Spasilda

Members
  • Content Count

    244
  • Joined

  • Last visited

About Spasilda

  • Rank
    Dzomba
  1. U slučaju globalne epidemije ove vrste gotovo je nemoguće izbeći dolazak u kontakt sa virusom poput H1N1, i uprkos svoj predostrožnosti. Ipak, jedina "vrata" za ulaz su nozdrve i usta! Kontakt sa H1N1 nije toliko problematičan koliko je to njegovo širenje i nemogućnost našeg imunološkog sistema da se izbori s njim. Postoje neki vrlo jednostavni koraci, koje možemo preduzeti dok smo još uvek zdravi i nemamo nikakve simptome H1N1 infekcije a sve u cilju prevencije širenja, ublažavanja simptoma i razvoja sekundarnih infekcija: Često i temeljno perite ruke toplom vodom i sapunom. Odolevajte svim pokušajima dodirivanja lica. Dva puta dnevno ispirajte grlo slanom vodom. Virusu H1N1 treba 2 do 3 dana da se, nakon inicijalne infekcije u grlu i nosnim šupljinama, razmnoži i pokaže karakteristične simptome. Jednostavno ispiranje sprečava širenje. Na neki način, ispiranje slanom vodom ima isti efekat na zdravu osobu, kao što Tamiflu ima na inficiranu. Nemojte potcenjivati ovu jednostavnu, moćnu i jeftinu preventivnu metodu. Čistite nozdrve najmanje jednom svakog dana toplom slanom vodom - jako duvanje nosa jednom dnevno i brisanje obe nosne šupljine vatom duboko natopljenom u toploj slanoj vodi je vrlo efikasno u snižavanju virusne populacije. Jačajte prirodni imunitet hranom koja je bogata vitaminom C. Ako koristite suplemente u obliku tableta vitamina C, odaberite one koji sadrže cink, kako bi se povećala apsorpcija. Pijte što više možete tople tečnosti (čaj , kafa, ili tradicionalne preventivne napitke kao što su kuvano vino ili kuvana rakija). Tople tečnosti spiraju razmnožene viruse iz grla u stomak, gde oni ne mogu da se razmnože, prežive i nadvladaju naš imuni sistem.
  2. OVO SAM DOBILA OD PRIJATELJICE: "Ideja je toliko je prosta i realizacija jeftina, da ne vidim razloga zašto ne bi probali. Ovako ide priča: Dok je vladao veliki grip 1919. koji je ubio 40 miliona ljudi, bilo je porodica čiji nijedan član nije oboleo. Neki doktor je zapisao da su te kuće imale jedan zajednički faktor: u svim sobama gde su se ljudi okupljali su imali korpe u kojima su držali po nekoliko glavica neoljuštenog crnog luka. Neko je otkrio ovaj zapis i kasnije testirao tokom neke velike epidemije. Pošto je uspešno delovalo, odneli su jednu glavicu korišćenog luka na laboratorijsku analizu. Unutra su otkrili niz različitih bakterija i virusa. Zaključeno je da je crni luk služio kao prečišćivač vazduha, mamac za mikroorganizme, tako da je prosto usisao sve njih u sebe i tako zaštitio ljude. Pominje se vlasnica frizerske radnje, čije radnice nikada nisu obolele od nikakve zarazne bolesti, a mnogo puta su služile bolesne klijente. U uglu salona je uvek imala ukrasnu korpicu sa nekoliko glavica luka. Pretpostavljam da ga ponekad treba promeniti i pri tome koristiti rukavice, odneti ga direktno do kontejnera izvan kuće. Ne treba se nadati da će o ovome ikada pisati u novinama, da će biti preporučeno od lekara, a još manje od apotekara. Suviše je jeftino i nikome ne donosi pare. Neki ljudi više vole vakcine, ali ja sam već postavila novu dekoraciju na tri mesta. Ne može da smeta." Dobro zdravlje, naročito yimu bez gripa vam želim!
  3. Drago mi je da je Krajinada 2009. bila ovako vesela i brojna! Ostaje mi samo da žalim što su me zdravstveni problemi sprečili da dodjem, ali, biće dana... Uživam gledajući slike koje prikazuju delić atmosfere sa druženja i beskrajno uživam gledajući lica ozarena smehom! Ljubim vas gde god da ste i želim svima sve najbolje, od srca!
  4. "У нашем језику ова конструкција преводи конструкцијама особа са инвалидитетом и особа са хендикепом, евентуално особа са онеспособљеношћ у. У кругу дефектолога преведен је термином особа са ометеношћу." У стручним круговима, на свим званичним документима, конгресима, семинарима и сл. користи се искључиво термин "особа са инвалидитетом" а онда се дефинише детаљније као у наведеном тексту : "У складу са приступом примењеним у тексту Стандардних правила предлажу се термини особа/човек/жена/дете са инвалидитетом, и уколико је познат узрок или последицу стања у коме се особа налази термини: са физич ким/телесним (моторним и сензорним) инвалидитетом, са смањеном физичком психичком, интелектуалном способношћу, са смањеним моторним способностима, са смањеном способношћу слуха, вида, говора, кретања"
  5. Srpski Vojvođanine, iznenadjuje me, čak pomalo i veđa tvoja paušalna ocena Srba. Ja sam Srpkinja iz Jagodine, dakle rođena sam i živim u centralonoj Srbiji. Tu sam i osnovnu školu završila i da te podsetim da je to obavezan vid školovanja. E, pa još se u osnovnoj školi od vajkada učilo i iz geografije a i iz istorije ,između ostalog, i o Krajini, i ne mogu da se pomirim sa tvojom izjavom da "Srbin ne zna gde je Krajina,sta je Krajina niti oseca nesto prema njoj ..." Zašto nepotrebno generalizuješ svoje individualno, i verovatno neprijatno,iskustvo? Neverovatno je da iko u Srbiji (bez obzira na nacionalnost) ne zna sve delove Jugoslavije... svaka informativna emisija je od '90. na ovamo obilovala nažalost vrlo tužnim informacijama o dešavanjima u Krajini i Bosni. Pa ako je neko i zaboravio gradivo iz osnovne škole, tada se podsetio na najteži mogući način i gde je Krajina a i šta se tamo dešava. A što se tiče očuvanja krajiške tradicije, tu mogu samo da te podsetim da bi sami Krajišnici trebalo da se potrude i sačuvaju je za buduća pokoljenja. U Jagodini se posle '95. formiralo Udruženje Krajišnika ali je kratko vreme radilo i odavno već ne postoji. A trenutno je potrebno samo 10 potpisa, par strana statuta i 2 500 din takse i da se osnuje u Srbiji bilo kakvo Udruženje... pa kada se okupi veća interesna grupa ( u ovom slučaju Krajiškinje i Krajišnici i prijatelji) onda se od opštine dobije prostor za okupljanje, godišnja finansijska sredstva iz budžeta itd. itd. I zašto onda nema tih Udruženja širom Srbije? I zašto nisu objedinjena Udruženaj koja već postoje u jedno jedinstveno, na nivou Srbije ili regiona? Izvinjavam se svima što sam sebi dala slobodu da ovde pišem (inače ovde samo čitam), ali zarad istine napisah ovih nekoliko redova u nadi da nisam povredila nacionalna osećanja nijednog čitaoca mojih reči. Svako dobro vam želim gde god da ste!
  6. Monahinja sa dva doktorata: Mati Makarija, igumanija manastira Sokolica Игуманија мати Макарија (световно име др Милица Обрадовић) једна је од најобразованијих и најпознатијих монахиња у СПЦ. Докторирала је из области хемијских наука, 1971. у Љубљани. До 1974. радила је као доцент на Природно-математичком факултету у Београду, а онда одлази у Грчку, у Благовештенски метох светогорског манастира Симоно-Петра на Халкидику, где изучава „византијску уметност теологије у бојама" - православну иконографију. У том манастиру је замонашена 1978. Три године касније дипломирала је на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Мати Макарија се бави и фрескописом: осликала је крстионицу Саборне цркве у Призрену, параклис Сабора српских светитеља у Пећкој патријаршији, велику народну трпезаpију Светог Саве у манастиру Жича... Одазивајући се позиву Цркве и државе да се Срби враћају на Косово и Метохију, Макарија и још две монахиње Жичке епархије, 1991. долазе у јужну српску покрајину; надлежни епископ рашко-призренски Артемије упућује их у Соколицу. Манастир је у јадном стању: црква прокишњава, краве оближњих сељака Шиптара шетају се по порти, воде нема, струје више нема него што има, без телефонских линија... Латиле су се посла, прво њих три, а онда су почеле да им се придружују и друге сродне душе. Манастир је оживео. Мати Макарија брине и за друге светиње. Када су у лето 1999. албански терористи насрнули на манастир Девич својим старим "Југом" убацила се у колону тенкова и оклопних транспортера енглеских војних снага које су управо улазиле и заузимале позицију у српској покрајини. Зауставила је колону, искочила из аутомобила и, као да јој није безмало шездесет, хитро се попела на оклопни транспортер, што су забележиле светске агенције. Пошто говори неколико светских језика, затражила је хитан пријем код енглеског команданта. Апел је услишен. Манастир Девич је тада спашен. Са собом не води преводиоца јер говори савршено енглески, француски, грчки а могуће је и да говори и још неки језик, мада она нерадо говори о томе! BITNO DA SE ZNA DA JE MATI MAKARIJA IGUMANIJA TOG MANASTIRA KOJI JE OKRUŽEN ALBANSKIM SELIMA! Time njeni rad i žrtva postaju i pred Bogom i pred narodom veći... nije lako tu biti Srpkinja, monahinja a pogotovu Igumanija! "Dok je narod bežao, a srpska vojska i policija se povlačile, ona je išla u suprotnom smeru. Uspela je da se probije do najproblematičnijih delova Kosmeta, a u Srbici, gde su pripadnici UČK upali u srpsku svetinju iz 15. veka i držali danima u zatočeništvu sestrinstvo, palili, pljačkali... mati Makarija je ubedila francuske vojnike da štite manastir i ne sele sestrinstvo. Stranci na Kosovu i Metohiji kažu za mati Makariju da je "jedan od najmudrijih pripadnika srpskog naroda". Za nju kao za malo koga važi da je znanjem, mudrošću i ljubavlju uticala na promenu lošeg stava o srpskom narodu i zato i ne čudi što je zahvaljujući baš njoj, ratne 1999. godine spasen jedan od najvrednijih manastira srpske i evropske kulturne baštine - Devič pokraj Srbice. Dok je narod bežao, a srpska vojska i policija se povlačile, ona je išla u suprotnom smeru. Uspela je da se probije do najproblematičnijih delova Kosmeta, a u Srbici, gde su pripadnici UČK upali u srpsku svetinju iz 15. veka i držali danima u zatočeništvu sestrinstvo, palili, pljačkali... mati Makarija je ubedila francuske vojnike da štite manastir i ne sele sestrinstvo. Više puta pozivala je narod da ostane na rodnom ognjištu, a čini se da je tada znala ono što je većini tek danas jasno. Može se otići, ali je teško vratiti se..." Слика "U planinskoj vrleti iznad Zvečana, desetak kilometara od te varoši, okružen albanskim imanjima i kućama, ugnezdio se manastir Sokolica, jedna od značajnijih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, građena u 14. veku. Predanje kaže da ga je utemeljio, podigavši crkvu posvećenu Pokrovu presvete Bogorodice, čelnik Musa, koji je bio oženjen jednom od sestara kneza Lazara. Do danas je nepoznanica zašto se srpski velmoža opredelio da baš na tom mestu gradi sveti hram. Ipak, ostalo je verovanje da je to učinio u znak zahvalnosti Bogu, što je tom kraju podario izvor čudotvorne i lekovite vode, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastirske crkve. Слика Prema kazivanju igumanije Makarije, manastir Sokolica čini posebno značajnim mermerna statua Presvete Bogorodice, delo nepoznatog autora iz 14. veka, koja je nekada davno preneta iz obližnjeg manastira Banjska. Pre nekoliko godina bila je izložena u Metropoliten muzeju u Njujorku, zajedno sa još tridesetak eksponata srpske nacionalne i duhovne baštine. Statua Presvete Bogorodice je, priča mati Makarija, na toj izuzeto posećenoj i medijski veoma dobro propraćenoj izložbi bila svojevrsni „ambasador srpske istine” o Kosmetu, „predstavljala je i naše novo kosovsko rasejanje i našu kosovsku tragediju”. – Veruje se da ima čudotvorna svojstva i da molitve pred njom deluju blagotvorno na bračne parove koji ne mogu da imaju dece, odnosno pomaže im da steknu potomstvo čak i u slučajevima kada je medicina nemoćna. Njena isceliteljska moć veoma je poznata i uvažavana kod Srba, ali i Albanci je cene i često dolaze da joj se klanjaju i obraćaju da bi im uslišila želje – pripoveda igumanija Makarija." P.S. žao mi je što je ne moguće kopirati slike!
  7. Ideja je fantastična i sigurna sam da će "gradski oci" podržati ovaj projekat! Anoka, pošto imam malo iskustva sa raznoraznim projektima koje finansira moja opština ili država, mogu da ti posavetujem da preneseš uz moje pozdrave timu koji stvara projekat, i moj najdobronamerniji savet a to je da politički izlobiraju sve stranke koje su i u vlasti a i u opoziciji u BL. Bitno je da ideja bude dobro prezentovana svim akterima koji odlucuju u Skupštini grada. Naglasite da je to veoma afirmativan projekat i za OSI ali i za grad, i da će svakako doneti svima boljitak! Meni ostaje samo da Fontani poželim uspeh a ja ću kad-tad odsesti u tom hotelu, sigurna sam u to!
  8. Spasilda

    VIC DANA

    - Jедан млади католички свештеник је био толико нервозан пре своје прве мисе да није могао ни реч проговорити па упита бискупа за савет.Овај му рече да следећи пут попије чашу воде са две капљице вотке и одмах ће се осећати слободније. После тога свештеник се осећао толико добро да га ништа није могло узнемирити. Међутим, у повратку са мисе он пронађе следећу цедуљицу од бискупа: * Поштовани свештениче, следећи пут ставите неколико капљица вотке у чашу воде, а не обрнуто. Осим тога ево још пар савета: 1. Није потребно стављати кришке лимуна на ивицу пехара. 2. Не ослањајте се више на статуу Блажене Девице Марије, не грлите је и не љубите. 3. Постоји десет заповести, а не дванаест, дванаест је апостола, а не седам, ниједан од њих није био патуљак. 4. Исуса и његове ученике не зовемо Исус Христ и компанија. 5. Давид је победио Голијата праћком и каменом, није га умлатио и просуо му мозак. 6. Јуду не називамо курвиним сином. 7. Папу не морамо звати Ел Падрино. 8. Бин Ладен нема никакве везе са Исусовом смрћу. 9. Хостија није грицкалица уз вино. 10. Грешници иду у пакао, а не у п.... материну. 11. Онај у углу поред збора, којег сте називали педером, контрашем и транвеститом у сукњи, био сам ја. ....
  9. OVU PORUKU SAM MALOČAS DOBILA OD PRIJATELJICE, NARAVNO DA SAM JE PROSLEDILA SVIM SVOJIM PRIJATELJIMA A EVO , KOPIRAH JE I OVDE POŠTO NEMAM VAS BAŠ SVE U SVOM ADRESARU! "Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za djecu sa posebnim potrebama, otac jednog od uÄčenika podijelio je sa prisutnima priÄču koju neÄće zaboraviti nitko tko je tada bio prisutan tom događaju. Zahvalio je Åškoli i njenom predanom osoblju, te nastavio: Ukoliko nije ometana vanjskim utjecajima, sve što priroda stvori je savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može naučiti sve one stvari koje mogu druga djeca. Nije u stanju razumjeti i napraviti sve ono što i njegovi vršnjaci. Gdje je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?" Svi prisutni su utihnuli. Otac je nastavio: "Vjerujem da se, kada tjelesno i mentalno invalidno dijete, poput mog Siniše, dođe na svijet, prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže, i to u vidu načina na koji drugi ljudi tretiraju to dijete." Potom je nastavio priču. Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gdje su neki dječaci, koje je Siniša inaÄče poznavao, na terenu igrali nogomet. Siniša je upitao oca: "što misliš, tata, da li bi me pustili da igram s njima?" Sinišin otac je znao da većina dječaka ne bi željela da netko kao Siniša igra u njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni osjećaj pripadnosti i samopouzdanja, uvjerenje da ga društvo prihvata unatoč njegovom invaliditetu. Sinišin otac je prišao jednom od dječaka pored aut-linije i upitao (ne očekujući previše) bi li i Siniša mogao zaigrati s njima. Dječak se u nevjerici okrenuo prema igralištu i rekao: "Znate što, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa, ..., može, nek igra za našu ekipu, pokušat ćemo ga postaviti na poziciju lijevog beka." Siniša se malo namuÄčo hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmjehom obukao dres svog tima. Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i osjećajem rastuće topline u grudima. Dječaci su mogli jasno vidjeti i osjetiti sreću ovog čovjeka, ganutog oca koji radosno gleda kako je njegov sin primljen u njihov tim. Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze kontre, ali je još uvijek gubila sa dva gola razlike. Siniša je pokrivao lijevu stranu terena. Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom tepihu; razvukao je osmijeh od uha do uha, dok mu je otac mahao sa tribine. U samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo sa 4 : 3 ! Sada, s jednim golom u minusu, smiješila im se prilika za eventualno izjednačenje u dodatnom vremenu od 5 minuta. I zaista, dosuđen je penal za Sinišin tim i dječaci su se dogovarali tko će ga izvesti. Netko je imao ideju da puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu !? Na opšte iznenađenje - Siniši su ipak dali loptu ! Svi su znali da je to bila nemoguća misija, jer Siniša nije ni znao ni mogao ni pravilno šutirati, a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari golmana. Ipak, kad je Siniša stao iza lopte, protivnički golman je, shvativši da Sinišina ekipa svjesno riskira poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu, odlučio baciti se na pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu. Siniša je uzeo zalet, zamahnuo i ... traljavo zakvačio loptu, koja je polako krenula ka suprotnoj stativi. Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično riješena, jer je lopta bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla sustići. MeÄđutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše: "Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni !!! Trči, trči, i pukni je u mrežu !!!" Nikada prije u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao. Uspio je, jedva, stići do nje prije nego je završila u gol-autu. Doteturao se i širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi što će dalje. Svi povikaše: "Šutni je, šutni je u gol !!!" Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u nekom deliriju, nekako umirio loptu, zahvatio je unutrašnjom stranom stopala i ... i smjestio je u mrežu !!! Muk, ... , a onda provala ... prasak - svi skočiše: 'Siniša, Siniša, bravo, Siniša !!!' Zajapurenom i preneraženom Siniši priskočiše svi suigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji je spasio svoj tim od poraza. "Tog dana ...", završavajuÄći svoju priču s drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu suze kotrljale niz lice, ".... dječaci obiju ekipa donijeli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj svijet." Siniša nije preživio do slijedećeg ljeta. Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presretan i pamteći kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga i plačući od sreće! * * * A SAD, MALI DODATAK OVOJ PRIČI: Svi šaljemo i prosljeđujemo stotine viceva, smiješnih poruka i spotova putem e-maila, onako rutinski, bez razmišljanja, a kada dođe do toga da pošaljemo poruke poput ove, tu oklijevamo ... Nasilje, vulgarnosti, bizarnosti i česte opscenosti slobodno prolaze i kolaju 'Cyberspace'-om, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u naše škole, ni na naša radna mesta. šteta. Ako Vi sada razmišljate o tome da li da proslijedite ovu poruku, najvjerojatnije, birate ljude u svom adresaru koji su 'prikladni' za to, dakle, one koji su "prikladni" za ovu vrstu pošte. Ali osoba koja Vam je ovo poslala vjeruje da svi mi možemo utjecati na to da se stvari promjene. Svi imamo na desetine prilika svakog dana pomoći da se ostvari taj 'prirodni poredak stvari'. Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas pred izbor: Prenijeti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbjeći priliku, ostavivši tako svijet još malo hladnijim? Stari mudrac je rekao da se svako društvo prosuđuje i cijeni po tome kako tretira svoje najnesretnije pojedince. Pročitavši sve ovo, Vi sada imate mogućnost izabrati jednu od tri ponuđene mogućnosti: 1.Izbrisati 2.Zadržati 3.Proslijediti Neka i u Vaš dan bude utkan Sinišin duh !!"
  10. Popodne na RTS 2 se prikazivala emisija koju nisam gledala od početka ali sam stigla da vidim prilog o porodici Milivojević iz sela Niševac u opštini Svrljig. Šestoro dece raste u velikoj materijalnoj nemaštini ali uz svoje roditelje koji se nekako dovijaju da im pruže elementarne uslove za život. Mislim da oba roditelja ne rade, ali nisam baš sasvim sigurna u ovu informaciju... ali sam sigurna da žive u jednoj sobi! Možda bi moglo preko centra za socijalni rad u Svrljigu da se raspitate o svim ovim informacijama. Svako dobro Vam želim kao i svim porodicama kojima ukazujete pažnju, ljudsku najpre a onda i materijalnu!
  11. Johnny Welch, humorist i trbuhozborac, poznat je po originalnim predstavama i svojoj lutki Don Mofles. Rođen u Meksiku, diplomirao je pravo na kriminologiji. Njegova poezija "Marioneta" koju izgovara lutka, obišla je svijet Internetom, pogrešno pripisana Nobelovcu Gabrielu Marquezu s izmišljenim naslovom "Posvećeno pismo prijateljima". Welch se zaklinje kako ne zna tko je to učinio. Poeziju je napisao 1996.godine i objavjena je u njegovoj knjizi "Što me je život naučio", originalnog naslovana na španjolskom jeziku "Lo Que Le He Enseńado a la Vida" por Don Mofles. Marioneta Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam. Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem. Cijenio bi stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrijednosti. Spavao bih malo, više bih sanjao, znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla. Hodao bi kad se drugi zaustave, budio bi se kad drugi spavaju. Kad bih imao mrvicu života, obukao bi se jednostavno, okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, ali i svoju dušu. Uvjeravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti. Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav! Djeci bi napravio krila, ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti. Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću. Toliko stvari bi se naučio od vas, ljudi... Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh. Naučio sam da kad novorođeno dijete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek. Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo. Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti. Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš. Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snažno bi te zagrlio i molio se da mogu biti tvojim anđelom čuvarom. Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš. Uvijek ima nekakvo sutra i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo, ali danas je sve što mi ostaje, htio bih ti reći da te veoma volim. Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari. Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš. Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje. Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im 'žao mi je','oprosti','molim te','hvala' i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ. Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli. Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti. Pokaži svojim prijateljima i bližnjima kako su ti veoma potrebni
  12. "Pismo jednog muža, čija žena je u bolnici… Sve je uredu, draga Zorice! Puno hvala na tvom lepom pismu. Ne treba da se brineš za mene. Sve je u redu. Kuvam sam, i svaki dan se sve više čudim kako to dobro funkcionše! U međuvremenu mogu to i da pojedem, bez da idem u bolnicu na ispiranje želuca. Pošto sam često u žurbi, juče sam pekao krompir. Mora li krompir da se ljušti?! Dok se to peklo, otišao sam da kupim hleb. Kad sam se vratio, emajl u tiganju se skroz istopio. Nisam mogao da verujem da tako malo može da izdrži. Dim u kuhinji se razišao u medjuvremenu, ali mačka je crna ko đavo i kašlje. Od tada panično beži čim ujkjučim šporet ili počnem da lupam šerpama. Pošto, kao što znaš, moram najmanje jednom dnevno pojesti nešto toplo, mačka se više i ne pojavljuje. Reci mi, koliko se dugo kuvaju jaja? Kuvao sam ih dva sata ali nikako da postanu mekana. Ajde napiši mi molim te, da li se zagorelo mleko može još za nešto upotrebiti. Da li da ga stavim sa strane dok se ti ne vratiš? Imao sam mali problem sa gulašom kad sam hteo da podgrejem konzervu. Nažalost expodirala je u mikrotalasnoj. Vratanca od mikrotalasne su izletela kroz prozor i uništila naš lepi staklenik … i prozor isto. A'l, pošto je prozor bio zatvoren (moram da ga zatvaram kad kuvam jer inače uvek dođu vatrogasci), izleteo je zajedno sa nadprozornikom. Udarni talas je bio strašan. Konzerva je nasuprot vratancima izletela kao raketa prema gore, probila plafon i pogodila 15-godišnju ćerku gospodina Đurića, koji stanuje iznad nas, tačno između nogu. Ona je upravo svirala klavir, i njoj se nije ništa desilo, ali učitelj klavira je ostao bez tri prsta. Da li ti se već događalo da ti se prljavi sudovi ubuđaju?! Kako li je to samo moguće za tako kratko vreme? Ti nisi ni pune 4 nedelje odsutna. Iza sudopere što-šta živi, mogao bi čovek UNIVERZUM da snimi. Odakle li samo dođu svi ti gmizavci? Uglavnom, napokon sam se sabrao i oprao sudove. Draga, nemoj se molim te ljutiti i vikati, ali onaj skupoceni porculan od tvoje bake je polomljen. Izgledao je tako čvrst da mi nije bilo ni na kraj pameti da neće izdržati… Možda su 1000 obrtaja mašine za veš ipak malo previše. Usput rečeno, i ona je pokvarena. Prilikom centrifugiranja, veliki nož za meso malo je oštetio bubanj … i sada se nalazi u zidu .. nož, ne bubanj. Bubanj je probio zid. I sada leži bez veze, negde napolju. Dok sam jeo, zaprljao sam tepih u dnevnoj sobi i to sokom od paradajza. Ti si mi uvek govorila da je sok od paradajza nemoguće očistiti. Tu se varaš draga moja, fleka je odlično uklonjena, dlake od tepiha, nažalost, isto tako. Možda ipak nije trebalo koristiti nitro-razređivač. Morao sam da otopim frižider. Ti si uvek tako nespretna, led se odlično skida i zidarskim čekićem. A'l, čudno, sad više ne hladi, nego greje. U svakom slučaju meso je dobro pečeno, a jogurt, šampanjac i mineralna voda su eksplodirali. Draga moja, u četvrtak sam zaboravio da zaključam stan. Mora da je neko bio ovde jer nedostaju neke vredne stvari, ali, novac sam po sebi ne čini čoveka srećnim, kako ti to uvek kažeš. Ormar je prazan, mada sigurno nije bilo puno u njemu jer ti uvek govoriš da nemaš šta da obučeš. Kada sam sinoć hteo da nahranim zeca, prevrnula mi se sveća. Zec je sad bez dlake. Izgleda prilično smešno. Ovim bih da završim za danas. Sutra malo više. Nadam se da uživaš u miru u bolnici i da se dobro odmaraš. Puno lepih pozdrava od Tvog Zvonka! P. S. Kada je tvoja mama saznala za nesreću, dobila je moždani udar. Sahrana je bila juče, nistam hteo ništa da ti pričam da se ne uzbuđuješ bez razloga. Ipak si ti u bolnici i treba da se odmaraš. Zvonko."
  13. Meni se čini da ćeš nositi i kutiju sa bajaderama pošto ću ja verovatno samo u mislima da te bodrim da "predriblaš" pola muške ekipe na čelu sa Čuletom i daš go za pobedničku, žensku ekipu! Bila bih sigurnija u pobedu ukoliko bude Veca na golu! P.S. Bobana, nikad se ne zna, možda se i ponovi događaj iz Jevremove, pa ja ipak i zaigram u finišu! ;]\/
  14. Ovo sam danas mejlom dobila od prijateljice, neka stoji kao posebna tema neki dan pa molim moderatore da je kasnije prebace u Narodne lekarije! Ko zna... možda je nešto od ovoga i tačno! Na zdravlje! PIJTE VODU NA PRAZAN ŽELUDAC U Japanu je navika piti vodu odmah nakon buđenja. I naučni testovi su takođe uvideli prednosti te tehnike. Lečenje vodom daje rezultate za „stare" i ozbiljne bolesti kao i za „nova „ moderna oboljenja - priznato je kao 100%-tno efikasno za lečenje sledećih bolesti: glavobolja, bolovi u telu, srčani sustav, artritis, brzi otkucaju srca, epilepsija, masnoća u krvi, bronhitis, astma, TB, meningitis, bolesti bubrega i mokraćnih organa, povraćanje, gastritis, dijareja, hemeroidi, dijabetes, zatvor, sve bolesti očiju, bolesti materice, rak i menstrualani poremećaji, bolesti uha, grla i nosa. METODA LEČENJA 1. čim se probudite ujutro, pre nego što operete zube, popijte 4 x 160 ml (640ml) čaša vode 2. operite zube i usnu šupljinu i nemojte jesti ni piti ništa narednih 45 minuta 3. nakon 45 min. možete mormalno jesti i piti 4. nakon 15 min. (koliko je trajao vaš doručak/ručak/večera) nemojte jesti ili piti ništa narednih 2 sata. 5. oni koji su stari ili bolesni i ne mogu popiti 4 čaše vode odmah na početku (dok se ne priviknu) mogu početi tako da popiju odjednom koliko mogu a onda svakim danom povećavati količinu vode dok ne dosegnu te 4 čaše vode. 6. ova metoda izliječit će bolesne i a zdravi će uživati još veće zdravlje KOLIKO JE DANA POTREBNO DA SE IZLEČE SLEDEĆE BOLESTI: 1. visoki krvni tlak - 30 dana 2. gastritis - 10 dana 3. dijabetes - 30 dana 4. zatvor - 10 dana 5. rak - 180 dana 6. TB - 90 dana 7. oni koji imaju artritis, ovu metodu liječenja mogu provoditi samo 3 dana u prvoj nedelji, a od druge nedelje nadalje, dnevno. Ovo lečenje nema popratnih efekata, osim što ćete češće ići mokriti. Dobro bi bilo da ovo uzmemo za dnevnu praksu tokom celog života, a ne samo dok lečimo bolest. Pijete vodu i ostanite aktivni. Ima smisla. Kinezi i Japanci piju vruć čaj tokom jela ... ne hladnu vodu. Možda je vreme da usvojimo njihove navike pijenja (u malim gutljajima) tokom jela. Ovaj članak je koristan za one koji piju hladnu vodu. Lepo je popiti neko hladno piće nakon obroka, ali hladna voda će zbiti masnoće koje ste upravo konzumirali - usporit će probavu . Kada takve tvorevine reagiraju s kiselinom, slome se i creva ih apsorbiraju brže nego krutu hranu. To će izbrazdati creva (oštetiti crevne resice) i uskoro će uzrokovati debljinu i voditi do raka. Zato je bolje piti toplu suu ili toplu vodu nakon jela. Važna napomena o srčanom udaru: morate znati da nisu uvijek isti simptomi pre srčanog udara bol u levoj ruci. Budite svsni intenzivne boli u čeljusti (vilici). Mučnina i intenzivno znojenje takođe su uobičajeni simptomi. 60% ljudi koji su imali srčani udar tokom sna, nisu se više probudili. Bol u čeljusti može vas probuditi iz čvrstog sna. Budite pažljivi i svesni toga. Što više znamo, imamo više šansi za preživljavanje... Kardiolozi savetuju svakome ko dobije ovaj mail da ga prosledi dalje - bi će vredno ako spasimo bar 1 život.
  15. KRIZA 2009 Ja krizu ne osecam! > > Uzeo sam 1000 evra od besplatnih akcija, zaposlio se u FIATu, jer su > otvorili nova radna mesta, zena mi je na porodjajnom, ali dobija punu > platu, > za putovanja u inostranstvo mi viza vise ne treba, jer smo na beloj sengen > listi, ne moram vise nikog da potkupljujem, jer sve funkcionise kako > treba, > a korupcija i kriminal su iskorenjeni... > Samo moram da prestanem da jedem ove pecurke, sto mi kum donosi iz > Amsterdama, ocigledno imaju halucinogeno dejstvo........ >