Sale

Members
  • Content Count

    38
  • Joined

  • Last visited

About Sale

  • Rank
    Stalni clan
  1. Sale

    Gospicani

    kazi mi ovdje ili na pp kako ti se zvao otac,njega sigurno znadem pozdravi ga od Soje i Siuksa
  2. Sale

    Lika

    Burazeru ovu "medicinu" dugo nisam vidio :biggrin Ja sam uvijek divanio da nema ljepse zene od Licke rakije :exclaim Mislim da kad je matematika dosla kod Licana,da su je oni kubicirali tj. gradirali :exclaim
  3. Ima ,javi mi se na pp :wink:
  4. Pa gde si Licanine,ja trazim Gospicane vec otkad,nidje nikoga :exclaim Ako imas neke slike postavi malo od Gospica
  5. Mogu samo da potvrdim.Pijaca je okruzena visokim soliterima,tako da ta famozna granata nije nikako mogla da doleti sa srpskih polozaja vec bi,da je ispucana,udarila u neki soliter.Jedino bi bilo moguce da je ona od gore pala znaci,izbacena iz aviona ili slicno,ali nikako iz minobacaca :exclaim Sve je to dogovoreno bilo i namestena prica,da bi imali izgovor da nas bombarduju :cry
  6. sundjer bob sve ova pitanja si postavio i na sajtu 63 padobranske Nemoj da se ljutis,ali se nezna ni ko si ni sta,ali samo postavljas pitanja,e pa nemoze bas tako red je red
  7. evo brate,ovo sam nasao,pogledaj sam i da si mi ziv i zdrav :wink: http://stef124.tripod.com/krajina_ekspres.htm
  8. evo brate,ovo sam nasao,pogledaj sam i da si mi ziv i zdrav :wink:
  9. Bilo je i toga u Hrvatskoj da su nasi namerno vezom,znajuci da rvatine prisluskivaju,da puste informaciju da 63. padobranska dolazi,da vidite kako se bezalo!To je bilo u Slavoniji. Psiholosko ratovanje :wink:
  10. pa kazem,tako vazno mesto-polozaj,a da nasi nisu mogli-hteli da zauzmu.A to da je bilo uvek nekih dogovora iza ledja dok je nasa vosjka ginula,nije nazalost nista novo.Tako je to u nas srba :frown A ovo za 63 iskreno,cujem prvi put da su cak oni ratovali tu! Imam neke snimke od muslimana bas iz Gradaca,nevidi se nesto posebno,njihov T-55,T-34, par transportera itd... ako nekoga zanima nek javi S verom u boga
  11. Pomoz Bog junaci Nesto me zanima pa rekoh da upitam one koji znaju iz prve ruke,radi se o borbama za Gradacac!Znam da nasi nisu uspeli da ga zauzmu mada je bio jako vazan-Koridor,i znam za onaj famozni voz cime su nasi uleteli ali nije sve bilo kako su planirali,tako da on i dan danas tamo stoji.onako razvaljen,a time sta im je on pao u ruke su se muslimani dobro naoruzali,e pa me zanima,kako nasi borci iz Bosne mile o celoj toj akciji i borbi za Gradacac Pozdrav svima
  12. Sale

    Krbavica

    i ja sam dolazi ko dete na sv. Iliju,spustao se niz kolariste i pred onom skolom gde je nekad dolazila Nela Elzisnik,a nju je tada doveo pokojni Dragan Miric,moj daaaljni rodjak.Ona je pricala viceve o Licanima.Obavezno je kisa predvece a onda smo pjeske iz Krbavice odlazili pod Debelo Brdo(Bunic 2)u skolu a ujutro se trebalo dignuti vec u 5 isterati blago na pasu.Inace ako to nisam napravio ljetne ferije su mi bile skoro zabranjene.Procitao sam od svog daljneg rodjaka (Mi se mozemo nas tamo samo secati).Na svetog Iliju su padale i ljetne ljubavi,a bilo je prilicno daleko iz Bunica otici curetini. U zadnje verme nisam isao a to je negde od vec davne 1985...
  13. KOS potura studente Prvi veliki ispit, nova prepolovljena i reorganizovana Sluzba drzavne bezbednosti Srbije imala je u vreme studentskih demonstracija 1968. godine. Bio je to i njen prvi masovniji sudar sa akademcima i inteligencijom, koju tajna policija nikada nije volela. Taj animozitet SDB je nasledila od Tita. Predsednik Partije i drzave Jugoslavije nije voleo inteligenciju, ne zbog toga sto je on bio samo bravar, vec zato jer je shvatio da iz njenih redova poticu najozbiljnije kritike upucene politickom i drzavnom vrhu za vodjenje zemlje. Kako se seca Milan L. Rajic, tajna policija je najvise posla imala u Srbiji, odnosno Beogradu. Dok se milicija na ulici obracunavala sa demonstrantima, operativci SDB su nocu u tisini hapsili najaktivnije studente i njihove roditelje. Saslusavali su ih, pretili kaznama zatvora i isterivanjem sa posla, odnosno sa fakulteta, ako se akademci ne manu ulice i politike. Tadasnji nacelnik srpske tajne policije Rajko Djakovic i sef gradske milicije Nikola Bugarcic, svakog casa su obilazili demonstrante. Politicko rukovodstvo Srbije i Jugoslavije, naime, trazilo je od njih u svakom trenutku tacan broj studenata ukljucenih u proteste, bilo na ulici, bilo po fakultetima, imena njihovih vodja i njihovih profesora. Poseban pritisak na Rajka Djakovica vrsili su savezni ministar policije Radovan Stijacic, republicki ministar unutrasnjih poslova Slavko Zecevic, nacelnik KOS-a general Ivan Miskovic, koji mu je panicno rekao da studenti uzimaju vlast u Beogradu. Za njega su demonstracije bile delo unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja Jugoslavije, ali i stranih obavestajnih sluzbi. Stijacic je zato cak trazio da se vojska pozove u pomoc. Djakovic je njihove predloge hrabro odbio, jer je smatrao da studentski bunt nije politicki, vec drustveni pokret, izazvan velikom socijalnom nesigurnoscu u Jugoslaviji. To je bila i sluzbena procena analiticara SDB Srbije. Armija je, doduse, na Titovo naredjenje povecala stepen borbene gotovosti, ali nije izlazila iz svojih kasarni. Demonstracije na Kosmetu 1968. godine bile su mnogo dramaticnije, nego one u Beogradu. O njima, medjutim, desno krilo politickog vrha zemlje nije mnogo galamilo, jer im je odgovarao pocetak nereda u Srbiji. Zamenik nacelnika kosmetske policije Mehmet Sosi je o zbivanjima u Pristini, Prizrenu i Peci redovno informisao Rajka Djakovica, sefa republicke Sluzbe drzavne bezbednosti. Tako je SDB Srbije dolazila do podataka o antidrzavnoj aktivnosti albanskih nacionalista i o pripremama za studentske i iredentisticke demonstracije, sto su naknadnim informacijama umnogome ublazavali Dzevdzet Hamza, ministar policije Kosmeta i Veli Deva, partijski kadrovik iz Pristine. Za njih je sve to bila namestaljka stare Udbe. Tek kada su demonstracije izbile, Veli Deva je priznao da ga je tajna policija upozorila da je rec o neprijateljskoj akciji. Novu provokaciju, srpska tajna policija dozivela je godinu dana kasnije. Na mig vojne kontraobavestajne sluzbe, naime, politickom vrhu zemlje doturene su poverljive informacije o navodnim demonstracijama omladine u Sapcu. Time je KOS i general Ivan Miskovic nameravao 1969. godine, da opet digne na noge srpsku Sluzbu drzavne bezbednosti, ali i srpske i jugoslovenske politicare. Sluzba drzavne bezbednosti Srbije krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina, bila je u nezavidnoj kadrovskoj, profesionalnoj i politickoj situaciji. Prepolovljena, obrukana i stesnjena izmedju naredbodavaca sa politickog vrha Jugoslavije i same Srbije, tajna policija je morala da radi ono sto joj se nalozi. Dok su se ostale republicke sluzbe drzavne bezbednosti razvijale, i kadrovski, i tehnicki, i finansijski, SDB Srbije je stagnirala. U sustini srpska tajna sluzba bavila se obavestajnim, kontraobavestajnim i poslovima politicke policije, mada za to kadrovski nije bila sasvim opremljena. Bez obzira sto je jugoslovenski trend bio da se tajna policija deprofesionalizuje i pretvori u politicko-cinovnicku instituciju, u Srbiji se takav pristup drzavnoj bezbednosti primenjivao samo prvih godina iza IV plenuma. U srpskoj tajnoj policiji, posle Brionskog plenuma od 1966. pa do 1995. godine, rukovodioci SDB bili su po pravilu manje politicari, a vise profesionalni policajci. U tom periodu Srbija i Beograd su imali ukupno cetrnaest nacelnika tajne policije. Prvi sef SDB Srbije Rajko Djakovic, bio je kao partijski funkcioner nacelnik srpske tajne sluzbe od 1966. pa do 1971. godine. Njega je nasledio policajac Milorad Bisic, koji je posle isteka mandata 1976. presao u tuzilastvo Srbije. Za vreme svog mandata i Bisic je imao velikih problema sa SSUP- om i SDB Jugoslavije. Dosta cesto su ga ministar Franjo Herljevic i saradnici zvali na ribanje, jer im nije redovno dostavljao policijske izvestaje koji su u SDB Srbije dolazili iz SDB Vojvodine i SDB Kosova i Metohije. Policijski kontinuitet u Sluzbi drzavne bezbednosti, kasnije su odrzavali Zivojin Jovanovic � Pop, dotadasnji sef beogradske tajne sluzbe, koji je 1978. poginuo u saobracajnoj nesreci. Posle njega, nacelnik je kratko bio Srdan Andrejevic, stari Beogradjanin, kontraobavestajac po Englezima i analiticar, pa dr Obren Djordjevic od 1978. do 1985. i njegov zamenik Dragutin Mitrovic. Zoran Janackovic je bio politicki funkcioner sa juga Srbije, tacnije sekretar OK SK Leskovac, koji je 1990. godine dosao na mesto penzionisanog Dragutina � Dragana Mitrovica, kao covek od specijalne vrste poverenja tadasnjeg ministra Radmila Bogdanovica. Tadasnji zamenik i Mitrovicu i Janackovicu, sve do 1992. godine bio je sadasnji nacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije Jovica Stanisic. Novi nacelnik srpske tajne sluzbe Jovica Stanisic, bio je predstavnik pete generacije kadrova u Udbi, odnosno Sluzbi drzavne bezbednosti. Srpska tajna policija je, naime, od osnivanja 1944. godine do 1995. imala pet kadrovskih transformacija, koje Dragan Mitrovic naziva podmladjivanje. Prva je obavljena 1948. godine, kada su u Udbu pristigli iz vojne Garde kao pojacanje oficiri i podoficiri mladjih godina. Najvece, drugo podmladjivanje obavljeno je 1959. godine, kada umesto tzv. ratne generacije u Udbu dolaze na doskolovavanje i posao radnici, politicki aktivisti i skolarci. Posle Brionskog plenuma 1966. godine, izvrseno je trece podmladjivanje SDB Srbije sa studentima, uglavnom Beogradskog univerziteta. Cetvrta promena starijih sa mladjim kadrovima, izvrsena je 1975. kada je u tajnu policiju pristigla nova grupa diplomaca sa beogradskih fakulteta i Vise skole unutrasnjih poslova u Zemunu. U toj grupi bio je i Jovica Stanisic, bivsi student FPN u Beogradu. Peto podmladjivanje, obavljeno je 1992. godine, posle penzionisanja radnika SDB SFRJ i preuzimanja mladjih operativaca iz savezne u srpsku tajnu policiju. U srpskoj tajnoj policiji, radi formiranja hijerarhije u poslu, uvedena su zvanja inspektora, viseg inspektora, savetnika i viseg savetnika, sto nije bitnije uticalo na medjuljudske odnose unutar SDB. Vise je uticala netrpeljivost izmedju kadrova iz prestonice i kadrova iz provincije, jer su ovi prvi smatrali da su policijska elita. Drugi veliki problem je bio dovodjenje amatera, politickih aktivista i sto je bilo jos gore, dece visokih oficira, politicara i bivsih ministara. prisluskivanje sistemi za prisluskivanje koje koriste obavestajne sluzbe u cilju prikupljanja informacija potrebnih za operativni rad bitan za postizanje ciljeva koji su postavljeni , ima ih u dve grupe domace , znaci na svojoj teritoriji i strane znaci za delovanje na tudjoj teritoriji i oni se dele u dve podgrupe a to su skuplji visokotehnoloski sistemi i jeftiniji sistemi i resenja kucne izrade. sto se tice domaceg prisluskivanja i nadgledanja koristi se prednost sto ste na svojoj teritoriji prisluskivanje telefona direktno iz telefonske centrale , nadgledanje sistema bezbednosnim kamerama na javnim mestima , nadgledanje prometa na internetu preko internet provajdera ili preko satelickih linkova , prisluskivanje i liciranje mobilnih telefona preko repetitora , mob-tel kompanije. Skuplja resenja za prisluskivanje se svode na tehnicka hi teh resenja koje ili razvija sama drzava ili ih kupuje na trzistu koje je otvoreno i za takve naprave pa se ta stretsta mogu kupiti i preko interneta recimo sistem za daljinsko skidanje vibracija glasa laserom sa prozorskog stakla,skidanje zracenja sa monitora na kompijuteru sa dipol antenom i skup softver koji vam na osnovu toga reprodukuje sta je na tom ekranu a sve to iz udaljenje zgrade ili drugog stana, daljinski osetljivi mikrofoni za snimanje iz daljine na otvorenom itd. za rad na tudjoj teritoriji se koristi recimo postavljanje osetljivif mikrofina tipa pasivni sonar u vodovodne cevi pa se osetljivim softverom odvajaju glasovi a prisluskuje se cela zgrada ili cak blok zgrada zavisi od mogucnosti , takvim sistemima bi se mogao nadgledati ceo grad .... jedan od zanimljivih jeftinih nacina za prisluskivanje je sledeci, koristi se sijalica za spoljno svetlo za koju se veze kao prekidac jedan mikrofon sa malim dodacima tako da svetlost malo treperi u zavisnosti od glasa koji kroz mikrofon prolazi i sa te sijalice svetlo se fokusira socivom iz daljine kao dvogledom na foto tranzistor koji se vezuje za bateriju i zvucnik , uz mala podesavanja taj sistem savrseno radi i relativno se tesko pronalazi a jednostavan je za pravljenje. Isto tako se za slanje informacija moze koristiti baterijska lampa sa mikrofonom umesto prekidaca a na isti nacin se svetlo fokusira postije takodje informacije koje su bitne za nadgledanje sistema a ne ticu se privatnog zivota gradjana , u tim slucajevima se prate indikacije dogadjaja o koji se razmatraju, te indikacije se prate razmatraju i analiziraju a mogu biti vezane za guzve u saobracaju potrosnju mleka , snabdevenost lekovima ili pijacom vodom sifrovanje postoje mnogi nacini za sifrovanje i skremblovanje poruka , sto elektronsko-matematicki sto manuelni a u upotrebi su nasiroko i digitalni sistemi koji automacki upotrebom softvera poruke sifruju,kriju i menjaju na nekoliko nacina koji takvu sifru cine nemogucom za razbijanje bez kompijutera i znanja iz tih oblasti. Ja cu vam navesti jedan zanimljiv jednostavan a ipak prilicno jak sistem za sifrovanje koji se koristi od davnina a to je sifrovanje pomocu knjige , radi se na sledeci nacin.Iz razlicitih knjiga se iskopira po jedan list, listovi se numerisu i urade se dve kopije te knjige sifri, jedna strana ima jednu kopiju druga ima drugu kopiju, poruka je u brojevima , po tri broja za jednu rec prvi broj oznacava broj strane , sledeci broj reda na toj strani a sledeci broj reci u tom redu , ta rec se prepise , tako se radi za svaku sledecu rec dok se nedobije cela poruka. brojevi se mogu racunski obraditi i to najcesce sabiranjem da bi se dodatno zakomplikovalo resavanje tajne poruke
  14. Roud Dejvid rodjen 7.8.1967.Proteran 1995 iz RS jer je koristio podatke dobijene od CIA da bi dosao do mesta na kojima su pobijene grupe muslimana u Srebrenici.Te informacije je predavao,pored svoje redakcije,i predstavniku CIA,koji se tajno nalazio u blizini granice SRbije i RS.U SAD je predstavljen ako srpska zrtva,i kao takav,a buduci da je novinar dobio je Pulicerovu nagradu za reportazu 1995 godinu Richard Tomilson ex MI6,objavio je rat sluzbi zbog ponasanja prema njemu i suspenzije zbog navodnog odavanja sluzbene tajne.U svojoj knjizi-memoarima,on iznosi detalje tajnih operacija koje je MI6 vodila,kao sta je planiranje atentata na Milosevica u Zenevi.Navodno je po tom planu ubijena princeza Dijana.Tomlison je otkrio tajne likvidacije neduznih ljudi zbog pogresne informacije da su pripadnici IRA.Britanci su imali i tajni plan likvidacije Moamer el gadafija,predsednika Libije.Atentat na njega je izveden 1996 od britanskog placenbika Abdalah Radvana.On je na libijskog predsednika bacio rucnu bombu,u trenutku kada je predsednik izlazio iz automobila.gadafi je samo pogledao granatu i produzio dalje.Bomba nije eksplodirala.Radvan je pobegao za Tripolisali ih je policija ubrzo uhvatila.U istrazi su priznali da su od MI6 dobili 41 000 dolara za ubistvo gadafija.Odmah nakon toga Libija je ohladila odnose sa Britanijom. Richard Tomlison je osudjen od MI6 na smrt.Zato je stalno u pokretu jer dobro zna sta ga ceka. Paramilicija SDA nastala je u BiH 1991 u prolece,kada su muslimani u okvirima JNA i TO BiH,odnosno devet vojnih okruga SDA,osnovala GS i regionalne stabove "Patriotske lige naroda" kako je ta tajna vojska nazvana.Imali su moilizacijske centre i izvan BiH.Novi pazar,Tutin,Sjenica,Prjepolje,Nova Varos,Priboj,Bijelo Polje.U tim posloovima ucestvovali su i neki oficiri JNA,prebeglice i spijuna SDA.Nele poput Farida Mujkanovica i Vahida karavelica,nacelnike centara u Tuzli i Brckom,kontraobavestajci VJ su otkrili i uhapsili.karavelic je priznao da je u svojoj agenturnoj mrezi imao jos nekoliko bivsih oficira JNA.Hamiz Cadic je bio podpuk.i postao je komandant muslimanskog korpusa u Tuzli,dok je potpukovnik Bajram sapi nastavio u Alijinoj amrimiji da se bavi organizacijom vojne obavestajne sluzbe.Raif Miftari ´je bio kapetan,Sead Delic major,kasnije tajni komandant OS TO Tuzla.Tu su i Sefer Halilovic,Jovan Divjak,Vehbija Karic.Svi oni dezertirali su iz JNA 1992 i sa sobom odneli mnoge vojne tajne.Uhapseni Mujkanovic i Karavelic su KOS-u otkrilisve tajne planove akcije naoruzavanja "Patriotske lige naroda" koji su sprovodjeni u Tuzli,Brckom i sarajevu po nalogu iz teherana,Istambula i kaira.Glavni organizator ovog islamskoga kanala je bio Armin POhara,zastupnih SDA,pa HDZ,koji se nakon zavrsenoga posla vratio u Zagreb.Tamo je svojevremeno i dao intervju u kome je potvrdio da je jos 1992 godine vratio u Bosnu i doveo 180 mudzahedina i tridesetak iranskih instruktora za obavestajo-izvidjacki i diverzantski rad.Iz ove paravojne formacije je izdvojena i formirana bosansko muslimanka obavestajkna sluzba AID VEBAK Iranska tajna sluzba koja je 80 i 90-tih godina delovala na prostoru Balkana i u SFRJ.Obuka za obavestajce,izvidjace i diverzante 1993 godine ,vrsena je u Iranu i u Turskoj,u logorima Ali Abad,Bande Amir i Urla.Tu je obuceno po CIA podacima oko 5000 terorista. Ali Reza bajata,je bio tvorac centra za obuku mudzahedina i bosanskih terorista u Fojnici.Imoa je veliko poverenje vlade BiH.Prvu diverziju Bajatovi specijalci izvrsili su 1992 napadom na kasarnu JNA u Mostaru,a jednu od posljednjih i to neuspelu,pocinili su u Rijeci prepadom na Fikreta Abdica.Drugi glavni instruktor bio je Amer Katebat al Mudzahedin Abu mali iz Egipta,koji je predvodio alahove ratnike,brigadu "Amer" u sastavu ABiH.Njegov stab je bio prvu u Travniku potom u Zenici. Esterman Alojz komandant papske SAvajcarske garde,ubijen pocetkom maja 1998 u Vatikanu.Ubio ga je gardista Serdik Tornej,koji je potom izvrsio samoubistvo.Prema navodima nekadasnjega sefa STAZIa markus Wolfa,Esterman je radio kao agent za STAZI i imao pseudonim "verder".zahvaljujuci njemu,Stazi je bila veoma dobro obavestena o tajnam svete stolice.Tokom godina,preko 5000 strogo cuvanih dokumenata je preneto u arhiv Stazija posrdestvom Estermana.Mada je prestao da radi za Stazi jos 1988,otkriven je tek 10 godina kasnije zaslugom talijaskih operativaca iz SISMI-a hansen Robert bivsi agent FBI,spijun KGB,uhvacen u leto 2001.Otkrio je rusima imena dvostrukih agenata,nacine na koje su SAD "presecale" ruske satelitske veze,mogucnosti za odgovor na eventualni nuklearni ruski napad na SAD,detalje isztrage koju je vodio FBI o agentu Feliksu Bloku koji je osumnjicen 1989 ua spijunazu na racun SSSR,ali nikad nije uhvacen. Hansen je za svoj rad od KGB dobio najmanje 800 000 dolara a istrazitelji FBI navode da je za taj novac predao Sovjaetima od 1985 do hapsenja oko 6000 pisanih,kucanih i ilustrovanih stranica tajnih dokumenata.Ponudjena mu je nagodba-osiguranje preseljenja,boravka porodice u drugoj zemlji i njihovo dozivotno mesecno izdrzavanje,a bio bi mu postedjen zivot posto je za najveci broj tacaka iz optuznice protiv njega bila predvidjena smrtna kazna.O sudjenju nema podtaka jer je ceo slucaj stavljen pod duboki veo tajne.
  15. Najveci uspeh KOS VJ zabelezio je otkricem tzv. madjarske grupe koja je, takodje, bila formirana radi odavanja vojnih i drzavnih tajni hrvatskoj vojnoj obavestajnoj sluzbi i nemackom BND-u. Spijunsku druzinu sacinjavala su petorica oficira Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane iz Zeleznika, Batajnice i Podgorice, njihove supruge kao kuriri, i zena jednog beogradskog advokata, koja je bila centar za sakupljanje i odasiljanje informacija preko Madjarske u Hrvatsku. Operacija hvatanja madjarske grupe izvedena je krajam 1995. godine i to posle dobijenih podataka iz samog Zagreba, da jedna Beogradjanka svakog meseca dolazi kod generala Davora Domazeta, nacelika vojne tajne sluzbe. Identifikacijom ovog spijunskog kurira i njegove marsrute, izvrseno je i tajno snimanje svih njenih veza i kontakata u samom Beogradu. Oficirima KOS-a bilo je sumnjivo zasto se ova zena kurir, za koju se pokazalo da je supruga oficira VJ, svake nedelje sastaje sa drugim zenama, takodje, suprugama oficira VJ, kod jednog advokata u ulici Narodnog fronta. I zasto svakog meseca njih petoro putuju za Segedin, odakle jedna ilegalno ulazi u Hrvatsku i Zagreb. Istraka je otkrila da su sve zene oficira VJ bile Hrvatice i da su u toj advokatskoj kancelariji pokusavale da srede papire oko povracaja svoje imovine u Zagrebu. I da su zbog toga putovale u Hrvatsku, gde su zavrbovane da rade za obavestajnu sluzbu, uz pristanak svojih muzeva Srba i hrvatskih zetova. Po nalozima generala Davora Domazeta petorica oficira Vojske Jugoslavije sakupljali su poverlkjive podatke o tome da li je SRJ kupila nuklearno oruzje od Rusije, kakvi su avioni nabavljeni u Moskvi, da li ce VJ odgovoriti na bombardovanje Republike Srpske i pogranicnih zna oko Jugoslavije, kakva se instrazivanja i koja vrsta proizvonje obavljaju u vojnim preduzecima i institutima ? Na sva ta pitanja madjarska grupa je ponudila svoje odgovore, ali je Zagreb bio najzadovoljniji kada je dobio frekvencije radio veza Prve armije VJ, koja je prisluskivana preko radara u Madjarskoj. Centralna obavestajna sluzba (COS) Pakistana je samo jedna od cetiri sluzbe bezbednosti u ovoj islamskoj drzavi. Za razliku od Vojne obavestajne sluzbe koja odgovara za spoljnu bezbednost Pakistana, Federalne istrazne agencije koja brine o sigurnosti unutar ove zemlje kao klasicna politicka policija, COS je sluzba koja po uzoru i uz pomoc CIA, deluje i van teritorije Pakistana. Kapetan Rizvan Halilovic je krajem novembra 1992. godine u Islamabadu bas sa agentima ove sluzbe pravio planove o naoruzavanju vojske Alije Izetbegovica u Bosni. Naime, kako je priznao na Vojnom sudu u Nisu, dvostruki agent Halilovic je u Pakistanu saznao da jedan bogati Arapin iz Saudijske Arabije zeli da za 40 miliona dolara nabavi oruzje i opremu bosanskim Muslimanima. Halilovic je pakistanskim agentima dao spisak potrebnog naoruzanja i municije za 40.000 vojnika Alije Izetbegovica u Bosni. I predlozio da se oruzje dopremi brodovima preko luka u Rijeci i Plocama. Rok za isporuku je bio mart 1993. godine. Pakistanci su, medjutim, predlozili da se oruzje transportuje avionima preko Splita, pod znakom Unprofora kao humanitarna pomoc. Ova akcija nazvana je u COS-u "Operacija Kilimandzaro". Avgusta 1993. godine dvostruki spijun Rizvan Halilovic je u svojstvu lidera SDA za Makedoniju opet otisao u Istambul. Mustafa Bejga je angazovao da ucestvuje na savetovanju "Vojna i politicka situacija na Balkanu i u Evropi", koje je odrzano u turskom Domu armije. Na ovom skupu, medjutim, opet je uglavnom bilo reci o tajnom naoruzavanju Muslimana u Bosni, preko Hrvatske, Madjarske i Slovenije. Dosta vremena je posveceno iznalazenju mogucnosti da se SRJ uvuce u rat, pa makar i direktnom intervencijom NATO i same Turske. Kao pravci napada pominjani su prostori iz Hrvatske, Madjarske, Albanije, pa cak i Rumunije, Grcke i Bugarske. Kapetan Halilovic se tom prilikom opet sreo sa pakistanskim generalom Ahmedom, ali i sa turskim oficirom Mustafom i agentima Nedinom i Mirsadom. Halilovic im je tada predao vojne i topografske karte Jugoslavije, posebno Srbije i Sandzaka, koje je nabavio jos dok je bio aktivni oficir JNA. Karte su bile namenjene za pravljenje planova za napad. Tome je prisustvovao i Dzemo Kolasinac, bivsi oficir JNA, takodje, prebeglica i novi muslimanski atase u Becu. Na Bosforu se Halilovic sreo i sa Sulejmanom Ugljaninom, koji mu je nalozio da kasnije poseti sedista SDA u Zagrebu i Becu. Po dogovoru sa Ugljaninom kapetan Rizvan Halilovic je u vise navrata prevodio muslimanske izbeglice iz Bosne i Jugoslavije u Makedoniju, a potom u Tursku. Radnici SDB su ga, medjutim, otkrili kao spijuna i priveli Vojnom sudu u Nisu. Interesantno je da je Halilovic uhapsen na auto-putu kod Kumanova, oko sest sati popodne, dok se vracao iz Skopja. Zaustavila ga je saobracajna milicija zbog navodne kontrole vozila, a onda su se pojavila dva policajca u civilu. Bili su to pripadnici SDB Makedonije. Prebacen je u drga kola, stavljene su mu lisice na ruke i crni povez na oci. Vracen je natrag u Skopje gde je saslusavan trideset sati, da bi potom tajno bio predat Resoru drzavne bezbednosti Srbije, odelenje u Vranju. Svoje prisutvo na bosanskom tlu arapske obavestajne sluzbe prikrivale su na dva nacina - kroz direktan oblik politicke i vojne saradnje i kroz organizovanje humanitarne pomoci. Citav svet je znao da su Iran i Turska finansijski i oruzjem pomagali Aliju Izetbegovica i njegovu armiju, a da je arapski svet sakupljao dobrovoljce, mudzahedine, koji su se borili za Alaha na srpskoj zemlji. Prema podacima zapadnih obavestajnih sluzbi, to se i moglo ocekivati s obzirom da je Alija Izetbegovic bio sticenik Irana i clan fundamentalisticke organizacije "Fida ijan islam", koja je BiH, jos u Titovo vreme smatrala islamskom drzavom. Prvi i svakako, najopasniji i najtezi posao islamskih tajnih sluzbi, a pre svega iranskog VEBAK-a, u Bosni bilo je samo formiranje muslimanske armije pod vidom partijske paramilicije SDA. Taj posao otpoceo je u prolece 1991. godine kada su muslimani u okvirima JNA i TO BiH, odnosno devet vojnih okruga SDA osnovala Glavni stab i regionalne stabove "Patriotske lige naroda", kako je ta vojska nazvana. Izvan BiH ova paravojska imala je svoje centre u Srbiji - Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prjepolje, Nova Varos, Priboj i u Crnoj Gori - Bijelo Polje, Pljevlja. U ovim poslovima ucestvovala je i nekolicina oficira JNA, prebeglica i spijuna SDA. Neke, poput Farida Mujkanovica i Vahida Karavelica, nacelnike centara u Tuzli i Brckom, kontraobavestajci Vojske Jugoslavije su otkrili i uhapsili. Karavalic je priznao da je u svojoj agenturnoj mrezi imao jops nekolicinu bivsih oficira JNA. Hamiz Sadic je bio potpukovnik i postao je komandant muslimanskog korpusa u Tuzli, dok je potpukovnik Bajram Sapi nastavio u Alijinoj armiji da se bavi organizacijom vojne obavestajne sluzbe. Raif Miftari je bio kapetan, a Sead Delic, major, kasnije tajni komandant Opstinskog staba TO Tuzla. Na listi prebega su i Sefer Halilovic, Jovan Divjak, Vehbija Karic. Svi oni dezertirali su iz JNA 1992. godine i sa sobom odneli mnoge vojne tajne. Uhapseni Mujkanovic i Karavalic su svojim dojucerasnjim kolegama iz KOS-a VJ otkrili sve planove i akcije naoruzavanja "Patriotske lige naroda", koji su i sprovodjeni u Tuzli, Brckom i Sarajevu po nalozima iz Teherana, Istambula i Kaira. Glavni organizator ovog islamskog kanala u Tuzli bio je, kako rekose, Armin Pohara, zastupnik prvo SDA, pa HDZ-a koji se nakon zavrsenog posla vratio u Zagreb. Tamo je svojevremeno i dao jedan intervju u kome je potvrdio da je jos 1992. u Bosnu doveo 180 mudzahedina i tridesetak iranskih instruktora za obavestajno-izvidjacki i diverzantski rad. Bilo je to neposredno posle zvanicne posete ajatolaha Ahmeda Janatija Sarajevu i Aliji Izetbegovicu. Jedna od maski za obavestajnu pomoc muslimanima bila je, na primer, Agencija za pomoc trecem svetu - TNjRA, kojom je rukovodio sudanski diplomata i lekar dr Elfatah Hasanein. I clan "Nacionalnog islamskog fronta" zaduzen za kontakte sa muslimanima na Balkanu. Cilj ove humanitarne organizacije bio je da tajnim kanalima u vreme embarga na isporuku oruzja snabdeva vojsku SDA puskama, automatima, topovima, minama i municijom. Organizator ovog ilegalnog posla Hasamein je, takodje, bio jugoslovenski djak, jer je studije medicine zavrsio svojevremeno u Beogradu. Govorio je odlicno srpski i poznavao je Bosnu, Hrvatsku i Jugoslaviju kao svoj dzep. To mu je pomoglo da u Novom Pazaru i Bijelom Polju formira prve svoje agenturne centre u SFRJ. Jos sedamdesetih godina Elfatah Hasanein je u Sarajevu upoznao Aliju Izetbegovica, a potom u Pristini i Harisa Silajdzica, sa kojima je pocetkom devedesetih dogovarao poslove oko pripreme obavestajaca, oko spijuniranja Srba i naoruzavanja muslimanske armije. Drugi punkt preko kog je teklo naoruzavanje muslimana bio je Islamski centar "Merhamet" u Zagrebu, koji je pre nekoliko godina bio utociste, tada nasih nesvrstanih prijatelja iz organizacije "Muslimanska braca". KONACNA PRESUDA BRCKOVIC ANKICI Utorak, 11. novembar 1997. JUCE U VOJNOM SUDU U NISU OSUDJENA GRUPA BIVSIH PRIPADNIKA VJ Smanjene kazne za spijunazu i odavanje vojne tajne Nis. - U Vojnom sudu u Nisu juce je izrecena presuda grupi bivsih pripadnika VJ i civila zbog krivicnih dela spijunaze i odavanja vojne tajne(tokom 1994. i 1995. godine), kojom su im umanjene vec izrecene kazne nakon ponistavanja presude ovog suda od strane Vrhovnog vojnog suda. Zbog krivicnog dela spijunaze osudjeni su tadasnje civilno lice na sluzbi u VJ Ankica Brckovic iz Nisa na tri godine zatvora, vojni penzioner Marjan Cop iz Nisa na godinu dana, a autoprevoznik Zeljko Medic iz Beograda na 15 meseci zatvora. Zbog krivicnog dela odavanja vojne tajne bivsi major Josip Baric iz Nisa osudjen je na pet meseci zatvora. Vrhovni vojni sud je ponistio raniju presudu Vojnog suda u Nisu zbog "bitnih povreda krivicnog postupka". Po tadasnjoj presudi Brckoviceva je osudjena na pet godina zatvora, Cop na 18 meseci, Medic na 2,5 godine i Baric na godinu dana zatvora.