• Announcements

    • dj-zombi

      Pristup forumu neregistrovanim posjetiocima   04/10/2017

      Od danas gosti (neregistrovani posjetioci) vise nece moci vidjeti forum, osim sekcije "Uputstva i Pravila".   Razlog?   Eto bas zato!   Znaci, da bi citali forum registrujte se i udjite sa svojim nadimkom.

vucijaci

Members
  • Content count

    475
  • Joined

  • Last visited

About vucijaci

  • Rank
    Dzomba

Profile Information

  • Gender
    Not Telling

Recent Profile Visitors

771 profile views
  1. http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=59264 Emisija Aspekt RTRS-a povodom pada Zapadne Slavonije Republike Srpske Krajine. Gosti: Milomir Savcic predsednik BORS-a,Zoran Brkic predsednik udruzenja rezervnih vojnih staresina RSK.Savo Strbac predsednik dokumentaciono-informacionog centra VERITAS. Zanimljiv odgovor Milomira Savcica na pitanje da li su akcije HV-a bile brilijantne vojne akcije.
  2. Neko je ovih dana na jednoj drugoj temi pominjao nesto o padu zapadnokraiskih opstina Republike Srpske i odgovornosti politickog rukovodstva sa Pala za to. Evo jedan zanimljiv deo iz dnevnickih beleski Nikole Koljevica,ovo je napisao na dan 19.maj 1994. U medjuvremenu opet su se javili Oven i Stoltenberg.Da li su oni u pozadini dogadjaja ili su izbaceni iz igre?Sa njima smo se sastali prekjuce (17. maja) u Zvorniku.Oven je rekao da bi sto hitnije trebalo sa Kontakt grupom odrzati sastanak u Zenevi ili Evijanu,da bi se razgovaralo o ustavu,mapama i sivim zonama.Sive zone bile bi u onim podrucjima o kojima se,eventualno,ne dogovorimo sa Muslimanima i Hrvatima.Ovakav predlozen dnevni red pretpostavlja,ni manje ni vise,zapravo nastavak Konferencije,i mi smo dosli u vrlo tesku situaciju posto smo prakticno nastavak Konferencije,ili kako mi to kazemo novu Konferenciju,uslovili skidanjem sankcija ili bar olaksavanjem sankcija,tako da nismo mogli pristati ni na datum ni na mesto.Jedino smo mogli pristati na direktne kontakte pojedinacnih predstavnika.Oven je insistirao da Krajisnik i ja dodjemo u koliko ne moze Karadzic.No danas je iz Njujorka.gde se nalazi Kontakt grupa koja je podnela izvestaj Ujedinjenim nacijama o svojim susretima sa zaracenim stranama,stigla vest da bi sto pre trebalo da dodje do susreta,mozda u Moskvi,a mozda u Francuskoj,Sa ruskim predstavnikom Nikiforovim.Insistira se,sto je znak velike zurbe da bi na taj sastanak trebalo doneti mape,i to mape koje bi zadovoljavale procenat 51:49.Na sastanku u Zvorniku Oven je izmedju ostalog pomenuo da Muslimani traze sest gradova:Doboj,Focu,Visegrad,Zvornik,Sanski Most i Bosanski Novi. "Racunajte sa tim da bi bar tri od tih sest gradova trebalo da pripadnu Muslimanima".Naravno,to nas stavlja u nemogucu pregovaracku situaciju.Sasvim je jasno da mi ne mozemo na Drini dati prakticno nista.Za nas je veliko pitanje cak i Gorazde.A sto se Doboja tice,Doboj je saobracajno cvoriste,to je veza Bosanske Krajine,Banjaluke,sa Bijeljinom,odnosno sa Samcem, pa onda dalje sa Srbijom,pa to nikako ne dolazi u obzir.Da ne kazem da se Doboj drzi od samog pocetka rata,ljudi su branili taj grad,i Doboj bi zaista bilo nemoguce napustiti.Prakticno,nezna se sta je gore:da li davati nesto u Zapadnoj Bosni gde je potpuno kompaktna srpska kraiska celina,vezana za Srpsku Krajinu u Hrvatskoj,ili u Istocnoj Bosni,gde nam je bitna veza sa Srbijom. Oven je sa sobom doneo i tri mape koje su kao neki njegovi predlozi,od kojih je jedna bila narocito zanimljiva,da ne kazem nemoguca po svojoj zanimljivosti.Ona je podrazumevala vezu izmedju Cazinske Krajine,duz granicne linije preko Drvara i Grahova,sa Centralnom Bosnom tako da bi Muslimani imali kompaktnu teritoriju.Lord se verovatno nije upitao sta bi znacilo zahvatiti muslimanskom teritorijom takva podrucja kao sto su Drvar i Grahovo,Grahovo koje je i pre rata imalo gotovo 99% srpskog stanovnistva.Je li to Lord racunao na neko etnicko ciscenje? Doduse,verovatno bi se to onda drugacije zvalo,neko "humanitarno."Ocigledno,vazno im je samo da Muslimani dobiju celovitu teritoriju.Mozda je ipak tu jos vaznije pitanje -ne podrazumeva li se time i neko,za Srbe svakako nepovoljno,resenje za Republiku Srpsku Krajinu?U celom tom razgovoru u Zvorniku,koji se vodio u hotelu "Vidikovac",iznad same Drine,i koji je po tonu bio daleko lezerniji od svih nasih dosadasnjih razgovora-valjda zbog toga sto su ko predsednici gotovo sigurni da se krajnje resenje vise ne moze izbeci,pa se i ne trude da nas nesto narocito ubedjuju.
  3. Momcilo Bogunovic je stradao od neprijateljskog snajpera u trenutku kad je izasao iz svog vozila i krenuo da pokazuje rukama nesto ostalima, metak ga je pogodio ispod pazuhai dosao je od strane koja jos nije bila oslobodjena u tom trenutku.Koliko znam u toj akciji su ucestvovali delovi 92.mtbr i Vukovi sa Vucijaka,tako da ne moze biti reci o tome da je stradao od nekakvih paravojnih formacija sa ledja.
  4. Pitao sam te za 24. januar i vas prvi napad na Kasic koji je zaustavljen,ali verovatno nisi primetio jer sam editovao svoj post.Kolike ste gubitke imali taj dan,koliko vam je oklopa pogodjeno? Sledeceg dana 25. januara ste pokrenuli novi napad i zauzeli Kasic,a naredni dan tj. 26. januara 92.mtbr pokrece prvi kontra-udar koji je Mornar opisao na prvim stranama ove teme.
  5. Ma nisam ja jedan od njih. Zar nisu 4. februara prilikom onog poslednjeg velikog napada i slavonski tenkisti bili u Kasicu,kad su se tenkovi izmesali a borbe vodile do kasno u noc?(bar sam ja pokupio taj info) Tog dana je ranjen i Veljko Milankovic. Kako vam je propao napad 24.januara na Kasic,znas?
  6. Pozdrav 4.br.PAUCI.Vidim da si ucesnik ovih dogadjaja bas kao i Mornar a svedocenja iz prve ruke su uvek najzanimljivija za citanje.Mornar ponekad navrati na forum da vidi sta ima,nadam se da ce se uskoro pridruziti i da cete moci razmeniti koju jer vidim da ste najverovatnije bili na istom mestu u isto vreme a to bi za nas sa strane bilo veoma zanimljivo pratiti. Reci mi jesi li ucestvovao u svim borbama u Kasicu ili samo onoj 1.februara?
  7. Zato sto vecina danasnjih Hrvata potice od Srba i toga su svesni a to najvise frustrira.Pogledaj samo koliko se trude da se razlikuju od nas od jezika pa nadalje.
  8. Probaj sa dokumentarcem "Oluja nad Krajinom".Mislim da je u pitanju americki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt a ne Holbruk.
  9. Nakon sto je Martic 2.5. 95.uradio onu glupost DB Srbije odnosno jedinica pod komandom Raje Bozovica je stavila svoju sapu na te igracke.Tako da u vreme opste agresije na RSK nije postojala ni teoretska mogucnost da budu upotrebljene.
  10. Nastavak... Ranjavanje komandanta Veljka Milankovića se desilo nakon dva dana. U novom, ovaj puta kombinovanom napadu pješadije i tenkova, mi smo tada imali također velike gubitke zato što artiljerija koja je bila nasuprot nas, našla nas je i zaista tukla koliko je mogla. Iako smo bili dominantni u tom prostoru, on je bio nezaštićen sa nekim pre- prekama, tako da jednostavno nismo imali mogućnosti maskiranja, skrivanja. I u tom kombinovanom napadu sa tenkovskom jedinicom, artiljerija sa druge strane nas je lo-cirala i poklopila. ad je ranjen komandant Veljko, ranjen sam ja i ranjeno je par ljudi, naših saboraca. Bio je to s naše strane kombinovani napad pješadije i tenkovske jedini-ce. Mi smo dobili naredbu da uđemo ponovo u Kašić i izabran je pravac koji nama nije ni u kom slučaju odgovarao. Zato je i došlo do takve vrste stradanja.Komandant Veljko je uvijek bio u prvim redovima, tako je i nastradao. Bilo je to strašno za sve nas. Nakon ranjavanja, mi smo zajedno prebačeni za bolnicu „Sveti Sa-va“ u Kninu gdje smo operisani obadvojica i još par naših saboraca koji su također teš-ko ranjeni. Neki nisu imali tu sreću, kao ni sam komandant, da prežive, a nakon toga smo prebačeni za Banja Luku i iz Banja Luke za Beograd, gdje je nažalost došlo do smrti našeg komandanta. Ja sam uspio da prebolim te rane koje sam dobio, međutim još uvijek nosim posljedice te bitke koja se desila dole.
  11. Nastavak... Operativno smo pokrivali dio Karinskog zaljeva, gdje se nalazi Novigrad i domi-nantno selo i kota Kašić, te Islam Grčki i Islam Latinski. o je pravac bio našeg dejstva. Međutim, druge jedinice koje su učestvovale također su podijelile zadatke između sebe tako da smo mi dobili pravac Kašića u tom prvom napadu koji smo izvršili. Prvi na- pad na Kašić bio je strašan. Ponovo se ispostavilo da sa druge strane su se našli ljudi koji su često se nalazili ispred nas. ako da je otpor bio zaista jak i imali smo gubitke u samom proboju. Dobili smo precizni zadatak, izvršili smo izviđanje, snimili smo kompletno teren. Znači to je trajalo dva dana i dvije noći gdje smo locirali sve slabe tačke druge strane i odredili pravac napada na kome ćemo izvršiti proboj te linije koja je već bila uspostav-ljena. ako da mi saradnju sa drugim jedinicama neku posebnu nismo imali, a i nismo se nešto ni oslanjali previše na njih. Mi smo imali problem i sa tim otvorenim terenom. Zato smo pripremali posebnu taktiku koju smo iskoristili na Kašiću, ali ona je pripre-mljena na kratko. Zato ta akcija nije dovedena do kraja jer nitko nije imao da nas pra-ti. ako da mi imamo loša iskustva sa tim terenom koji nije pokriven šumom, koji je tako ravan, gdje nema brda, nema mogućnosti nekog skrivanja, zatvoren je i morali smo zaista da iskoristimo maksimum svog znanja da napravimo tu akciju koju smo i uradili. Konkretno, koristili smo taktiku tri-četiri lažna napada na različitim pravcima tako da smo odvraćali pažnju sa pravog pravca napada i to nam je često polazilo za rukom. Sa druge strane, snimali smo teren do detalja tako da naši izviđači su obilazili taj teren i prolazili kroz neprijateljske linije, u dubinu do 1000 metara, znali smo tačno gdje se nalaze i njihova oruđa i oružja i raspored tako da smo znali sve u detalje. Znači, 30. januara izvršili smo dnevno izviđanje i noćno izviđanje od samog Ka-rinskog zaljeva do negdje početka sela Kašić. Precizno smo unijeli podatke gdje se šta nalazi, kolika je borbena sposobnost tih ljudi koji se nalaze sa druge strane, šta imaju. Znali smo šta je u dubini pošto smo ušli u dubinu. Znači, izvršeno je i dubinsko osma-tranje jer se moglo vrlo jednostavno proći kroz tu liniju obrane. ako da smo znali raspored artiljerijskih oruđa koja nisu bila nešto značajna. Potom je izvršeno drugo dnevno i noćno izviđanje, znači, od početka sela Kašić pa dolje prema Islamu Grčkom i Islamu Latinskome i ostalim selima. Na osnovu tih analiza i saznanja koja smo dobi-li, utvrdili smo da je udar na Kašić jedna od mogućnosti napada. Konkretno, smjerom prema crkvi u Kašiću pošto je konfiguracija terena nama tu odgovarala. Mogli smo iz-vršiti tu brz upad ili pokušati dalji upad prema Islamu Grčkom, koji je nama daleko više odgovarao, ili pak direktno napredovanje prema Zadru što nitko nije htio da pri-hvati, a to je bilo jedino logično rješenje, po nama. ako da je pala odluka da se ide di-rektno na selo Kašić. Kako, zbog čega, neznam,mi nismo bili za tu opciju. Mi smo se protivili jer smo učestvovali u izviđanju na tom pravcu prosto zato što nam se neki drugi pravac činio mnogo lakši i možda efikasniji za rješavanje. Ali, nismo isključivali ni tu vrstu napada. Znali smo da tu možemo da prođemo, tu nisu postojale otporne tačke! Prevelika je dubina i vjerovatno je ova druga strana razmišljala da ako se desi bilo ka-kav protunapad, da će krenuti iz samog Karinskog zaljeva, da će doći do potiskivanja prema dubini, da se očisti taj dio prostora.Saznao sam naknadno da postoje razne verzije šta se i kako desilo za vrijeme i po-slije obračuna. Sve šta se desilo, desilo se u borbi. Znači, ne postoji nikakva šansa za bi-lo kakvu egzekuciju sa bilo koje strane! Ni oni nisu mogli nikoga od nas da zarobe, niti je postojalo šanse da mi nekoga naknadno zarobimo i strijeljamo! o je borba, ljudi su pucali po nama, mi smo pucali po njima. Znači, sve šta se desilo tu, desilo se u žaru bor -be. Ništa drugo nije postojalo! A da li je tu dolazio netko poslije, bio, odradio nešto, ne-ka druga jedinica, neki drugi ljudi, ja to stvarno ne znam, ja to ne bi komentirao. Nije bilo klasične zasjede jer da je bila klasična zasjeda nitko iz tih kamiona ne bi ostao živ. Otkuda god da su ti vojnici dolazili, očigledno ih je netko pogrešno informisao. Jer mi nismo slučajno naletjeli, mi smo tu već bili na položaju. Mi smo, znači, držali taj prostor. Oni su nama prošli kamionom. Prema Islamu, prema Hrastu, mi smo drža-li kompletno teritorij. Znači, kompletan put u dubinu, desno negdje oko 500 metara - 500 metara lijevo. I u dubinu, znači nekih možda 300 metara, maksimalno. Držali smo to, ne fizički, ali smo držali „na nišanu“. Desilo se da je kamion prošao prvu našu odbranu. Bilo je to iznenađenje, nitko tko je bio tu nije očekivao da će doći kamioni puni neprijateljskih vojnika i ući među nas bez ikakve kontrole. Bio je to pravi žestoki obračun, mi smo pucali u njih, oni, tko je stigao, pucao je u nas, imali smo i poginulog i ranjene. A ovo ostalo, naknadne priče, nema nikakvog smisla objašnjavati nešto što se nije desilo. Nije bilo šanse da se desi! Nije bilo mogućnosti! Čitavo vrijeme je trajala borba: mi smo pod vatrom ušli maltene i pod vatrom izašli. I čitavo vrijeme je trajala borba! Znači, nije bilo nikakve šanse da se tu sada netko maltretira ili strijelja, bilo šta da se uradi osim onoga šta se desilo, u direktnoj borbi. Želim da ljudi znaju da nismo imali izbora, baš kao što ga ne bi imala ni druga strana da se desilo suprotno. Desilo se to što se desilo, kamion je naletio bukvalno na nas, prošao kroz našu liniju odbra-ne, našu liniju! akođer, oni što pričaju nebuloze treba da znaju da smo u izviđanju mogli da uništimo kompletnu, čitavu bateriju, sve te ljude koji su se nalazili, koji su držali minobacače. Oni su nama bili na dohvat ruke i mi smo njih imali na nišanu, ali ostavili smo ih gore. Zato što nije bio naš pravac napada. A oni su bili locirani upravo dolje u Islamu Grčkom. Kao djecu smo ih mogli pohvatati na spavanju, držali smo ih na nišanu, mi smo bili tu među njima. Oni nisu imali pojma da se mi nalazimo tu.Uglavnom, ja ne znam ‘ko se nalazio sa druge strane. Ono što sam vidio, taj dan tamo su se nalazili zaista borci kojima skidam kapu za pružanje otpora. Mi smo zauzeli dio tog sela, a imali smo tu početne gubitke i druga strana je imala također početne gubit-ke. Razbijena je odbrana koja je tu postojala i sve ostalo što se je dešavalo iza toga je bilo samo u smislu borbi.
  12. Nastavak... Bili smo mobilisani za ovu intervenciju u zadarskom zaleđu pošto smo imali jedan period u kojem smo odmarali. Jedinica je ponovo okupljena na brzinu, naoružana jed-nim dijelom oružja, a drugi dio smo dobili kada smo stigli dole. ako da mi neku logi-stiku nismo imali, niti smo je posjedovali u smislu nekih artiljerijskih oruđa. Mi smo upravo diverzantska jedinica, znači koristili smo lična naoružanja koja koristi svaki pješadinac. Otišlo nas je negdje oko 250, otišli smo autobusima kao i sva vojska što je putovala u toku rata. Mi smo imali jednu veliku obavezu prema ljudima koji su nama pomogli u oslo-bađanju, to jest probiranju Koridora. Ljudi iz tadašnje Kninske krajine učestvovali su ovdje na proboju Koridora i te najznačajnije njihove jedinice su bile pridodate nama. ako da smo mi stekli jedno veliko prijateljstvo s njima. Znači, ljudi sa Banije i Kordu-na, Like, Knina iz Slavonije su došli da nam pomognu i u obavezi da im pomognemo na poziv, vjerojatno Milana Martića, jedinica se mobilisala i otišla put Knina, to jest prema Benkovcu, gdje smo došli 28. januara 1993. godine.Narod je bio silno uplašen. Hrvatske snage kada su izvršile napad na prostor ta-dašnje Krajine, to je jednostavno izazvalo strah kod mnogih mještana i ljudi su bili iz-bezumljeni. ako da je postojala jedna ogromna doza straha i panike šta će da se dalje odigrava, imajući u vidu da je to zaista bio prostor koji je otvarao mogućnosti daljnjih napredovanja prema Benkovcu, a poslije Benkovca i prema Kninu. Kad smo stigli, narod je bio skeptičan prema našoj jedinici. Naime, tu prije nas sti- gla je jedinica „igrova“, Arkanovi dobrovoljci, koji su učestvovali također u nekim bit-kama dole. No, oni su izazvali averziju stanovništva prema sebi, tako da ni mi nismo bili u tom prvom trenutku dobro prihvaćeni. Međutim, poslije prve akcije koju smo mi izveli u Kašiću, koju smo pripremali zaista krajnje ozbiljno, i izveli je na jedan pravi način, promijenilo se i raspoloženje, tako da je taj narod zaista nas dole prihvatio. Ko-liko je meni poznato, „Bijeli orlovi“, ili kako ih već nazivaju, dolje onda nisu bili, a sa Arkanom smo imali negativna iskustva iz Knina. No kako je tamo bilo vrhunskih mo-maka, boraca, kako su to bili također dobrovoljci, to ne bih komentarisao. o je priča za njih. Znam da je bila ta neka priča vezana za neku politiku koja nas nije ni intere-sovala, ali mi smo borci, a nismo bili političari. Veljko Milanković, naš vođa, bio je nešto stariji od nas. Znači, on je tada imao 38 godina, ja sam imao 24 i saborci moji su imali tu negdje do 30-ak godina. ako da smo mi izgubili jednog velikog čovjeka, jednoga stratega koji je uspješno vodio jedinicu „Vu-kovi s Vučijaka“ sve do toga trenutka. Međutim, bez obzira na sve, mi smo preživjeli kao jedinica. Ponovo smo se organizovali i nastavili smo tu tradiciju koju smo stekli. Bili smo vrlo ozbiljna srpska jedinica koja je učestvovala na mnogim ratištima, nigdje nije napravila ni jedan zločin i posvetili smo tu svoju borbu poslije Veljkine smrti upravo Veljki.
  13. Zamenik komandanta Vukova s Vucijaka Miro Sikarac: Kada se raspadala Jugoslavija, na Vučijaku, kod Prnjavora, jedna grupa ljudi je od-lučila da se organizuje i ona je preteča jedinice. Nakon toga je otišla u Knin, u Golubić, gdje je izvršena prva obuka. Nakon te obuke, okupili su i druge ljude i formirali jedinicu cu "Vukovi sa Vučijaka“. Mi smo bili mala jedinica, znači diverzantskog tipa, operativna, sastavljena od mlađeg kadra. Sastav je bio starosne dobi od 18 pa do nekih 30-ak godi-na, sve dobrovoljci. Komandni kadar itekako je vodio računa tko ulazi u jedinicu, tko ne ulazi u jedinicu i na osnovu te selekcije ljudi su primani u sastav „Vukova sa Vučija-ka“. Dominantno su to bili ljudi sa područja naše Krajine i naše opštine. Međutim, do-brovoljci su bili i sa drugih prostora: iz Hrvatske, iz Slovenije i BiH. Jedinica je brojala operativno najviše do 250 ljudi. o je maksimum te jedinice, iako je tijekom cijelog ra-ta kroz jedinicu prošlo negdje oko 800 ljudi. Razlog tome leži i u činjenici da smo imali strahovite gubitke, imajući u vidu da smo bili mala jedinica. Poginuo nam je 51 čovjek. Manje-više svaki od naših boraca je ranjen, neki i više puta. U samom početku bili smo pridodati sastavu 1. krajiškog korpusa kao redovna jedinica iz tog „JNA vremena". Kao i svaka jedinica specijalne namjene, i mi smo imali svoju posebnu taktiku. Iz-među ostalog i za psihološki rat koji se vodi na prvoj liniji. A mi smo doista vremenom postali obučena jedinica. Vodili smo računa zaista o svim detaljima koje je bilo neop-hodno da se savladaju, da bi se napravila jedna uspješna akcija i da bi se sačuvali ljudi. ako da nismo radili puno grešaka u izvođenju bilo kakvih akcija operativnog dejstva i zato smo uspješno završavali sve te akcije koje smo vodili. Međutim, zbog velikog bro- ja tih ofenzivnih akcija mi zaista imamo teške gubitke koji su nastali zbog svega tog. Pripadnici naše jedinice su bili srčani ljudi, dobri, kvalitetni borci. Prošli su jednu spe-cijalnu obuku koja im je davala mogućnost da reaguju vrlo brzo, da se snalaze na ra-tištu i da ratuju sami, što je predstavljalo problem za mnoge druge jedinice koje su bile nasuprot nas. Znači, svaki naš borac je bio maltene jedinica za sebe, a u zajedničkom dejstvu to je bila posebna priča, tako da je vrlo teško bilo da se pronađe pravo rješenje protiv nas. Mislim da o nama dovoljno govori podatak da u ratu ni jedan naš pripad-nik nikad, ponavljam, nikad nije pao u ruke neprijatelja, ni jedan nije ostao zarobljen, ni jedan nije ostao mrtav negdje na ratištu, bez obzira na cijenu koju smo mi platili iz-vlačeći naše ranjene ili poginule borce. Mi nastupamo tiho, ne koristimo nikakva teška artiljerijska oružja. Imali smo lake minobacače u sastavu kad bi to bilo potrebno. Me-đutim, uglavnom ovaj naš stil se nije zasnivao na pravljenju neke velike buke, euforije, bombardovanja neprijateljskih linija, već jednostavno smo napadali vojnički, u tišini.Na žalost našu i tih ljudi koji su se nalazili naspram nas, mi smo se borili ma-nje-više uvijek protiv istih ljudi. Gdje god se otvarala neka priča o velikim bitkama i akcijama, dovođene su jedinice koje su često se nalazile ispred „Vukova sa Vučijaka“ i dovođeni smo mi. ako da smo se mi manje-više na neki način i poznavali, znali smo šta mogu oni, a vjerojatno su i oni tako znali puno toga o nama. I bile su to jako krvave Bitke i za nas,bojim se i za njih.
  14. Nastavak... Imao sam jako dobro oruđe. I imao sam dobre mine! Jako sam dobru opremu imao, s dobrom municijom. Minobacači dobro opremljeni, dobro konzervirani, dobro uskla-dišteni tako da se nisu punjenja ovlažila i sve ostalo, što je bilo vrlo bitno. o je tako, to su jako osjetljive stvari! Pogotovo u tim vremenskim uslovima Dalmacije: uticaj vla- ge, uticaj toplote i tako dalje. Čuo sam za tragedije na hrvatskoj strani, bilo je toga i u našoj vojsci. Imali smo i mi mine naše proizvodnje, rudbenikove. Onda sam ja to koristio samo po dubinskim ciljevima. I onda, jedno vrijeme kad su Vukovi prišli pr -njavorskoj brigadi i nekim tamo brigadama od državne vojske, nismo mi imali puno povjerenja u njih. I ja sam čuvao te mine samo za svoje „Vukove“, baš striktno za svoje "Vukove", kad su oni napadali.