Eleazar

Members
  • Content Count

    85
  • Joined

  • Last visited

About Eleazar

  • Rank
    Stalni clan

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Čestitam Novu 2011. godinu svim članovima Krajinaforsa, da Bog da zdravlja i sreće, vama i vašim porodicama.
  2. 'Крст носити нама је суђено, на нама је само да тај крст буде голготски крст, који ћемо благодарно носити, богатећи се при том љубављу према Богу и ближњима. Тиме наша мисија добија свој христолошки смисао, самим тим и своју будућност у историји, а надамо се још више и прије свега у вечности.'' Епископ далматински Фотије
  3. Ta 'Hrvatska pravoslavna zajednica', a ustvari ustaško leglo, je registrirano pri Ministarstvu kulture RH prije mjesec dana. To govori dovoljno o namjerama hrvatske vlasti. Probni balon je pušten da leti.
  4. Kome mi onda da se obratimo za pomoć ako ne Srbiji ? Šta je Srbija napravila za nas, to je ključno pitanje. Ona je prepustila rješavanje pitanja preostalih Srba u Hrvatskoj Hrvatskoj i Pupovcu, jel tako ? Znači, ona se slaže s našom sudbinom, odnosno asimilacijom i izumiranjem. To je ono šta najviše boli. Naš jedini garant je Srbija, a njoj smo zadnja rupa na svirali. Bili i ostali.
  5. Lako za Hrvatsku, to znamo, nego šta kaže naša otadzbina na ovo ? Pretpostavljam da će se Tadić izviniti i za ovih 3000 Srba što ne promijeniše ime, narod i vjeru.
  6. Te osobe iz javnog života su posebna priča. Nisam znala to za Dopuđu, ali znam da se Mirjana Rakić jedina javno deklarirala kao Srpkinja. Od glumaca jedini Pero Kvrgić. Na TV-u je onaj voditelj dnevnika Šprajc priznao da je promijenio prezime, prije se prezivao Jovanović. Imaš toga koliko hoćeš. Trebalo bi ih upitati da li sad zaista imaju 'mirniji' život.
  7. Svetosavlje, izvor Kosovskog duha i najizrazitija crta duhovnog lika Srba, u suštini je sinteza i srž hrišćanstva: bogoljublje i čovekoljublje. Svetosavlje je i biografija jednoga čoveka, Rastka Nemanjića, to jest svetoga Save, ali u isto vreme i životni princip i filosofija i ideal svih pokolenja jedne čitave nacije, počev od vremena svetoga Save pa do danas, zato što su osnovni principi svetosavlja ovekovečene reči i dela svetoga Save, urasli u biće jednoga čitavog naroda. Otuda, da bismo i danas, u ovo mutno i neslavno doba, sagledali i shvatili neizopačeno svetosavlje, potrebno je da se podsetimo na život i dela svetoga Save. Najmladji sin župana Stefana Nemanje i Gospodje Ane, Rastko Nemanjić, rodjen je oko 1173. godine. NJegov prvi korak ka besmrtnosti, odlazak u manastir, bio je odricanje od svetske slave, ne traženje iste. Brat njegov, Stefan Prvovenčani, zabeležio je u svome delu “Život Stefana Nemanje” da je Rastkov ideal i svakodnevna molitva Gospodu bila”...da ovaj svet ne zavoli duša moja, ni ono što je u njemu.” Tako je, dakle, jedna od suštinskih crta svetosavlja i osnovna karakteristika svetoga Save samoodricanje a ne samoslavlje. Odlaskom u manastir 1191, kada mu je bilo osamnaest godina, sveti Sava je utvrdio još jedno načelo svetosavlja i Kosova, naime opredelenje za nebesko. Svetosavlje ne negira neophodnost, pa čak ni vrednost zemaljskog, ali ono utvrdjuje skalu vrednosti po kojoj nebesko ima prednost nad zemaljskim. U manastiru monah Sava se odlikovao molitvenošću, isposništvom, bogobojažljivošću, skormnošću i poslušnošću. Svaka od ovih osobina posebno i sve one zajedno bitne su odlike i ličnosti svetoga Save i svetosavlja. Ukoliko se negde propoveda ili propagira svetosavlje bez ovih osobina, onda se time zloupotrebljava sveto ime i svetli ideal i svode se na jeftinu frazu. Sveti Sava se sam dugo podvizavao i duhovno izgradjivao pre nego što se primio zadatka izgradjivanja drugih. Tek kada se utvrdio verom, očvrsnuo postom i molitvom, zapojio se bezgraničnom ljubavlju prema Bogu i nesebičnom ljubavlju prema ljudima, kada se utvrdio u poslušnosti i trpeljivosti, vratio se iz tišine manastirske u svetsku buru. Prema podatcima koje nam pruža istorija, može se zaključiti da bi njemu lično bilo milije da je mogao ostati u molitvenoj atmosferi svetogorskog manastira. Medjutim, sveti Sava je težio da ispuni volju Božiju, a ne svoju. Odrekavši se slave zemaljske, slave lične, posvetio se delu kojim je proslavljao Gospoda i medju Srbima širio slavu NJegovu. NJegov odlazak iz manastira i vraćanje u Rašku bili su neophodni da bi Srbe priveo Hristu, a Hrista Srbima. Iz ljubavi prema Bogu vratio se ljudima, a iz ljubavi prema ljudima, prema rodu svom, došao im je sa Hristom i u ime Hrista. Hristovom naukom prosvetitelj, učitelj, arhijerej Sava preporodio je i oblagorodio otečestvo svoje. Udario je temelje, duhovne, nepokolebive, ne samo nezavisnoj, slobodnoj, večitoj, jednoj, svetoj, nedeljivoj, hrišćamskoj, pravoslavnoj, svetosavskoj Srpskoj crkvi, već i srpskoj nacionalnosti. Vera i narodnost Srbinova spojili su se, srasli nerazlučno u jednu nedeljivu celinu: svetosavlje. [širenjem Hristove nauke, organizovanjem i jačanjem crkve, sveti Sava je istovremeno uobličavao i za navek utvrdio i srpski nacionalni duh. Teško je zamisliti, i u ovom našem sumanutom dobu, svetosavlje koje bi propovedalo ili sprovodilo rušenje i razbijanje crkve kao put i sredstvo za jačanje ili očuvanje nacionalizma! Da na kraju pomenemo još jednu osnovnu crtu svetosavlja i poznatu osobinu svetoga Save, naime miroljubivost. Sveti Sava, mirotvorac, čovekoljubac, mirio je i zavadjenu braću i zavadjene susede i zavadjene crkve i zavadjene države. Otuda “svetosavlje” koje propoveda mržnju i neslogu, koje deli i zavadja, ne može biti i nije svetosavlje, Sveti Sava se upokojio u Gospodu u Bugarskoj, u gradu Trnovu, 1235. godine (po nekim istoričarima 1236). Tek u maju 1237. godine njegovo telo je preneto u Rašku (Srbiju) u manastir Mileševa. No iako je njegov duh, a ne zemni ostatci bio suština svetosavlja, nesalomljiva kičma srpskog nacionalizma, Turci su, u želji da obezliče i obezduhove Srbe, smatrali da će to postići uništenjem zemnih ostataka svetoga Save. Otuda su, 1595. godine, u Beogradu, na Vračaru, spalili mošti svetoga Save. A svetosavlje je živelo i živi i dalje, a Turci i ostali neprijatelji svetosavlja, nisu mu mogli naškoditi, već su ga progonima još više utvrdjivali. Medjutim, ako je svetosavlje ikada bilo u opasnosti, onda je to danas. Nisu više u pitanju zemni ostatci svetoga Save, već sam duh svetosavlja. Opasnost mu ne preti od Turaka, već od samih Srba. Izopačavanjem svetosavskog duha, zloupotrebom svetosavskog imena, rušenjem svetosavskih principa, nesledovanjem svetosavskim idealima, ugrožava se sama suština svetosavlja. Otuda je potrebno da istinski svetosavci krenu putem istinskog svetosavlja i na taj način ga sačuvaju. Moraju imati na umu da se istinsko svetosavlje i prepoznaje i praktikuje ako sadrži duh bogoljublja, čovekoljublja, bratoljublja i istinoljublja. A svetome Savi, prosvetitelju i učitelju i svetitelju srpskom, uznosimo ovu molitvu kojom mu se obraćao njegov učenik u prvoj polovini 13. veka: “Sa suzama vapijemo ti, Savo preblaženi, izbavi svoju pastvu od ognja i mača, i inoplemenika, i razdora onih koji zlo smišljaju, i gladi, i svake nevolje.” dr Mateja Matejić protojerej-stavrofor, manastir Lepavina
  8. 25. aprila bit će ustoličenje patrijarha Irineja u Pećkoj patrijaršiji, historijskom sjedištu srpskih patrijarha.
  9. Toma je imao čitav niz pjesama nazvanih po imenima nekih njemu dragih žena. Sjećam se da sam jednom čitala da se u Americi gdje je bio na liječenju zaljubio u jednu medicinsku sestru našeg porijekla...možda je baš ovu pjesmu posvetio njoj...
  10. Ja se ne obračunam lično s nikim, kao prvo. Što se tiče stranki, osnivanja itd itd... dobro onda, recimo tako, odustajemo od politike i političara. Nema mjesta za poštene i dobronamjerne. Takvo stanje i vlada medju nama, razočaranje, nesnalaženje i besperspektivnost. Ja se slažem s tobom i napisala sam ovde već u više navrata da Srbi u Hrvatskoj nemaju pravog i dostojnog političkog predstavnika i da smo u tom smislu obezglavljeni. Ja niti ne izlazim na izbore, jer sam davno shvatila da sve ionako ide uprkos meni i mimo mene i ovakvih. Osim toga nisu ni stranke jedino mjesto gdje se može nešto napraviti. U mom kraju sve šta smo napravili, napravili smo sami i uz pomoć naše crkve i po zakonu koji kakav takav postoji i gdje su nam lokalne hrvatske vlasti ipak izašle u susret. Nije puno, ali nije ni ništa. Pupovac mislim da ne zna ni da postojimo, niti mi računamo na njega. Samo me nervira kad oni koji govore protiv tog čovjeka i njegove stranke i politike ne rade baš ništa da to mijenjaju. Niti volim kad Srbin po Srbinu pljuje, makar se radilo i o jednom Pupovcu. Ovo o Raškoviću je nažalost istina, ali isto tako imaj na umu da su njega kao našeg istinskog vodju i lidera s ogromnim uticajem i ugledom u narodu makla dva 'protivnika' koja su igrala u talu. Nije odgovarao ni Bgd ni Zgb. Sve ono šta se dogadjalo s nama, sumnjam da je iko od nas mogao da spriječi.
  11. RR, Pupovac na stranu, ali nisam mogla ni pretpostaviti da ćeš manu naći čak i jednom Svetozaru Livadi.
  12. Samo sam htjela reći kako, makar i na ovako simboličan način, naša crkva misli na nas. U svojoj nastupnoj besedi nakon ustoličenja, patrijarh Irinej je rekao da je prvi zadatak i njegov i SPC da se očuva jedinstvo srpskog naroda. Iz njegovih usta u Božje uši.
  13. Nije mi do svadje. Nismo djeca. Ono šta ja želim jeste de se mi Srbi medju sobom ne svadjamo i ne budemo kao rogovi u vreći, ali baš to nam je valjda u krvi. Srpstvo je ovde toliko krhko da ne treba da ga i sami slamamo. Pitaš me šta sam ja uradila za druge Srbe. Kad se nema šta onda uvijek preostane ucjena takve vrste jelda ? Ne želim polemizirati s tobom o tome. Što se tiče foruma, 2005. nisam znala ni da postoje, prije ovog sam godinu dana bila na jednom hrvatskom forumu gdje sam pokušala naivno pisati o istim stvarima o kojima pišem i ovde, pa sam proglašena lažljivim psetom pljuvana sa svih strana. Mislim, stvarno mi nije jasno šta ti meni ustvari zamjeraš i kako se usudjuješ spustiti se toliko na lični nivo s uvredama. Ja tebi ponavljam opet ono šta sam ti jedino zamjerila. Svi oni koji misle da bi za Srbe politički u Hrvatskoj mogli napraviti nešto više od Pupovca neka pokušaju. Od pukog kritizerstva i pljuvanja nikad nije bilo ništa. Ja sam kao jedinu pravu srpsku 'stranku' ionako oduvijek priznavala samo našu crkvu. Više i dalje od tog me ne zanima.