pomoc_prijatelja

Members
  • Content Count

    38
  • Joined

  • Last visited

About pomoc_prijatelja

  • Rank
    Stalni clan
  1. Naslov: HRVATSKO “DEMOKRATICNO” ETNICKO CISCENJE Zahvaljujem Grupi APIS na sledecem materijalu: Sladjan Nikolic - Grupa APIS http://www.apisgroup.org/ Citat: Uvod Autor ovog teksta nema nameru da opravdava bilo cije zlocine i brani zlocince bez obzira nad kime i od koga pocinjeni. Ratni zloèin, u pravom smislu te reèi, sigurno nije sporan pojam ni za Hrvatsku ni za Jugoslaviju. Oni koji su ga poèinili to dobro znaju, baš kao što treba da znaju da se od toga ne može ni pobeæi ni sakriti. Medjutim brojne cinjenice ukazuju na to da hrvatsko pravosudje nije ni objektivno ni nepristrasno kad je rec o procesuiranju Srba za ratne zlocine. Takodje brojne cinjenice govore da Hrvatska koristeci se sudjenjima za ratne zlocine prefidno realizuje ustasku strategiju za resavanje “srpskog pitanja”. Realizujuci ovu strategiju Hrvatska je uspela da na posredan nacin kao “pomagace” u njenoj realizaciji a kroz poternice Interpola uvuce gotovo citavu medjunarodnu zajednicu. Doduse, izvesna kontrola presuda koje hrvatsko pravosudje izrice za ratne zlocine postoji od strane medjunarodne zajednice ali je to nedovoljno da se proces “demokraticnog ciscenja” zaustavi. Ovaj tekst ima za cilj da definise pojavu i problem s kojom se suocavaju pre svega Srbi iz Krajine ali i svi oni koji su se u vreme sukoba zatekli na prostoru Hrvatske. Pojavu koja sire posmatrano moze imati izuzetno stetne posledice za celokupni srpski korpus, proceni dalje trendove, odnos medjunarodne zajednice, i usput da nekoliko predloga koji mogu pomoci da se ova pojava koja se slobodno moze nazvati “etnickim ciscenjem u rukavicama” zaustavi. Autor ne tvrdi da ima resenja ali bar moze da definise ovu drustvenu pojavu, njene osnovne elemente, pravce kretanja i elemente za predupredjenje tih kretanja sto je u obavestajnom svetu prvi ako ne i najvazniji korak ako necemu zelite da se suprostavite. Nekoliko primera neobjektivnosti i pristrasnosti hrvatskog pravosudja * Ni Tudjamnova ni Mesiceva vlada ne dozvoljava pripadnicima Haskog tribunala ni da zavire u krivicne predmete protiv Srba: • Tužilaštvo Haškog tribunala je 12. juna 1997. godine zatražilo od Vlade RH da im dostavi dokaze o Srbima koje drže u zatvorima, a koje su optužili za ratne zloèine kako bi njihovi struènjaci, prema meðunarodnim pravnim standardima, ocenili da li su ti ljudi zaista poèinili dela za koje se terete. Vlada RH je pismom od 28. juna 1997. godine odbila zahtev Haškog tribunala uz obrazloženje da ih na takvu obavezu prema Haškom tribunalu ne obavezuju ni Dejtonski sporazum, ni Rimski sporazum, a ni Drumska pravila. • U oktubru 2000. godine, Tužilaštvo ICTY-a ponovilo je zahtev Hrvatskoj vladi iz juna 1997. godine i dobilo identièan odgovor od Hrvatske vlade kao i u julu 1997. godine * Hrvatsko pravosudje je do sada procesuiralo oko 60 puta vise Srba za ratne zlocine od broja svih optuzenih lica sa prostora bivse Jugoslavije od Haskog tribunala za ista dela. * Od svih navedenih "ratnih zloèinaca" Haški tribunal nije nikoga optužio. * Hrvatske vlasti su od 2000. do 2002. godine uglavnom pod pritiskom medjunarodne zajednice uhapsile 31 Hrvata zbog dela ratnih zloèina poèinjenih na štetu srpskih civila. Veæina od njih su pušteni iz zatvora (protiv nekih je istraga obustavljena, neki su osloboðeni, a neki su dobili simboliène kazne).Sudjenje optuzenima u vezi slucaja “Lora” pretvorilo se u farsu i izrugivanje pravde * Organizacija VERITAS je za veæinu lica sa spiska zatvorenih, za obe kategorije, prikupila optužnice ili presude i analizom tih dokumenata došla do zakljuèka da se u najveæem broju sluèajeva radi o montiranim procesima. Zbog toga se ova organizacija obraæala raznim meðunarodnim institucijama pa i Haškom tribunalu moleæi ih da "obrate pažnju" na položaj i sudske postupke nad srpskim zatvorenicima u hrvatskim zatvorima * Da je hrvatsko pravosuje neobjektivno, priznao je posredno komentarisuci izvestaj Ministarstva pravosuða RH od 25.02.2002. godine i pomoænika Državnog tužioca, Petar Pulišeliæ:” Pošteno govoreæi, unatrag svih tih godina mora se konstatovati da ni Državno odvjetništvo na pojedinim razinama i u veæini županija nije radilo kako valja. Prijave su zaprimane na temelju nedovoljno obrazloženih dokaza, a optužnice podizane i pored nedostatnih policijskih nalaza, nezavršenih i nepotpunih istraga." Broj prijava za ratne zlocine i procena trenda u vezi sa raspisivanjem istih Nadlezni organi u RH podneli su protiv 4.637 lica, uglavnom srpske nacionalnosti i bivsih pripadnika JNA, prijave za ratne zlocine. Prema sluzbenim podacima Ministarstva pravosudja RH, optuzeno je 1.522 a osudjeno 758 lica. Trenutno se sa ove liste u hrvatskim zatvorima nalazi 106 lica, od cega ih je 92 procesuirano za ratni zlocin, , dok se ostali odnose na dela "klasiènog (obiènog) kriminala" koja su u vezi sa ratom i ratnim dešavanjima. Protiv ostalih se zbog nedostupnosti postupak vodi u odsutnosti. Medjutim, spisak procesuiranih osoba nadležni organi u Hrvatskoj još nikada nisu integralno objavili, iako su takvu obavezu preuzeli prema meðunarodnoj zajednici. Ratni zlocini ne zastarevaju, zato je sasvim sigurno da broj prijavljenih za ratne zlocine nije konacan. Ako se uzme u obzir da je “procesuiranje” o cemu ce u daljem delu teksta biti vise reci drzavna strategija Republike Hrvatske usmerena na konacno resenje “srpskog pitanja” i izjava presednika Hrvatske Mesica da ce od Srbije traziti nadoknadu ratne stete, moze se ocekivati da ce Hrvatska nastojati da ovu brojku poveca. Zloupotreba Interopla Od marta 2001. godine optuzena i osudjena lica za ratne zlocine od strane hrvatskih sudova, Interpol je poceo da sukcesivno da stavlja na poternice, iako su sa neobjektivnoscu i pristrasnoscu hrvatskog pravosudja upoznate sve relevantne medjunarodne institucuje i organizacije. Posto su nalozi za hapsenje od strane hrvatskih sudova uprkos verovanjima krajiskih Srba da oni nece biti uvazavani van Hrvatskih granica stigli na Interpolove poternice, lov na Srbe je otvoren po citavom svetu, odnosno u Interpolovim zonama od 2 do 9. Prve “zrtve” hapsenja bili su Draca Momcilo i Emir Sisic pilot RV VJ, uhapseni od strane madjarske policije na granicnom prelazu Reske. Pilotu Emiru Sisicu, obolelom od teske bolesti, koji je u Madjarsku isao po lekove, ako bude osudjen (izrucen je u medjuvremenu Italiji) preti dugogodisnja zatvorska kazna, a radobina poginulih medjunarodnih posmatraca najvila je i podnosenje visemilionskog odstetnog zahteva od SRJ. Na Interpolovim poternicama su prema saznanjima organizacije VERITAS (raspolaze sa 395 poternica), nalaze i mnogi pripadnici bivse JNA (jedan od njih je general Momcilo Perisic, sada jedan od potpresednika Vlade Srbije) i oni koji su u bivsoj RSK obavljali visoke funkcije u civilnim strukturama vlasti ili su se nalazili na visokim polozajima u SVK, ali je najvise obicnih ljudi koji su ziveli i ratovali u bivsoj RSK. Brojka medjunarodnih poternica i procena trenda raspisivanja istih Na sastanku ekspertskih grupa SRJ i RH, održanom u Beogradu u novembru 2001. godine, Hrvatska strana je službeno saopštila da je Ministarstvo pravosudja RH dalo saglasnost za raspisivanje medjunarodnih poternica protiv oko 1.400 osoba za dela ratnog zlocina. Drugim recima, to znaci da su sve raspisane poternice od strane MUP-a RH, za koje je Ministarstvo pravosudja RH dalo saglasnost za raspisivanje medjunarodnih poternica, dostavljene Birou Interpola u Zagrebu, odakle se sukcesivno ekspedituju èlanicama Interpola u zonama 2-9. Da je to tako proizilazi i iz datuma stavljanja poternica na Interpol (mart 2001. - oktobar 2002.godine). Prema tome treba ocekivati da æe iz Biroa Interpola u Zagrebu i dalje sukcesivno stizati medjunarodne poternice za Srbima protiv kojih su u odsutnosti (a to je velika vecina od onih 4.530 ukupno procesuiranih) hrvatski sudovi vodili ili vode krivicni postupak zbog ratnih zlocina. Drugim recima, to znaci da brojka od 1.400 nije konacna jer proces traje i teoretski posmatrano na poternicama Interpola mogu se naci svi oni koji su u odsutnosti procesuirani ili æe tek biti procesuirani za dela ratnih zlocina. Medjunarodna zajednica i poternice Interpola Prema podacima VERITAS-a na osnovu Interpolovih poternica do sada je uhapseno 12 osoba.: - 4 u Madjarskoj (troje izruceno u Hrvatsku - protiv jednog istraga obustavljena, protiv drugog postupak je u fazi ponavljanja ali je pušten iz pritvora da se brani sa slobode, treci je osudjen na pet godina zatvora, a èetvrti pilot VJ Emir Sisic je izrucen u Italiju); - 1 u Nemackoj (pušten iz pritvora bez izrucenja Hrvatskoj, poternica povucena); - 1 u Bugarskoj (pušten iz pritvora, èeka se odluka o izrucenju); - 1 u Norveškoj (pušten iz pritvora i odbijen zahtjev za ekstradiciju); - 1 u Švajcarskoj (izrucena u Hrvatsku, u ponavljenom postupku osudjena na 13 godina) - 1 u Kanadi (pušten iz pritvora, bez ekstradicije u Hrvatsku, poternica povucena); - 1 u Federaciji BIH (pušten iz pritvora bez ekstradicije- greška u identitetu) - 1 u SAD-u (ceka se na odluku o ekstradiciji) - 1 u Engleskoj (ceka se na odluku o ekstradiciji) Nemacka, Kanada i Norveska su odbile nisu udovoljile Hrvatskim zahtevima za ekstradicijom osumnjicenih za dela ratnih zlocina jer se uvidom u dokumentaciju sasvim jasno moglo videti da se radi o montiranim optuzbama. Ovo je sasvim jasan znak da je u medjunarodnoj zajednici ipak primecena neobjektivnost i pristrasnost hrvatskog pravosudja i da se vrsi kontrola njihovih zahteva za ekstradicijom. Medjutim, Hrvatska umesto da zbog ovakvog odnosa clenica medjuanrodne zajednice prema zahtevima za ekstradiciju preispita stavl;janje optuzenih Srba za ratne zlocine na poternice Interpola, kao i zakonitost njihovog procesuiranja, to ne cini , vec nastavlja sa ustaljenom praksom. Sve ovo sasvim jasno govori da Hrvatska zloupotrebljva svoje clanstvo u Interpolu i da su te poternice u sasvim drugoj funkciji. Demokraticno” etnicko ciscenje kroz “procesuiranje” • Enormno visok broj procesuiranih Srba i nepostojanje integralnog spiska procesuiranih osoba za posledicu imaju da krajiski Srbi uglavnom neznaju ni koje procesuiran ni ko je amnestiran, ni ko je jos u postupku. • Pod pojam ratnog zlocina hrvatski sudovi podvode samu pripadnost bivšoj JNA i SVK (Srpskoj vojsci Krajine) ili prisutnost na mestu navodnog zlocina i, bez utvrdjivanja individualne krivice (ucešca u radnji izvršenja), osudjuju ih na dugogodišnje kazne zatvora. Tako je hrvatsko pravosudje veliki broj lica procesuiralo samo zato zato što su bili u mestu gde se pucalo i ubijalo, a da oni u tome nisu uèestvovali. • I pored upozorenja brojnih medjunarodnih organizacija da su sudski procesi neobjektivni i pristrasni, hrvatsko pravosudje ne odustaje, vec lica procesuirana za ratne zlocine stavlja na Interpolove poternice. Sve ove cinjenice govore da se radi o zvanicnoj drzavnoj politici Hrvatske, koja kroz konstantno razvijanje i odrzavanje strah kod krajiskih Srba od hapsenja i osuda, ma gde se oni danas nalazili (Interplove poternice), ima za cilj da se “pitanje Srba” u Hrvatskoj resi jednom za svagda. Tako danas, najmanje sto hiljada Srba (21.255 amnestiranih + 4.530 procesuiranih za ratni zlocin pomnožen sa brojem èeetiri, koliko prosecna porodica broji clanova) strahuje da su pod krivicnim progonom, zbog èega ne smeju da se vrate u Hrvatsku. A u pitanju je najvitalnija kategorija (radno i plodno sposobna) srpske populacije. Ovakva drzavna politka Hrvatske nije nista novo i samo je nastavak ustaške formule za rešenje “srpskog pitanja” u Hrvatskoj iz II Svetskog rata “trecinu pobiti, trecinu proterati, trecinu pokrstiti”. Tudjmanov rezim je ovu formulu modifikovao tako sto je dve trecine Srba proterao, nesto vise od 1% pobio, a one sto su ostali ili se vratili jos uvek moze pokrstiti. Tudjmanovu je ovoj formuli su dodao i cetvrti “element”- “ procesuiranje” koji ima za cilj da ocuva prethodna tri “dostignuca”, drzati prognane Srbe u stalnom strahu sto dalje od Hrvatske. Stipe Mesic i sadasnja drzavana administracija Hrvatske su dostojni nastavljaci ovako zamisljenog resenja “srpskog pitanja”. Poternice Interpola u funkciji nadoknade navodne ratne stete - U SRJ i RS zivi najvise izbeglica-prognanika sa prostora Hrvatske. - I SRJ i RS su clanice Interopla. - Do sada na osnovu Interplovih poternica rapsisanih na zahtev Hrvatske u ove dve drzave nije uhapseno ni jedno lice. - Potpuno je jasno da Jugoslavija po Ustavu ne sme svoje državljane, a to se odnosi i na one koji su u medjuvremenu postali ili æe postati državljani Jugoslavije, da ekstradira u državu koja ih traži, ali im može suditi pred svojim sudovima. - Mišljenja su podjeljena po pitanju kakav status imaju izbjeglice/prognanici u slucaju kad se traži njihovo izrucenje iz države u kojoj su dobili azil u državu iz koje su izbegli ili su protjerani. Sve su ovo cinjenice kojima se prema jednom od scenarija Hrvatska (vec je napravljeno nekoliko) moze sluziti u cilju trazenja podrske u medjunarodnoj zajednici za naknadu navodne ratne stete od Srbije. Ovakvim scenarijom cemu posebno doprinose i problemi nase drzave sa sudom u Hagu, Srbija bi bila proglasena “rajem za ratne zlocince”, a sto bi po misljenju stratega iz Zagreba umnogome doprinelo da medjunarodna zajednica privoli Srbiju da plati ratnu odstetu Hrvatskoj. Neophodnost veceg angazovanja SRJ Krajiski Srbi su danas kao i juce, gotovo prepusteni sami sebi i svojim strahovima od hapsenja i osuda iako brojne cinjenice govore da su relevantni faktori u medjunarodnoj zajednici shvatili da je hrvatsko pravosudje pristrasno i neobjektivno kad je rec o procesuiranju Srba za ratne zlocine. I upravo u tome, u saznanju da relevantni faktori medjunarodne zajednice imaju osnovne inpute o hrvatskom pravosudju lezi sansa nase drzavne politike da proces resenja “srpskog pitanja” po ustaskom receptu koji je na stetu citavog srpskog nacionalnog korpusa, uz pomoc istih tih relevantnih faktora medjunarodne zajednice i zaustavi. Naime, nije dovoljno sto medjunarodna zajednica ima osnovne inpute o tome, jedan takav problem medjunarodna zajednica evidentira ali se stalno i stalno javljaju novi problemi u razlicitim delovima sveta, Avganistan, Irak, sutra mozda Severna Koreja, Iran, i ona ne moze stalno da drzi fokus na jednom “problemu”. “Problem” se brzo zaboravlja, postaje rutina i ustupa mesto resavanju drugih. Ono sto je potrebno jeste da nasa drzavna politika kroz jednu organizovanu politicko-propagandnu akciju usmerenu na to da se relevantni fatori medjuanrodne zajednice poblize upoznaju za pravom sustinom blokiranja povrataka etnickih Srba u njihov zavicaj, vrati fokus medjunarodne zajednice na problem Srba u Hrvatskoj, resavanje “srpskog pitanja” po ustaskom receptu a time i na procese za ratne zlocine. Cilji treba da bude da se medjunarodnoj zajednici pokaze da problem lezi, u stalnoj primeni diskriminativnih zakona, politike i prakse prema izganicima/prognanicima od strane hrvatskih državnih institucija, a ne u nedostatku želje i volje da se vrate na svoja ognjišta, kako bi se uz pomoc iste te medjunarodne zajednice problem i resavao. U suprotnom “ustaska formula” ce biti realizovana i to nece biti na stetu samo krajiskih Srba vec na stetu celokupnog srpskog nacionalnog korpusa. Sta mogu da ucine krajiski Srbi ? Kao sto je ranije u ovom tekstu konstantovano jedan od ciljva hrvatske politike je razviti i odrzavati konstantan strah kod krajiskih Srba ma gde se oni nalazili. “Pogledaj strahu u oci i neces se plasiti” kazu u nasem narodu. Bitno je da krajiski Srbi pobede strah. Iako je malo organizacija koje se bave problematikom procesuiranih za ratne zlocine one ipak postoje. Jedan od njih je organizacija VERITAS koja godinama, iz raznih izvora (sudskih odluka, izvještaja Hrvatskih i meðunarodnih, vladinih i nevladinih organizacija i institucija, intervjua sa bivšim zarobljenicima, izbjeglicama i povratnicima i domaæih i stranih medija...) posto nadlezni organi Hrvatske nikad nisu a protivno preuzetim medjunarodnim obavezama objavli integralni spisak procesuiranih osoba za ratne zlocine, skuplja imena osoba procesuiranih za ratne zloèine na podruèju Hrvatske. U novembru 2002. godine na VERITAS-ovom spisku procesuiranih nalazilo se preko 2.700 imena. Za velik broj osoba sa ovog spiska postoje potpuni podaci i po pitanju identiteta procesuiranih osoba i po pitanju sudskog postupka (za ove osobe VERITAS raspolaže i sa sudskim odlukama). Za jedan broj, koji je takoðe povelik, VERITAS raspolaže sa nepotpunim podacima i po pitanju identiteta i po pitanju sudskog postupka (imena ovih osoba su objavljivana u raznim izvještajima ili u medijima). Na VERITAS-ovom spisku nalaze se i jedan manji broj identiènih ili sliènih imena (oko 150), za koje je bez dodatnih podataka nemoguæe ustanoviti da li su u pitanju iste ili razlièite osobe (u raznim komentarima i analizama zamjera se hrvatskim organima gonjenja da se i na sudskim odlukama nalaze imena procesuiranih osoba bez potpunih identifikacionih podataka, a ponekad je procesuirana osoba oznaèena samo po nadimku, što pruža dodatnu moguænost za zloupotrebu prilikom hapšenja). Ovaj VERITAS-ov spisak (a u opticaju su i neki drugi) pokazao se u skoro svim sluèajevima vjerodostojnim. Uvid u ovaj spisak mogu da izvrše svi zaintersovani, i pojedinci i institucije. Zbog svih iznetih cinjenica o pristrasnosti i neobjektivnosti hrvatskog pravosudja, tolerisanju istih od strane medjunarodne zajednice, stvorenom strahu kod Srba da je sezona lova otvorena i to u citavom svetu, izuzetno je bitno da svi oni koji su ziveli ili se zatekli na prostoru Hrvatske u veme sukoba pogledaju spiskove VERITAS-a i provere jesu li na njima. Telefon VERITAS-a – 011-32-36-486, web sajt na kome se mogu videti spiskovi http://www.veritas.org.yu/ . Bitno je pre svega zbog toga sto ce time smanjiti svoj strah, cija osnova lezi u tome da se neobjavljivanjem integralnih spiskova sa imenima, prezimenima sto sira populacija Srba drzi u konstantnom strahu cime se pre svega blokira masovniji povratak izgnanih Srba u Hrvatsku. Druga bitna stvar jeste da cu uvidom u spisak ako se njemu nalaze biti u mogucnosti da na vreme preduzmu adekvatnu pravnu zastitu, a ne da kao u nekim slucajevima da budu uhapseni i nezanjuci da su proceuirani i da se za njima traga. Tada sve postaje mnogo teze. Takodje je bitno da svi oni koju budu procitali ovaj tekst upoznaju svoje prijatelje, komsije Krajisnike sa tim gde se mogu informisati o tome nalaze li se eventualno na poternicma Interpola ili se protv njih vodi postupak koji je u vezi sa ratnim zlocinima. Mogu se i obavjestavati ljudi o postojanju i radu ostalih nasih znacajnijih Krajiskih sajtova poput http://www.krajinaforce.cjb.net/ Ovakav jedan pristup kolegijalnosti i jedinstva je izuzetno znacajan za razbijanje straha koji su Hrvati posejali time sto nisu objavljivali imena procesuiranih, optuzenih i amnestiranih kao i time sto su procesuirane stavili na poternice Interpola. Druga stvar koju krajiski Srbi mogu da ucine i time predju u ofanzivu jeste da se oganizuju i da hrvatske i medjunarodne sudove zatrpaju osnovanim tuzbama za nadoknadu svoje imovine koja se procenjuje na preko na preko 150 milijardi evra kao i da relevantene medjuanrodne institucije, organizacije i znacajne svetske medije stalno obasipaju izvestajima kojima se razoblicava hrvatsko pravosudje i drzavna strategija resavanja “srpskog pitanja” u Hrvatskoj. Tako se razbija strah, tako se bori za svoje i tako se prelazi u ofanzivu jer je nemoguce sve ocekivati od drzave koja je opterecena brojnim teskim problemima od medjunardnih do unutrasnjih. Ovu su samo neki od elemenata kojima se moze rusiti hrvatski koncept “resavanja srpskog pitanja”, jer kako rece Slozenjicin u jednom svom romanu “Ako vas prze kao ribu na vrelom ulju ne morate zadovoljno vikati uh uh uh. Nadjite nacin da iz ulja iskocite”. Hrvati-vesti pregovaraci i primer za ugled Dana 18. avgusta 1998. godine u Zagrebu ministri inostranih poslova SRJ i RH, Graniæ i Jovanoviæ, postigli su dogovor da se izvrši razmena zatvorenika po principu "svi za sve". Taj dogovor ni do danas nije realizovan! Vestom “igrom” Hrvati su uspeli da sva ona lica za koja su bili zainteresovani budu pustena iz zatvora u SRJ po raznim osnovama. Naime, Hrvatska strana je smatrala da u razmenu ne mogu da idu Srbi koji su u meðuvremenu (u zatvoru) uzeli hrvatsko državljanstvo kao i lica optužena ili osuðena za klasièni kriminal. S druge strane Jugoslovenska strana se zalagala za princip sveobuhvatnosti (da razmenom, pored osudjenih za ratne zlocine, budu obuhvaæena i lica optužena i osuðena za "klasièni kriminal" ako su njihova dela vezana za ratne aktivnosti na podruèju RH) i dobrovoljnosti (svim Srbima koji se izjasne da žele u SRJ, bez obzira na trenutno državljanstvo, da im se to i omoguæi). Upravo kada je izgledalo da su se strane usaglasile, došlo je do "miniranja" dogovora od strane hrvatske delegacije. Naime, na sastanku održanom 24. i 25.02.1999. u Beogradu, hrvatska delegacija je izašla sa zakljuèkom Sabora po kojem u razmenu ne mogu lica koja su optužena ili osuðena za ratni zloèin (potpuno obrnuto od njihovog predhodnog stava). U meðuvremenu su osobe koje su se nalazile u zatvorima u SRJ, a za koje je Hrvatska strana bila zainteresovana puštene iz zatvora, (neki su izdržali kaznu, a neki su osloboðeni optužbe ili su pomilovani). Trideset i sedam osuðenih Srba koji izdržavaju kaznu u KPD Lepoglava, i koji su bez državljanstva, podneli su zahtev za prijem u Jugoslovensko državljanstvo, prvenstveno iz razloga što im porodice kao izbeglice žive u SRJ, ali o njihovim zahtevima još nije odluèeno. Oni se nadaju da æe im kao državljanima Jugoslavije, u skladu sa Evropskom konvencijom o transferu osuðenih osoba, kada Jugoslavija postane èlanica Saveta Evrope, biti omoguæeno da ostatak kazne izdrže u Jugoslaviji, jer bi tako bili bliže svojim porodicama, koje niti hoæe niti smeju da se vrate u Hrvatsku upravo zbog èinjenice da im je èlan porodice (najèišæe glava porodice) osuðen za ratni zloèin. Izdavanje Jugoslovenskog drzavljanstva osudjenim Srbima kako bi po prijemu Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u Savet Evrope prema medjunarodnim standardima kaznu izdrzavali u nasoj zemlji i istrajavanje na doslednoj realizaciji dogovora predstavlja minimum minimuma koji nasa drzava, a ugledajuci se na Republiku Hrvatsku moze da ucini za sve optuzene, osudjene i one koji eventulano budu optuzeni i osudjeni za ratne zlocine na prostoru Hrvatske.