Minja

Members
  • Content Count

    134
  • Joined

  • Last visited

About Minja

  • Rank
    Dzomba

Profile Information

  • Gender
    Female
  1. Dobrodošla nam Glina93! Uvek se obradujem kad vidim da ima nas mladih koji čuvamo uspomenu na naš kraj.
  2. Evo ' vako. Prvo da preskočim analizu trenutnog stanja u društvu, o tome u kolikom smo moralnom mraku i okruženju pogrešnih vrednosti (imate odličan naš film "Kletva", dostupan i na Yt, preporučujem). Ili ukratko da citiram: Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvrat i poroci. Svakako da je finansijski aspekt jedan od važnijih. Realno, sa dve prosečne plate, jako je teško razmišljati o nečemu više, ako tu računate da plaćate stanarinu, troškove i hranu...Opet, ako imate svoj stan, računam lakše je. Sa druge strane, postali smo alavi. Letovanje, zimovanje, najnovije cipele, šminka, ludila, daj, daj, daj...i opet nesrćni i nezadovoljni. Šta je našim roditeljima bilo potrebno kada su bila deca? Imali su mnogo, mnogo, mnogo manje od nas, a opet su bili mnogo radosniji i zadovoljniji. Dajte detetu jednu igračku i biće zadovoljno, čuvaće je...dajte mu ZY i svaka će mu držati pažnju 5 minuta. Danas igračka, sutra telefon, prekosutra auto...Druga važna stvar, ako posmatram iz mog ugla, jeste radno vreme, standardno od 9-17h. Da je bar tako. Retko kad izađem pre 18h. Ne stignem ni ovaj poslednji ispit da položim, a gde je ostalo...A neću da mi dete odgajaju (samo) vaspitačice ili sl. Onda, brate treba da nađeš nekoga da mu rađaš toliku decu. Ako treba da kopa - da kopa, da mi se ne provodi po kafanam dok ja perem pelene i sl. (Slažem se, nije lako ni momcima danas, svega ima). Što se mene tiče, nekako sam oduvek želela da imam troje dece, mislim da je to nekako jedina prava investicija u životu i težiću da je ostvarim. I ne bih volela da deca odrastaju u Beogradu. Nemam problem da se preselim u neko manje mesto, učim decu pravim vrednostima, skromnom životu, vodim ih u Krajinu i napravim od njih prave Srbe ...sve u svemu miran porodični život. Eto, tako bih ja volela!
  3. Brat Rus, sa grbom Srbije i Rusije na rukavima i uz pesmu "Oj, Kosovo, Kosovo" ulazi u ring. Možete prebaciti na 2:30
  4. ШАРОВ Немам ни кућу, срушена оста, трошна је била, ко велим ја — граду срушише четири моста па, види, опет блиста и сја. Немам ни њиву, узео скот, премда није ни била плодна: гај и шумарак, докле је плот, а земља смоница, није баш родна. Кола сам имао, отео гад, ауди стотка, кожа и клима, али сам ипак схватио сад теже је палио кад дође зима. Замакли тек смо из нашег села кад хорда звери нагрну, бану, плакала тад је колона цела, нестаде село у једном дану. Кренули редом све да пале, почели најпре од крова, а онда су доле иза штале налетели на Шарова. Кидисао, лајао је, са њима се тук’о, злотвора је увек препознати знао а лавеж је његов тек онда замук’о крај бунара мртав кад је пао. Биће још кућа, њива и кола, па све то човек ствара, ал никад више толико бола и никад више Шарова стара. Душу још имам, рањену само, срећан што нисам и без ње ост’о, поруку шаљем зверима тамо, нека вам буде од Бога просто. Праштам вам кућу, њиву и кола, за вашу душу палим свећу, праштам вам чак и тренутке бола, али вам Шарова опростити нећу. Веселин Џелетовић Павлов
  5. Nakon 16 sati putovanja od čega dva sata zadržavanja na granici, autobusi iz Srbije stigli su na sam kraj komemorativnog skupa. Odlican govor gospodina Dušana Bastašica.
  6. PИЈЕКУ ЈЕ НАШУ ТРЕБАЛО ПОНИЈЕТИ (Никола Корица) одломак У колони прогнаних горштака, колони трактора, цокула, непоткованих копита, крвавих папака, штака, рака, колони мука, без иједног јаука, у колони намрштених лица ко облака, ока као мрака, колони и унука и бака, и оца и сина, пригњеченог духа дедова, лажних снова, без руха, без круха, без шкриљака, стопама тешких корака, одваја се од родне груде, мучно, као око мајке са синова гроба. ... А своје мисли чврсто стисли у боре изнад носа, на челу; Мисле ли то они о своме селу...о прелу... О делу, о њивама, недокупљеним шљивама, крумпјеру неизвађеном, о ћаћи израћеном, што није чио огњишта свога ладити (Боже мој, шта ли ће од њега све радити). Утонули сви у црне мисли, шаке грчевито стисли, нокте у месо утисли. Ух, јебем те државо, теби сам се одазиво, тебе сам призиво, ал да сам знао да ће до овога доћи ја би, ја би.... ма шта би? Шта се ту море? Има и горе! Онај оставио мртву матер у јарку, други опет насарањена сина, трећи још не зна ђе му је ко, рат је...рат је...велико зло. Колона једва да мили, као вода из напукла врча, старица нека на рпи ставри прокисле дроњке под пазувом згрча. За приколицом приколица; на једној уморна цурица велику лутку загрлила, на лутки јој глава кадикад клања, ( драги мој Боже, дал несто сања?) а дјечак један у нешто загледан, са личком капом на глави, ( види се да ће бити људина прави) плав сједи усправ, једар и здрав, смирен и ћутљив као одрасли лав; дубоко нешто у себи носи, ма ћаћа га његов нако мален, зна да трпи и пркоси. Уз пут групица жена нуде "леб и млеко", колона промиче, узима понеко.... Људи уз њих режу сланину, парадајз, нуде вијенце лука - Ех , сто му мука, а што ја остави.... Нашто спадосмо, Коме ли онако добро дадосмо! ... Јаукати не вриједи, и можда ће све то да се среди? Ма да ми је знати да ли ће ико тамо да се врати, ал , јопет, кад боље погледаш, боме... Куда? И ... коме? Кућу запалило, торове развалило, стоку покрало, живад поклало, све нам је пропало! Колона једва да миче, застаје, као насукана стабла, као продрта лађа. Чујем, доље ниже, нека жена се порађа, неко се и посвађа (Боже ослободи, чему то све води) ...
  7. Moram da iznesem svoje misljenje. Prvo, stvarno veliko HVALA kolegama koji su dosli u ovolikom broju, na celoj organizaciji kao i na dostojanstvenoj setnji. Narocito mi se dopala ideja da se ne isticu nikakvi politicka obelezja i sl. stvari. Ono sto u meni ostavlja gorak ukus, jeste sigurna cinjenica da je veliki procenat ovih studenata za 'Oluju' culo tek pre par dana, nakon ove presude. To znam po sebi, jer sam ranije, vise ni ja ne znam koliko puta, mnogima objasnjavala sta je to Oluja, gde sam ja to rodjena, otkud ja u Srbiji i kakav je to rat... Svi su me, naravno, bledo gledali. Takodje, verujem da vecina njih za sve ove godine nije upalila niti jednu svecu za ove zrtve. Ne znam imam li prava da budem ovoliko stroga i da se ne zapitam da li bih i ja mozda bila kao oni da nisam prosla kroz sve to. Ocigledno je da je moralo ovako nesto da se desi, pa da se malo po internetu raspitamo sta je to Oluja, i gde je ta Krajina... Ali, hajde da ponovim da je ovo ipak pomak, osvescenost i da je broj studenata koji je danas ucestovao u setnji za postovanje.
  8. Ovo je citat sa bloga kolege sa fakulteta. Akcija je pokrenuta od blogera iz Banja Luke. Akcija je uspela u Hrvatskoj. http://www.igormanje...007047542_o.jpg
  9. Дођите да пружимо подршку свим оним жртвама које и данас, готово двадесет година након рата, доживљавају да њихове ране, сузе и бол бивају обезвређивани. http://nikolazstankovic.blogspot.com/2012/11/blog-post.html
  10. ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО Добрица Ерић Плачи, Вољена Земљо* и Сузама осветли Мисао која тиња у свакој нашој жељи Од свих Суза које сад капљу по Планети најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи. Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат Ко ће Деци да врати све оно што им узе ово зло, стало сво у кратку реч - рат? Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице. Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате ратници фанатици, људомрсци и сунцождери за кога Нови живот и Нови Свет стварате кад Деца беже од вас у шуме, међу звери? Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана што уче школу у вучјим и лисичијим јамама Очеви и Мајке им се гледају преко нишана а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама. Нека се скамене погледи и нишани упрти у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима? Ниједна Застава на овом трулом свету макар од саме свиле и кадиве саткана не заслужује да се завијори на ветру ако је и Дечјом Крвљу покапана. Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але (нека Те бар у Сузама што више буде) све док се сва три Бога на Тебе не сажале и не пресеку помор бачен мећ псе и људе. Погледај своју Децу са старачким лицима Младиће на штакама што уче прве кораке Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима Безимене Гробове, Распамећене Мајке и Старце бескућнике у туђим шљивицима што зуре у Небо, налик на угашене угарке. Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли Своје Срце што куца у свакој нашој жељи Од свих Суза које сад капљу по Планети најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи! * Наслов сам узео из једне старе књиге, речи од народа, сузе од деце, а туга је моја.
  11. Placi voljena zemljo.

    1. Rada

      Rada

      Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"

      (Jovan Ducic)