS se pita "čemu to". Igmanska inicijativa, koja okuplja više od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, podržala je ideju predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca da se uspostavi Savet poverenja između Hrvatske i Srbije. U otvorenom pismu dvema vladama, koje su potpisali Aleksandar Popov za Srbiju, Zoran Pusić za Hrvatsku i Vehid Šehić za BiH, ističe se da je u odnosima Hrvatske i Srbije naročito zabrinjavajuće pogoršanje odnosa među vladama. "Zemlje koje nisu u stanju da kroz dijalog i mehanizme bilateralnih pregovora rešavaju svoje međusobne probleme i sporove i koje vrućom retorikom pogoršavaju stanje u regionu rade na sopstvenu štetu diskreditujući sami sebe kao partnere i kandidate za ulazak u veliku zajednicu evropskih naroda", ističe se u pismu Igmanske inicijative. Mediji prenose izjavu Popova da je Hrvatska tužbu za genocid protiv Srbije pripremila još 1999. godine, pri čemu je izrazio žaljenje zbog toga jer se ništa nije uradilo kako bi se otklonili razlozi za postojanje te tužbe, kao i protivtužbe koju je najavila Srbija. Vladajuća koalicija u Srbiji podržava inicijativu U interesu je srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji da se odnosi dve države, bez obzira na tužbe i kontratužbu, odvijaju i da se omogući život ljudima na obe strane, rekla je portparolka DS-a Jelena Trivan. "Srbija podržava sve takve inicijative", rekla je Trivan novinarima u Skupštini Srbije. Poslanik SPS-a Đorđe Milićević je, takođe, rekao da podržava inicijativu Pupovca, ali da podržava i pokretanje kontratužbe protiv Hrvatske, kako bi se konačno saznala istina. "Mislim da je ideja (Pupovca) zasnovana na onom što je Srbija pokušavala da učini tokom proteklog vremenskog perioda, da ono što se dešavalo u prošlosti ostavimo tamo gde treba da ostane, da tu knjigu zatvorimo i da i Srbija i Hrvatska krenu u jedan evropski put", rekao je Milićević. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović smatra da i Srbija i Hrvatska treba zajedno da rade na izgradnji većeg stepena poverenja između dve države, a kao problem naveo je činjenicu "da je za to potreban politički zaokret". Potenciranje nacionalnih pitanja i podizanje nacionalnih tenzija je posledica odsustva jasne politike i vizije kojom bi se odgovorilo na probleme, ocenio je
  6. Ljiljana sta da kazem nego da te pohvalim svaka cast hvala ti na predivnoj i poucnoj pesmi. pozdrav Jovi
  7. Ubijen zbog Kosova Razlog za likvidaciju Zorana Đinđića leži u njegovom pojačanom interesovanju za rešavanje pitanja statusa južne srpske pokrajine BEOGRAD - Džon Slejter, bivši načelnik Skotland jarda i nekadašnji savetnik Dušana Mihajlovića, potvrdio je juče da su Englezi upozoravali Zorana Đinđića na opasnost od atentata. Takođe, Slejter je kao „koještarije“ odbacio optužbe da je britanska tajna služba umešana u Đinđićevo ubistvo. O svemu ovome bezbednosni analitičari imaju različita gledišta. Darko Trifunović s Fakulteta za bezbednost tvrdi da ključ atentata na premijera treba tražiti u dve stvari. - Đinđić se nekoliko meseci pred ubistvo okrenuo nacionalnoj politici i pokrenuo pitanja Kosova i Metohije i Republike Srpske. Sigurno da jednom proevropskom, demokratskom premijeru, koji sarađuje s Hagom, niste mogli da objasnite zašto Kosovo ne sme da bude u Srbiji. Druga stvar je što je Đinđić odlučio da raščisti s organizovanim kriminalom i preseče lanac švercera cigareta - kaže Trifunović. On ističe da zbog traljave istrage još nemamo čistu situaciju oko toga ko je naručio ubistvo premijera, ali smatra da iza toga stoji isti krug ljudi koji je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog nedeljnika Nacional. Njegov kolega s istog fakulteta Zoran Dragišić smatra da je moguće da je neka tajna služba znala za pripremu atentata na Đinđića i pokušala da ga upozori. On kao nelogičnu odbacuje mogućnost da je engleska služba umešana u atentat. Dragišić potvrđuje i izjavu Slejtera da su Nemci vodili računa o bezbednosti premijera. - Nemci su upozorili Đinđića da nije bezbedan u svom stanu na Studentskom trgu, pa je na kraju morao da pređe u rezidenciju na Dedinju. Njegovo ubistvo je politički motivisano, a političari koji su ga naručili su i dalje zaštićeni. Prilikom atentata popustio je spoljni prsten obezbeđenja, odnosno obaveštajno odeljenje - procenjuje Dragišić. Bezbednosni analitičar Milovan Drecun kaže za Kurir da su Đinđićevi stavovi u vezi s Kosmetom presudno uticali da padne u nemilost Zapada. - Ne znam da li Britanci stoje iza ubistva Đinđića, ali znam da su atentati specijalitet njihovih tajnih službi. Naročito su majstori za saobraćajne nesreće, po tome su poznati u svetu. Oni na ovim prostorima igraju veoma prljavu ulogu, a javna je tajna da su dobro pozicionirani u našim službama bezbednosti - tvrdi Drecun. Kako kaže, britanski obaveštajci stoje i iza dizanja u vazduh autobusa „Nišekspresa“ na Kosovu pre više godina. ŠIPTARI ILI ZAPAD Iza planiranja atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića krajem 2002. stoje albanski mafijaški klanovi Osmani i Selimi, koji operišu u zapadnoj Evropi, a povod za to je bio njegov zaokret u politici rešavanja kosovskog problema. Ovu informaciju Kurir je već objavljivao, pozivajući se na izvore bliske obaveštajnim krugovima. Naime, do plana o likvidaciji je došlo kad je Đinđić promenio retoriku o pitanju Kosova i kad je otpočeo tajnu diplomatsku ofanzivu da se izbori za novo rešenje. - Kosovski Albanci su odustali od plana jer su ljudi iz zapadnih obaveštajnih službi bili jako besni kad su saznali šta se dešava. Bukvalno su naredili Šiptarima da se ne mešaju i da je to njihov problem - izjavio je tada neimenovani sagovornik Kurira. 25.11.2008 Izvor:Kurir
  8. Rat na Kosovu! Da bi spasao svoju vladu, Hašim Tači planira da u selu Brđani, nadomak Kosovske Mitrovice, isprovocira sukob koji će se preneti na celi KiM PRIŠTINA - Predsednik vlade Kosova Hašim Tači moraće da prihvati Euleks na način na koji to predviđa plan sa šest tačaka generalnog sekretara UN, uprkos protivljenju velike većine kosovskih Albanaca, što ozbiljno dovodi u opasnost opstanak njegove vlade, tvrdi izvor Kurira, inače visoki funkcioner UN u Prištini. - Izgleda da je prištinska vlada nasela i na nagovor Amerikanaca definitivno odbila šest tačaka generalnog sekretara UN. Čitava priča plasirana je da bi se sprečila podela Kosova. Sada, međutim, Tači mora da prihvati Euleks, koji će, bez obzira na protivljenje Albanaca, sasvim sigurno početi da radi od sutra, srede 26. novembra - kaže naš izvor i otkriva scenario koji je osmislio Tači kako bi sačuvao svoju poziciju. - Velika napetost uskoro bi trebalo da kulminira u selu Brđani nadomak Kosovske Mitrovice, na liniji razdvajanja između srpskog i albanskog dela. Sukob u ovom selu trebalo bi da se prenese na sve srpske enklave u centralnom Kosovu, a potom bi međunarodne snage žestoko reagovale i uvele vojnu strahovladu u krajevima koji su naseljeni Srbima - tvrdi izvor Kurira. Naš sagovornik tvrdi da je veoma izvesno da će novim talasom nasilja Tači spasti svoju vladu i sebe, ali da će stvoriti krizu niskog intenziteta koja će dugo trajati. - Amerikanci su postavili igru i polako napuštaju Kosovo. Bio je običaj da zamenik šefa Unmika bude Amerikanac. Sada to nije slučaj i time jasno svima stavljaju do znanja da je za njih Kosovo završena priča, nezavisna i nedeljiva država. S druge strane, Tači je u strašnom problemu. Godinama je tajno sa Beogradom pregovarao o podeli Kosova, a zbog poslednjih događaja Albanci su sasvim mobilisani protiv podele, protiv šest tačaka, protiv Euleksa - kaže naš izvor. Zvonimir Stević, predsednik Koordinacionog tela za KiM, kaže da je čuo za pretnje nasiljem. - To su poznate albanske metode. I za širu javnost i za međunarodnu zajednicu. Kad god izgube na političkom polju, pribegavaju nasilju i nemirima. Oni sve vreme, bez kazne, otvoreno prete nasiljem. Naravno, nisu sami! Uz pomoć svojih mentora sa Zapada i u SAD, pretnje su sastavni deo njihovih pregovaračkih argumenata. Imali smo napad na osnovnu školu u Lipljanu, sukobe u Kosovskoj Mitrovici, ali nadam se da će ovoga puta razum pobediti. Unmik i Kfor i dalje imaju kompletnu odgovornost za bezbednost na KiM - zaključuje Stević. VARNICA U BRĐANIMA Više od 500 Srba u naselju Brđani kod Kosovske Mitrovice već mesec dana živi u gotovo opsadnom stanju. Noću se čuju rafali iz pravca albanskog sela Muađere, a ujutru Srbe bude sirene za vazdušnu opasnost! Najnoviji problem isprovocirao je Albanac koji navodno silno želi da sagradi kuću u srpskom delu naselja. Kako je isplanirano, sukob bi trebalo da počne baš na građevini, gde bi Albanci bili izloženi oružanom "napadu Srba". 25.11.2008 Izvor:Kurir
  9. BND otvara kosovski krug Nemačka odbacila optužbe vezane za navodnu umešanost u bombaški napad na kancelariju Evropske unije u Prištini. Ni određivanje pritvora trojici kontroverznih Nemaca ni malo nije razjasnilo okolnosti napada, motive, kao ni počinioce. Hapšenje rezultat tenzija na liniji Priština-Berlin nastalih zbog odluke Tačijeve vlade da odbaci plan UN. Nemačka vlada odbacila je optužbe vlasti u Prištini da je umešana u bombaški napad na kancelariju predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, naglašavajući da je svaka pomisao da je Berlin na bilo koji način mešan u taj incident "apsurdna". "Apsurdna je i pomisao da je Nemačka unešana u terorističke napade", rekao je portparol vlade u Berlinu Tomas Šteg, ne želeći, međutim, da komentariše optužbe da su trojica osumnjičenih agenti nemačke obaveštajne službe, BND. Kosovska policija uhapsila je tri nemačka državljana, pod sumnjom da su 14. novembra bacili oko 200 grama TNT-a na sedište predstavnika EU Pitera Fejta, ali, ni nakon serije saopštenja i prilično zapaljivih izjava, nisu predočeni nikakvi dokazi da je ta grupa zaista i umešana u napad. Još manje jasni su mogući motivi Nemaca da bace bombu na kancelariju EU. Nemci besni Nemački zvaničnici, mada je Berlin, uz SAD, bio najozbiljniji donator razvojnih projekata na Kosovu i glavna uzdanica prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti sredinom februara, bili su prilično besno kada su kosovske televizijske stanice objavile snimak vezanih navodnih špijuna na putu ka sudnici. Tužilac u Prištini, Feti Tunizliju naveo je da su trojica Nemaca bombu postavili u nameri da ometu proces raspoređivanja misije Evropske unije, zbog čega im, ukoliko budu osuđeni preti kazna od 20 godina zatvora. Tužilaštvo je, takođe, navelo da je kod trojice Nemaca pronađeno oružje, kao i fotografije i skice zgrade u kojoj se nalazi kancelarija Petera Fejta, kao i da je u toku istraga o mogućoj vezi ovog incidenta da ranijim bombaškim napadima na pripadnike UNMIK-a. BND, čiji će se direktor Ernst Urlau krajem sedmice suočiti sa parlamentarnom komisijom zbog navoda da su trojica Nemaca, navodnih agenata, na Kosovu boravili bez znanja kosovskih vlasti, te da nisu imali diplomatske pasoše, još uvek se nije oglasila povodom ovog slučaja. Borba frakcija unutar Tačijeve vlade Nezvanično, službenici BND su odbacili mogućnost da su njeni agenti bili umešani u napad, prebacujući odgovornost na neku od brojnih organizacija kosovskih Albanaca koje se protive novom planu UN o rekonfiguraciju UNMIK-a i raspoređivanju Euleksa, preteći da bi takav razvoj događaja mogao predstavljati i uvod u nove sukobe. Službenici BND, na čije se izjave poziva nemački "Bild", smatraju da su hapšenje i tridesetodnevni pritvor za nemačke agente, suštinski, pokazatelj unutrašnjopolitičke borbe unutar kabineta Hašima Tačija, pri čemu je, ovaj put, prevladala "anti-evropska" frakcija. Međusobne optužbe Prištine i Nemačke predstavljaju nastavak razmene oštrih reči između zvaničnika dve strane, koja je rezultat odbijanja lidera kosovskih Albanaca da pristanu na plan generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, ali i nedavnih demonstracija koje su organizovale Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, pokret za samoopredeljenje "Vetevendosje" i veterani Oslobodilačke vojske Kosova. 25.11.2008 Izvor:RTS
  10. Ruski brodovi u Venecueli Flota ruskih ratnih brodova stiže danas u Venecuelu da učestvuje u zajedničkoj pomorskoj vežbi u vodama te karibske zemlje, rekao je venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Vežba se podudara sa posetom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji treba da stigne u Venecuelu u sredu u okviru južnoameričke turneje tokom koje će još posetiti Brazil i Kubu. Venecuela, članica organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), je čvrsti saveznik Rusije na američkom kontinentu još od hladnog rata i Moskva vidi svoje bliske veze sa Čavesom kao odgovor na pojačani američki uticaj blizu ruskih granica na Kavkazu. Čaves je rekao da cilj te vežbe nije da razljuti Vašington koji je najveći kupac venecuelanske nafte ali i česta meta njegovih oštrih kritika. "Nema provokacija, već se samo radi o izgradnji odnosa, i što je najvažnije, o rađanju višepolarnog sveta", rekao je Čaves. Američka vlada ne smatra da je Medvedevljev put u Venecuelu značajan i portparol Stejt dipartmenta Šon Makormak je rekao da nema sumnje ko je vodeća vojna i ekonomska sila u regionu. Makormak je rekao i da će Vašington pažljivo pratiti vežbu ali da ne veruje da će "nekoliko ruskih brodova u Karibima sa Venecuelancima zabrinuti bilo koga". 25.11.2008 Izvor:RTS
  11. Napadnuti hrvatski novinari u Crnoj Gori Na novinarsku ekipu zadarske Televizije "VOX", koja je u Podgorici radila direktan televizijski prenos košarkake utakmice između Budućnosti i Zadra, na putu prema Budvi, pucano iz automobila, ali niko nije povređen. U službenom vozilu "VOX" televizije su se u trenutku napada nalazili novinari Igor Jelenić-Toto i Slavica Vulin, sukomentator Čedomir Ćiro Perinčić i vozač Ante Tarokić. Novinar Igor Jelenić-Toto je rekao da je do incidenta došlo oko 23 sata, na putu od Podgorice prema Budvi, u blizini Cetinja. Muška ruka je, dok ih je preticao crveni neregistrovani Golf, spustila prozor, izvadila pištolj i ispalila dva metka u vazduh. Jelenić-Toto je naglasio kako nije pucano direktno prema njihovom vozilu već iznad njega i da je to bila čista slučajnost, jer su tog dana Crnogorci imali neko slavlja pa su u večernjim satima mnogi bili pod uticajem alkohola. 25.11.2008 Izvor:RTS
  12. Priština i Berlin sve dalji Drzavna Obavjestajna Sluzba Nemacke Bar jedan od trojice Nemaca umešan je u napad na zgradu Međunarodne civilne kancelarije, tvrdi nemački list "Zidojče cajtung". Kosovska vlada navodno ima snimak na kojem se vidi kako jedan od osumnjičenih baca eksploziv na sedište EU u Prištini. Uhapseni Nemacki Agenti Kosovska policija, kako tvrdi list ''Zidojče cajtung'', ima video-zapis na kome se može videti kako jedan od uhapšenih nemačkih agenata baca eksploziv u dvorište Međunarodne civilne kancelarije. Snimak je, kako piše list, prosleđen i nemačkim vlastima, koje su taj dokaz odbacile, jer je nemoguće prepoznati lica osobe koja je bacila eksploziv na prištinsku kancelariju Evropske unije. List, takođe, navodi da su kosovske vlasti, pre hapšenja, "duže vreme prisluškivali" navodne bombaše, koji su, svojevremeno, iz vojske te države, Bundesvera, prešli u obaveštajnu službu BND. Nemački obaveštajci odbacili su optužbe vlasti u Prištini, uzvraćajući da se, zapravo, radi o unutrašnjopolitičkom obračunu struja u vladi Hašima Tačija, prouzorokovanom dogovoru Evropske unije,
  13. Njemacka televizija prenosi da njihovi eksperti nevjeruju da su Njemacki agenti umjesani u teroristicki napad na kosovu. iz razloga posto je Njemacka najveci investitor poslije USA na Kosovu.
  14. PREDSTAVNICI NEMAČKIH OPOZICIONIH PARTIJA TRAŽE HITAN IZVEŠTAJ DRŽAVE O RADU TAJNIH SLUŽBI Šta BND radi na Kosovu i Metohiji? BERLIN - Hapšenje trojice Nemaca na Kosovu i Metohiji koji su prema priznanju Savezne obaveštajne službe (BND), njeni agenti, izazvalo je reakcije opozicije u Nemačkoj i zahteve da vlada u Berlinu razjasni ceo slučaj. Savezni poslanik opozicione partije „Zeleni“ Kristijan Štrebele je zatražio da vlada u Berlinu što je moguće pre pruži odgovor i naglasio da će, ukoliko se to ne dogodi, zahtevati posebnu sednicu parlamentarne Komisije za kontrolu rada obaveštajnih službi. Savezna vlada bi se, prema mišljenju Štrebela, koji je član te Komisije, morala izjasniti o slučaju hapšenja Nemaca, zbog sumnje da su umešani u aktiviranje eksplozivne naprave u dvorištu Međunarodne civilne kancelarije (MCK) na Kosmetu. I iz redova liberala, najjače nemačke opozicione stranke, stigli su zahtevi za razjašnjenje hapšenja. Nemačko Ministarstvo inostranih poslova je, bez iznošenja detalja, samo potvrdilo hapšenje Nemca na Kosovu i da je nemačka ambasada u Prištini u kontaktu s lokalnim vlastima, dok BND o celom slučaju, za sada, nije iznela nikakav komentar. BND se o ovom slučaju nije izjasnila, a jedan portparol službe je, kako prenosi ‘Špigl’, rekao da ni u sledećim danima ne treba očekivati komentare BND. Uhapšenima je određen pritvor od 30 dana, a državno tužilaštvo tereti ih za „terorizam“ i „povezanost sa jednom obaveštajnom službom“, izjavio je Adem Ademi, advokat jednog od osumnjičenih u subotu uveče u Prištini, preneo je nemački radio Dojče vele iz Kelna. Mediji prenose tvrdnje uhapšenih da su oni, zapravo, samo istraživali mesto eksplozije. Navodno, pripadnici BND su pokušavali da rasvetle okolnosti napada na predstavništvo EU. Hapšenje Nemaca je, prema ocenama ‘Špigla’ izazvalo diplomatske komplikacije na relaciji Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu i vlasti u Prištini. List navodi da, očito, delatnost agenata BND na Kosmetu, nije bila zvanično prijavljena, mada je uobičajeno da države akredituju pripadnike tajnih službi kod vlade zemlje domaćina. 24.11.2008 Izvor:Glas Javnosti
  15. Njemački agenti bacili bombu na kancelariju EU? KOSOVSKA POLICIJA UHAPSILA TRI OSOBE ZBOG EKSPLOZIJE U PRIŠTINI OD 14. NOVEMBRA Priština:23.11.2008 (Rojters/B92/FoNet) – Njemačka je juče odbila da komentariše izvještaje da su trojica Njemaca-uhapšena pod sumnjom da su bacili eksploziv na kancelariju Evropske unije na Kosovu-obavještajni oficiri. Eksplozivna naprava bačena je 14. novembra na Međunarodnu civilnu kancelariju(ICO), sjedište specijalnog predstavnika Evropske unije Pitera Fejta, koji nadgleda upravljanje Kosovom. Tada je pričinjena mala materijalna šteta. Trojica muškaraca uhapšena su u četvrtak. Portparol njemačkog Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu potvrdio je da su trojica Njemaca uhapšeni, ali je odbio da dalje komentariše pošto je istraga u toku. Izvor iz kosovske policije rekao je za Rojters: „Oni su članovi BND“, ali nije dao više detalja. Njemački nedjeljnik “Špigel” objavio je takođe da su uhapšene osobe pripadnici njemačke obavještajne službe BND, koji se nijesu prijavili kosovskim vlastima. Prema pisanju “Špigela”, oni su istražiteljima rekli da su pregledali mjesto eksplozije, te da sa samim činom nemaju veze. Prištinski dnevnik "Ekspres" je naveo da je riječ o Robertu Coleru (47), Andreasu Brunkenu (41) i Andreasu Jakelu (41), dodajući da je BND priznao da su oni njeni pripadnici, ali da je njemačka služba odbacila da su oni izveli bombaški napad u dvorištu Međunarodne civilne kancelarije u Prištini. "Činjenicu da su uhapšeni pripadnici BND, pored izvora iz istrage, za "Ekspres" su potvrdili i izvori iz same agencije", neveo je taj dnevnik. List je istakao da njemačka ambasada u Prištini nije znala da su oni na Kosovu, niti da su uhapšeni, već je sa hapšenjem upoznata nakon što su privedeni kazali da neće progovoriti ni riječ bez prisustva predstavnika ambasade. "Ekspres" je, pozivajući se na svoje izvore, naveo da uhapšeni imaju obične, a ne diplomatske pasoše i da su već nekoliko mjeseci na Kosovu. Njemački “Velt” je naveo da su uhapšeni privatno putovali na Kosovo. Prištinski “Koha ditore” navodi da su se vodili kao radnici kompanije koja daje uputstva njemačkim investitorima na Kosovu. Nesporazum Berlina i Prištine Hapšenje u Prištini dovelo je do diplomatskih nesporazuma između Berlina i Prištine. Razlog je, kako izvještava „Špigel“, očito to što djelatnost njemačkih agenata na Kosovu nije bila prijavljena. Običaj je da države akredituju saradnike svoje tajne službe kod vlade zemlje u koju ih šalju, da bi uživali diplomatski imunitet. U ovom slučaju, kako navodi njemački magazin, šef BND Erns Urlau to nije učinio, jer uhapšena trojica ne spadaju u službeni sastav izaslanika službe. Napad su predsjednik Kosova Fatmir Sejdiju i premijer Hašim Tači osudili kao "djelo neprijatelja Kosova".
  16. Pobeđujemo! Ukoliko je počinjen zločin nad Hrvatima, onda je još veći zločin počinjen nad Srbima BEOGRAD - Dobro je što je Vlada Srbije odlučila da uzvrati Hrvatskoj svojom kontratužbom, koja na sudu ima veće šanse pošto je nad Srbima u Hrvatskoj počinjen veći zločin. Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra „Veritas“, u intervjuu za Kurir kaže: - Hrvati govore o 12.000 Hrvata, a mi o 7.000 nestalih i stradalih Srba. Neko će kad pogleda te brojeve reći: „Pa, vidiš, više je Hrvata stradalo“, ali ako se kaže da je u to vreme u Hrvatskoj živelo oko 3,7 miliona Hrvata, a da je bilo 680.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, onda stvari stoje drugačije. Koliko naša kontratužba ima šanse pred Međunarodnim sudom? - Jednostavno ću reći da, ukoliko je počinjen zločin nad Hrvatima, onda je još veći zločin počinjen nad Srbima. Ukoliko je to tako, onda mi imamo još veće šanse nego oni. Kako Srbija treba da koncipira kontratužbu? - Isto kao Hrvati, jer su njihovi stručnjaci tehnički to dobro odradili. Naravno, mi sa svojim argumentima. Događaj po događaj, s imenima stradalih ili nestalih i svedocima. Da li je ranije trebalo da pokrenemo ovo pitanje? - Kod ovakvog razvoja situacije mislim da Srbija nije ni imala šanse jer bi nadležnost bila odbačena kao što je to bilo u slučaju Srbije protiv NATO. Sada kad je već sud prihvatio nadležnost u tužbi Hrvatske, onda ima pravo tužena strana da se brani, bilo kroz odbranu, bilo kroz podnošenje kontratužbe. Hrvatski pravnici tvrde da će Međunarodni sud teško prihvatiti nadležnost u slučaju naše kontratužbe. - Onaj ko je tužen uvek ima pravo da uzvrati kontratužbom i neće sad tu sud opet odlučivati da li je nadležan za nju. Ako je neko nadležan za tužbu, onda je i za kontratužbu, jer to u svakom slučaju proizilazi iz istog događaja, samo što mi suprotstavljamo svoju argumentaciju i dokaze. U hrvatskim medijima pominjane su milijarde evra koje će Hrvatska tražiti od Srbije na ime ratne odštete. - Njihovi zahtevi su da sud potvrdi da je Srbija počinila genocid u periodu 1991-1995. nad Hrvatima, da naredi Srbiji da se kazne svi zločinci koji se nalaze na njenoj teritoriji, da Srbija objavi sve spiskove nestalih i stradalih lica, sa čime se ja unapred slažem. Zatim, da Srbija vrati Hrvatskoj oteto blago i da plati odštetu pojedinim licima i Hrvatskoj državi. Dakle, suma novca nije unapred izrečena, već je na sudu ostavljeno da je odredi. Moguće je da će se ići i na naknadno utvrđivanje. Logore zovu konačištima Hrvati su u svojoj tužbi pomenuli i logore u Srbiji. Da li i taj kontraargument treba da iskoristimo? - Da, kada se govori o zatvaranju Hrvata, onda se govori o logorima, što, naravno, odmah asocira na Aušvic i slično. Kada se govori o zatvaranju Srba, onda to Hrvati nazivaju konačištima! Kao da su Srbi išli tamo da prespavaju ili da se odmore. Imamo presudu za Loru, sprema se i Lora 2, biće i Lora 5, takođe, postoji i Kerestinac i drugi logori u kojima su strašne stvari činjene. Sve to svakako treba suprotstaviti njihovim argumentima. 24.11.2008 Izvor:Kurir
  17. O odnosima Srbije i Hrvatske Beograd -- Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ne očekuje da će doći do pogoršanja bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske. Milica Delević (FoNet, arhiv) Gosti "Utiska nedelje" - direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, budući ambasador u Švajcarskoj Milan St. Protić i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, složili su se da uzajamne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid ne moraju da uspore proces njihovog približavanja Evropskoj uniji. Milica Delević ističe da su odnosi Srbije i Hrvatske u poslednjih nekoliko godina znatno poboljšani, kao i da takvi potezi vlada dveju zemalja ne moraju nužno da vode pogoršanju njihovih bilateralnih odnosa. "Tužba je postojala, a opet, znajući za to postojanje tužbe, odnosi Srbije i Hrvatske su u mnogome unapređeni. Kontratužbu razumem kao pokušaj popravljanja pravne pozicije Srbije, shvatam je u tom smislu kao iznuđenu", rekla je Milica Delević. S tom konstatacijom se složio i direktor Balkanskog Fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, koji je rekao da je rad na poboljšanju odnosa u regionu u poslednjih osam godina mnogo bitniji faktor u integracijama i regionalnoj saradnji. "U tom smislu se slažem da ovo ne može da poremeti odnose. Ono jeste iskakanje u dobrom bilateralnom duhu koji se sprovodi. Mislim da ćemo videti taj nastavak dobrih odnosa, a ovo će biti smešteno u jednu fioku u sudu, a možda kontratužba dovede do situacije da može da dođe do poravnanja", kazao je Vejvoda. Potpredsednik opzicione DHSS Milan St. Protić, koji će uskoro predstavljati Srbiju kao ambasador u Švajcarskoj, rekao je da ne treba isključiti ni opciju koja sada deluje malo verovatna, a to je da obe države odustanu od tužbi. Protić je međutim podsetio da je Srbija od 2000. uložila puno truda u poboljšanje odnosa sa Hrvatskom i više puta pokušavala da je odvrati od podizanja tužbe, nudeći vansudsko poravnanje. "Hrvatska je, na žalost, sve to odbila. Htela je da te rane, koje je najbolje da pustimo da zacele, ponovo otvara. I kada ih je ona otvorila na jednoj strani, nije bilo drugog odgovora, niti bi u Srbiji iko razumeo zašto Srbija ćuti i ona će sada, na žalost, ući u taj začarani, prokleti krug naših nesreća, zločina, tragedija", kazao je Protić. Poboljšanje odnosa sa susedima jedan je od najbitnijih uslova koje je međunarodna zajednica postavila Srbiji za brzu integraciju u EU. 24.11.2008 Izvor:B92
  18. Eliminisanje vojske Srbije Na sastanku predstavnika obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke, održanom u Briselu 21, 22. i 23. juna 2003. godine, doneta je odluka da se Vojska SCG u potpunosti reformiše i da se na taj način ukloni kao moguća opasnost, kaže za Kurir, a Glas prenosi, izvor blizak obaveštajnim krugovima. Prema rečima naših izvora, na sastanku na kojem je uglavnom bilo reči o daljem rasparčavanju Srbije, odnosno o izdvajanju Vojvodine, Raške oblasti i drugih teritorija iz njenog sastava, s ciljem da se svede na granice iz druge polovine devetnaestog veka, bilo je reči i o eliminisanju vojne moći Srbije. - Učesnici ovog sastanka bili su skoro jednoglasni u nameri da se vojska, tada Srbije i Crne Gore, potpuno reformiše po NATO standardima i da se na taj način uništi kao pretnja sprovođenju njihovih planova. Postignut je dogovor o nizu mera koje je potrebno primeniti, počev od kontrole količine i vrste naoružanja sa kojima raspolaže vojska, pa preko finansijskih mera, odnosno restriktivnog vojnog budžeta, pa sve do izbora kadrova - kaže naš izvor. Predstavnici obaveštajnih zajednica ovih zapadnih sila doživljavali su instituciju Vojske SCG kao veliku pretnju. - Nekoliko puta su u toku sastanka naglasili da nisu sigurni da li u ovom trenutku imaju onakvu vrstu nadzora nad vojskom kao što je imaju nad drugim strukturama u Srbiji. Naročito su bili skeptični po pitanju demontaže starih obaveštajnih struktura - tvrdi naš sagovornik i dodaje da su predstavnici britanske obaveštajne službe izneli podatak da nisu u stanju da uhvate i kontrolišu staru mrežu obaveštajaca vojne obaveštajne i kontraobaveštajne službe i da to u predstojećem periodu može predstavljati veliki problem za njih, jer je ta mreža, prema njihovim podacima, u to vreme bila jako aktivna. Izvor:Glas Javnosti
  19. Oluja od „Oluje“ do Haga Izvori iz Stejt departmenta novinaru NJujork tajmsa Dejvidu Bajnderu otkrili da je zeleno svetlo za „Operaciju Oluja“ dao izaslanik SAD Ričard Holbruk, koji se u Zagrebu sreo sa Tuđmanom dva dana pre napada Neko je jednom rekao da ratovi ne mogu da budu završeni dok se mrtvi ne prebroje... I, bio je u pravu. Za očekivati je bilo da će se Međunarodni sud pravde u Hagu proglasiti nadležnim za tužbu Hrvatske iz 1999. godine protiv Srbije za genocid. Stoga ni za Srbiju ni za Hrvatsku vest iz Haga nije bila ni novost ni preveliko iznenađenje. Međutim, najava Srbije da će pred istim sudom podneti kontratužbu zbog genocida nad Srbima tokom vojne operacije hrvatske vojno-redarstvene akcije „Oluja“ Hrvati su doživeli gotovo kao uvredu. Četvrt miliona Srba koji su 1995. godine proterani iz svojih domova u Hrvatskoj samo zato što su Srbi - izmučene žene i deca koji su se u koloni kretali na traktorima ka Beogradu - pre 14 godina nije ganulo svet. Da li će kontratužba pomoći da se istina napokon sazna, ostaje tek da se vidi. Ali, činjenica je da je i pred Srbijom i pred Hrvatskom dug put... Ono što se izdogađalo proteklih dana mediji su već krstili „srpsko-hrvatskim hladnim ratom“. Na istoj ili sličnoj talasnoj dužini su i neki zvaničnici, doduše više iz Hrvatske, jer i oni trenutne odnose dve bivše glavne republike bivše SFRJ već nazivaju i haškim i diplomatskim ratom između Beograda i Zagreba. Prvi su reagovali hrvatski zvaničnici. Stipe Mesić, hrvatski predsednik i premijer Ivo Sanader, zdušno su osudili izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da je „Hrvatska kriva za etničko čišćenje Srba u ‘Oluji’“. A svoje negodovanje su potkrepili tvrdnjom da „u Srbiji još uvijek ima mnogo ljudi koji se ne sjećaju što se dogodilo - da su tenkovi iz Beograda, Novog Sada i iz Srbije dolazili u Hrvatsku razarati ne samo Vukovar nego i druge gradove.“ Doduše, Mesić bi to trebalo najbolje da zna, jer je on, bar formalno, u to vreme bio predsednik predsedništva SFRJ, a time i glavnokomandujući tadašnje JNA, čije tenkove pominje. A ostao je upamćen i po rečima da je „uradio domaći zadatak i da Jugoslavije više nema.“ Sanader se, pak, pozvao na „činjenicu da je Hrvatska bila napadnuta i da je Miloševićeva politika provodila velikosrpsku agresiju protiv susjednih država, pa i Hrvatske“. Odbijanje Hrvata da priznaju greške iz prošlosti i da se i sami „suoče sa prošlošću“ i odgovornošću svog državnog vrha relativno lako je objašnjivo. U dokumentarnom filmu „Jugoslavija - rat koji se mogao izbeći“, koji je srpskoj javnosti malo poznat, izneti su ozbiljni dokazi da je Hrvatska planirala etničko čišćenje Srba. Ali, ne samo Hrvati.. Tako je, penzionisani general Čarls Bojd, tada zamenik komandanta NATO, potvrdio da su SAD pomogle pri osmišljavanju i sprovođenju tog plana. - Hrvatska nikada ne bi pokrenula ofanzivu u bilo kom od sektora bez jasne podrške vlade SAD. Način na koji izvršen raspored snaga je odraz njihove obuke. To je veoma efikasno i to je deo politike SAD. Izvori iz Stejt departmenta su rekli novinaru NJujork tajmsa Dejvidu Bajnderu da je zeleno svetlo za „Operaciju Oluja“ dao izaslanik SAD Ričard Holbruk. On je, kako se u dokumentarcu navodi, otišao u Zagreb da se sretne sa predsednikom Tuđmanom dva dana pre napada. Holbruk je u svojim memoarima o pregovorima u Dejtonu priznao da je ohrabrio operaciju „Oluja“, koja je dovela do egzodusa Srba iz njihovih domova u Krajini. Dejvid Bajdner je, komentarišući dešavanja u Hrvatskoj uoči „Oluje“, izjavio da je u toj operaciji učestvovalo oko 100.000 hrvatskih vojnika. - Američka oprema je korišćena za ometanje srpskih komunikacija, tako da je komandni sektor bio potpuno odsečen. Takođe, zabeleženi su napadi američkih aviona iz baze Avijano, na vojna postrojenja u Srpskoj Krajini. Tom prilikom uništeni su radari i ostala oprema - rekao je on. Ema Bonino, evropski komesar za izbeglice, konstatovala je da je oko 10.000 Srba nestalo iz kolone izbeglica koja je bežala pred hrvatskim napadom na Krajinu. Mnogi od njih su, kako je rekla, završili u masovnim grobnicama... Prema sagovornicima iz filma, jedan kanadski oficir iz sastava UN tada je identifikovao albanskog separatističkog lidera Agima Čekua kao čoveka odgovornog za masakr nad Srbima. A tadašnji oficiri međunarodnih snaga tražili su odgovornost komandanata ove operacije, pa čak i samog Franje Tuđmana, ali je sve ostalo na tome. „Granatiranje Knina je bilo smišljeni čin terora koji je imao za cilj da pospeši odlazak preostalih Srba. Imali su ‘ulične čistače’ čiji je zadatak bio da uklone sve tragove ubijanja i vandalizma pre nego što dovedu kamere koje će snimiti trijumfalni ulazak hrvatskih snaga u Knin. Sve je bilo pažljivo planirano“, reči su jednog od sagovornika. A prema istom, javno kritikujući etničko čišćenje, američki vojni planeri su pomogli Hrvatskoj da izvede najveće etničko čišćenje tokom tog rata. Vojni analitičari su taktiku koju su koristili za napad na Krajinu upoređivali sa taktikom korišćenom u operaciji „Pustinjska oluja“. Išli su čak dotle da su ukazivali na to da se hrvatski napad, upravo zato, zvao jednostavno „Oluja“. OSTALO 200.000? Prema podacima „Veritasa“, u ratu u Hrvatskoj poginulo je oko 12.000 Hrvata i 7.000 Srba, ali pošto je u Hrvatskoj pre rata živelo oko 3,7 miliona Hrvata i oko 600.000 Srba - broj stradalih Srba je srazmerno tri i po puta veći nego Hrvata. Hrvatski zavod za statistiku tvrdi da je 1991. godine u Hrvatskoj živelo 582.000 Srba, a da ih, prema popisu iz 2001, u toj zemlji sada ima oko 200.000. Srbija još traga za više od hiljadu nestalih tokom „Oluje“. U Hrvatskoj, inače, još postoje grobovi sa oznakom N. N... REČ SRPSKE (O)POZICIJE O KONTRATUŽBI Predsednik SNS Tomislav NikoliĆ: Slučaj je komplikovan. Hrvatska ga, iz ne znam kojih razloga, sada poteže, možda joj se čini da Srbija postaje uvaženi član međunarodne zajednice pa bi želela to da spreči, ali je prilika izvanredna da se Hrvatska ocrni pred međunarodnom javnošću i zbog zločina koje je počinila i zbog zločina koji sada čini time što ne dozvoljava da se Srbi vrate tamo odakle su proterani. Lider Nove Srbije Velimir IliĆ: „Uvek neko nešto pokrene, a mi prelazimo u odbranu. Tek sada kad su nas pritisli, kada su oni podneli tužbu protiv nas i kada se sud oglasio nadležnim - mi pokrećemo protivtužbu“. Srpski pokret obnove: Etničko čišćenje Srba u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ lako će se dokazati i nije potrebno raspirivati antihrvatske strasti u Srbiji. Srpska radikalna stranka: Hrvatsku treba tužiti i za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak: Kontratužba Srbije je politikantstvo. Ne može se sa objektivnim zločinima počinjenim u ratovima devedesetih godina postupati tako da se oni u javnosti izvlače iz arhive u zavisnosti od dnevnopolitičke situacije. To je nedopustivo i vređa žrtve zločina. Predsednik LDP Čedomir JovanoviĆ: Tražićemo da se o nameri Srbije da podnese tužbu protiv Hrvatske raspravlja u parlamentu. Tužba Hrvatske protiv Srbije odraz je vremena koja su bila određena politikom Miloševića i Tuđmana. Najava kontratužbe vraća Srbiju i naše društvo u atmosferu i političke poteze koji su bili karakteristični upravo za ta vremena. STRANI MEDIJI: MALE ŠANSE ZA HRVATSKU TUŽBU Tužba Hrvatske protiv Srbije za genocid neće proći, ocenio je bečki dnevnik Standard. „Svim učesnicima mora biti jasno da Hrvatska ne može proći sa tom tužbom i da će Srbija najverovatnije reagovati kontratužbom“, piše bečki list, ocenjujući da „inače loši bilateralni odnosi sada mogu dodatno da se pogoršaju“. Standard piše da je posle spora oko Euleksa, hrvatska tužba još jedan primer uplitanja međunarodnih aktera u svađe iz 90-ih godina na Balkanu koje se sada vode na simboličnom nivou, preko UN, ocenjujući da ta borba ne služi interesima građana. Nemačka agencija DPA ocenjuje da je potpuno otvoreno pitanje da li će biti doneta presuda protiv Srbije i podseća da je prethodno već Bosna i Hercegovina doživela neuspeh sa svojom tužbom protiv Srbije za genocid. Berlinski list Tagescajtung piše da je interesantno pitanje kako će sud oceniti uticaj Beograda na događaje u Hrvatskoj i dodaje da je još uvek neizvesno da li „neki od postupaka srpsko-jugoslovenskih trupa“ u Hrvatskoj može da se okarakteriše kao genocid. Nemački Noje osnabriker cajtung piše da glavnu političku odgovornost za užase koji su se desili na tim prostorima snosi bivši predsednik Slobodan Milošević. No, pitanje je da li će Hrvati moći sudski da dokažu njegovu krivicu. „Milošević je ono što je znao odneo sa sobom u grob, a Beograd neće dostaviti nikakav kompromitujući arhivski materijal“, zaključuje se u tekstu. 23.11.2008 Izvor:Glas Javnosti
  20. U Hag i Pavelića! Aleksandar Jugović (SPS): Izvanredna je prilika da se svetskoj javnosti predoče ustaški zločini BEOGRAD - U kontratužbu protiv Hrvatske, Srbija bi trebalo da uključi i sve zločine počinjene nad Srbima, računajući i one tokom Drugog svetskog rata, izjavio je šef SNS Tomislav Nikolić. Iako tvrdi da je tužba Hrvatske protiv nas besmislena, Nikolić naglašava da bi ipak trebalo „sistematski, konačno, pred očima svetske javnosti, a koristeći Međunarodni sud pravde, predočiti šta su Hrvati, u stvari, činili Srbima u istoriji“. Sudeći prema najavama šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, to će se, i desiti, jer, kako je obećao „učinićemo sve da istorijski kontekst bude adekvatno predstavljen i da se sazna za sve zločine počinjene u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“. Međutim, svi su izgledi da to neće biti osnov za traženje odštete, već - deo obrazloženja kontratužbe. Da se pojavila izvanredna prilika da se međunarodnoj javnosti predoče „svi oni nekažnjeni zločini Hrvatske iz Drugog svetskog rata“, uveren i Aleksandar Jugović iz SPO. - Istorijska je činjenica da je ustaška država činila zločine nad Srbima, pa bi trebalo iskoristiti priliku i u tužbu uvrstiti i taj period. Jesam za dobrosusedske odnose, ali, postoje stvari iz istorije koje ne treba zaboraviti, niti oprostiti - rekao je za Glas Jugović. Ratni zločini, naglašava šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić, nikada ne zastarevaju, te bi imalo smisla tužiti Hrvatsku i za period Drugog svetskog rata. - To je prirodna posledica toga što se Sud proglasio nadležnim za hrvatsku tužbu protiv Srbije. Time su stvari dovedene do apsurda, ali, kad je već tako, zašto onda ne tužiti Hrvate za sve zločine u 20. veku. Lično sam za, a na vladi je da odluči hoće li to i učiniti - naglašava Aligrudić. Ipak, pre bilo kakvog ozbiljnog odgovora na pitanje ima li uopšte smisla tužiti Hrvate za period pre „Oluje“, trebalo bi, naglašava Zoran Krasić iz SRS, sačekati da se dalje razjasne namere Međunarodnog suda pravde. - Moramo najpre da vidimo tu optužnicu i kako su konstatovali nadležnost i utvrditi dalji meritum. Ne treba se istrčavati i uopšte diskutovati o tome da li ih treba ili ne treba tužiti. Ali, ako nam pravni tim bude poput onog koji nas je „branio“ u sporu protiv BiH, teško nama - smatra Krasić. VLADA: PROTIVTUŽBA Vlada Srbije odlučila je juče da započne proceduru podnošenja protivtužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Hrvatske za genocid nad Srbima, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Vlada je odlučila i da formira Pravni tim radi utvrđivanja istine o sukobu i zločinima na teritoriji Hrvatske tokom rata 1991-1995. godine. Milosavljević je rekao posle sednice vlade da će za pripremu protivtužbe biti zaduženo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se 18. novembra, nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom se tvrdi da je Srbija odgovorna za genocid navodno počinjen nad nesrbima u Hrvatskoj 1991-1995. godine. 22.11.2008 Izvor:Glas Javnosti
  21. Nema promene Dejtonskog sporazuma bez konsenzusa Predsednik Srbije Boris Tadić rekao da se Dejtonski sporazum ne može menjati bez konsenzusa sva tri naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata i da Srbija nedvosmisleno podržava teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine. Predsednik RS Rajko Kuzmanović smatra da je Dejtonski sporazum istorijsko rešenje za BiH. Povodom 13. godišnjice Dejtonskog sporazuma, predsednik Tadić je ponovio da se taj dokument može menjati jedino konsenzusom sva tri naroda i da Srbija pozdravlja načelni dogovor predstavnika tri naroda o ustavnim promenama. Pregovori u Dejtonu 1995. godine Ukazao je da je taj dokument omogućio postojanje i stabilnost Republike Srpske i Federacije BiH. "Dejtonski sporazum je BiH doneo mir i Srbija ga podržava jer je čvrsto opredeljena da se mirnim putem i demokratskim dijalogom rešavaju svi sporovi na prostoru Balkana", istakao je Tadić. Predsednik je ukazao da se Srbija zalaže za unapređenje regionalne saradnje i dobrosusedske odnose i da želi da Srbi, Hrvati i Bošnjaci razvijaju skladne odnose koji obezbeđuju ekonomski razvitak i evropsku budućnost za sve. RS apsolutno podržava Dejtonski sporazum Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao da RS podržava Dejtonski mirovni sporazum i da ga ne želi menjati, već u njega "vratiti stvari koje su izašle iz njegovog okvira". "Trenutno kada se govori o Dejtonskom sporazumu postoje dve stvari i to Dejtonski sporazum, a druga je praksa koja je napravljena raznim takozvanim reformama koje su sprovođene tako što je visoki predstavnik donosio zakone i onda naterao Parlamentarnu skupštinu BiH da ih i usvoji", rekao je Dodik novinarima u Banja Luci. "RS apsolutno podržava Dejtonski sporazum i posle njegovog potpisivanja pre 13 godina", rekao je Dodik i istakao da ne vidi mogućnost da novi Ustav BiH bude kreiran bez dejtonskih osnova. Istorijsko rešenje za BiH Predsednik RS Rajko Kuzmanović kaže da je Dejtonski sporazum međunarodni dokument koji predstavlja najvišu pravnu misao i da je taj sporazum istorijsko rešenje za BIH. "Dejtonski sporazum je posle više od 500 godina BiH dao pun kapacitet države jer su svi dotadašnji oblici davali BiH samo jedan deo državnosti", rekao je Kuzmanović. Rekao je rekao da Dejtonski sporazum treba da bude osnova za razvoj BiH, a unutar BiH i RS i Federacije BiH. Povodom 13. godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma nije bilo rekcija najviših zvaničnika iz Federacije BiH, kao ni iz Hrvatske, iako su i te zemlje bile potpisnice tog dokumenta. Na naslovnim stranama sajtova državnih televija Federacije Bih i Hrvatske nije previše dato na značaju godišnjici Dejtonskog sporazuma. U Bosni i Hercegovini će još godinu dana mir čuvati vojna misija EUFOR, odlučio je Savet bezbednosti i usvojio novu rezoluciju, u kojoj piše da treba nastaviti primenu Dejtonskog sporazuma. EUFOR trenutno u BiH ima oko 2.200 ljudi. Ta vojna misija EU je zamenila misiju NATO u BiH (SFOR) 2004. godine. Lajčak ostaje na funkciji Savet za primenu mira u Briselu zaključio je da Bosna i Hercegovina nije spremna da visokog predstavnika zamene vlasti Evropske unije, jer još nisu dogovoreni raspodela državne imovine različitim nivoima vlasti i pravni status distrikta Brčko. Visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak ostaje na funkciji još godinu dana. Lajčak kaže da su članovi Saveta za primenu mira jasno rekli liderima u Bosni i Hercegovini da spore reforme i destruktivna retorika koja izaziva podele, predstavlja izazov za ustavnu strukturu BiH, a to neće dovesti ni do formiranja države, ni do napretka u evrointegracijama. "Jednoglasno je rečeno, ne može biti jednostrane podele u BiH niti jednostranog ukidanja entiteta", istakao je Lajčak. 21.11.2008 Izvor:RTS
  22. Za Matija Gubec Lijepo su napisao doklen jos da se Sudimo i da se pljujemo dok se druge drzave razvijaju Mi ima da se Pljujemo i Trujemo dok god to zapadu odgovara.Ili dok sami vec jednom ne priznamo istinu. Nemoj toliko da Hvalis Njemacku kako se u njoj zaradjivaju puste pare prosecna plata u Njemackoj iznosi izmedju 1400 i 1600 evra
  23. Jovanović: Tužba protiv Hrvatske neodgovorna i licemerna Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da je jučerašnja odluka Vlade Srbije o tužbi protiv Hrvatske za zločine nad Srbima, "neodgovorna i licemerna". Jovanović je istakao da izgleda potpuno neverovatna činjenica da smo mi u odnosu na "Miloševićevu Srbiju", proširili granice svojih nesporazuma sa susedima i zemljama koje su nam nakolonjene. Učesetvujući sinoć u emisiji jagodinske televizije "Palma plus", on je istakao da je Srbija "imala devet godina za popravljanje svojih odnosa sa Hrvatskom, za rešavanje svih spornih pitanja". "Pošto sve to nije urađeno, LDP tu odluku vlade tretira kao neodgovornu i licemernu - setili smo se krajiških Srba onog trenutka kada je bilo potrebno da jeftinim patriotizmom pokrijemo nesposobnost aktuelne vlade", rekao je Jovanović. Činjenica je da se ne mogu ignoristati "majski zločini (Bljesak), ni zločini iz avgusta (Oluja) 1995. godine i sve drugo što se dešavalo Srbima u Hrvatskoj, ali se sa pogrešnog koloseka ne može jednom odlukom, a niti se njom može preokrenuti naša stvarnost". Tužba Hrvatske je "Tuđmanova iz 1999. godine" i to je bio njegov oblik vođenja politike i mi ne bi trebali sada "tuk na utuk", ocenio je Jovanović i dodao da je i Tuđmanova tužba i ova sada Vlade Srbije "najobičnije politikanstvo". "Koliko je godi bila kratkovida Tuđmanova, toliko je danas kratkovida odluka vlade", rekao je on i istakao da se "opet vraćamo prošlosti na pogrešan način". "Umesto da vodimo računa o sebi, mi govorimo o onome što su radili drugi oko nas, što nema nikakve veze sa nama", dodao je on. Jovanović je ocenio da tužba Hrvatske protiv Srbije neće biti prihvaćena, "to je jasno i Hrvatima i nama i celom svetu i biće odbačena, a što se videlo i iz samog glasanja sudija 10:7 Međunarodnog suda. Govoreći u misiji Euleks na Kosovu i Metohiji, Jovanović je podsetio da je tu misiju Evropske unije Srbija odbacila pre godinu dana, a da je sada prihvatanje "šest tačaka drugo ime za Ahtisarijev plan". 21.11.2008 Izvor:Blic
  24. Srbi u Hrvatskoj ponovo taoci stare ratne politike Politički predstavnici Srba u Hrvatskoj smatraju da će hrvatska tužba, kao i iznuđena odluka Srbije da podigne kontratužbu pogoršati njihov položaj, još više usporiti povratak izbeglica i ostvarivanje njihovih prava, pa čak i otežati procesuiranje ratnih zločina. Kontratužba Srbije će sigurno doprineti, barem kratkoročno, daljoj komplikaciji odnosa Beograda i Zagreba, a to sigurno ne može pomoći nama u Hrvatskoj - kaže za „Blic” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća. Kao i mnogo puta do sada, Srbi iz Hrvatske o čijoj se sudbini zapravo ponovo odlučuje pred Međunarodnim sudom u Hagu, ponovo su žrtve politike koja se vodi između Beograda i Zagreba. Slobodan Uzelac, potpredsednik Vlade Hrvatske za regionalni razvoj, obnovu i povratak, prvi Srbin u hrvatskoj vladi kaže za „Blic” da je odluka Srbije da tuži Hrvatsku logična posledica hrvatske tužbe, ali upozorava da će sporenje i suđenje zatvoriti prostor za saradnju bez koje nema uspešnog rešavanja važnih zajedničkih pitanja. - Sudski spor, i tužba i kontratužba, objektivno otežavaju saradnju među državama, zatvaraju inače potreban prostor za uspešan povratak ljudi i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život i ostanak u Hrvatskoj. Bojim se istovremeno da to zatvara prostor i za uspešno započetu saradnju država na procesuiranju počinjenih ratnih zločina. To je krenulo sa teškoćama, ali je ipak krenulo, a mislim i da se na to može loše odraziti i žalim zbog toga. A upravo je utvrđivanje individualne krivice za ratne zločine uslov da se odnosi između dve države, ali i u celom regionu generalno poboljšaju - kaže Uzelac. Na pitanje da li vidi mogućnost da predsednici dve države sednu za sto i dogovore se, Uzelac kaže da „ne veruje u izvinjenja, pogotovo ne ona koja su iznuđena”. - Mislim da je mnogo važnije da počnu da se rešavaju životni problemi ljudi, pogotovo izbeglica, ali u stvarnom životu, a ne na verbalnom nivou. Pravi put na kome treba da počiva saradnja dve države jeste da se žrtvama rata, na bilo kojoj strani one bile i od bilo koga da su oštećene, omogući da se posledice otklone. Da se vrate svi koji to žele, a onima koji žele da ostanu negde drugde da im se pomogne da se integrišu u sredinu, da se procesuiraju ratni zločini po istim pravnim kriterijumima... To je „put odozdo”, naoko malih koraka, ali uspešnog rešavanja problema - insistira Uzelac. Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke, kaže za „Blic” da se politički predstavnici Srba u Hrvatskoj nadaju da i nakon ove odluke Vlade Srbije još uvek postoji prostor i mogućnost za početak dijaloga. - Od dijaloga o svemu što se događalo devedesetih godina se, nažalost, bežalo otkako je Hrvatska podigla tužbu protiv Srbije. Nadamo se da će ga sada biti jer nam se u protivnom može dogoditi da postanemo taoci politika Tuđmana i Miloševića koje smo na demokratskim izborima porazili. Svetu treba da pokažemo posve drugačiju sposobnost u suočavanju sa ratnom prošlošću. Verujem da većina građana isto to očekuje i od jedne i od druge vlade - kaže Pupovac za „Blic”. Uz napomenu da je „šteta što međunarodna zajednica nije prepoznala osetljivost tog pitanja i što nije pomogla i Hrvatskoj i Srbiji da se drugačije odnose prema toj materiji”, Pupovac očekuje da se rasprava o ratnim događanjima povede u javnosti među ljudima koji nemaju teret dnevnopolitičke odgovornosti. - Nakon toga poslanici i jednog i drugog parlamenta trebaju i sami ponešto reći i pomoći svojim vladama da se rasterete velike odgovornosti. Želim da verujem da među poslanicima i u jednom i u drugom parlamentu postoje oni koji su spremni za razgovor i o ovim, ali i o drugim pitanjima nasleđa koja nas sputavaju u međudržavnim odnosima i u odnosima prema EU - naglašava Pupovac. - Treba pomoći politikama koje nisu bile u stanju da se razračunaju sa problemima, treba se razračunati sa onima koji evo već skoro dvadeset godina nakon zločina, otvaranjem priče o genocidu, žele ponovo zakopati hrvatsko-srpske odnose i na taj način, s jedne strane, višestruko devalvirati istorijsku činjenicu o počinjenom genocidu tokom Drugog svetskog rata, a s druge, devalvirati moguće unapređenje odnosa između dve države i ugroziti ono što je do sada postignuto - kaže Pupovac. Srbija je, doduše, u više navrata proteklih godina predlagala vansudsko poravnanje, ali je Hrvatska to odbijala, tačnije, prihvatala uz nemoguć uslov da Srbija prizna glavni tužbeni zahtev, a to je genocid. Tako se, uz nesposobnost da se diplomatskim putem razreše ovi konflikti, došlo i do kontratužbe i do povratka na ratnohuškačku retoriku devedesetih. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je juče da je odluka Srbije da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv Hrvatske za genocid nad Srbima jedina moguća i logična odluka. - Bolje je da svi gledamo u budućnost, ali Hrvatska nije izabrala taj put i Srbija je morala da odgovori na to - rekao je Đelić. Mada je gorljivim izjavama ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića o pokretanju tužbe za genocid protiv Hrvatske u javnosti stvoren utisak da srpska Vlada sa radošću ide na sud da raščisti zločine iz prošlosti i od procesa očekuje dobrobit za državu, mnogi ministri uviđaju loše strane suđenja. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, po nezvaničnim informacijama „Blica”, na sednici Vlade pre dva dana rekao je da sumnja da je to dobar potez Srbije. Dinkić je juče bio nedostupan za izjave, ali je „Blicu” u njegovom kabinetu rečeno da je njihov stav da „se Srbija i Hrvatska moraju okrenuti budućnosti”. - Predsednici i premijeri obe zemlje moraju zajedno sesti i razgovorom doći do racionalnog rešenja. Ne treba nam paranoja zaoštravanja odnosa jer nas to nikuda neće odvesti - kažu u Dinkićevom kabinetu. Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra „Veritas”, kaže da bi svi bili najsrećniji da se taj problem može rešiti van suda, ali da je Srbija prinuđena da se brani od najtežih optužbi na sudu jer Hrvatska ne odustaje. On ipak očekuje da će proces pred Međunarodnim sudom u Hagu doneti korist Srbima izbeglicama, koji su još u dvotrećinskoj većini van Hrvatske. - Iako se očekuje da sud odbaci tužbu za genocid i s jedne i s druge strane, u obrazloženju presude će se naći nezavisno, meritorno objašnjenje šta se zapravo dogodilo. Na osnovu toga pojedinci će kasnije moći da dođu do obeštećenja za otetu imovinu, pravo na penzije, pravo na učešće u privatizaciji imovine. Neminovno je da ljudi budu obeštećeni - kaže Štrbac za „Blic” uz napomenu da i dalje više od 400.000 Srba ne može da se vrati u Hrvatsku. 21.11.2008 Izvor:Blic