Sign in to follow this  
Pravdic

Географија и административна подјела РС Крајине

Recommended Posts

Одлучио сам да отворим нову тему да бисмо у њој имали прегледно и детаљно урађен географски приказ отаџбине. Ово ће бити најдетаљнија обрада територије Крајине на читавом интернету са областима, општинама, градовима, селима, ријекама, планинама, језерима и географским појмовима.

Република Српска Крајина настала је доношењем Устава 19. децембра 1991. који ујединује три цјелине: САО Книнску Крајину, САО Западну Славонију и САО Источну Славонију, Барању и Западни Срем. САО Книнска Крајина садржала је 4 области: Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију тако да је Република Српска Крајина била подјељена административно и географски на укупно 7 области.

При стварању предложено је 28 општина, међутим, над општинама Грубишно Поље, Дарувар и Подравска Слатина није остварена власт па је при проглашењу Крајина бројала 25 општина.

Године 1994. из општине Кореница издваја се општина Врховине са сједиштем у Врховинама као посебна општина што чини укупно 26 општина Крајине. У наредним постовима приказаћемо сваку од њих. Па да почнемо.

Share this post


Link to post

ОБЛАСТИ И ОПШТИНЕ КРАЈИНЕ- УВОД

Q2PKGtU.jpg

 

ОБЛАСТ СЈЕВЕРНА ДАЛМАЦИЈА броји 5 општина са обласним сједиштем у главном граду Книну и то: Книн, Бенковац, Дрниш, Обровац и Земуник (при стварању именована Српска општина Задар).

Општина Книн је у односу на предратну општину захватила српска села која су припадала бившој општини Сињ на југоистоку општине и бившој општини Шибеник на југозападу општине. Општина Бенковац је остала мање-више непромјењена. Општина Дрниш је остала мања за отприлике трећину територије насељене већином хрватским становништвом. Општина Обровац остала је непромјењена. Општина Земуник је новоформирана и укључивала је српска села која су припадала бившој општини Задар а такође су јој припојени Ислам Грчки и Смилчић који су били у бенковачкој општини.

ОБЛАСТ ЛИКА броји 5 општина са обласним сједиштем у Кореници и то: Кореница, Грачац, Доњи Лапац, Плашки и Врховине. 

Општина Кореница је, након издвајања општине Врховине, остала иста у односу на предратну општину. Општина Доњи Лапац такође. Општина Грачац укључила је српска села која су се налазила у предратној општини Госпић с тим што је српско село Липово Поље остало ван Крајине. Општина Плашки је новоформирана и укључила је српска села која су се налазила у предратној општини Огулин а српска села Доње Дубраве, Поток Мусулински, Сеочани, Трбовићи, Витуњ и Вишњић Брдо остала су ван граница. Општина Врховине настала је издвајањем од општине Кореница 1994. године а обухватала је мјеста која су припадала предратној општини Оточац. Ту је исто доста српских села остало ван граница Крајине а то су: Понори, Прокике, Српско поље, Водотеч и Старо село.

ОБЛАСТ БАНИЈА броји 5 општина са обласним сједиштем у Глини и то: Глина, Петриња, Српска општина Цапраг, Двор и Костајница. 

Општине Глина, Двор и Петриња остале су непромјењене. Општина Костајница укључила је мјеста из бивше општине Сисак која су јој географски гравитирала а од остатка српских села у сисачкој општини формирана је Српска општина Цапраг са сједиштем у Малој Градуси.

ОБЛАСТ КОРДУН броји 4 општине са обласним сједиштем у Војнићу и то: Војнић, Слуњ, Крњак и Вргинмост. 

Општини Слуњ придодат је Тржић Тоуњски који је био у бившој општини Огулин. Општинама Војнић и Вргинмост придодата су села на сјеверу Кордуна из бивше општине Карловац а општина Крњак је новоформирана од српских села карловачке општине.

ОБЛАСТ ЗАПАДНА СЛАВОНИЈА броји 2 општине са обласним сједиштем у Окучанима и то: Окучани и Пакрац. 

Општина Окучани формирана је од српских села из бивших општина Новска и Нова Градишка. Што се тиче општине Пакрац и уопште Западне Славоније већи дио исте је пао под руке усташких хорди на почетку рата након великих борби па су само из пакрачке општине окупирана и разрушена српска села Бранешци, Бучје, Дереза, Јагма, Корита, Кусоње и Пакрачко Ново село.

ОБЛАСТ ИСТОЧНА СЛАВОНИЈА броји 2 општине са обласним сједиштем у Тењи и то: Тења и Даљ. 

Општине Тења и Даљ настале су од српских села бивше општине Осијек.

ОБЛАСТ ЗАПАДНИ СРЕМ броји 2 општине са обласним сједиштем у Вуковару и то: Вуковар и Мирковци. 

Општина Вуковар укључила је нека мјеста из бивше општине Винковци а општина Мирковци настала је од села предратне винковачке општине која су јој гравитирала географски.

И за крај остала је ОБЛАСТ БАРАЊА која је имала само општину Бели Манастир и остала је непромјењена у односу на предратну општину.

 

Share this post


Link to post

КНИН

oqnuqct.png

 

Општина Книн са сједиштем у главном граду Книну захвата значајну територију Сјеверне Далмације. По попису из 1991. у граду живи 12.331 становник (80% Срби).

Регије које припадају општини су Подинарје од Ковачића до пута за Уништа, Буковица на западу, Равни котари на југоистоку и Косово на путу ка Дрнишу.

Од већих и важијих мјеста ваља споменути Кистање, Плавно, Ђеврске, Ервеник и Врлику.

У односу на предратну општину нова општина је укључила мјеста из општине Сињ и то: Врлику, Косоре, Подосоје, Јежевић, Кољане, Лактац, Дабар, Засиок, Потравље, Маљково, Отишић и заселак Бравчев Долац а из општине Шибеник српска села Брибир, Братишковце, Цицваре, Горице, Међаре, Пластово, Велику Главу, Чисту Велику, Чисту Малу, Сонковић, Прокљан и Далматински Грачац док су се Уништа прије Крајине налазила у бившој Босни и Херцеговини.

Занимљиво је истаћи да се у книнској општини налази највиши врх Крајине од 1830 метара надморске видине на планини Динари а и најјужније насељено мјесто Крајине- Потравље. Кроз општину тече 5 ријека: Крка (већим дјелом као гранична ријека са општином Дрниш), Зрмања, Цетина, Бутижница и Перућа и два потока- Крчић и Орашница.

У општини се налазе и 4 планине: Динара, Свилаја, Промина и Козјак. Три су већа језера. Прокљанско језеро на крајњем југоистоку, Брљанско језеро као гранично језеро са дрнишком општином и вјештачко језеро Перућа које је посебна прича.

Наиме, створено је градњом бране на ријеци Перући 1958. године и том приликом су потопљена поља и већи дијелови свих села које можете видити на карти а налазе се на источној страни језера. Земља која је припадала мјештанима на силу је национализована без икаквог обештећења. Тада су потопљене и три правсолавне цркве: Светог Јована, Свете Петке и Мале Госпе. У јануару 1993. Генерал СВК Миле Новаковић наредио је минирање бране на Перући и када се вода повукла Српска Радиотелевизија Книн снимила је надреалне слике: рушевине цркава васкрсле су из воде, указало се гробље са крстовима и једно огромно црквено звоно изникло је из земље.

Од мањих језера ваља истаћи Шарена језера поред пута Книн - Бискупија.

Толико до сљедећег јављања када ћемо представити другу од 26 општина Крајине. Велики поздрав!

Share this post


Link to post

ДРНИШ

Fi51vnW.png

 

Општина Дрниш је општина у области Сјеверне Далмације са сједиштем у граду Дрнишу који је по попису из 1991. године бројао 4.653 становника. За вријеме рата град је имао од 6 до 7 хиљада становника јер су у њему стециште нашли српски прогнаници из приморских мјеста у општинама Сплит и Шибеник чија је имовина узурпирана.

Општина се граничи са општином Книн на истоку, сјеверу и западу и са Хрватском на југу. У њој су двије планине- Свилаја на западу и Промина на сјеверу ђе се налази и највиши врх општине на 1147 метара надморске висине (неђе је податак и 1148 метара).

Када су воде у питању издвајају се ријеке Чикола на југу и Крка на западу која је и гранична ријека са книнском општином. Ту је и Брљанско језеро на крајњем сјеверозападу општине а свакако треба споменути и слапове Крке који су једна од многих природних љепота Крајине а налазе се на западу Миљевачког платоа, отприлике у висини половине пута Ширитовци - Дриновци.

Општина је такође богата и рудама, прије свега мрког угља и боксита а позната су рударска мјеста Велушић, Трбоуње и Сиверић.

У дрнишкој општини током рата усташке снаге су починиле многе злочине од којих су највећи напад на Миљевачки плато крајем јуна 1992. године када су тешко страдали Ширитовци, Богатић и Дриновци и мало село Нос Калик као и упад у Мириловић Поље почетком септембра 1993. када су извршили масакр над старцима које су затекли том приликом.

Share this post


Link to post

nxTONwV.png

 

Општина Бенковац је општина у области Сјеверне Далмације са сједиштем у граду Бенковцу који је по попису из 1991. године имао 3.776 становника. Током рата сам град имао је отприлике дупло више становника јер се највећи дио српских прогнаника из града Задра преселио у Бенковац. У Задру је према попису било око 11.000 Срба поред 4.673 становника који су се изјаснили као Југословени, неопредјељени или се нису хтјели изјаснити а од којих је 90% Срба. Након успостављана усташке власти у том граду од њих није остао практично нико.

Сама општина граничи се са општином Обровац на сјевероистоку, Земуник на сјеверозападу, Книн на истоку а са Хрватском на југу. Једна је од три општине Реп. Српске Крајине која има излаз на море а познато туристичко мјесто је Доњи Карин. Остала већа и значајнија мјеста су Кула Атлагића, Биљане Горње, Биљане Доње, Запужане, Буковић, Бргуд, Бјелина и Раштевић.

Село Пристег на југу општине имало је по попису становништва 1991. године 960 становника од којих су се 410 изјаснили као Срби а 528 као Хрвати. Подјељено је на дио који припада Републици Српској Крајини и на дио који припада Хрватској а државна граница пролази отприлике средином села.

Share this post


Link to post

K3oLsPP.png

 

Општина Земуник је најмања општина у Сјеверној Далмацији. При формирању названа Српска општина Задар укључила је дио бивше задарске општине и 3 мјеста која су припадала бенковачкој предратној општини а географски су гравитирала општинском центру: Смилчић, Кашић и Ислам Грчки. Сједиште општине је у мјесту Земуник Горњи које је према попису 1991. године имало 1.310 становника (од чега око 65% Срба).

Од већих и значајнијих мјеста ту су (подаци са пописа 1991.године): Ислам Грчки (1.139 становника, 90% Срби), Смоковић (1.029 ст., 98% Срби), Кашић (765 ст., 100% Срби), Смилчић (641 ст., 70% Срби) и Мурвица (1.096 ст., национално мјешовито место).

На територији општине налази се и једини цивилни аеродром у Републици Српској Крајини, "Аеродром Земуник".

Приличан број Срба прогнаних из Задра нашао је уточиште у земуничкој општини. Међутим, крајем јануара 1993. у такозваној акцији "Масленица" злочиначка усташка армада окупира велики дио општине чинећи притом бројне ратне злочине. Том приликом падају мјеста: Црно, Бабиндуб, Мурвица, Смоковић, Ислам Грчки, Ислам Латински, Подградина, Паљув и Новиград а под "де факто" контролом Крајине остају само Земуник Горњи, Смилчић, Придрага и дио Шкабрње. Тада је окупиран и Аеродром Земуник.

Усташки вандали су ишли дотле да су у Смоковићу до темеља срушили цркву Светог Ђурђа из 1567. године, сва мјеста су попаљена и опљачкана а у поменутом Смоковићу, Исламу Грчком и Кашићу куће и објекти су минирани и рушени багерима. Кашић, који је 1991. на попису имао 765 становника, на сљедећем попису у тзв. Хрватској 2001. године имао је 4 становника. 

Share this post


Link to post

Хвала легендо, ја сваки педаљ Крајине носим у души па реко да га пребацим у слику, биће лакше на души ;)

Share this post


Link to post

h2Zog1a.png

 

Дошли смо до посљедње општине области Сјеверне Далмације.

Општина Обровац копнено се граничи са општином Бенковац на југу, Книн на југоистоку, личком општином Грачац на сјеверу и истоку и у једном кратком појасу на крајњем сјеверозападу са Хрватском. Западни дио општине излази на морску обалу.

Сједиште је живописни градић Обровац (по попису из 1991. године: 1.660 становника, 78% Срби) а остала већа и значајнија мјеста укључују Горњи Карин (876 ст., 98% Срби), Билишане (857 ст., 100% Срби) и Надводу (750 ст., 100% Срби) док Богатник, Жегар, Голубић Обровачки, Комазеци, Крупа, Мушковци и Зеленград имају по око 500 становника и чисто су српска. Национално мјешовита мјеста су Медвиђа и Крушево. Обровачка општина је такође погођена усташком агресијом из јануара 1993. године када су пала мјеста на сјеверозападу: Ровањска, Јасенице и Масленица као и дио планине Велебит од државне границе до серпентина на путу за Лику.

Општином доминирају двије цјелине- регија Буковица јужно од Обровца и ријеке Зрмање и подвелебитски крај сјеверно од истих.

Када су ријеке у питању издвајају се Зрмања која улази на територију општине на југоистоку поред магистралног пута Книн - Обровац а улива се у море 12км западно од Обровца. У општини се налазе и два извора. Ријека Крупа извире под јужним обронцима Велебита а након 10,8км тока својим кањоном и 19 слапова се улива у Зрмању а ријечица Крњеза извире из велике пећине у подножју Велебита, дуга је свега 600 метара, по ђекуда дубока и 45 метара и улива се у Крупу са десне стране.

Читав крај око Крупе обилује невјероватним љепотама, ту су слапови Бабин слап и Драгичевића бук од 12 и 8 метара висине и грађевине Кудин мост стар око 200 година и Манстир Крупа изграђен 1317. године с тим што манастир има велики духовни значај за српски народ Крајине. За Кудин мост везана је легенда да га је саградио мјештанин Јован Веселиновић звани Куде да би преко њега прошао са сватовима.

Share this post


Link to post

W9bMpdI.png

 

Прва општина области Лике коју ћемо обрадити и уједно најјужнија је Грачац, са сједиштем у граду Грачацу (4.101 становник, 98% Срби, попис 1991. године).

Крајишкој општини Грачац прикључене су двије српске мјесне заједнице које су раније биле у склопу предратне општине Госпић: МЗ Теслинград (2.885 ст., око 60% Срби) са мјестима Широка Кула, Острвица, Вребац, Барлете и Павловац и МЗ Медак (563 ст., 99% Срби) са мјестима Дивосело, Читлук, Почитељ, Радуч, Дреновац, Могорић, Горња Плоча, Брезик, Кукуљић и Крушковац. У самом Теслинграду уточиште је почетком рата пронашао велики број од 4.000 Срба прогнаних из Госпића који су успјели да преживе усташки терор.

Општина Грачац граничи се са кореничком општином на сјеверу, доњелапачком на истоку, книнском на крајњем југоистоку и обровачком на југу а на западу се граничи са Хрватском. Југозападним, јужним и југоисточним дијелом доминира планина Велибит, сјевероисточним обронци Пљешевице а на западу се налази зараван позната као Личко поље.

Општина обилује ријекама. Ријека Лика извире јужно од Медака а понире ван Крајине, по дужини тока (77км) друга је највећа понорница у Европи. Притоке су јој Новчица, Отешица, Гламочница и Јадова. Ријека Јадова извире недалеко од Горње Плоче, тече ка сјеверозападу а након 41 километар тока улива се у Лику на државној граници. Ријека Зрмања извире на југоистоку општине, недалеко од мјеста Зрмања Врело и одатле започиње свој пут кроз Крајину дуг 69 километара протичући још кроз книнску и обровачку општину да би досегла своје ушће у море. Ту је и ријека Ричица која улази у језеро Штикада и још много извора, врела, потока и ријечица. Занимљивост ове регије је да многе воде имају подземни ток па избијају на површину па опет пониру.

Становништво општине Грачац нашло се 1993. године на великом удару усташких снага. Прво се у јануару 1993. у такозваној операцији Масленица, којом су још биле погођене општине Земуник и Обровац, догодио велики злочин на превоју Мали Алан када су усташе мучки из засједе напали и заробили војнике Српске војске Крајине и масакрирали их на монструозан начин. Међу двадесет и двоје звјерски ликвидираних била је и медицинска сестра Драгана Гаћеша, стара 25 година.

У септембру исте године усташки злочинци напали су ненадано три села у медачком џепу, Дивосело, Читлук и Почитељ, и том приликом убили 88 Срба. Звјерства која су тада учинили и методе које су користили боље је не описивати у овом тексту.

Share this post


Link to post

9w2d2Tc.png

 

Општина Доњи Лапац налази се у источном дијелу Лике. Граничи се са општинама Кореница и Грачац на западу, општином Книн на југу, Републиком Српском на истоку и бихаћким дијелом БиХ на крајњем сјеверу. Сједиште општине је у Доњем Лапцу (1.791 становник, све Срби, попис 1991. год.) а друго највеће мјесто општине је Срб (1.454 ст., све Срби). Читава општина је по попису 1991. године бројала 8.054 становника, од којих је више од 99% Срба.

У сјеверозападном дијелу општине доминира масив Пљешевице а у јужном планина Поштак са својим највишим врхом од 1.446 метара надморске висине. Недалеко од Срба налази се мања планина Стражбеница испод које се налази извор Уне.

Ријека Уна извире недалеко од Суваје и одатле креће њен ток дуг 270км а улива се у Саву код крајишког града Јасеновца. Крајишка ријека Бутижница (или Брзица) извире близу Калдрме, у јужном дијелу општине а након 39км улива се у Крку поред Книна.

Share this post


Link to post

ytrAE07.png

 

Општина Кореница доминира централним дијелом личке области. Граничи се са чак пет општина: општинама Слуњ и Плашки на сјеверу, општином Врховине на сјеверозападу, Доњи Лапац на југоистоку и Грачац на југу. На истоку се граничи са бихаћким дијелом БиХ а на западу са Хрватском.

Сједиште општине и уједно обласно сједиште Лике је у граду Кореници (1.716 становника, 95% Срби, попис 1991. године) а остала већа мјеста су Удбина (1.162 ст., око 90% Срби), Језерце (1.004 ст., око 80% Срби), Бунић (399 ст., 93% Срби), Висућ (374 ст., 100% Срби) и Личко Петрово село (284 ст., 95% Срби). Читава општина је по попису из 1991. бројала 11.393 становника иако треба напоменути да је град Кореница током рата примио приличан број српских прогнаника из дијела Лике под усташком влашћу.

Дуж источног дијела општине простире се планина Пљешевица док се централним и западним дијелом издиже Крбава. На крајњем сјеверозападу, на граници са општином Плашки налазе се обронци Мале Капеле. Од важнијих планина издвајамо још Козарицу и масив Личког Средогорја.

Од Бунића до Удбине протеже се Крбавско поље са шумама Лаудоновог гаја, зараван од око 68 километара квадратних кроз које теку ријеке Крбава и Крбавица.

Крбавица извире из Драгашевског врела подно планине Козарице и након 13 и по километара понире недалеко од Пећана. притоке су јој Бунићки поток и Шаламунићки поток. Крбава је такође понорница, дуга 20км, извире из више врела на потезу Удбина - Висућ а понире недалеко од Јошана.

Иако општина Кореница обилује природним љепотама свакако да се истичу Плитвичка језера о чијој љепоти не треба трошити ријечи а скоро сваки Крајишник их је бар једном за живота посјетио. Из њих отиче и ријека Корана дуга 144км која је дијелом свога тока гранична ријека са општином Слуњ (ту чини и природну границу између Лике и Кордуна).

У кореничкој општини налазе се два војна аеродрома. "Аеродром Удбина" сјеверно од Удбине био је на Аранђеловдан 1994. године на удару злочиначких НАТО снага. Том је приликом дејствовано на ПВО СВК (Против-ваздушна одбрана Српске Војске Крајине) и по писти аеродрома која је претрпјела значајна оштећења. Нажалост, живот су изгубила два борца СВК а четири је тешко рањено.

 

Share this post


Link to post

N3WGdPA.png

 

Општина Врховине је планинска крајишка општина у личкој области са сједиштем у Врховинама, које су са насељем Горње Врховине имале 1.417 становника по попису из 1991. године, 94% Срби. Општина обухвата скуп српских мјеста и села која су прије рата била у саставу општине Оточац а постанком Републике Српске Крајине су прикључена општини Кореница. Према документима, дана 26. јануара 1995. одржана је трећа сједница Скупштине општине Врховине којом је предсједавао предсједник СО Предраг Узелац, па се закључује да је општина настала у другој половини 1994. године, издвајањем од општине Кореница. Већа мјеста су Дабар (596 ст., 61% Срби), Дољани (548 ст., 100% Срби), Залужница (518 ст., 100% Срби), Подум (459 ст., 97% Срби), и Шкаре (409 ст., 100% Срби). Према попису из 1991. године у сједишту и 12 мјеста општине живјело је 5.200 становника. Када је у питању бивша општина Оточац треба напоменути да су српска села Брлог, Дренов Кланац, Горићи, Понори, Прокике, Рапаин Кланац, Српско Поље, Водотеч и Старо Село остала ван граница Крајине а у самом граду Оточцу је према попису живјело око 1.500 Срба.

Општина је смјештена на сјеверозападу личке области и граничи се са општинама Плашки и Кореница. Сјеверно од пута Залужница - Врховине - Горњи Бабин Поток доминира масив планине Мале Капеле а јужно од пута планине Крбаве тако да се читава општина налази у планинским вијенцима.

Када је ријеч о ријекама и језерима у општини нема капи воде али је зато богата шумама па је "Шумарија Врховине" економски веома значајна.

Share this post


Link to post

7a56zys.png

 

Дошли смо до посљедње личке општине, Плашки. Сједиште је у Плашком (2.271 становник, 96% Срби, попис 1991. године) а остала већа мјеста су Јања Гора (469 ст.), Личка Јесеница (444 ст.), Латин (407 ст.) и Језеро (317 ст.). Сва побројана мјеста су са стопостотним српским становништвом. 

Општина Плашки настала је од скупа српских мјеста која су припадала предратној општини Огулин с тим да је српски народ Горског Котара западно од Огулина у селима Доње Дубраве, Поток Мусулински, Сеочани, Трбовићи, Витуњ, Вишњић Брдо, Вукелић и Јасенак остао ван граница Крајине заједно са око 2.000 Срба који су по попису из 1991. живјели у граду Огулину. Многи од њих за вријеме рата спас су нашли у личкој области Крајине.

Општина се граничи на југу са општинама Врховине и Кореница док се са кордунском општином Слуњ граничи на сјеверу и истоку.

На југозападу, југу и југоистоку је планина Мала Капела а на сјеверу се протеже брдо Хум, од Церовника до границе са слуњском општином близу које је и његов највиши врх на 860 метара надморске висине.

За општину се може рећи да је богата ријекама у којима живе разне врсте рибе и риболов је популаран. Врњика извире западно од Кунића а код Плашког се улива у Дретуљу. Ријека Дретуља извире на око 2 километра западно од центра Плашког, дуга је 10 и по километара и понире сјевероисточно од мјеста Језеро. Занимљиво је да има свој подземни ток од тог мјеста па до Поповића врха у општини Слуњ ђе се јавља као извор ријеке Мрежнице. Ријека Јесеница извире под планином Малом Капелом на око 5км јужно од Личке Јесенице. Дуга 6 и по километара такође је понорница и након свог подземног тока јавља се у општини Слуњ као извор Слуњчице.

Плашчанска фабрика сулфатне целулозе "Симо Димић" била је једина фабрика посебне врсте картонске и тетрапак амбалаже у бившој Југославији.

Share this post


Link to post

Хвала на похвали Соколе, нажалост покварио ми се хард-диск на лаптопу па је сад питање да ли ћу успјети да извучем садржај са њега... Завршио сам био општину Слуњ и уцртао сва мјеста у преосталим општинама па их је требало само исјећи и представити, то су били сати и сати посла одрађеног али ето, заказала техника... Надам се да ћу успјети нешто спасити са тог хард-диска јер је ту било још много уникатног материјала везаног за Крајину. Велики поздрав за братску Русију!

Share this post


Link to post

Probaj pokrenuti laptop sa nekim linux sistemom sa usb.

 

recimo ubuntu live, u vecini slucajeva linux moze imati pristup hard drivu

Share this post


Link to post

Пробаћу тако, ако не иде мислио сам узети онај кабал што једним крајем иде на хард-диск а другим на УСБ на други компјутер па да пребацим фајлове. Само да није мртав хард- диск. Чим ухватим времена да се забавим око тога пробаћу све опције, нешто мора упалити, жао би ми било да пропадне сав труд.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this