Anoka

Members
  • Content Count

    504
  • Joined

  • Last visited

About Anoka

  • Rank
    Dzomba
  1. Драго ми је што сте се лијепо провели и дружили. Свака част за организацију. @->- Одлични сте и само тако наставите. Мени је много жао и тужна сам што нисам могла да дођем. Иако нисам била присутна, мислима сам била са вама. Лијеп поздрав из Бања Луке! Ваша Анока
  2. ЖЕЛИМ СВИМА КОЈИ СУ ДАНАС НА КРАЈИНАДИ ДА СЕ ЛИЈЕПО ПРОВЕДУ! ЖИВЈЕЛИ!
  3. Таса, нема те дуго. @->-
  4. Имамо новог члана, једну мени јако драгу особу. Мики Книн, добро нам дошао!
  5. Анегдоте У једној сеоској школи дочекало га је пуно деце збијене у пространој учионици. С пуно пажње, у потпуној тишини, слушали су ону маштовиту Ћопићеву причу о дечаку који лети на змајевим крилима. У том један од занесених малишана гласно рече: "Ала лаже!" Учитељи оштро погледаше и запретише дечаку, а Бранко настави да чита. * * * После сваког књижевног сусрета писци су дуго били опседнути децом која су тражила аутограме. Обично смо седели један до другог, а поред нас су у реду пролазили ђаци и приносили нам своје књиге, свеске и папириће. Ћопић нас је у шали упозорио: "Пазите да вам мангупи не поднесу какву мјеницу, као што је мени подвалио неки Рале Бубњар".
  6. Anoka

    Junaci sa Banije

    НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА И ХВАЛА!
  7. Деспот Стефан Лазаревић: Слово љубве "Слово љубве“ је настало између 1404. и 1409. године, једно је од најљепших и најдискретнијих поетских дјела на српском језику. Та химна љубави настала је кад је вријеме вазалства прошло, али се догађао друго зло које не пролази у српској историји. Тешку душевну рану му је задао рођени брат Вук, који се удружио с "полумјесецом" не би ли му преотео владарско жезло. Да би избјегао братоубилачки рат, Стефан је подијелио земљу с непријатељем исте крви, који је недуго потом страдао од турске руке због шуровања с Млечанима. "Деспот Стефан Лазаревић (1377-1427), владао од 1389. био је не само просвећени владар, књигољубац и мецена него и књижевник. О његову књижевном дару и уметничким тежњама најупечатљивије говори песничка посланица Слово љубве, нека врста песме у прози с акростихом, један од најлепших краћих књижевних текстова у нашој литературу средњег века. Посебно својство тог текста јесте лирска сугестивност. Говорећи о љубави, песник ништа не каже до краја, све остаје у наговештају који, као што је приметио Миодраг Павловић, "даје потребну елеганцију песничком тексту и обезбеђује тајновитост тананим осећањима" израженим у њему. Песник је најодређенији кад говори о природи. Лирска сугестија тада прелази у дескрипцију. Слике које се нижу пуне су покрета, ширине и радосног доживљаја обнове природе. Кроз ово Слово деспота Стефана први пут се у нашој књижевности осећа свежи дах пролећа и љубави." (Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности) Слово љубве Стефан деспот, најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, (име рекавши), љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровање. Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; ваздуха танког дивотним неким гласима оглашење; и земаљске дароносе мирисног цвета, и травоносне; но и човекове бити саме обнову и разиграње достојно ко да искаже? Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи, — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник. Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље". Бистротечно и оштро љубави је дело, добродетељ превазиђе сваку. Лепо Давид ову рекав украшава: „К'о миро с главе на браду силази Арону, и к'о аермонска роса на горе што силази сионске".1 Јуноше и деве, љубави прикладни, љубав узљубите, ал' право и незазорно, младићство да не повредите и девство, божанственоме чим наше пријања биће, божанствено да не узнегодује. Јер Апостол рече, Божјега Светога Духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у крштењу. Заједно бејасмо, друг другу близу, ил' телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, Давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас да не сиђе, ни роса, Саула јер не сачувасте, ни Јонастана?"2 О безлобља Давидова, чујте, цареви, чујте, Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог, човека по срцу мојему. Ветри да сукобе се с рекама, и да исуше, као за Мојсија море, судије као за Исуса, ћивота ради Јордан.3 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке, АМИН. 1 Стефан мисли на 133. псалам у коме се пева „како је лијепо кад сва браћа живе заједно", као када се уље (миро) стаче с главе на браду Аронову, као „роса на Ермону, која слази на горе Сион-ске". Наводећи ове Давидове речи, Стефан као да има на уму свој сукоб са братом Вуканом или сестрићем Ђурђем, пошто је и Арон устао на брата Мојсија. 2 Речи из тужбалице коју је Давид изрекао после Сауловог самоубиства и Јонатанове погибије у рату са Филистејцима на Гелвујској гори (Друга књига Самуилова I, 19—27). Иако је Саул из зависти желео да убије Давида као бољег ратника, овај му све опрашта и оплакује га („о безлобља Давидова"). 3 По заповести Божијој Мојсије је повео Јевреје из Египта (Мисира). Разделио је („исушио") Црвено Море и превео Јевреје. Тако су Јевреји прешли реку Јордан, носећи са собом ковчег са законом Божјим, за Исуса Навина. Изгледа да и деспот Стефан жели да пређе неке препреке како би се с неким поново саставио и видео. (Ђорђе Трифуновић) (доматриос)
  8. Светске звезде одале пошту преминулом краљу попа Мадона: Не могу да престанем да плачем Славне личности из целог света су одале пошту поп легенди Мајклу Џексону који је синоћ преминуо од последица инфаркта у болници у Лос Анђелесу. Његова бивша супруга Лиса Мери Присли је изјавила да његова смрт представља огроман губитак. "Јако сам тужна и збуњена, осећања су ми помешана", рекла је Лиса Мери Присли. Поп краљица Мадона је изразила велику тугу због Џексонове смрти: "Не могу да престанем да плачем због ове тужне вести. Одувек сам се дивила Мајклу Џексону. Свет је изгубио једног од највећих певача икада, али његова музика ће живети вечно. Моје саучешће његовој деци и осталим члановима његове породице", изјавила је Мадона. Музички продуцент Квинси Џоунс, који је продуцирао Џексонов најпродаванији албум "Тriler" је изјавио за MSNBC да се због ове трагичне и неочекиване вести осећа сломљено. "Џексон је имао све: талент, грациозност, професионализам и посвећеност музици. Осећам се као да сам изгубио свог малог брата, са њиме је отишао и део моје душе", рекао је Џоунс. Певачица Миси Елиот је на друштвеној мрежи "Twitter" поставила линк ка видео снимку на сајту "YouTube" под називом "Најбољи плесни покрети Мајкла Џексона", додавши поруку: "Нешто по чему ћемо памтити Краља". Холивудски режисери Мартин Скорсезе и Стивен Спилберг су такође одали пошту поп легенди. Скорсезе, који је сарађивао са Џексоном на споту за песму "BAD", је рекао да је Џексон био невероватан уметник са којим је било дивно сарађивати. "Као што никада неће постојати неки други Фред Астер или Чак Бери или Елвис Присли, никада неће постојати неко ко би се могао поредити са Мајклом Џексоном. Његов талент и мистериозност су од њега створили легенду", изјавио је Стивен Спилберг. Поп певачица Шер је за Џексона рекла да га је Бог благословио бројним талентима и да нико не уме да пева као што је он умео. Поп певачица Селин Дион је изјавила да је у шоку због ове трагедије. "Џексон је био мој идол. Он је био јединствен, прави геније. Ово је ужасан губитак", рекла је Селин Дион. Поп звезда Џастин Тимберлејк је рекао да је Мајкл Џексон био истински амбасадор музике, да ће увек ценити тренутке проведене са њим на сцени и све што је о музици научио од њега. Аутор: Blic online | Фото: Reuters, AP | 26.06.2009. - 11:01
  9. Краљ попа Мајкл Џексон (50) преминуо је у четвртак уочи поноћи по средњеевропском времену у Лос Анђелесу. Џексон је умро од последица срчаног напада, потврдио је у петак, двадесет минута после поноћи (15:20 по локалном времену) "Лос Анђелес Тајмс". Вест о смрти поп звезде прво је објавио селебрити сајт ТМЗ, а затим су медији широм света почели са ознаком "хитно" да преносе информације, у први мах непотврђене, да је Џексон умро. BBC је јавио да је Џексон хитно превезен у болницу "UCLA Ronald Reagan Medical Center" у Лос Анђелесу, због застоја срца. Педесетогодишњи музичар није дисао када су радници хитних служби око 14 часова по локалном времену ушли у његову кућу која се налази на Сансет булевару у насељу Бел Ер. "Када је хитна помоћ стигла код њега кући - он није дисао", рекао је капетан ватрогасне службе Лос Анђелеса Стив Руда. Болничари су покушали реанимацију, али нису успели да поврате пулс иконе попа. Према речима Мајкловог брата Џермејна, пре њих је то покушао да учини и лични доктор чувеног певача, који је био у кући. Џексон је пребачен у болницу, прве информације су биле да је пао у кому, али су један сат после поноћи BBC i CNN потврдили да је Џексон умро у 14:26 по локалном времену, након нових покушаја реанимације, који су трајали више од једног сата. За CNN je вест о смрти певача потврдио Брајан Оксман, портпарол породице Џексон. Тело је након неколико часова пребачено хеликоптером шерифове канцеларије код иследника где ће бити обављена аутопсија. Главни иследник града Лос Анђелеса Фред Корал изјавио да ће аутопсија бити обављена у петак, као и да је отпочела редовна процедура. Случај је преузело Одељење полиције Лос Анђелеса за пљачке и убиства, али, према речима званичника, то "не мора да значи да је смрт сумњива". "Истрагу воде најбољи детективи LAPD. То је нормално за случајеве смрти неког толико познатог какав је био Мајкл Џексон", рекао је један полицијски портпарол и додао да су полицајци у кући и да испитују и комшилук. Мајкл колабирао због ињекције аналгетика? Лични лекар је и вече пре смрти посетио Мајкла Џексона, а током ноћи је портпарол породице изјавио и да постоји могућност да је прекомерно коришћење лекова имало улогу у изазивању срчаног удара. "Ово није нешто што је потпуно неочекивано", рекао је портпарол породице. Према незваничним информацијама, наводно из болничких извора, Мајкл Џексон је колабирао након ињекције "демерола", аналгетика ког је узимао због болова који су га ометали у припремама за концерте. "Убрзо након што је примио демерол почео ја да дише све спорије и плиће, то се наставило све док није потпуно престао да дише. Његово особље је покушало реанимацију, као и хитна помоћ која је стигла нешто касније, али он није ни дисао нити је његово срце куцало", рекао је извор. Према наводима појединих медија Мајкл је редовно пио коктел лекова, који је осим аналгетика укључивао и антидепресиве. Ипак, Џексонови сарадници сматрају да је узрок срчаног напада физичка и психичка преоптерећеност због припрема за велики повратак на музичку сцену. Краљ попа, који није имао концерт већ 12 година, недавно је најавио концерте у Лондону за средину јула. Медији су спомињали да се популарни певач већ неко време борио и против рака коже. Друштвени сајтови се усијали Друштвени сајтови на интернету су се у последњих неколико сати потпуно усијале, а бројне светске звезде су уз фанове остављале поруке поводом вести о смрти Мајкла Џексона. Навала на "Фејсбук", "Мајспејс" и "Твитер" је драстично успорила рад сајтова, а како преносе запослени у компанијама бројачи бележе посету која се може мерити са "пиковима" током инаугурације председника САД Барака Обаме. "Као неко ко је радио за Мајкла Џексона током његових првих проблема и оптужби за злостављање деце, морам да признам да нисам зачуђен овим вестима. Мајкл је био на невероватно тешком и често аутодеструктивном путу већ годинама. Његов таленат никада није био споран, али никада није била спорно његова немогућност да се помири са нормама света у ком живимо. Човек једноставно не може да издржи такав ниво константног стреса", рекао је бивши публициста Мајкла Џексона Мајкл Левин. Продуцент легендарног албума "Трилер" Квинси Џонс издао је саопштење убрзо после вести о смрти Краља попа. "Потпуно сам сломљен овим трагичним и неочекиваним вестима. Немам речи за то што је Мајкл тако изненада и тако млад отишао. Нешто божанско нас је спојило и омогућило да урадимо оно што смо радили током 80-их. До данас се та музика чује у свим крајевима света, а разлог за то је то што је он имао све - таленат, грациозност, професионализам, посвећеност... Он је био комплетан уметник и забављач и његов допринос и наслеђе ће се осећати заувек. Изгубио сам млађег брата и део моје душе је отишао са њим", написао је Квинси Џонс. Како преноси TMZ, велики број познатих је био окупљен на традиционалној годишњој добротворној забави "Бал белих кравата и тијара" Елтона Џона. Када је вест стигла чувени музичар је отпевао песму "Don't Let the Sun Go Down on Me" у част Мајкла Џексона. Највеће светске звезде свих генерација оглашавају саопштењима или директним укључењима у ванредне емисије на телевизијским мрежама. Своје поруке жалости послали су Мадона, Селин Дион, Шер и многи други... Музички вундеркинд Џексон (рођен 28. августа 1958. године као Мајкл Џозеф Џексон) је имао веома узбудљив живот, а на музичку сцену је ступио у саставу "Џексон фајв" пре више од четири деценије. Петорица браће Џексон, од којих је Мајкл био најмлађи основали су групу 1963. године, када су свирали на чикашкој концертној сцени, углавном користећи композиције "Темптејшенса" и "Мираклса". Прави професионалци постали су 1967. године после победе на такмичењу којем је присуствовао Ричард Хечер, градоначелник Герија, њиховог родног града у држави Индијана. Групу "Џексон фајв" је широј публици на винилу прва представила певачица Дајана Рос на плочи "Diana Ross Presents The Jackson 5" у издању куће Motaun, за коју су снимали док нису потписали за Епиц и променили име у "The Jacksons". Мајкл је почео да се бави соло радом док је још био у групи и 1972. године је издао свој први албум - "Got to Be There". Седам година касније издат је легендарни "Off the Wall", који се прве недеље пробио на све Топ 10 листе. Следећи албум је био "Thriller" (1982), jedno од најважнијих издања у историји поп музике. Албум се налазио на „Билбордовој“ листи 200 најбољих албума 80 узастопних недеља од којих је 37 био на врху и био је први албум у историји који је лансирао седам топ 10 синглова међу којима су и "Billie Jean", "Beat It" и „Wanna Be Startin‘ Somethin‘“. Албум је имао двоструки дијамантски тираж и продају од око 28 милиона копија само у САД. Сертификован је дуплим дијамантским тиражом за продају од око 28 милиона копија у САД. Албум је најпродаванији на свету свих времена са продајама између 47 милиона и 109 милиона копија широм света. Џексонови фанови воле и хитове као што су "Billie Jean" i "Rock With You". Његова богата дискографија укључује и албуме "Bad" (1987.), "Dangerous" (1991.), "HIStory" (1995.) и "Invincible" (2001). Милиони људи широм света обожавали су да имитирају Џексонов плес "moonwalk" по коме је постао познат. Ипак, поред великог успеха у музици, није успео да задржи лични мир и да пронађе стабилност којој је толико тежио. Током 2005. године оптужен је за малтретирање дечака на свом ранчу "Neverlend", а посебно шокантан је био призор када је свог сина, који је био беба, избацио кроз окно прозора хотела у Берлину... Џексонова прва жена била је Лиза Мери Присли, ћерка Елвиса Прислија, са којом се венчао 1994. године. Растали су се две године касније. Мајкл се касније оженио Аустралијком Деби Роу са којом је добио двоје деце Принца и Парис. Његово треће дете, Принца Макла ИИ, певач је добио уз помоћ анонимне сурогат мајке. Џексон се бавио и хуманитарним радом, издавао је синглове у хуманитарне сврхе, донирао је милионе долара у хуманитарне сврхе, а то му је донело и један Гинисов рекорд. Краљ попа је освојио 13 гремија, продао је укупно 750 милиона примерака својих албума. Извор: Blic Online
  10. Српска љубавна поезија Љубавна лирика је најпотпунији израз поетског сензибилитета; она израста и увире у само врело живота, везује се за суштинску човекову потребу за љубављу. Љубав је универзална као и сам живот и мисао људска, њени су токови бесконачни, она прати све људске акције и стално постоји у језгру свих моралних и филозофских дилема. Српска љубавна поезија се развијала у изузетно неповољним историјским околностима, под сталним притисцима ратова и отпора, краткотрајних заноса и среће и дуготрајних одрицања. Представља изванредно развијену и пространу област нашег стваралаштва. Сем још развијеније родољубиве лирике ми немамо снажне друге лирске родове или су они у сенци ова два моћна и развијена тока. То је и разумљиво за народ чије је историјско постојање било онакво какво је имао српски народ. Поетски израз се непрестано плео око самих услова егзистенције, а само у ретким, срећним тренуцима историје српска се лирика развијала до нових сазнања. Мало има песама тзв. уметничке љубавне лирике до седамнаестог, осамнаестог века. Дотад је љубавна поезија углавном цветала у тзв. народној лирици. Први почеци се могу наслутити у доба Деспота Стефана, али су били пресечени пропашћу српске државе. У том времену су настале Похвала цару Лазару и Слово љубве. Тешка времена после Косова нису ни могла знати за луксуз љубавне радости и љубавне патње. Тек у седамнаестом и осамнаестом веку се полако јављају наговештаји развоја љубавне лирике. Највећи љубавни песник предромантичарског периода је Јован Пачић – на неки начин претеча великог романтичара Бранка Радичевића, песника отворене чулности и великог сензибилитета. Ту је и велики Његош са својом дивном песмом Ноћ скупља вијека. Читаву епоху маестрално завршава Лаза Костић са Santa Maria della Salute. Након тога доминира родољубива поезија и тек крајем деветнаестог и у двадесетом веку љубавна поезија постаје равноправни род. Шантић, Дучић, Ракић, Јакшић, Змај, Пандуровић, Бојић, Десанка ... Љубавна лирика постаје модерно, савремено песништво врло високе вредности. Зоран Гавриловић Из предговора “Антологије српског љубавног песништва”
  11. НОРВЕШКА У СРЦУ И УМУ Вреди ли доказивати да, суверено уронивши у митологију, културу, уметност, историју, књижевност, географију, климу, природне лепоте Норвешке и душе Норвежана, Исидора Секулић умом и срцем није избивала из Србијице, као што ниједан мудар путник, ма где се нашао, не путује без домаћег пртљага, јер би путовао без себе? Вреди ли поткрепљивати примерима како "Писма из Норвешке" заправо настају на сталним упоређивањима по сличности и разликама између далеке Норвешке, па и Скандинавије у целини, и блиске, знане и вољене списатељичине отаџбине? Само онај ко стваралачки путује зна да без тих поређења, паралела, прожимања и преплитања нема путовања ни вредних путописа. Много више наших људи данас него у Исидорино време је имало и има прилику да гледа величанствене фјордове, шуме, "север снега, иња, мраза, леда, сав од миријада и миријада светлица и свећица које магле не гасе", да доживљава поларне ноћи и дане, бореалну светлост, мрак у душама људи чија је "земља усамљенија него руина, чије је море загонетније него смрт". Па ипак, до дана данашњег, када замишљамо и сањамо Север, сањамо га и несвесно вођени велелепним описима Исидориним и хиперборејским визијама Милоша Црњанског, јер како бисмо другачије ми који нисмо имали срећу да се у ту вечну белину сами уверимо? Да ништа друго нису урадила ова два великана српског пера, остали би у српској култури и књижевности по томе што су нам у домовину донели део света, описан тако добро да и рођени Скандинавац скида капу пред овим описима. Два природна закона до којих је држала и у које је веровала Исидора, закон контраста и закон равнотеже, она је спознала као опипљиве и видљиве управо будно путујући Норвешком. Путујући бродом, возом или како другачије, она као да описује сваки педаљ норвешке земље, опчињена леденом непомичношћу али и сваком променом у пејсажу. Нема у нашој књижевности књиге са више описа природе, а сваки наредни као да је лепши, драматичнији, прецизнији и узвишенији од претходног. У ту географску сагу, крцату звучним топонимима и раскошним сликама, као на основну вечну подлогу, зналачки се уткивају митски патуљци и тролови, обични људи са којима се списатељица среће или мимоилази, снажни и слободни северни елгови, специфична северна флора и фауна, легендарни и историјски догађаји и јунаци, незаборавни ликови из Ибзенових драма и Бјернсонових прича и лирских песама, Григова префињена музика, старе девојке које "просто не знају шта је доста од живота, или не могу да умру", ушушкане куће грађене тако да се отме што више шкртог и краткотрајног сунца. Као што је читавим својим бићем ушла у норвешки пејсаж, у камен који је "сав живот Норвешке, сав њен карактер, сва њена несрећа", у воде које су "сва њена лепота" и шуме које су "сва њена машта", тако је Исидора, себи својственом деликатношћу и продорношћу ушла у "Норвежаниново срце увучено дубоко испред очију радозналости и понуда пријатељства", у страсти и носталгије које се рађају у лепој самоћи, покушавајући да проникне "шта са нервима, чулима, и душом, са полом у човеку учине дуги дани од чије светлости нема одмора; или дуге ноћи, кад од електричног осветљења и од лудачки лепе и језовите бореалне светлости на небу - хоће да се полуди". У Норвежанину Исидора је спознала гордост, суптилност, префињеност, суздржаност духа, помешану мекоту и огрубелост у души, способност да се живи у самоћи али и чезне за људима и одржава дискретан контакт са њима, и када су суседи и када су далеки странци. Исидорина аскетска душа је препознала у северњацима сву њихову муку и мрак, страхове и особењаштва, али и њихову суздржану топлину, урођену и давно стечену културу; разумела је огорчењаке Ибзена и Стринберга, који су поштено платили свој дар и своју моћ (као и она овде, међу нама, а у својеврсној осами, уосталом), подједнако као што је разумела сељанку и домаћицу чији је гост била, у леденој осами једне загубљене норвешке планине. "Више културни него национални, брже индивидуалци него народњаци", Норвежани су привукли управо овим својим особинама Исидору, која је у томе уочила "закон контраста" у односу на сопствени народ, као што су је привукле и уочене сличности: мали, храбар народ, мали језик, спремност на историјско жртвовање за братске или рођачке Швеђане у ратовима итд. Што су контрасти већи, то је равнотежа нужнија, и савршенија када се васпостави и досегне, мислила је Исидора и управо у Норвешкој нашла за себе инспиративан и узбудљив пример и доказ за ову своју мисао. Све што је у Норвешкој било лепо и складно, значајно и вредно, збуњујуће и зачудно, Исидора је предано описивала, час поетски надахнуто, чак рефлексивно и есејистички, час документарно, с минуциозном прецизношћу, не одустајући ни при најизразитијим контрастима од драгоцених, асоцијативно богатих поређења са сопственим поднебљем и народом, његовом историјом, традицијом и судбином. Не бежећи, особито када је култура у питању, од исхода тог поређења. Непристрасност, уосталом, није превасходно особина космополита, него израз мудрости, моралности и истинољубивости појединца ма којем (на)роду припадао. Мирне душе, пуна срца и чисте савести данас можемо рећи: Хвала Богу што смо уопште имали Исидору Секулић, па и "скандинавствујушчу" Исидору такође, без обзира шта је у своме времену мислио, опхрван националним задацима, Јован Скерлић. И без обзира шта о европејству, песимизму, дефетизму, космополитизму итд. данас мисле неки "српствујушчи" критичари и читаоци, који немају у наслеђу Скерлићев дар, интелигенцију и радиност, већ само његов национални фанатизам и непромишљену ратоборност.
  12. ОТАЦ ГРМЕЧ Села у огњу, румене воде, топови из даљина, ћутање мајке Тодоре, над сјеном Јована сина. Кроз тугу путника вјетра и ноћи будне, немирне, кроз облаке поспала стада и бијеле и прозирне гуди ми пјесму старина - Грмеч планина: Крајино моја, душманском куглом узорана, аљино црна, дубоко зарезана, сузама заливена и крвљу покопана. Дјечицо моја, бркоње старе и момци без наушница, у тридесет и три засједе расијана, на тридесет и три рова окушана, крај тридесет и три друма укпопана. Еј, дјецо моја, еј траво зелена, пред сваким гробом окрвављена, челичном косом покошена. Док ми вјетрови косу чешљају и груди мећаве бију, чујем вас у даљини, кад ваши митраљези посмртно руво шију, крваву сјетву сију, на ме се с брда смију. Јуначки само дјецо, вучади расла у гори, отац вас Грмеч гледа: Жестоко! Обори! Ја сам вас опасо снагом, нијесте расла у свили, с мога каменог длана бистру сте росу пили, у сто сте смрти били, и хиљаду блатних ноћи изгазили; јесења свитања мијесили; крвавим цестама пјевали и на бодљивим жицама умирали. Облачно ћутах у ноћи, кад су вас на вјетру клали, испод крвава ножа уме сте гледали и освету чекали. Под мојим скутом бјегуница Јелена у црно завијена удовички јекну крај сина нејака: Планино моја, планино туго велика, не храниш ли, горо, у себи јунака, кријеш ли осветника?! Хајдучки земани вучки у пусте се кланце вратили, у моје кланце јадиковце, око мене старца стуштеног ви сте се , дјецо, сјатили, пред крвничком кућом грмечко вуче завија, очи ми креснуше муњом - загрме свети Илија. Чете се просуше у гори одњихане, челичном вјером опасане, на мојим грудима трипут заклете, да се ником не уклоне с пута. Рањено рикну крајишка мечка љута. Хеј, дјечицо моја рођена, за пјесму створена, како сте на цијеви јуришали, како сте пред жицама у грчу падали. (Авај, проклете, жице, укрснице, одакле ли се вучете и моју Крајину сапињете!) Моје су вас, дјецо, очи гледале и час у сунцу сијале, а час у љетном пљуску и пјевале и плакале. А у смирај, битке, у вечери клонуле, хиљеде рањеника у мој су загрљај тонуле: На мојим грудима крвава глава и очи ватром упаљене, и блиједе руке, ноге поломљене младости моје искрвављене- сто и три биткена јуриш добијене, сто и три стазе јутру отворене. Нико вас, дјецо не може предобити, снага ваша незнана у мени се крије, срце Крајине дубоко у мојим грудима бије. Па ко ће планину разорити, ко ће савити висове пламене, ко ли ће срце скривено пронаћи, за сваким дрветом куца, из сваке доље камене. У пећини незнаној јунак се Небојша буди, момак сунчана села, конај му спрема и сабљу дајезачарана драгана вила, планинска вита јела... Изнад Крајине свечано и мирно у сунце горим, чело ми тоне у небо прозирно. Велико свитање чекам, срце ми радосно бије, далеко су ми дјеца, једва се митраљез чује, посмртну кошуљу шије и побједом се сије. Хеј, хееј , дјецо, вучади расла у гори, напријед, не стојте, напријед! Жестоко! Обори!!!