mr.proper

Members
  • Content Count

    602
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by mr.proper

  1. Па сви смо се доселили из Црне Горе,тј Старе Херцеговине...
  2. svaka cast za slike ...bilo bi lepo da svako selo ima nekog ko bi njegove slike postavio...
  3. mr.proper

    ZEGAR

    http://www.myspace.com/zegarzivi ovde mozete poslusati muziku.
  4. mr.proper

    ZEGAR

    nasao sam jedan interesantan tekst o muzickoj grupi "Zegar Zivi" pa evo da ga pogelim sa vama!! Wednesday, June 04, 2008
  5. Цела Херцеговина је била српска земља до 17 и 18 века када је дефиннитивно покатоличена и претворена у узгајалиште србомрзитеља и најљућих противника православља,против чега се заправо и води рат а ми као Срби смо истурени према католицима и самим тим смо први на удару вековима већ. Оно што није успела да заврши Млетачка Република и Хабзбуршка монархија успео је комунизам и атеизам,расрбио је Србе и српску државу од коране до Вардара!
  6. Pitao sam jer sam najednom mestu nasao da je prezime Budimir isti pisci i isti podatci,pa da vidim o cemu se zapravo radi tj.o kom prezimenu! Hvala
  7. da li si siguran da je petu prezime Budimic ili nekako drugo...aj proveri!!
  8. Svaka cast,ovo je za svaku pohvalu i da primeti da je Zegar jedno od najaktivnijih sela u Krajini,preko monografije,muzicke grupe Zegar Zivi,raznih manifestacija tokom leta jos uvek daju zrno nade u opstanak srpskog imena na Velebitu!
  9. Radisav Ristić Pomenik srpskim dobrovoljcima Koliko je dobrovoljaca u Vojsci Kraljevine Srbije učestvovalo tokom oba balkanska i Prvog svetskog rata, ostaće, verovatno, nedokučiva tajna za sva vremena. Jer, i pored višegodišnjih istraživanja i “kopanja” po raznim domaćim i stranim arhivskim gradjama, monografijama, ratnim dnevnicima, publikacijama, poratnim novinskim člancima, pismima, usmenim kazivanjima prenošenim na potomstvo, našoj istoriografiji nije pošlo za rukom da utvrdi tačno, čak ni približno, brojno stanje ljudi koji su se kao dobrovoljci priključivali srpskoj vojsci i u njenim redovima vojevali protiv turskih, austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. Istoriografija i istoričari se, medjutim, zbog toga ne mogu kriviti. Očigledno je, naime, da za to postoje brojni razlozi. Mnogi spiskovi dobrovoljačkih jedinica, odnosno dobrovoljaca u okviru operativnih jedinica srpske vojske, nestali su u vihoru ratova, mnogi su nepotpuni, a u nekim slučajevim nisu uopšte vodjeni. Tokom borbi, od početka do kraja balkanskih i Prvog svetskog rata, pristizali su dobrovoljci i odmah se uključivali u dobrovoljačke odrede, pukove i druge formacijske sastave srpske vojske. Mnogi od njih su poginuli već tokom prvih ili kasnijih borbi, a da dotle nisu uvedeni u spiskove jedinice. Niko nije znao ni ko su ni odakle su došli. A dolazili su sa raznih strana. Bilo ih je dosta iz Kraljevine Srbije, ali ponajviše sa srpskih etničkih prostora u tadanjoj Austrougarskoj carevini. Medju tom dobrovoljačkom populacijom sa srpskih etničkih prostora van Kraljevine Srbije, uglavnom su bili Srbi mobilisani u vojsku crno-žute monarhije iz koje su, neki ranije neki kasnije, dezertirali i uključivali se u dobrovoljačke odrede, odnosno operativne jedinice srpske vojske. Jedna od prvih dobrovoljačkih jedinica u Prvom svetskom ratu bio je Sremski dobrovoljački odred, sastavljen najvećim delom od maloletnih srpskih dečaka, još nedoraslih da nose pušku i mladića koji su došli iz sremskih mesta i priključili se toj jedinici, čiji su pripadnici desetkovani tokom borbi vodjenih za odbranu Beograda 1915. godine. Sve što se zna o tim dečacima, prerano odraslim i prerano otišlim s ovog sveta, jeste da su se časno i herojski borili. Koliko ih je
  10. Posto sam dobio neke poruke u vezi ovog topika ,samo da napisem da se radi o dobrovoljcima iz u prvom svetskom ratu tj.od 1914 do 1918!!Pozdrav!
  11. Ја свој коментар нисам написао зато што сам твој криво протумачио,нити као реакцију на то...већ само да потврдим да се слажем са оним што је написано!А теби лично свака част ако је све заиста онако како си написао,и волео би да је много више људи тако организовало свој живот. Поздрав!
  12. Oво задње што си написао је велика истина...а крупне речи служе само као оправдање да се неучини ништа,из било ког разлога!
  13. NAj sigurnije ti je da se raspitas u svojio crkvi i vidis u knjigama crkvenim...ako tamo nemozes naci,tj.nemozes do knjiga doci onda postoje alternativni putevi...razni internet forumi koji se bave tom teatikom i gde ljudi razmenjuju svoja saznanja i iskustva do kojih su dosli...vrlo tesko i retki su slucajevi da ces sve naci crno na belo ,na nekom listu hartije,obicno to traje godinama i sakupljas mrvu po mrvu i onda sam sklapas neku realnu sliku...puno srece i uspeha!!!
  14. Одличне слике,има ли још...
  15. Свака част,на одличан начин си представила своје село,и приближила га и нама који никад тамо нисмо били!Мислим да је ово леп пример и за друге ако имају истих жеља,шта треба да ураде!
  16. У све и једним хрвацким новинама је изашао овакав текст...како братији одговара кад Србе треба нахушкати једне на друге! Неоспоравам да се нешто дешава,већ само примећујем!
  17. pozdrav svim vukovima like-VRATITE SE U LICKE SUME
  18. Blize Obrovca,Hajduce,koliko ja znam!
  19. Sve Srbe treba pobiti' Cropix FOTO: Cropix Bivši pripadnik Norčeve 9. gardijske brigade, svjedočeći na suđenju generalima, kao glavne krivce za zločine u Medačkom džepu označio je trojicu Ličana Tonija Stilinovića, Velibora Šalaju i Ivicu Rožića. Na suđenju generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu pročitano je svjedočenje prvog hrvatskog zaštićenog svjedoka koji je u vrijeme akcije kao pripadnik Norčeve 9. gardijske brigade, kako tvrdi, svjedočio brojnim zločinima nad civilima i njihovom imovinom. Kao glavne krivce za zločine počinjene tijekom akcije u Medačkom džepu, svjedok koji je na posljednjoj raspravi videovezom zaštićenog identiteta ispitan iz Kanade, označio je trojicu Ličana Tonija Stilinovića, Velibora Šalaju i Ivicu Rožića. Posljednji, u javnosti poznat pod nadimkom Bijeli Vuk, već se našao na optuženičkoj klupi za zločine nad gospićkim Srbima 1991., za što je na 12 godina zatvora osuđen Mirko Norac, ali i za podmetanje eksploziva pod kuće srpskih civila od 1996. do 1998. Zbog nedostatka dokaza Rožić je u oba slučaja oslobođen i nalazi se na slobodi. U medijima ga se često povezivalo i s ubojstvom haškog svjedoka Milana Levara, usmrćenog eksplozivom kraj kuće u Gospiću. "Rožić je zapalio i minirao najviše srpskih kuća, čim ju je vidio rušio ju je", kazao je zaštićeni svjedok opisujući Rožićevo ponašanje na ratištu tijekom oslobodilačke akcije HV-a u rujnu 1993. Zapovjednici su, dodao je, bili ljuti na njegovo ponašanje i više je ljudi govorilo da ga treba zaustaviti. No, nitko nije moga ništa učiniti, kazao je svjedok koji ne zna je li zapovjednik njegove brigade Mirko Norac znao za zločine. Šalaju pamti kao ubojicu civila i kradljivca koji je, kako se hvalio, u akciji dnevno pljačkom i preprodajom zarađivao oko 3.000 tadašnjih njemačkih maraka. "Govorio je da sve Srbe treba pobiti, a pričalo se da mu je žena, pa čak i on srpske nacionalnosti", kazao je zaštićeni svjedok. U mjestu Čitluk prisustvovao je situaciji kada je Šalaja iz kuće u zauzetom selu izveo stariju ženu koja nije mogla hodati i ispitivao je. "Pitao me zar je ne možeš ubiti, a kada sam rekao da ne, odveo ju je. Kasnije sam čuo da je pogubljena." Svjedok je rekao i da je vidio leš retardiranog Srbina, a istog je mladića, dodao je, ranije vidio obješenog o stup dok su hrvatski vojnici na njega bacali noževe. Vojnici su, tvrdi, bili podređeni Šalaji, za kojega se, kao i za Stilinovića, govorilo da ne ostane živ tko im dođe u ruke. Dodao je i da ih prije akcije nitko od nadređenih nije podučio o ratnim pravima ili običajima te ponašanju prema civilima, vojnicima ili imovini. Osim svjedočenja bivšeg hrvatskog vojnika, na ročištu su pročitani zapisnici s ispitivanja troje srpskih civila koji su govorili o upadu HV-a u područje Medačkog džepa. U zapisnik je uneseno i svjedočenje zarobljenog srpskog vojnika koji je od uhićenja do razmjene nekoliko puta u zatvorima zlostavljan, ali je na nekim mjestima odnos prema zarobljenicima ocijenio korektnim. Pročitani su i transkripti pregovora o povlačenju između HV-a i UNPROFOR-a nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Suđenje će se nastaviti poslijepodne kada će putem videoveze biti ispitan još jedan ugroženi svjedok iz SAD-a. Njegovo će se ispitivanje također provesti izvanraspravno, bez nazočnosti medija i sudske publike, a u zapisnik će se unijeti naknadno. Hina|Net.hr 27.03.2008.
  20. ima li gde slika obnovljene benkovacke crkve??
  21. Hvala na lepim zeljama,ali ja dolazim do podataka kao i svi drugi..kopam po netu ili knjigama...pa ako nesto nadjem... Pozdrav!
  22. Х. Шустер-Шевц [H. Schuster-Šewc] Порекло и историја етнонима Serb "Лужички Србин" За "Пројекат Растко - Будишин" превела Тања Петровић У Горњој и Доњој Лужици живе припадници словенске националне мањине Лужички Срби, који себе називају Serbja на горњолужичком и Serby на доњолужичком, истичући разлику између Горњолужичких и Доњолужичких Срба - Hornjoserbja / horni Serbja односно Dolnoserby / dolne Serby. Данашње званично немачко име за ову мањину гласи Sorben (Ober- и Niedersorben). Међутим, и раније и данас се у свакодневном говору за Лужичке Србе употребљавало, односно употребљава се име Wenden (сг. Wende), које потиче од имена народа Venedi, Venethi, односно Henethi, традицијом сачуваног преко античких писаца (Птоломеј, Јорданес, Тацит). То име је изворно означавало преисторијски народ који је живео у Источној Европи. Поред ових имена, у северном делу Лужице и пограничним областима среће се од касног средњег века и латински назив Vandalus, пл. Vandali, које води порекло од германског Vandalen. Исп. поред тога у визитацијским списима Вроцлавског бискупа (1667/8) "..., plerique hic sunt Vandali" и "Vandalo-Germani"; затим наслов црквене агенде коју је у Франкфурту на О. издао A. Tharaeus: "Enchridion Vandalicum"; наслов прве граматике доњолужичког језика коју је 1650. написао J. Choinanus: "[Grammatica] Lingvae Vandalicae", као и наслов прве горњолужичке граматике J. X. Ticinusa, "Principia Linguae Wendicae, quam aliqui Wandalicam vocant", Праг 1679. Историја имена и етимологија етнонима Serb састоји се из следећих појединости: горњолужички Serb, ген. -а, м., пл. Serbja, ген. Serbow, дијалекатски и старије такође Serbjo и Serbo(w)je, из старе горњолужичкосрпске народне песме: Serbjo so do Němcow hotowachu, słowčka pak němski njemóžachu (J. L. Haupt - J. E. Sschmaler / J.A. Smoler, Die Volkslieder der Wenden in der Ober- und Nieder-Lausitz - Pjesnički hornych a delnych Łužickich Serbow, свеска 1, стр. 32, Grimma 1841), поред тога, пл. Serby јавља се такође као назив за "српска земља": witaj do Serbow (добродошао у српску земљу), Serbowka "Српкиња", име за удружења студената (земљака) у Прагу (основано 1846), 2. serb(ow)ski, -a, -e, адј. "српски", serbski kraj "српска земља"; исп.: Sym Serbow serbske holičo "Ја сам српско девојче" (из песме Хандрија Зејлера, 1804-1872); у именима места: Serbske Pazlicy (обл. Kamenz / Kamjenc), Serbski Załom (обл. Bautzen / Budyљin), као и дијалекатске и старије облике serski, -a, -e, serb(s)two - апстрактну именицу "српство", serbščina "српски језик" (новије, од 19. века, направљено према чеш. čeština), као и лична имена у Горњој Лужици Serb, Serbik, Serbin (потврда из 1658), затим облик Serbin као име исељеничке насеобине у Тексасу, САД, основане 1854. Старије потврде: M. Frentzel (Френцел): "unsere Serbi oder Wenden" [наши Serbi или Wenden], у немачком предговору горњолужичкосрпском преводу Јеванђеља по Матеју и Марку из 1670. године, Sserb, Sserbjo "Србин, Срби"; whornej łužiskej ßerskej reczi "на горњолужичкосрпском језику" (из предговора горњолужичкој Библији из 1728. године); А Frentzel (Френцел); serska zemia "српска земља", serbska recz "српски језик" (De originibus linguae sorabicae 1693/96 и Lexicon harmonico-etymologicum 1730). Schmutz-Pцtzschke (1656-1740. в.): Sserb "Србин", Sserby "српска земља", serska recz "српски језик". Доњолужички Serb, ген. -а, м., пл. Serby (становници и земља), serb(oj)ski адј. "српски", дијал. serski "исто", такође cerski (Mužakowska narěč [дијал.]), serb(oj)stwo апстрактна именица српство, старији дијалекатски облици и са волаком -a: Sarb, sarski. Старије потврде: Jakubica N. T. 1548: Ten tu Nowy Zakon Serpſky "овај српски Нови завет", до Serpſkeye Reecy s wilikeiu robotu a procu pczineſſony pſches Miklawuſcha Jakubicu "на српски језик уз много труда и са великом марљивошћу превео Miklawuš Jakubica"; псалтир Wolfenbьtel-а, 16. век: Tehn Pſalter serbſkey rhёtzy "псалтир на српском језику"; A. Tharaeus, Enchiridion Vandalicum, 1610: Sarbi (Sarby nom. пл.) "Срби", Sarßka Reetz "српски језик"; J. G. Hauptmann: sarſki / serſski "српски" (Lexicon Vandalicum, 1731), Lůbnowſki Szårſki Sambuch "доњосрпска песмарица из Lubnjowa / Lьbbenaua" (1769), ßarſki regiſtar "лужичкосрпски регистар" (1769). За појаву речи Serb и serbski у доњолужичким и горњолужичким дијалектима, исп. лужички атлас говора [serbski rěčny atlas], свеска 8, карта 20. Облик прихваћен у данашњем говорном немачком језику са вокалом о- (такође и старија форма са -у), непознат је лужичкосрпском језику у Горњој и Доњој Лужици, а према изворима био је ограничен само на западни део старолужичког, западно од реке Mulde и Saale. Одавде је овај облик доспео у средњи век и у латинске и немачке хронике, а касније је одатле пренесен на источније насељена старолужичка племена (Glomaci, Nisani, Milzani), остајући међутим и даље ограничен само на изворе на немачком и латинском језику. Упореди франачку хронику Фредегара 630/1: Dervanus dux ex gente Surbiorum; Annales q. d. Einhardi 782: Sorabi Sclavi, qui campos inter Albium et Salam; Annales Regini Francorum 789: Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi; Auctore Rudolfo 856: Sorabi, Sorabici; Баварски географ (Bayerisher Geograph), око 860: Iuxta illos est regio, quae vocantur Surbi; Annales Bertiniani: Sorabos, qui Colodici vocantur; Алфред Велики 872-899: Surfe, Surpe; Codex Petropolitanus, 10. век: Sorbi. Облик са вокалом -u (Surb) можда одражава старије развојно стање вокала (u = *ъ). Овакав развој је у старочешкој хроници Козме (11-12. век) потврђен облицима Sirbia, Sribia, Zirbia, Zribia, са заменом *- ъr са -ir, који се односе на подручје насељавања староложучких Гломачана [Daliminzi / Glomaci] (област MeiЯen) и Милчана (Горња Лужица) и представљају ранији ступањ развоја данашњег лужичкосрпског Serb. У немачким и латинским изворима такође се среће облик са -е (Serb), али врло ретко. Узрок томе свакако лежи у опасности од мешања са именом јужнословенских Срба. Неосновано је у сваком случају мишљење које заступају неки историчари и археолози, према коме источни Лужичани и Милчани првобитно уопште етнички нису припадали истој групи са Лужичким Србима насељеним западно од Елбе, и према коме је етноним Serb тек касније (од 10/11. века) пренесен и на њих. Упор. L. Niederle, Slovanské starožitnosti, свеска 3, Праг 1919, стр. 113: Vlastní srbská země rozkládala se půvidně jen po stranách řeky Muldy. Teprve později se rozšíržila i na kraj Daleminců, na Sprěvu a na Nisu a přešla tak i na zemi Lužičanů a Milčanů". Овакво мишљење касније подржавају и други историчари, а понекад се јавља и у словенској ономастици, тако да се данас - потпуно неосновано - изговарају различите фонетске варијанте једног те истог изворног облика за наводно посебна крила - источно и западно - Лужичких Срба: Sorb / Sarb, односно Serb; овај изворни облик је у прасловенском је гласио *Sьrb (горњолужички, доњолужички Serbь, старочешки Sirb, источнословенски серб), односно *Sъrbъ (старолужички Sorb, доњолужички дијалекатски Sarb, пол. Sarb, српскохрватски Србин). Овде је вероватно у питању стари превој ъ : ь. Уз основу *srъb- / *sьrb-, исп. и словенске глаголе: пољ. s(i)erbać, s(i)orbać, sarbać 'сркати, мљацкати', рус. сербать, сербать 'исто', укр. сербати 'исто', белорус. сербаць 'исто', словеначки srbati 'исто', бугарски сърбам 'исто', црквенословенски сърбаније '(посркана) супа', полапски srabaněk 'ретка супа од крупице' (< *srьbanikъ-), поред горњол. srěbać 'сркати, мљацкати', доњолужичког srjebaś 'исто', кашупског strzebać 'исто', чеш. střebati 'исто', словачког strebat 'исто' (уметнуто -t- као у чешком stříbro 'сребро'), староруског серебати 'исто', српскохрватског дијалекатског сребати 'исто' и словеначког srebati 'исто' (< *serb-). Поред словенских језика, исп. лит. suřbti, лет. surbt, лат. sorbeō, -ēre, средњонемачки sürfen 'сркати', што се све изводи из индоевропске ономатопејске основе *serbh- / *sirbh- / *surbh- 'сркати, дојити, тећи'. У основи словенског етнонима *Sьrbь / *Sъrbъ лежи мотив за означавања који је везан за екстралингвистичку околност да је у раним етничким заједницама такозвано "сродство по млеку" и "братство по млеку" било веома раширено, а успостављано је између две особе које су имале исту дојиљу (и онда када нису биле у крвном сродству). Из тога су изведена секундарна значења: 1. онај ко припада истој породици (роду) (рођак), 2. припадник истог рода, племена (саплеменик) и 3. етноним (име народа, нације). У питању је један од најстаријих словенских етнонима, на коме такође почива и данашње име јужнословенског народа српскохрв. Срп, Србин, Срблин, упор. и старосрпски Сьрбинь, Сьрблинь (L. Niederle, Manuel 1, 94; Slov. Starož. 2, 487), средњогрчки Σερβιοι, Σερβλοι. Са овим у вези, вредна је пажње чињеница да средњовековни старосрпски извори бележе и облик са о/у, исп. Записе попа Дукљанина: Surbia, quae Transmontana dicitur; Serbulia / Sorbulia (име старосрпске епископије). У другим словенским језицима посведочени су следећи облици овог имена: руски серб 'балкански Србин', такође серебь са "полногласијем". У савременом руском Лужички Срби именују се лyжицкие сербы, али се данас под утицајем немачког такође јавља и сорб, пл. сорбы; пољски Serbowie łużyccy (вокал е- је под утицајем источнословенских језика), ч. Lužičti Srbovéi. Етноним *Sьrb / *Sъrbъ одсликан је и у многобројним словенским топонимима, при чему су они по свој прилици изведени само на основу најстаријег значења "Потомак истог рода или исте породице", исп. старолужички Surbici (961), Curbici (1009), сада Zörbig (округ Bitterfeld), пољ. Sarbia, село у близини Кросна (Śląsk), Sarbiewo, Sarbowice, Sarbin(ow)o (Великопољска), чеш. Mlékosrby, Srbice, Srbsko, Srby, мак. Србица, Србина.