sova

Members
  • Content Count

    898
  • Joined

  • Last visited

Posts posted by sova


  1. Još uvek ne razumeš Vuče, glavno pravilo je bilo kada su se standardizovali jezici da se koristi živi jezik. Jezik kojeg ljudi govore, možemo čak i promeniti Srpski u Srbski ali narod će i dalje da govori Srpski jer je lakše izgovarati Srbski je na silu i neprirodno.

    Najbolje da se ugledamo na jezike koji imaju pismo na nižem stepenu nego mi kao na engleski jer znaš onu igricu sa engleskim jezikom : šta znači goti ?


  2. Ja ipak mislim da ce cim padne barbika Tadic i njegova zuta banda pitanje statusa Vojvodine biti prevazidjena, jer nova nacionalna vlada nece zeleti uci ni u EU ni u NATO vec traziti i naci sigurnu poziciju uz majku Rusiju. A poslije toga bi svakom ko spomene bilo kakvu autonomiju Vojvodine ili decentralizaciju Srbije trebala ekspresno da sleti glava sa ramena.

    Rusija je nam je bas pomogla ubila se od pomoci ;)

    Pa ušli su u prvi svetski rat zbog nas jel malo ? I danas nas podržavaju da nije njih malo bi nas ko u svetu podržao i to je mnogo više nego što je Srbija učinila za Rusiju !


  3. Već duže vremena tražim guslarske pesme ali nigde ne mogu da ih nađem. Današnji guslari koji su poznati i žive od toga su poreklom iz Crne Gore pa pevaju svoje pesme i tu i tamo romanijske ali pesme iz ostalih srpskih krajeva nema. Ima li neko možda pesme o kraljeviću Marku ili boju na Čokešini ili Ivankovcu ?


  4. Nisam siguran da li želim da ga gledam i lepa sela lepo gore je krajnje loš film ali ipak jedan od boljih domaćih filmova novijeg datuma ... Postalo je moderno pljuvati po patriotizmu, ako neko kaži i jednu reč da brani patriotizam odmah se nabacuju Slobodan Milošević, izdaja, lopovi, kriminalci, ratni profiteri itd Ovaj fim mi deluje odvratno od onoga šta sam video i mislim da poznati glumci nisu trebali da budu u njemu, evo i jedan trailer pa procenite sami :


  5. У току ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, Србија је мобилисала око сто пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све те ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.

    Међутим, само је један пук због храбрости, као најбољи пук српске војске, добио почасни назив "Гвоздени пук". Био је то 2. пешадијски пук "Књаз Михаило" првог позива Моравске дивизије, који је мобилисан од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавли су га војни обвезници од 21. до 31. године живота, који су учествовали у свим ратовима које је српска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918. године.

    У рат пук је кренуо 7. октобра 1912. године. Према историјским подацима, који се чувају у архиву у Прокупљу, био је то дан када се пола Топлице слегло да испрати своју дику и понос, свој 2. пешадијски пук Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило". "Очеви и мајке, младе снаше са бебама у рукама, сестре и веренице, све се то слегло преко реке Топлице. Постројен пук, после кратког говора команданта, уз звуке пуковског марша "Дрино водо хладна" кренуо је према Марковом камену низ Топлицу ка Куманову. Цвет Топличана отишао је на пут са којег се већина неће вратити. Отишли су у рат, у историју и вечну славу."

    У ратовима од 1912. до 1918. године погинуло је око 32 официра, 1.239 војника и подофицира, рањено 148 официра и 6.492 војника и подофицира пука. У ове податке нису урачунати губици од болести, нарочито од колере 1913. и тифуса 1915. године, јер никад нису прецизно утврђени.

    Тешко, кажу стари Толичани, да је постојала кућа у Топлици која за потребе Другог гвозденог пука није дала војника, неке су дале и два, а неке и више за потребе краља и отаџбине.

    Да успомена на те славне дане живи међу Топличанима и данас, говори податак да је галерија Народног музеја Топлице у Прокупљу била мала да 27. новембра 2007. године прими све оне који су желели да присуствују отварању изложбе, посвећене ”Витезовима Карађорђеве звезде са мачевима из Топлице”. Оно чиме се Топличани поносе је сазнање да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевића, од сто пуковских застава колико их је било у српској војсци, био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука. Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило", била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

    У току Првог и Другог балканског и Првог светског рата у борбеним акцијама пука учествовало је око 19.000 бораца. Други гвоздени пук је учествовао у свим познатим биткама: у Првом балканском рату у Кумановској, Прилепској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. године у борбама овог пука са Бугарима погинуло је 50 одсто војника, командант пука, сви команданти батаљона и сви командири чета. Од тог рата, пук почиње да се назива "Гвоздени".

    Пук се прославио у Брегалничкој битци, кад је у најкритичнијем тренутку, 18. јуна 1913. године, задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници.

    У Првом светском рату 1914. године Други гвоздени пук учествовао је у Церској бици, и то у самом њеном центру, на Текеришу. Посебно су забележена јуначка дела припадника Гвозденог пука у Колубарској бици. Видећи како му људство гине, други ратни командант пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка, лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена а пуковник Стојановић погинуо. У његову част композитор Станислав Бинички је компоновао "Марш на Дрину". Команду над пуком примио је трећи ратни командант, пуковник Димитрије Милић.

    Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију да би ојачао фронт према Бугарској. Краљ Петар Први Карадордевић уручио је посебно признање пуку због храброг држања при повлачењу војске преко Албаније. Пук је последњи напустио српску територију и кренуо преко албанских беспућа.

    После опоравка на Крфу, и краће обуке, 18. јула 1916. године пук је изашао на фронт. Његови припадници посебно су се истакли за време Горничевске битке, када су у центру српског борбеног распореда, заузели село Горничево и отпочели гоњење разбијеног непријатеља. Само 25 септембра 1916. године пук је заробио пет бугарских официра и 804 војника и подофицира, запленио четири топа, седам митраљеза, 600 пушака.

    У овим борбама су се прославиле и једине две жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима, које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс.

    Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, 4. новембра 1916. године, што је омогућило да се ослободи Битољ. После пробоја Солунског фронта, у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и потом преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин. После Бечкерека, пук је 7. новембра 1918. ослободио Кикинду. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд.

    Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан и малобројни преживели ратници, који су септембра 1912. године кренули из Прокупља у ратове, коначно су се вратили у родни крај, попаљен и опустошен од бугарске окупације

    МОБИЛИСАНО ОКО 20.000 ТОПЛИЧАНА

    Од почетка мобилизације за вођење рата против Турске, коју је краљ Петар објавио указом од 17. септембра 1912. године (по старом календару) у 17 часова, за само четири дана, колико је трајала мобилизација, Прокупље је врило као у котлу. У Прокупљу су од 20. до 24. септембра 1912. године (по новом календару од 3. до 7. октобра) мобилисане следеће јединице:

    Други пешадијски пук првог позива - 4.700 војника

    Други пешадијски пук другог позива - 4.095 војника

    Други пешадијски пук трећег позива - 3.559 војника

    Други прекобројни пук првог позива - 4.600 војника

    Први батаљон за Шести прекобројни пук - 1.000 војника

    Четири допунска батаљона - 2.024 војника

    Укупно - 19.978 војника.

    pesadijski_puk_knjaz_mihajlo_clip_image002.jpg


  6. Najbolje je to što je istorijski netačno, kako je na televiziji objasnio jedan profesor istorije koji je i sam bio u drugom svetskom ratu, slovenačko primorje je oslobodio 9. slovenački korpus u sadejstvu sa 4. partizanskom armijom. Ta armija je bila multinacionalna i većinoma je bila sastvaljena kako je rekao od Dalmatinaca, Crnogoraca a bio je tu i damo neki Srbin (verovatno misli srbijanac).


  7. Imaš crveni štit na kojem se nalazi dvoglavi orao u poletu, dve glave simboliziraju ovo i ono svetovnu vladavinu tj crkvu i državu.

    Nisam ni ja neki heraldicar ali mislim da sam negdje cit'o da je vecina naroda koji imaju u grbu dvoglavog orla to preuzela od Vizantijskog Carstva. A tamo je dvoglavi orao gleda na zapad i na istok sto zeli reci da je Vizantija k'o centar svijeta te da se ta velika drzava pruza jedanko prema istoku i zapadu.

    Quote

    Ispod su dva ljiljana,


  8. Na ovom sajtu ima mnogo molitvi pa bi nekome možda dobrodošle. http://www.spcportal.org/index.php?pg=1135〈=srl

    Ovako usput da dodam pošto sam primetio da puno ljudi koristi izraz "bojati se Boga", pošto čitam bibliju i našao sam u prvoj knjizi starog testamenta objašnjenje za ovo. To bojati nije misšljeno bukvalno kao plašiti se, u području izraela pre nekoliko hiljada kodina kada je nastala tora bojati se nekoga je značilo priznavati ga za svog gospodara. Znači ako kažu moderatori na ovom forumu bojimo se zombija to znači da ga priznaju za šefa. Isto tako bojati se Boga znači priznavati boga za svog gospodara.