Sign in to follow this  
grom

ДАНC ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК , најтужнији дан хришћанства

Recommended Posts

06.04.2018 – CK.ey

Велики петак или Страсни петак је хришћански празник којим се обележава страдања Исуса Христа, његово распеће на часни крст и његова смрт за спасење света.

Данас је Велики петак, најтужнији дан хришћанства  

Тога дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни Га!”; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тело.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!”

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

 

Фото: Панорамио Фото: Панорамио

 

Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.

Share this post


Link to post

Највећи хришћански празник, Ускрс спада у такозване покретне празнике и празнује се увек прве недеље после пуног месеца, а иза пролећне равнодневнице

фото Н.Живановић

Највећи хришћански празник, Ускрс спада у такозване покретне празнике и празнује се увек прве недеље после пуног месеца, а иза пролећне равнодневнице.

И поред великог значаја који има, Ускрс није толико богат обичајима као Божић, а разлог за то је, како се претпоставља, управо његова покретљивост.

Обичаји везани за овај дан, повезани су са црквеним учењем и црквеном праксом, а једна од специфичности Ускрса јесте у томе што је Српска православна црква усвојила неке паганске ритуале, дала им хришћански печат и везала их за празник.

Истовремено, народ је усвајао црквене ритуале, попут причешћа, и интерпретирао их на свој начин.

Народни ускршњи обичаји нису били везани само за тај дан, већ су се одигравали и раније, а пример за то је последња недеља поста, која се назива Великом недељом, као и поједини дани у њој, попут Великог четвртка и Великог петка.

Обзиром да се Велики петак сматра даном када је Христ разапет на крст, све се тада одвија у знаку тог тужног догађаја.

фото А.Стевановић

x-uskrs-(1)-andjste.jpg

У појединим крајевима Србије веровало се да се тада све зауставља – воде и ветрови, а земља се тресе, а у складу са тим и народ се понашао – жене у Хомољу нису се умивале и чешљале на тај дан, а у Поповом пољу сељаци нису радили ништа са иглама или ексерима да не би повредили Христове ране, а нису пили ни вино јер су сматрали да тако пију његову крв.

Забрањен је био рад и у кући и на пољу, а једино што је било дозвољено јесте припрема за прославу Ускрса, пре свега фарбање јаја.
фото А.Стевановић

x-uskrs-(2)-andjstev.jpg

Управо фарбање јаја јесте најупечатљивије обележје овог празника, а улогу јајета појачава чињеница да се оно сматрало извориштем живота.

Ускршња јаја се најчешће фарбају на Велики четвртак и Велики петак, а према народној традицији, тај посао су могле да обављају само одређене особе и то стриктно поштујући одређена правила.

Иако су коришћене разне боје, црвена се једина сматрала обавезном, а у неким деловима Србије и једином дозвољеном бојом, на шта, на неки начин обавезује и традиција, јер, према предању, један од војника који је чувао разапето Христово тело, рекао је да ће Христ устати ако печено пиле оживи и снесе црвено јаје.

Тако је и фарбање јаја у црвено настало као успомена на тај догађај.

Са тиме је почињао “мрс“, а постојао је обичај да се јајима деци трљају образи, и да се укућани умивају водом у којој су јаја преноћила.

фото И.Маринковић

x-jaja-igor.jpg
 

Ипак, ни сва црвена јаја немају исти значај, јер се највише уважава прво обојено јаје, које се у народу назива чуваркућа, чувар, стражар, стражник.

Прво фарбано јаје користило се и за заштиту усева, па се често закопавало у двориште или њиву, али је према народном веровању требало бити опрезан са њим, јер је погрешно руковање могло да донесе штету.

Други важан обичај, везан за овај празник, је причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи.

У Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем, у источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино.
фото В.Данилов

x-uskrs-(3)-feki.jpg

Ту “комку” морали су да пију сви укућани, након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.

Не треба заборавити и да Ускрс представља крај седмонедељног поста, када се у кућама приређује свечани ручак, мада је у неким деловима земље био уобичајен ручак целог села пред дрветом – записом, а оно што је обавезно било за тај обед јесу ускршњи колачи и ускршња печеница од прасетине или овчетине.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this