Sign in to follow this  
grom

ДА ЛИ ПАПА ТРЕБА ДА ПОСЕТИ СРБИЈУ

Recommended Posts

29.06.2018 – CK.ey

О доласку поглавара Римокатоличке цркве у посету Србији говори се од петооктобарских промена. Међутим, та посета још увек није реализована. Познат је став Српске православне цркве, која представља водећу конфесију у нашој земљи, да још није време за посету. С друге стране, предстојећег викенда Србију ће посетити други човек Ватикана, државни секретар кардинал Пјетро Паролин.

mkd-249839.jpg?itok=BSFkvEL0

 

Титула државног секретара Ватикана је у рангу премијера државе, а кардинал Пјетро Паролин, кога је папа Фрања именовао на ову функцију у наредна два дана ће, по први пут, посетити Србију.

Паролина ће, по доласку, примити председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и министар спољних послова Ивица Дачић. Предвиђено је да се са кардиналом сретне и патријарх Иринеј.

Ђеновић сматра да Папа треба да посети Србију и као државник и као верски поглавар.

Он истиче да је по последњем попису 5,5 одсто грађана Србије католичке вероисповести.

– Зашто они немају право да их посети њихов духовни вођа – упитао је Ђеновић и констатовао да посета Папе не би преобратила православце, те да би у свет била послата порука да је Србија отворена земља.

Међутим, почетком године, поглавар СПЦ патријарх Иринеј још једном је изнео став да није време за посету поглавара Римокатоличке цркве.

– Драго нам је што папа има жељу да посети Србију, али због свега што се десило у прошлости и огромног броја прогнаника из Хрватске, велики део народа је против тога – рекао је патријарх српски Иринеј и напоменуо:

– Папа има право да посети Србију јер је он државник. Да није разлога који сам споменуо, не би нам ништа сметало да посети нашу земљу, нашу цркву. То би допринело нашем зближавању. Ипак, папа Фрања је културан човек и не би посетио земљу без сагласности домаће вере.

То и јесте став Свете столице, да док се не сложе поглавари већинске конфесије, посета неће бити реализована.

 

Share this post


Link to post

Папа би да без покајања посети Србију

 

13.07.2018 Србија Став

Посета римског Папе Србији је непрекидно, стално у припреми, већ деценијама!
 
Papa Franja

Пише: Јово Вукелић

Ево, и ових дана медији брује о наводној скорој посети са оваквим бизарним и бесмисленим спиновањима и фалш-детаљима:

„Кад ће папа у Србију, ево само што није; Посета Папе корисна за Србију; Није време за посету Папе Србији; Папа долази на Космет; Папа ће држати мису на фудбалском стадиону Црвене звезде у Београду; Папа долази у Србију да би потом могао да иде и у Русију; Папа стиже за „Петровдан“; Јавност у Србији против доласка католичког поглавара; Да ли ће папа осудити геноцид у Јасеновцу?; Степинац толерисао геноцид; Тајна мисија СПЦ код папе Фрање; СПЦ у Ватикану уговарала папину посету Београду; Амфилохије: Није било ни речи о доласку папе у Србију.

Тако да се Србима над главом сваке године изгледа њише страшно сечиво, све брже и више –  као усташка секира или нож којим су их убијали –  посета поглавара Ватикана и Римокатоличке Цркве.

Ти колико упорни (бар за сада, исто толико безуспешни) покушаји да се римокатолички примас доведе у Србију на силу, противно вољи огромног дела српског народа и Српске православне цркве (СПЦ) имају запањујуће размере безобзирности.

Покушавају Ватикански идеолози на најразличитије начине, тачније - свим средствима да се „пробију“ у Србију, па се стигло својевремено (2003. године) са посетом папе Јована Другог (Војтиле) Бањалуци (баш где су усташе испланирале и починиле 1942. године геноцид у селима Дракулићу, Шарговцу и Мотикама убивши за један дан 2.500 Срба пoд вођством фратра Томислава Филиповића).

Покушаји довођења Папе на српско тло у новије време иду и преко Црне Горе и наравно све више и преко Косова и Метохије. 

 

Share this post


Link to post

Потреба злочинца да згази на место злочина

 

13.07.2018 Србија Став

Посета римског Папе Србији је непрекидно, стално у припреми, већ деценијама!
Пише: Јово Вукелић
 
Papa Franja

Та позната потреба злочинаца да дођу, да коракну на месту злочина, да згазе српску земљу натопљену крвљу стотина хиљада невиних Срба, деце, жена, стараца - побијених баш под њиховим вођством - Римокатоличке цркве и њених фратара и усташа из Независне државе Хрватске (НДХ) је морбидна жеља која не јењава.

Поглавар Ватикана, папа, хоће, има жељу, бар тако кажу из Римске курије, да посети Србију, да обиђе своју паству (вернике). Али, ни Ватикану, папи, а ни Римокатоличкој цркви у целини, па ни најодговорнијој њиховој  цркви у Хрватској не пада на памет да се за злочине и покоље, за очигледни  геноцид над Србима сви колективно извину српском народу, Србима (где год живели), СПЦ и држави Србији и траже опрост за те ужасне грехе.  Да клече и моле!

Они, иначе, чују добро такве вишедеценијске захтеве и вапаје Срба и СПЦ.

Хоће Римокатолички поглавар да дође у госте, али неће да се покаје. И то баш они којима је опрост грехова један од главних елемената њихове вере! То је чудо које Срби гледају, са којим се рађају и умиру и у које скоро да не могу да верују!

Требало би да се зна јер је истина и постоје документа: чак 1.171 фратар је активно учествовао у клању и убијању Срба (амерички извори кажу, чак 1.400 фратара). Они су сарађивали са усташама и пружали им велику помоћ. Анте Павелић их је одликовао за „високе” заслуге у НДХ у геноцидном уништавању српског народа.

Ево зато једног примера масовног злочина, покоља по плану Римокатоличке цркве. Лазар Лукајић у својој књизи Фратри и усташе кољу (2005) описује овај геноцид: „Павелићеве усташе су 7. фебруара 1942. године поклале сво српско становништво у три села на периферији Бање Луке – Дракулићу, Шарговцу и Мотикама –и све Србе-рударе у руднику Раковац недалеко од града. Само у том једном дану усмрћено је око 2.500 Срба. Тачан број још није утврђен. Тај покољ има следеће карактеристике:  то је најмасовнији покољ Срба на кућним огњиштима у једном дану који је извршила Павелићева НДХ током целог свог постојања. Покољ је изведен уз сагласност, помоћ и непосредно учешће фратара, а нарочито бањалучког жупника Николе Билогривића, који је у Бањој Луци присилно покатоличио 1.500 Срба, и фратра фрањевца Мирослава (Томислав) Филиповића (званог и Вјекослав Мајсторовић), потоњег управника логора у Јасеновцу и Градишки. Тако је и у том покољу најочигледније приказана и доказана спрега Римокатоличке цркве и усташа у геноциду над Србима; покољ је непосредно водио и сам својом руком показно клао Србе најмонструознији изданак Римокатоличке цркве фратар Томислав Филиповић звани Фра Сотона“.

Филиповић је пре рата био капелан и жупник у разним местима БиХ. После оснивања НДХ придружио се Усташкој војсци.

Службено искључен из фрањевачког реда. После је био заповедник у логорима Јасеновац и Стара Градишка.

Хоће Папа из Ватикана да дође и посети Србију и Србе и своје вернике, али неће да се јасно ограде, на челу са надбискупом из Загреба, од злочина над Србима у којима су били једни од главних предводника, уз НДХ.

Хрватска римокатоличка црква, њен надбискуп Алојзије Степинац и велики део фратара (чак њих око 1.200) су активно подржавали и предводили кољачке усташке регименте НДХ.

О томе не сведоче само независни извори, документи, фотографије из саме НДХ и Римокатоличке цркве, њихови прогласи и наредбе, тадашња штампана гласила, стотине сведока Јевреја, Срба, Цигана…, већ и многи Хрвати, историчари, али и странци који су боравили у Хрватској у време тих злочина, пре свега Немци, Аустријанци, Италијани… А сведочи и најчувенији међу њима, хрватски историчар Виктор Новак у капиталној књизи „Магнум Кримен (Велики злочин) – Пола века клерикализма у Хрватској “ у којој открива спрегу Римокатоличке цркве и усташтва и државе НДХ. 

Странци, окупаторски официри,  су били згрожени размерама злочина над Србима, бруталношћу  и зверствима, али најгоре је било то животињско испољавање мржње и нетрпељивости према невином и мирном српском становништву само зато што је друге, православне вере!

Лични Хитлеров пријатељ - Немац Херман Нојбахер - у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945“ сведочи: „После распада Југославије „букнуо је хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства цијеле свјетске историје“… и додаје: „Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба (укључујући ту и одојчад, дјецу, жене и старце), то је по мом мишљењу самохвалисаво претеривање. Према извештајима који су мени стигли, ја цијеним број закланих без одбране на три четврти милиона (750.000).“

Каквим се све лукавствима, преварама, обманама, полуистинама, а  и лажима, већ деценијама служе бискупи Римокатоличке цркве у Хрватској  не би ли преварили „затуцане, назадне, примитивне, заостале, просте, грубе“ Србе и епископе и владике Српске Православне цркве (СПЦ) и противљење посете папе Србији умањили, утишали, свели на гунђање које онда не би сметало поглавару Рима да на највеличанственији начин дође у Србију!

О томе ћемо покушати да пишемо у овој студији и да разјаснимо још једном размере ове религиозне бестидности Римокатоличке цркве према Србима.

Share this post


Link to post

Српске очи у хрватским корпама (кошарама)

 

13.07.2018 Србија Став

Посета римског Папе Србији је непрекидно, стално у припреми, већ деценијама!
Пише: Јово Вукелић
 
Papa Franja

Циљ нашег истраживања је да заинтересовани сазнају истину о позадини ових неприродних настојања врха Римокатоличке цркве да се још једном подсмехне Србима на њихову несрећну судбину бар кад су у питању заједнички живот, заједничко постојање са римокатолицима, Хрватима, који су, где год су стигли, прогањали, терорисали, силовали, пљачкали, протеривали и немилосрдно убијали „шизматике“ Србе.

Треба истаћи и сведочaнство мостaрског бискупa Алојзије Мишићa, о мaсовним устaшким убиствимa око Мостaрa током првих 6 месеци рaтa. Из писмa послaтог нaдбискупу Степинцу 7. новембра 1941: „Људе се хвaтaло ко звјериње. Клaло, убијaло – живе у понор бaцaло. Женске, мaјке с дјецом, одрaсле дјевојке, дјецу женску и мушку бaцaли су у јaме. Поджупaн у Мостaру Бaљић, јaвно изговaрa, ко чиновник, морaо би дa шути не дa телaли, дa је у Љубињу сaмо у једну јaму 700 шизмaтикa [прaвослaвцa] бaчено. Од Мостaрa и Чaпљине одвезлa је жељезницa шест пуних вaгонa женa, мaјки и дјевојaкa, дјеце испод десет годинa до стaнице Шурмaнци, гдје су извaгонирaни, одведени у брдa, живе мaтере с дјецом бaцaли у дубоке пропунте. Све је стрмоглaвљено и убијено. У жупи Клепци из околних селa Н. Н. 3.700 шизмaтикa (прaвослaвaцa) убијено је. Јaдници, били су мирни. Дaље не нaбрaјaм. Предaлеко бих отишaо. У сaмом грaду Мостaру нa стотине их је везaло, одводило извaн грaдa пa ко живине убијaли.“

Уз то, су Србе масовно силом преводили у јерес, у другу веру. Не својевољно како Хрвати често наводе, већ грубом силом, по налогу римокатоличке цркве Хрватске, уз сагласност Свете столице. Што би Срби мењали своја правоверна, ортдоксна религиозна уверења и своју свету веру? Ко је одбијао био би убијен!

Прозелитизaм је био стални посао римокатолика, један од главних циљева; нaметљиво и нaсртљиво, нaсилно и фaнaтично, уз примену силе терали су српску верску зaједницу да мења веру.

Никада СПЦ тако нешто није чинила у својој историји.

У том библијском егзодусу Срба настрадало је стотине хиљада деце, жена, старих и мушкараца који су углавном клани и бацани у јаме, пећине. Некима су пре тога вађене очи, скупљање у корпе и хитро ношене државним, војним и верским челницима као највећи ратни трофеји. 

Share this post


Link to post

Сведочанство писца Малапартеа

13.07.2018 Србија Став

Посета римског Папе Србији је непрекидно, стално у припреми, већ деценијама!
Пише: Јово Вукелић
 
Papa Franja

У 13. поглављу  романа „Kaputt“, под називом “Котарица острига”, италијански писац Курцио Малапарте сведочи о посети Павелићу и каже: “Док је поглавник говорио, приметио сам на писаћем столу котарицу од врбовог прућа. Поклопац је био подигнут и видело се да је дупке пуна плодова мора, тако ми се бар чинило, некаквих острига, извађених из љуштура, онаквих какви се могу видети у великим излозима на Пикадилију у Лондону. Казетарно (опуномоћени италијански министар) ме погледа и намигну ми: ’Пријала би и једна добра чорба од острига, зар не?’”

– То су остриге из Далмације? – упитао сам поглавника.

Анте Павелић диже поклопац и, показујући ми те плодове мора, ту љигаву и пихтијасту масу острига, рече смешећи се на онај њему својствен начин: – То је поклон мојих верних усташа: овде има 20 килограма људских очију.” (Роман „Kaputt“, Издање „Вечерњих новости“, 2004)

Мало је Хрвaтa који су свесни стрaшног злочинa и грехa почињеног над Србимa.

Николa Пaвелић, дипломaтa Крaљевине Југослaвије, Ивaну Шубaшићу, члaну Влaде мaјa 1942. о злоделимa устaшa је нaписaо:

„Кaдa цивилизовaни свет зa то сaзнa, револт и индигнaцијa биће тaкви дa ја не знaм штa ће бити сa нaмa Хрвaтимa. Сaмо једaн детaљ, по улицaмa хрвaтских грaдовa нуђене су нa продaју сaкупљене ископaне очи Србa: по 30-40 очију одједном!“

 

Цела НДХ је била логор Јасеновац

 

 

Треба свим Хрватима и Ватикану рећи истину: цела НДХ је била логор Јасеновац.

И док се потплаћени стручњаци од стране Ватикана за утврђивање броја жртава у 22 концентрациона логора у Хрватској „убише“ од 1945. године до данас доказујући да је број српских жртава мањи - мора им се рећи у лице оно што се зна: Срби су убијани по ливадама, шумама, селима, бацани у јаме, у реке, потоке, бунаре и убијани по кућама и паљени у њима… Били су вешани по дрвећу, а исто их је по броју, чак можда и више настрадало у овим кољачким походима усташа,  него у логорима.

 

О томе чак сведочи на суду њихов највећи убица и најстрашнији кољач Мирослав Филиповић „Фра Сотона“ и бранећи се судији каже:

„Па господине мој, нисам то радио само ја. Убијао је свако Србе ко је стигао и свако лаже ко каже да није убијао!

 

Share this post


Link to post

Православни раскол проблем и Срба проф. Милошевић

 

 

 

18-10-2018 – Правда

zoran_milosevic_jutjub.jpg

 

Гост новог „Политикон-а“ аутора и водитеља Данила Тврдишића био је проф.др Зоран Милошевић познати социолог религије. У емисији су отворене актуелне теме православног раскола као и последице ових дешавања на Србију и цео свет. 

На питање водитеља зашто православље толико смета Милошевић одговара:

“Сви водећи амерички геополитичари су изјавили да се православље не уклапа у нови светски поредак. Образложење зашто је то тако је једноставно:православље код својих верника развија слободарски дух. То је дух који не трпи терор, који не трпи зло изнад себе. Слободољубље које се развија у(православном) вернику се манифестује отпором према тоталитарној ,насилничкој држави или појединцима који су сами по себи опхрвани злом које носе у себи. И онда(православни верници) развијају ослободилачку борбу. У нашој историји ми смо се борили безброј пута против зла, као и Руси.

Зато сметамо“.

Као један од ретких интелектуалаца који отворено говори о пројекту Светске Владе професор Милошевић указује да је на блиском истоку појачана месијанска атмосфера, до те мере да је чак и гугул на својим мапама већ уцртао трећи Соломонов храм, да Јевреји увелико чекају свога Месију. Милошевић истиче да то није месија за православне хришћане, већ управо супротно, да је то заправо Библијски антихрист.

“На религијском плану поведена је политика уједињења религија, то је екуменизам. То је наставак уније код католика, али је изворно екуменизам дело окултних друштава и протестаната. Тек после другог ватиканског сабора тј. концила екуменизам је постао део званичне политике римокалочке цркве. Код њих екуменизам има значење подчињавања православних и других Ватикану.“

 

Осврћући на геополитчке последице православног раскола Милошевић наставља:

“У међувремену се врши удар на Русију преко давања аутокефалности тзв. Украјинској Православној Цркви. Тај потез није довољно осветљен са аспекта геополитике и из аспекта његових последица. Овај потез је не само освета Русији због Новорусије и Крима, због Сирије, већ је ударац у срце.Ово може да изазове много веће последице, осим раскола. Ово је потез који провоцира нуклеарни и светски рат. Видите, ако у Украјини крену да заузимају храмове РПЦ као што је чувена Лавра у Кијеву и друге, Русија не може да остане равнодушна.“

Указујући на проблем румунизације Срба проф. Милошевић каже:

“Оно што је нашој јавности мало познато јесте да се данашња Трансилванија некад звала Ердељ, а да је главни град Транислваније данас Алба Јулиа, да се звао Београд и да је у њему столовао српски Митрополит под јурисдикцијом Српске Цркве“.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this