Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2018

Recommended Posts

Raspored obiljezavanja:

 

plakat_18.jpg

 

 

 

-----------------------------

 

 

Član "Veritasa" Slobodan Perić napomenuo da će sutra, 04.08.2018, u Bačkoj Palanci u Srbiji u organizaciji vlada Srbije i Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve biti obilježeno 23 godine od krajiškog egzodusa.

 

On je najavio da će tim povodom u nedjelju, 5. avgusta, u Banjaluci na Perduovom groblju u 9.30 časova biti položeni vijenci stradalim Krajišnicima, a u 11.00 časova biće služen parastos u Hramu Hrista Spasitelja.

 

Prema njegovim riječima, u 12.00 časova u Narodnom pozorištu biće održana tribina "Dani tuge i sjećanja", a biće riječi i o pravnim problemima izbjeglih raseljenih i stradalih Krajišnika.

 

On je dodao da će i u Novom Gradu, u ponedjeljak, 6. avgusta, biti obilježene 23 godine od egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine tokom zločinačke akcije "Oluja".

 

"Tim povodom u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u 9.00 časova biće služena liturgija, u 10.00 časova parastos, a u 10.45 časova biće prislužene svijeće. Na graničnom prelazu sa `mosta spasa` na Uni biće spušteni vijenci u rijeku", rekao je Perić i dodao da je u avgustu 1995. godine ovaj most prešlo 100.000 protjeranih Srba iz Republike Srpske Krajine.

 

On je naveo da će 6. avgusta brojne delegacije u 11.15 časova položiti vijence kod spomen-obilježja civilnim žrtvama u naselju Tunjica kod Novog Grada, gdje su hrvatske snage u septembru 1995. godine ušle u Srpsku i ubile 37 civila, 18 vojnika i dva pripadnika MUP-a.

 

"U Hramu Svetog Save u Svodni kod Novog Grada u 11.30 časova biće služen parastos, a u 12.00 časova položeni vijenci kod spomen-krsta koji je 2012. godine podigao `Veritas` za šest civila stradalih u izbjegličkoj koloni koju je gađala hrvatska vojska", rekao je Perić.

 

Iz "Veritasa" su najavili da će u utorak, 7. avgusta, u 11.00 časova biti služen parastos i položeni vijenci kod spomen-krsta na Petrovačkoj cesti.

 

"U 12.00 časova biće upriličena posjeta spomen-sobi u Driniću", naveli su iz "Veritasa" i dodali je tim povodom organizovan besplatan prevoz iz Banjaluke do Јanjila kod Petrovca, te da se više informacija može dobiti pozivom na broj telefona 066/364-022.

 

---------------------------------------------------------

 

Program obilježavanja 23 godišnjice stradanja Srba u "Oluji"

 
oluja
PROGRAM OBILjEŽAVANjA dvadeset treće godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine (Operacija „Oluja“)

PETAK, 3.8.2018.
Banja Luka
11.00 Međunarodni pres centar (Hotel „Bosna“) – konferencija za štampu

SUBOTA, 4.8.2018. 
Bačka Palanka
19.00 Obilježavanje godišnjice Velikog krajiškog egzodusa (Operacija „Oluja“) u organicaciji Vlade Republike Srbije, Republike Srpske i SPC

NEDJELjA, 5.8.2018.
Banja Luka
09.30 Perduvovo Groblje – Polaganje vijenaca
11.00 Hram Hrista spasitelja – Parastos
12.00 Narodno pozorište – Tribina: „Dani tuge i sjećanja“
- Naknade štete pred domaćim i međunarodnim sudovima
- Promocija veritasovog Biltena

PONEDJELjAK, 6.08.2018.
Novi Grad
09.00 Liturgija – Hram Sv. Apostola Petra i Pavla
10.00 Parastos – Hram Sv. Apostola Petra i Pavla
10.45 Paljenje svijeća prema „mostu spasa“ i spuštanje vijenaca u rijeku Unu
11.15 Polaganje vijenaca na spomen obilježju civilnim žrtvama rata u Tunjicama
11.30 Parastos – Hram Sv. Save u Svodni
12.00 Polaganje vijenaca kod spomen krsta u Svodni

UTORAK, 7.8.2018.
Petrovac/Janjile-Bravsko
11.00 Parastos i polaganje vijenaca kod spomen krsta na Petrovačkoj cesti
12.00 Posjeta spomen sobi u Driniću

Detaljnije informacije:
+387(0) 65445092 (R. Kužet) i
+387(0)65-329-836 (P. Cupać);
Beograd +381(0)11 3236486 (kanc. Veritasa)

Sve manifestacije, osim one u Bačkoj Palanci, organizuje Veritas u saradnji sa lokalnim zajednicama i SPC.

Share this post


Link to post
STOTINE HILJADA SRBA BEŽALO, HRVATSKI VOJNICI UBIJALI SVE ŠTO SU STIGLI:  Proterano 400.000 Krajišnika, samo se ŠAČICA VRATILA! Niko nije odgovarao za ratne zločine!

GODIŠNJICA PROGONA IZ REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

STOTINE HILJADA SRBA BEŽALO, HRVATSKI VOJNICI UBIJALI SVE ŠTO SU STIGLI: Proterano 400.000 Krajišnika, samo se ŠAČICA VRATILA! Niko nije odgovarao za ratne zločine!

DRUŠTVO 

 

 

Više od 2.000 Srba je ubijeno, dok ih je najmanje 220.000 prognano iz Hrvatske, najviše iz Republike Srpske Krajine, tokom vojno-policijske operacije "Oluja", tog strašnog avgusta 1995. godine. Do danas jedva da se 35.000 prognanika vratilo u Hrvatsku i ostalo na svojim ognjištima.

 

Ko je imao sreće, u ratnom vihoru i egzodusu stanovništva uspeo je da sačuva svoj život, ali i živote najmilijih. Na traktorima, kamionima, u automobilima i neretko pešice, građani Hrvatske su bežali spasavajući živu glavu, za osobom ostavljajući svi što su tokom života sticali, dok su vojnici i policajci Hrvatske zauzimali i palili Krajinu...

 

Na godišnjicu "Oluje" Hrvati slave pobedu, dok je za Srbe 4. avgust dan žalosti, datum kad su sistemski prognani sa svojih ognjišta. Nezakonito im je oduzeto oko 42.000 stanova, a vrednost njihove opljačkane i uzurpirane imovine procenjena je na oko 30 milijardi evra. Međutim, njihove nevolje se ni danas, nakon 23 godine od zloglasne "Oluje", ne završavaju.

 

Od 70.000 povratnika u Hrvatsku svega polovina je tamo ostala, dok se poslednjih godina na jednog povratnika čak pet Srba trajno odseli iz susedne zemlje.

347601_operacija-oluja-rsk-izbeglice-tra

- I danas je mnogo nerešenih problema koji onemogućavaju povratak Srba. Na prvom mestu je procesuiranje pred hrvatskim sudovima bivših pripadnika JNA i Krajišnika. Upravo iz tog razloga, od povratka strahuje 100.000 radno sposobnih ljudi. A Hrvati to vrlo perfidno rade, znaju da to sprečava povratak... Na popisu stanovništva 1991. godine popisano je 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, a na poslednjem iz 2011. godine popisano je 186.000 Srba. Znači da je za sve ove godine 400.000 Srba nestalo iz Hrvatske! Danas više Srba odlazi iz Hrvatske nego što se u nju vraća. I revitalizacija ustaštva utiče na to da se ljudi ne vraćaju, ali i to što oni koji su tamo ostali u selima, srpski starci, žive bez osnovnih životnih uslova, bez struje, prodavnica, puteva i lekara - kaže Savo Štrbac iz Dokumentarno-informacionog centra "Veritas".


Miodrag Linta
Diskriminacija traje

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da je odnos Hrvatske države prema srpskim povratnicima i prema proteranima - diskriminatorski.
- Čak i ekonomski razvoj krajiškog područja je u zastoju, Hrvatska ništa ne radi da obnovi taj kraj, da se razvije, da imaju ljudi gde da se vrate. Srbi tamo ne mogu da se zaposle u državnom aparatu, u zdravstvu, prosveti, policiji... Onemogućava se upotreba srpskog jezika i ćirilice, rehabilituje se ustaška ideologija, dok se patriotizam kod nekih meri mržnjom prema Srbima. I kako da se vraćaju? - kaže Linta za Kurir.

1289849_0820-profimedia0017506666-zorana
FOTO: PROFIMEDIA, ZORANA JEVTIĆ

 

Brojke

  • 1995. godine sprovedena je operacija "Oluja"
  • 4 dana je zvanično trajala "Oluja"
  • 220.000 Srba samo tih dana proterano je iz Hrvatske
  • 2.181 Srbin je ubijen tokom ove vojne akcije
  • 19.171 ljudi iz Hrvatske još ima status izbeglica u Srbiji
  • 379 žrtava "Oluje" je ekshumirano, ali još neidentifikovano
  • 156 grobova sa Srbima još uvek čeka na ekshumaciju
  • 65 odsto stradalih u "Oluji" bili su civili

 

Problemi koji i danas muče krajiške Srbe:
- procesi i optužbe pred hrvatskim sudovima
- vraćanje imovine i nedostatak kompenzacije za oštećenja
- isplata penzija iz devedestih godina
- isplata dinarske i devizne štednje
- nisu sve kuće obnovoljene

 

"Oluja"
Udruženi zločinački poduhvat

 

Operacija Oluja počela je 4. avgusta 1995. godine sa ciljem zauzimanja Republike Srpske Krajne. U akciji je učestvovalo 140.000 hrvatskih vojnika, nasuprot 30.000 srpskih.
Knin je zauzet 5. avgusta, a za njim su pala i mnoga druga mesta. Procenjuje se da je u "Oluji" ubijeno između 1.800 - 2.300 Srba. U prvostepenoj presudi hrvatskim gerneralima Ante Gotovini i Mladenu Markaču Međunarodni sud u Hagu, "Oluju" okarakterisao je kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i nasilnog proterivanja Srba. Međutim u drugostepenoj presudi oni su oslobođeni optužbi.



Aleksandar Vučić
Pokazali ljubav za Srbiju

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da 4. avgusta prisustvuju pomenu na godišnjicu progona Srba iz Republike Srpske Krajine, tokom hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja" u Bačkoj Palanci.
- Srbi koji su tada izbegli nikad nisu krili svoje srpstvo i za sve ovo vreme, počev od 1995, kada država Srbije nije bila uz njih, pokazali su veliku ljubav prema Srbiji. Žrtvovali su mnogo toga, ali su hteli da budu sa svojim narodom. Te '95-te godine nismo im kao država rekli - dobrodošli, nego smo ih krili i terali. Ti ljudi zaslužuju našu ogromnu zahvalnost, jer su pokazali veliku ljubav prema Srbiji. Njihova deca su uzorni građani Srbije, žive sa svojim narodom i sa gorčinom i setom se sećaju onoga što su prošli, a da tada ni Srbija nije bila uz njih. Mogu da kažem da danas jeste uz njih, kao i na Kosovu - kaže Vučić.

 

Kurir.rs/Jelena Pronić

Share this post


Link to post
02/08/2018 |  14:35 ⇒ 15:42 | Аутор: СРНА
 
Чубриловић: "Олуја" истјерала 250.000 Срба
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да се обиљежавање хрватске акције "Олује" и даље ословљава као "велика побједа једног народа над другим", а догодило се, заправо, супротно јер су из Хрватске истјерани грађани - око 250.000 Срба.
 
Недељко Чубриловић - Фото: РТРС
Недељко ЧубриловићФото: РТРС

"Истјерани су грађани једне државе, који су изгубили равноправност. Највеће протјеривање грађана са ових простора, око 250.000, десило се управо у Хрватској, а они желе данас да оптуже Републику Српску да је то простор са кога су отјерани људи, који нису Срби. Тако се замјењују чињенице", изјавио је Чубриловић Срни.

Он је додао да се Срби поново стављају на стуб срама, а прикривају се злодјела која су направљена чишћењем српског народа из простора државе Хрватске.

"Та слободна држава Хрватска стотинама хиљада људи није дала прилику да ужива ту слободу", рекао је Чубриловић који је данас на Спомен-гробљу Шушњар присуствовао парастосу у знак сјећања на 77 година страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Армије БиХ /АБиХ/, извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине /РСК/.

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Сјевер", и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против крајишких Срба /око 230.000 житеља са око 30.000 војника/ ангажовано је око 200.000 војника, од којих су директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а и учешће припадника Армије БиХ и НАТО, омјер снага је био најмање "седам на према један" у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине /СВК/, а око 220.000 крајишких Срба креће у до тада највећу српску "сеобу" према Републици Српској и Србији.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.859 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње. Међу њима су 1.209 или 65 одсто цивили, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 546 или 29 одсто жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда грађанског рата деведесетих година прошлог вијека на просторима бивше Југославије.

Share this post


Link to post
03/08/2018 |  14:24 ⇒ 17:51 | Autor: SRNA
 

Savanović: Ne smije se zaboraviti krvava istorija srpskog naroda

Predsjednik Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Milenko Savanović smatra da sjećanje na akciju hrvatskih snaga "Oluja" mora biti preneseno u nasljeđe mlađim generacijama, da se ne bi zaboravilo stradanje i ponovila krvava istorija srpskog naroda.
 
Milenko Savanović - Foto: RTRS
Milenko SavanovićFoto: RTRS

Savanović je podsjetio da za ovaj zločin, u kojeme je stradalo 1.922 uglavnom srpskih civila, niko nije odgovarao i istakao da je oružana akcija "Oluja" nastavak ustaške ideologije i projekta NDH.

On je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da se pod pokroviteljstvom vlada Srpske i Srbije sutra u Bačkoj Palanci održava centralna državna manifestacija Dana sjećanja na prognane i stradale Srbe u operaciji "Oluja" koju su 4. avgusta 1995. godine izvršili pripadnici Hrvatske vojske, HVO-a i tzv. Armije BiH, uz podršku NATO-a.

"Toga dana napadnuta je sjeverna Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, prostor na kom su bili većinski Srbi koji im je vijekovima pripadao, i koji su u to vrijeme bili uokvireni u Republiku Srpsku Krajinu", istakao je Savanović.

On je podsjetio da je, iako je Republika Srpska Krajina bila pod zaštitom UN, 200.000 pripadnika naoružane hrvatske vojske napalo na 30.000 vojnika Krajine.

"Procjenjuje se da je tada na prostoru Krajine žvjelo 230.000 Srba, uglavnom djece, žena i staraca", rekao je Savanović, koji je i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske.

Centralno obilježavanje Dana sjećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" biće održano sutra u 20.00 časova u Bačkoj Palanci.

U hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja", prema podacima srpskog Komesarijata za izbjeglice, protjerano je 250.000 krajiških Srba.

Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

Akcija "Oluja" je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Јugoslavije tokom devedesetih godina prošlog vijeka

Share this post


Link to post
03/08/2018 |  22:26 ⇒ 22:46 | Autor: RTRS
 

Obilježavanje Dana sjećanja na stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" (Prenos na RTRS)

Centralna državna manifestacija obilježavanja Dana sjećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" biće održana sutra u Bačkoj Palanci
 

Manifestaciji "Dani sjećanja" prisustvovaće predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović i premijerka Željka Cvijanović.

Osim državnog vrha Srpske i Srbije, u Bačkoj Palanci sutra će biti i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i građani, kako bi zajedno obilježili i podsjetili na stradanje srpskog naroda u "Oluji".

Parastos žrtvama služiće Njegova svetost patrijarh srpski Irinej. Nakon parastosa usljediće obraćanja svjedoka stradanja Јelene Knežević, koja je u avgustu 1995. godine u izbjegličkoj koloni došla u Srbiju, predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

Centralnu državnu manifestaciju, koja počinje u 20.00 časova, prenosiće naša televizija.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica tražile spas u Srbiji.

Dok Srbi oplakuju stradale i prognane u "Oluji", Hrvatska 4. avgusta slavi Dan pobjede.

Predsjednik Republike Srpske rekao je da je "Oluja" bila akcija etničkog čišćenja srpskog naroda i da je degutantno što Hrvatska slavi stradanje jednog naroda.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović izjavio je da se obilježavanje hrvatske akcije "Oluje" i dalje oslovljava kao "velika pobjeda jednog naroda nad drugim", a dogodilo se, zapravo, suprotno jer su iz Hrvatske istjerani građani - oko 250.000 Srba.

Share this post


Link to post
03/08/2018 |  17:54 ⇒ 22:47 | Аутор: СРНА
 

"Олуја" - акција етничког чишћења Срба

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Источном Сарајеву да је хрватска акција "Олуја" била акција етничког чишћења српског народа и да је дегутантно што Хрватска слави страдање једног народа.
 
Милорад Додик - Фото: РТРС
Милорад ДодикФото: РТРС

Он је истакао да је то био страшан ударац српском народу и да би Хрвати требали да покажу своје цивилизацијско достигнуће и процесуирају оне који су починили злочине над Србима.

- Сутра ћу бити у Србији на обиљежавању тог злочина над Србима и свој однос према томе сам одредио. Сматрам да су Хрвати и хрватска држава извршили етничко чишћење и нико нам из наше перцепције и сјећања не може да избије размишљања о томе да је "Олуја" слијед догађаја из Другог свјетског рата када су Хрвати хтјели да етнички очисте тај простор - изјавио је Додик новинарима у Источном Сарајеву.

Он је рекао да се његови разговори са предсједником Србије Александром Вучићем везани за ове теме завршају са јасним увјерењем да Србија и Република Српска неће дозволити да се било гдје предузму такве акције према Србима, гдје год се налазили.

- Наравно да сви заједно морамо да санирамо некако посљедице тог злочина који су несумњиво почињени. Не годи ми као човјеку што Хрвати обиљежавају побједу над страдањима једног народа. Мислим да је дегутантно да на тај начин неко обиљежава страдање једног народа, али то је њихова ствар - нагласио је предсједник Српске.

На констатацију новинара да, ипак, сарађује са Хрватима, Додик је истакао да, бранећи позицију конститутивних народа, брани првенствено српску националну конститутивност и да на нивоу БиХ ни један народ не би требало да мајоризира други.

- Основна тенденција бошњачке политике у БиХ јесте мајоризација, сада хрватског, а касније и српског народа. Моја политичка одлука да браним мајоризацију као процес, односно да је одбијем везано је за све народе на овим просторима - каже Додик.

Он је подсјетио да су политички Бошњаци и Хрвати, заједно са међународном заједницом, били усмјерени против Републике Српске, а да данас постоје озбиљне несугласице међу њима, док Срби, у политичком смислу, мало комфорније живе у Републици Српској и на нивоу БиХ.

Коментаришући изјаву да ће уколико дође до укључивања /самопроглашеног/ Косова у УН и друге међународне институције, тај исти пут затражити и Република Српска, Додик је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске, када је Косово прогласило независност, донијела закључке у којима је речено да ће, у колико се такве ствари буду десиле, исто тражити и Српска.

- Без обзира како има скептика, посебно окупљених око старе америчке администрације и одлазећег амбасадорка у БиХ /Морин Кормак/, која жели да одржи свој утицај, морају да знају - Република Српска се враћа на прво мјесто у БиХ – или ћете то прихватити или нећемо бити у БиХ - поручио је предсједник Српске.

О случају Драгичевић, Додик је рекао да је видљиво да се ради о политизацији случаја.

- Политизација се врши из дана у дан и ми знамо шта се дешава, а постоје и институције које то раде - рекао је он.

Он је рекао да жели да демантујем многе неистине и лажи, али да као предсједник мора да реагује у случају када се неко из те групе појави и каже да треба укинути Републику Српску.

- Ја ћу је бранити Републику Српску од њих и наставићу то да радим - нагласио је Додик и додао да "не може неко доћи да се обрати у парламент и слагати".

Share this post


Link to post
03/08/2018 |  13:37 ⇒ 13:38 | Autor: SRNA
 
 

Kužet: Nad Srbima izvršeni genocid i etničko čišćenje

Koordinator Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" za Banjaluku Radomir Kužet rekao je da su u operaciji hrvatskih snaga "Oluja" 1995. godine izvršeni genocid i etničko čišćenje nad srpskim narodom, jer je više od 1.860 Srba iz Republike Srpske Krajine ubijeno, a četvrt miliona protjerano.
 
Pres "Veritas" - Foto: SRNA
Pres "Veritas"Foto: SRNA

"Haški tribunal je rekao da to nije to, ali cilj i plan su realizovani, a akcija je sprovedena do tančina. Od prvog dana se htjela sprovesti ideja - trećinu Srba ubiti, trećinu prekrstiti i trećinu protjerati. Mislim da se to sa ovom akcijom uspjelo", rekao je Kužet na današnjoj konferenciji za novinare u Banjaluci povodom obilježavanja 23 godine od egzodusa Srba iz Hrvatske.

On je istakao da Haški tribunal nije ispunio ulogu kada je riječ o procesuiranju zločina nad Srbima u Hrvatskoj.

"Sprovodio je selektivnu pravdu, uglavnom na štetu Srba, iako je nesporno da su hrvatske snage u akciji `Oluja` u avgustu 1995. godine, uz podršku NATO-a, takozvane Armije BiH i HVO-a, protjerale skoro četvrt miliona Srba, a više od 1.860 ubile", rekao je Kužet.

On je istakao da je od ukupnog broja srpskih žrtava, rasvijetljena sudbina njih 1.084, dok se na evidenciji nestalih nalazi 777 lica. "Krajina je opustošena, zapaljena, opljačkana i porušena, iako je bila zona pod zaštitom UN", napominje Kužet.

On je dodao da je operaciju "Oluja" Međunarodni sud pravde 2015. godine okvalifikovao kao akciju etničkog čišćenja, te istakao da Srbi u Hrvatskoj danas teško žive i da se pojedina srpska područja naseljavaju Hrvatima.

Član "Veritasa" Slobodan Perić napomenuo da će sutra u Bačkoj Palanci u Srbiji u organizaciji vlada Srbije i Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve biti obilježeno 23 godine od krajiškog egzodusa.

On je najavio da će tim povodom u nedjelju, 5. avgusta, u Banjaluci na Perduovom groblju u 9.30 časova biti položeni vijenci stradalim Krajišnicima, a u 11.00 časova biće služen parastos u Hramu Hrista Spasitelja.

Prema njegovim riječima, u 12.00 časova u Narodnom pozorištu biće održana tribina "Dani tuge i sjećanja", a biće riječi i o pravnim problemima izbjeglih raseljenih i stradalih Krajišnika.

On je dodao da će i u Novom Gradu, u ponedjeljak, 6. avgusta, biti obilježene 23 godine od egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine tokom zločinačke akcije "Oluja".

"Tim povodom u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u 9.00 časova biće služena liturgija, u 10.00 časova parastos, a u 10.45 časova biće prislužene svijeće. Na graničnom prelazu sa `mosta spasa` na Uni biće spušteni vijenci u rijeku", rekao je Perić i dodao da je u avgustu 1995. godine ovaj most prešlo 100.000 protjeranih Srba iz Republike Srpske Krajine.

On je naveo da će 6. avgusta brojne delegacije u 11.15 časova položiti vijence kod spomen-obilježja civilnim žrtvama u naselju Tunjica kod Novog Grada, gdje su hrvatske snage u septembru 1995. godine ušle u Srpsku i ubile 37 civila, 18 vojnika i dva pripadnika MUP-a.

"U Hramu Svetog Save u Svodni kod Novog Grada u 11.30 časova biće služen parastos, a u 12.00 časova položeni vijenci kod spomen-krsta koji je 2012. godine podigao `Veritas` za šest civila stradalih u izbjegličkoj koloni koju je gađala hrvatska vojska", rekao je Perić.

Iz "Veritasa" su najavili da će u utorak, 7. avgusta, u 11.00 časova biti služen parastos i položeni vijenci kod spomen-krsta na Petrovačkoj cesti.

"U 12.00 časova biće upriličena posjeta spomen-sobi u Driniću", naveli su iz "Veritasa" i dodali je tim povodom organizovan besplatan prevoz iz Banjaluke do Јanjila kod Petrovca, te da se više informacija može dobiti pozivom na broj telefona 066/364-022.

Prema podacima Komesarijata za izbjeglice Srbije, u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" protjerano je 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Akcija je počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Share this post


Link to post

Veritas objavio imena Srba poginulih i nestalih u “Oluji”

veritas
BEOGRAD - Dokumentaciono informacioni centar Veritas objavio je imena 1.861 poginulih i nestalih Srba iz hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” i posle nje.

Od toga su više od 60 odsto civili, a od njih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. 

Kako je danas saopštio Veritas, među žrtvama je 548 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije. “Oluja” je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN, pod nazivom sektori “Jug” i “Sever”, i da su predstavnici RSK prethodnog dana u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 stanovnika, sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a, navedeno je u saopštenju.

Od nekoliko do sada procesuiranih pripadnika sopstvenih oružanih snaga za ratne zločine nad Srbima iz vremena “Oluje”, hrvatski sudovi su pravosnažno osudili samo jednu osobu (slučaj “Prukljan i Mandići”). U nekoliko poslednjih godina, nekoliko porodica ubijenih Srba u ovoj akciji, nakon dugogodišnjih i iscrpljujućih sporova punih obrata, uspeli su ostvariti naknadu štete za ubijene rođake, saopštio je Veritas.

I sud BiH sudio je i osudio jednu osobu za ratni zločin nad četvoricom pripadnika SVK, koje je uz njegovu saglasnost, po zarobljavanju na Suvoj međi na teritoriju Hrvatske, ubio mudžahedin iz sastava iste jedinice, navedeno je u saopštenju.

Share this post


Link to post

Mitropolit Porfirije: Ne utvrđujemo krivnju, nego se molimo za žrtve

zagreb pomen oluja
ZAGREB - U sabornom hramu Sv. Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu služen je pomen žrtvama ‘Oluje’ i ratova 1990-ih na ovim prostorima. Pomen je služio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije sa zagrebačkim sveštenstvom. 

- Nismo ovde da bismo procenjivali političke rezultate i ishode rata niti da bismo utvrđivali tko je kriv za žrtve, nego da se pomolimo za njih - rekao je mitropolit u obraćanju prisutnima.

Kazao je kako svi ‘pripadamo jedinstvenom ljudskom rodu, a opet i suviše često jedni na druge ustajemo, i to ne samo kada pripadamo drugim narodima i drugim verama’.

- Na ovom mestu moleći se Bogu za sve koji su nevino postradali istovremeno se molimo da se zlo zaustavi i da ne idemo neprestano unazad tražeći krivce, da naše komemoracije i sećanja na stradanja ne budu vraćanje u prošlost koje traži uzročnike, nego da budu s jedne strane pomen i opomena da budemo istinski i pravi ljudi i da učinimo sve, ma koliko nas to koštalo, da se zlo ne ponovi i među nama i u odnosu na druge na ovim prostorima - dodao je.

- Nedavno sam rekao da je Hrvatska za nas legitimna i jedina pravna država u kojoj živimo; za mnoge je to otadžbina, za neke druge domovina. Nema druge mogućnosti nego da poštujući pravni poredak ove države činimo sve da možemo biti nazvani njenim dostojnim građanima. Ali istovremeno to znači da treba da uživamo sva prava u toj državi, da kad se zakidaju budemo sposobni da ukažemo na to zakidanje, ali istovremeno da se borimo, koliko je to u našoj moći, za prava drugih manjina u drugim državama, da imamo osećanja za njih, za njihove probleme, nedoumice… Moleći se za braće i sestre naše koji su postradali u Oluji i poslednjem ratu na ovim prostorima i drugde, moleći se i za sve druge nevine žrtve, nadilazimo svaku našu ograničenost i postajući u Hristu slobodni ljudi, možemo, ne samo reći, nego i istinski doživeti da je svaki čovek naš brat - rekao je mitropolit.

Pomenu su prisustvovali saborski zastupnici Milorad Pupovac i Boris Milošević, ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić, državni tajnik u ministarstvu za okoliš Mile Horvat, predsjednik VSNM-a Zagreba Saša Milošević, predsjednik ‘Prosvjete’ Mile Radović, brojni manjinski vijećnici i aktivisti srpskih organizacija.

Share this post


Link to post

"Oluja" 23 godine posle: Ljudi su živi goreli

veljko
Veljko Ostojić iz Dvora na Uni preživeo Granatiranje. On je medicinski laborant i rendgen tehničar i pesnik koji je uveren da će se ipak naći neko da mu štampa barem jednu zbirku rodoljubivih pesama, od kojih je većina posvećena stradanju Krajišnika. 

I sam je punih 13 dana bio deo kolone koja se avgusta 1995. kretala u samo jednom pravcu - što dalje od užasa i smrti. I to bukvalno.

Deo kolone u kojoj se nalazio čak je dva puta bombardovana, a on je kasnije, 1999, doživeo neveselu sudbinu žrtve pošto se srpska vojska povukla sa Kosova gde je radio i živeo.

Veljko Ostojić danas ima 43 godine, skladan brak krunisan s dvoje dece i prepune kofere ružnih uspomena.

Sa porodicom živi u Kraljevu, a radi u Mataruškoj banji, u jednoj od specijalnih bolnica za rehabilitaciju. Ipak, priznaje, nikada se nije navikao na nov život, život u Srbiji.

- Živim što moram. Zasnovao sam porodicu i borim se za njenu egzistenciju.

Na neki svoj način, mi Krajišnici i dalje vodimo rat, ovaj put tih, neprimetan, za početke nekih novih života. Ali, dušom smo i dalje na našim ognjištima i kućnim pragovima.

Posle svih tih bura i oluja, pet puta sam operisan, toliko puta sam se i borio za život.

Međutim, mi Krajišnici smo tvrdoglavi i uporni - počinje priču za "Frankfurtske Vesti" Ostojić .

Kolona u kojoj se našao pošla je iz Dvora na Uni 4. avgusta, a zatim u dva navrata granatirana od strane hrvatske avijacije.

Prvi put kod Svodne, na putu između Prijedora i Novog Grada, a drugi put na Petrovačkoj cesti.

- U toj koloni nije bilo vojske, samo civili. Vojska je otišla nekoliko dana ranije.

Bila je to kolona prepuna jada, očaja, gladi i umirućih ljudi.

Jedni su umirali od neprijateljskih metaka i granata, a drugi od tuge i jada što su napustili svoja ognjišta.

Umirale su bebe bez mleka u koloni, a stare i nemoćne bi zakopali, tu, pored puta, u neobeleženim humkama, da svedoče o našoj golgoti.

Najtužnije je što niko do sada za to nije kažnjen, a svi odlično znaju šta se događalo na putu između Gline i Dvora na Uni, kako je kolona prekinuta, kako su ljudi izdvajani, pljačkani, silovani, ubijani samo zato što su pravoslavne vere. Isto se ćuti i kada je reč o artiljerijskim i vazdušnim napadima na kolonu - priča u jednom dahu naš sagovornik.
 
 
Kada je kolonu napala hrvatska avijacija, desetak ili petnaest vozila je u samo nekoliko sekundi spaljeno sa sve ljudima u njima.

- Kao laborant koji je prethodno dve godine radio u ratnoj bolnici u Dvoru na Uni, među prvima sam se našao u pomoći tim ljudima, ali im pomoći nije bilo. Živi su spaljeni. Te slike me i dalje proganjaju kada zatvorim oči - veli iskreno Veljko.


Sedam dana torture OVK

Ostojić je po dolasku u Srbiju, veoma brzo, kao i nekoliko hiljada drugih Krajišnika, prebačen na Kosovo.

- Vozovima i autobusima su nas prebacivali milom ili silom. Živeo sam u Prištini. Tamo sam počeo da radim u bolnici, na hirurgiji, ali ne kao laborant, već prvo kao pomoćnik, a zatim i rendgenski tehničar.

Nije ni slutio da će te 1999. godine doživeti još jedan egzodus.

- Kada su se naša vojska i policija povukli, jedan deo ljudi, izbeglica iz Hrvatske i Bosne ostao je u Prištini u jednom prihvatnom centru čekajući prevoz koji je trebalo da organizuje UNHCR. Među njima sam bio i ja. Čekajući taj prevoz, upala je grupa pripadnika OVK i otela. Sedam dana su me tukli i mučili, da bi me na kraju pustili - objašnjava Ostojić.

Od domaćina - nomadi

Na pitanje da li se nešto promenilo u Hrvatskoj kada je reč o Srbima, posebno kad je reč o povratku, Veljko Ostojić odmahuje rukom.

- Najviše tišti što se dalje od početka nije odmaklo po pitanju naše imovine. I dalje je velik broj porodica izbeglih za Bosnu i Srbiju koje se bore za opstanak i egzistenciju.

Tačno je, sporadično se dodeljuju stanovi i montažne kuće, ali to nije dovoljno da bi se rešila naša imovinska pitanja. Preko noći smo od domaćina postali nomadi - kaže Ostojić.

Oluja nad Krajinom

Tih dana i nebo je progovorilo,
a sunce zaplakalo,
ljudske sudbine se nižu
jedna za drugom

Oluja nad olujama
desila se toga dana,
nemoćan narod
u zbjegovima je tražio spas
od kame i čakije

Zašto niko ne sudi dušmanima
što napraviše ovaj genocid
nad srpskim narodom,
a majke nam zaviše u crno
iz kolone začuo se
lelek i plač,
ostala je samo nejač,
ostala nam Krajina pusta
dušmanima puna usta

U očima ovih
namučenih ljudi
vidi se čemer, bol i jad,
kolona bez kraja,
narod pun očaja,
ostala nam ognjišta pusta
Krajina naša mila
zauvijek nas izgubila.

Kolona

Trinaest dana gledao sam kako ljudi plaču
iščekujući dolazak na Raču,
kolona duga i teška
srca puna tuge, nebo bez duge

Namučeni ljudi u traktorskim prikolicama
pognutih glava i bledoga lica
gledali su u nebo
ima li ptica

Tih dana i vrijeme je stalo,
tih dana više ništa nije ostalo,
čuo se samo dječiji plač
i pogledi uprti u daljinu
tražeći znakove svojih ognjišta

Zašto smo morali otići
iz svoga zavičaja
zašto smo morali ostati bez raja,
zašto nas drugi mrze
kada mi svima želimo dobro,

Oj kolono moja teška
srce mi je sa tobom stalo,
nestao mi je osmijeh
sa moga lica
i mene sada zovu izbjeglica.

Share this post


Link to post

"Oluja" 23 godine posle: Vekovi u prahu i pepelu

donji kasicNa udaru bezbožnika: Crkva Svetog Ilije u Donjem Kašiću
Sa pogromom naroda, "Oluja" 1995. godine nije proizvela samo egzodus jednog naroda, već i sistematsko uništavanje svega što je srpsko.

Mada ne postoji tačna evidencija šta je sve i koliko tokom zločinačke akcije uništeno od pravoslavnih hramova, kao i kulturno-umetničke baštine, više izvora navodi da je reč o najmanje 80 crkava, na stotine muzeja i grobalja, kao i oko hiljadu drugih kulturno-istorijskih spomenika, mahom onih koji su baštinili narodno-oslobodilačku borbu u Drugom svetskom ratu. 

U knjizi "Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske", predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, Milojko Budimir taksativno je naveo na koji način su Srbi vekovima unazad uticali na kulturnu baštinu Hrvatske, ali i nema dileme da je s njihovim progonom došlo do sistematskog uništavanja spomeničke baštine.

- To je učinjeno kako bi se uklonili tragovi njihovog viševekovnog prisustva na tim područjima - izričit je Budimir.

On dodaje da je najstravičnije to što rušenje crkvenih i drugih objekata Srpske pravoslavne crkve nije prestalo sa progonom srpskom življa 1995, već i u kasnijim godinama, sve do današnjih dana.

- Na ovaj način se žele uništiti autentična svedočanstva i duhovno pamćenje srpskog naroda na prostorima Like, Banije, Korduna, Slavonije i Dalmacije. Osim nepokretnih spomenika stradalo je i pokretno kulturno blago. Pored dragocenih liturgijskih predmeta uništene su čitave galerije ikona na ikonostasima, a reč je o delima najpoznatijih ikonopisaca i slikara od 16. do 20. veka - navodi Budimir i iznosi podatak da je procena da je tokom poslednjeg rata, uništeno oko 7.000 ikona.
 
prof. Milojko Budimirprof. Milojko Budimir
Budimir za "Frankfurtske Vesti" ističe da je najveći problem u tome što do današnjih dana nije napravljen zvaničan indeks sa kompletnim podacima o tome šta je sve stradalo pre, tokom i posle akcije "Oluja".

- Čak ni preostala srpska duhovna baština još nije popisana, a da ne govorimo o tome da je u zakonskom smislu regulisana njena zaštita i obnova kao što je to slučaj u drugim zemalja. Ako se ovom doda nedovoljna briga institucija kulture u Hrvatskoj koje se bave tom problematikom, može se zaključiti u kakvom se stanju ta srpska baština danas nalazi.

Zato je od ključne važnosti da se o pitanju očuvanju srpske duhovne baštine u Hrvatskoj aktivnije uključi Srbija. To mora postati državno pitanje, jedna od tema budućih diplomatskih pregovora. U suprotnom, doći će do njenog apsolutnog zatiranja - ističe Milojko Budimir.
 
 

Velika pljačka biblioteka

U drugoj knjizi, "Duhovni genocid", Slobodan Mileusnić, direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve, sabrao je obilje dokumenata o rušenju srpskih crkava u Hrvatskoj od 1991. do 1995.

Ovaj autor tvrdi da uništavanje srpskog crkveno-umetničkog i istorijskog blaga skoro da od 1941. godine i nije ni prestajalo.

- Tokom Drugog svetskog rata, pored preko milion srpskih žrtava uništeno je i više od 400 srpskopravoslavnih hramova. Samo na području Gornjokarlovačke eparhije od 203 crkve i kapele tokom prošlog rata uništeno je 116, a teško oštećeno 39. U Slavonskoj eparhiji porušena su 54 hrama, a teško je oštećen 21 - navodi Mileusnić.

Prema podacima Veritasa, samo tokom akcije "Oluja", uništeno je ili devastirano 75 crkava, 96 muzeja, 181 pravoslavnih grobalja, kao i 920 spomenika, mahom u vezi sa Drugim svetskim ratom.

Mileusnić navodi da je tokom pet godina rata, od deset srpskih pravoslavnih sedišta na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uništeno sedam vladičanskih rezidencija, a do temelja su porušeni saborni hramovi u Pakracu, Karlovcu i Mostaru.

Ovaj autor posebno apostrofira jednu od najvrednijih srpskih biblioteka koju je u Pakracu osnovao Arsenije Treći Čarnojević.

"Sve knjige su tada opljačkane i kasnije su se prodavale širom Evrope. U fondovima biblioteke bilo je dosta starih rukopisa, ali i knjiga, posebno 112 srbulja, koliko nijedna druga biblioteka nije imala. Nešto je vraćeno, ali je mnogo zauvek nestalo", naveo je Mileusnić.

Stradanje manastira Krka
 
manastir KrkaManastir Krka
Prema rečima Milojka Budimira, manastir Krka se povezuje sa Jelenom Šubić, sestrom cara Dušana i ženom bana Mladena Šubića, i datira iz sredine 14. veka.

"U avgustu 1995. godine nakon što su ga napustili monasi u manastiru je sve ispreturano. U manastirskom salonu sve je bilo u vlazi, nameštaj polomljen i ispreturan, sve prostorije u konaku demolirane i delom opljačkane, stara manastirska riznica provaljena i u neredu.

Biblioteka takođe, sva u haosu i ispreturana. U porti srušen spomenik. Na zvoniku ispred kapele kameni krst polomljen. Zvono na manastirskoj kapiji izrešetano mecima. U novoj manastirskoj zgradi sve ispreturano i razbacano; u prostorijama kapele nema inventara. Zgrada Bogoslovije takođe oštećena i inventar ispreturan", navodi Budimir.

Pohara bez kraja

Milojko Budimir ističe da je kontinuitet duhovnog genocida nastavljen i u Gornjokarlovačkoj eparhiji koja obuhvata prostor Banije, Korduna, Like i Krbavu, Gorski Kotar, severnu Hrvatsku i Istru.

"U periodu od 1991-1995. na području ove eparhije porušeno je 11, a oštećeno 45 srpskih crkava. Stradalo je osam parohijskih domova, a 14 je znatno oštećeno. Pohara je nastavljena i nakon progona srpskog naroda u avgustu 1995", navodi Budimir.

Share this post


Link to post

"Oluja" 23 godine posle: Deca i starci za volanom

oluja
Priča o deci - herojima iz "Oluje" koja su, ne svojom voljom, bila prisiljena da voze traktore i automobile više hiljada kilometara bez prestanka, priča je o patnji Krajišnika te 1995. godine.

Jedan od savremenika tih događaja koji je i sam proživljavao istu sudbinu je direktor Dokumentaciono-informativnog centra Veritas, Savo Štrbac. 

Mada se njegova organizacija studiozno bavi upravo svim događajima iz rata u Hrvatskoj. Štrbac, međutim, retko želi da priča o onome što je i sam proživeo tokom povlačenja naroda Krajine.

Za "Frankfurtske Vesti" otkriva neke detalje ocenjujući pogrom iz avgusta 1995. kao "nestvarnu epopeju jednog naroda".

- Mediji su takvi, dokopaju se jedne priče i onda javnost neopravdano bude uskraćena i drugih sličnih priča. Tako je i sa tim malim junacima iz "Oluje". Takvih primera je bilo na hiljade, jer su u zbeg kretale porodice bez očeva i dedova. Oni su se tada nalazili na borbenim linijama, na frontu, a u kućama su bile njihove žene, deca i roditelji. Bezbroj je primera da su golobradi dečaci ili vremešne starine sedale za traktore i vozile po nekoliko dana bez ikakvog predaha - priseća se Štrbac.

On objašnjava da je toliki broj traktora bio zahvaljujući činjenici da iz Hrvatske nije izbegla puka sirotinja, već srpske porodice koje su generacijama ulagale u svoja imanja i posao.

- Krajišnici su vredan narod koji osamdesetih godina prošlog veka nimalo slučajno nije važio za bogatiji u Hrvatskoj. Nije bilo porodice koja nije radila zemlju, imala stoku, a pritom se bavila još nečim. Otuda je i svako domaćinstvo u garaži imalo najmanje po jedan traktor i po dva ili tri automobila. Naporno se radilo po ceo dan i nije bilo popuštanja, ravnopravno su radile i žene, a deca su, htela-ne htela, odrastajući učila da voze traktore kao nešto prirodno, nešto što je logično da se zna - objašnjava Štrbac.

Direktor Veritasa priznaje da se zapravo do sada još niko nije bavio istraživanjem koliko je dece bilo u koloni od 220.000 Krajišnika.

- Neka moja procena, poznavajući strukturu porodica koje su tada izbegle, jeste da su najmanje četvrtinu prognanih činila deca do 14 godina. To je oko 55.000 mališana koji su sada već ljudi u zrelim godinama, od kojih većina uveliko ima svoje porodice - navodi Štrbac.
 
 

Tih avgustovskih dana, ovaj humanitarac je krstario tim putem kojim su se Srbi kretali.

- Vidiš nepreglednu kolonu, a u njoj bezbroj starčadi, žena i dece. Vidiš traktor kako vuče po dvoje-troje pokvarenih automobila ili konjsku zapregu na kojoj je umotan mrtav čovek. Ljudi su umirali tokom tog egzodusa, tu, u koloni, a njihovi najbliži nisu znali šta će, već su ih vozili tim putem. Sećam se da je moj ujak dugo vozio u traktoru i našu komšinicu koja je preminula u putu. Vrućina, leto, a nije mogao da je ostavi kraj puta. Sećam se da je tek kod Sanskog Mosta, gde je kolona odmorila nekoliko sati, iskopao raku, i tu je sahranjena. Koliko znam, odatle je još niko nije preneo, a takvih krajputaša tokom povlačenja Krajišnika u "Oluji" je koliko hoćete.

Hrvatska krije pilota ubicu
 
petrovacka cesta pomen 1Spomen obilježje za Krajišnike poginule u hrvatskom raketiranju izbjegličke kolone kod B. Petrovca
Slika koju Štrpca i dalje proganja je ona sa Petrinjske ceste 7. avgusta.

- Prva grupa je uveliko stigla u Banjaluku, a na Petrovačkoj cesti kolonu je napao hrvatski vojni avion. U samo par minuta ranjeno je najmanje pedesetak civila, a ubijeno je njih devet, među kojima četvoro dece između šest i 13 godina. Tada su poginuli i Branko i njegov sin Mirko Stjelja. Mirkova supruga, u kasnoj fazi trudnoće, tada je ranjena, međutim uspela je da dođe do bolnice u Novom Sadu gde se i porodila. Preminula je posle dvadesetak dana, a njena kćerkica Tanja sada je uspešan student u Beogradu - priča Štrbac.

On dodaje da već godinama unazad bezuspešno traje proces pred Sudom BiH kako bi se pilot tog hrvatskog aviona adekvatno kaznio.

- Međutim, Hrvatska i dalje uporno odbija da obelodani njegovo ime. Zbog toga uveliko pripremamo proces protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Strazburu. "Oluja" će biti završena za Krajišnike onda kada sve odgovorne bude stigla zaslužena pravda - zaključuje Savo Štrbac.

Novi Čarnojevići

Štrbac se odlično seća svega što je sa svojim narodom doživeo na putu ka Republici Srpskoj i Srbiji. I sam je, 7. avgusta 1995. godine preuzeo ulogu Čarnojevića, odnosno vođe kolone duge više desetina kilometara.

Naime, Štrbac je u to vreme bio generalni sekretar vlade Republike Srpske Krajine i čovek zadužen za razmene poginulih.
- Kada se kolona našla kod Bosanskog Petrovca, okupilo se dvadesetak političara, visokih oficira vojske i policije, kako bi se odlučilo ko će predvoditi narod do Banjaluke. Izbor je pao na mene. Kolonu sam bezbedno odveo do Banjaluke, gde je posao preuzeo tadašnji premijer RSK, Milan Babić, a ja sam se vratio u kolonu, da ispratim i poslednji traktor u pokretu - priseća se Štrbac.

Krajišnici su čudo

Savo Štrbac kaže da su se Krajišnici, danas, 23 godine kasnije, uglavnom uspešno snašli u novim sredinama od Srbije, Bosne, pa sve do svih krajeva sveta.

- Ima nas zaista uspešnih po belom svetu od Amerike do Australije. Generalno, mnogo je više ljudi koji su uspeli, nego onih koje je nevolja pobedila. Takav smo mentalitet, nevolja nas je naterala da na svojoj koži osetimo onu čuvenu kletvu dabogda imao, pa nemao. Nismo zaslužili što nam se to dogodilo, ali zbog toga smo valjda i radili marljivije nego drugi, a nije bilo lako. Tih prvih godina, kada bih hteo da se sretnem sa nekim svojim zemljakom, nekim sudijom, doktorom, profesorom, odlazio bih na beogradski Buvljak. Tu su prodavali cigarete, gaće, sve živo, samo da bi se preživelo i opstalo - priseća se Štrbac.

Share this post


Link to post

"Oluja", 23 godine posle: Beograd nikad neće biti Gračac

dragan miokovicGolgota umesto detinjstva: Dragan Mioković
Epski egzodus Srba tokom hrvatske akcije “Oluja”, avgusta 1995. godine, stvorio je i potpuno novu “kategoriju” heroja – mališane od svega desetak godina koji su u tih nekoliko dana morali prevremeno da odrastu. 

Neki tako što su ih vozili šćućurene u traktorskim prikolicama, a drugi tako što su deset i više dana vozili traktore i automobile kako bi spasli i sebe i svoje porodice. Istražujući gde su sada ti mali heroji danas, 23 godina od egzodusa, “Vesti” otkrivaju da su mnogi od njih danas uspešni mladi ljudi, od kojih većina već ima svoju decu.

U očekivanju obeležavanja dana kada Srbi žale, a Hrvati slave “pobedu” nad civilima i progon, “Frankfurtske Vesti” donose sećanja ljudi koji su tog avgusta rasli preko noći, ostali bez najbližih i spasavali žive glave pred bezdušnim progoniteljima.

Ispovest Dragana Miokovića, prognanog sa 12 godina

Jedan od njih je i Dragan Mioković, koji je te te 1995. imao tek 12 godina. Nema medija koji nije preneo epski izveštaj o dečaku koji je od Gračaca do Beograda vozio traktor punih 600 kilometara.

Slika dečaka koji vozi stari IMT-ov traktor, sa bakom u prikolici, postala je simbol stradanja, ali i borbe za opstanak srpskog naroda u Krajini.
 
Bogatstvo Lana i Hana

Dragan Mioković je otac dve preslatke kćerke: Lane (2) i Hane. Kaže, reći će im za svoju epopeju u “Oluji” samo ako ga budu pitale.

- Ukoliko me o tome budu pitale za 10 ili 15 godina, ispričaću im sve kako je i bilo. A, ako ne, neću im ništa ni reći. Što bih ih opterećivao nečim što je davno prošlo – kaže Mioković.

- Sve je tačno, sem što nisam ja na toj fotografiji. To je Ratko Funduk, koji je takođe izbegao tokom “Oluje”. Međutim, mediji kao mediji, valjda im je lakše da ponove neku priču, nego da napišu istinu. Nije tačno ni da sam vozio baš sve vreme. Volan je preuzeo neko od rođaka kada smo se dokopali Bosne – priča sada 35-godišnji IT stručnjak iz oblasti digitalne grafike.
 
 

Dok razgovaramo u jednom od prestoničkih poznatih kafića, Dragan kaže da više nema nikakvih osećanja prema onome što se dogodilo pre 23 godine.

- O sebi ne razmišljam kao o heroju, to su uglavnom konstrukcije novinara i ništa više od toga. Te događaje treba posmatrati iz perspektive dvanaestogodišnjaka koji je istovremeno bio i jako tužan što napušta svoju kuću, a istovremeno i neizmerno srećan jer su mu roditelji dopustili da vozi traktor, i to da ga vozi koliko hoće. Iz današnje perspektive je naravno to smešno, ali tada sam se jedino plašio da nas ne granatiraju, pa da se nešto dogodi traktoru. Plašio sam se ljutnje majke, a o tome da bih i ja mogao da poginem uopšte nisam razmišljao – priča kroz blagi osmeh Mioković.
 
Ne odlazi u Hrvatsku

Rodni dom u selu pored Gračaca napustio je sa bakom, majkom i mlađim bratom Duškom 4. avgusta 1995.

Pre pet ili šest godina, ne pamti, ponovo je bio u rodnom selu, ali prevashodno zato što je u Hrvatskoj vadio dokumenta. Međutim, priznaje, nije prepoznao mesto gde je živeo.

-To više nije bilo selo koje pamtim. Nije bilo ni potkošenih travnjaka, ni potkresanih šljiva, ni sređenih kuća i okućnica. Ni Srba više nije bilo tamo. Ono malo što se vratilo uglavnom su stari i umiru.

Danas, 23 godine kasnije, Dragan odlično zna da to što je prošao sa porodicom nije bila “dečja igra”, već egzodus jednog naroda. Ipak, za to ne krivi Hrvate, već isključivo političare i nacionalizam. Time i objašnjava apsurd da dok u Srbiji tuguju, tog 5. avgusta u Hrvatskoj slave.

- Taj Hrvat koji slavi “Oluju” je iskreno srećan jer mu je rečeno da su tog avgusta porazili i proterali četnike koji su ubijali njegov narod. On me nije ni upoznao, i ne zna da ja nisam četnik, a mrzi me. Nažalost i većina Srba razmišlja na sličan način o Hrvatima. Žao mi je što oba naroda ne shvataju da su bili žrtve političara. Upoznao sam dosta Hrvata koji ovako razmišljaju, a nacionalizam nas nigde neće odvesti. Ali, to običan narod mora da shvati, a ne da ga političari i dalje zaluđuju – veli ovaj mladić.

Dragan je u Srbiju stigao sa majkom i mlađim bratom Duškom. Priznaje da se veoma teško privikao na novu sredinu.

- Nisam se upočetku snašao u Beogradu, nisam nikako. U Gračacu mi je bilo lepo, a ovde nije. Nikako nisam uspeo da se adaptiram – priča.

Svako je išao za svojom srećom

Osnovnu školu je ipak završio kao vukovac. Doduše, planirao je odmah da se da na zanat – automehaničarski.

- Nastavnik tehničkog iz škole me je okrenuo “na drugu stranu”. Rekao mi je da probam da upišem Elektrotehničku školu “Nikola Tesla”, pa ako se ne snađem, uvek mogu na zanat. Posle sam upisao i PMF, ali za godinu dana nisam dao ni jedan ispit, već sam počeo da se bavim programiranjem i kompjuterskom grafikom.

Dragan je zavoleo tu struku i sada je jedan od boljih u Srbiji. U međuvremenu se i adaptirao na Beograd.

- Sada mi je Beograd lep. I dalje živim kao podstanar, ali planiram uskoro da kupim stan na kredit.

Dragan radi u najvećoj i najpoznatijoj srpskoj firmi koja programira igrice i prezadovoljan je. Priznaje da uglavnom za prijatelje nema one koji su kao i on, izbegli iz Krajine.

- Jednostavno, svako je tada išao za svojom srećom, pa sam se uglavnom družio sa vršnjacima koji nisu ni znali gde je Hrvatska. Nije mi smetalo, kao što mi ni danas ne smeta što u firmi neki znaju, a neki i ne, kakvu golgotu je prošla moja porodica te 1995. godine – zaključuje ovaj mladić.

Share this post


Link to post
03. avgust 2018. | 12:50  18:08 | Izvor: FoNet, Tanjug,RTV,(Radoslavka Žigić)

Ko je sve kriv za pad Krajine i "Oluju" – zločin bez kazne?

 
BEOGRAD - 

Pune 23 godine nakon vojno – policijske akcije "Oluja“ u kojoj je iz Hrvatske proterano 250 hiljada Srba, nismo ni blizu rešavanja pitanja ubijenih i nestalih Srba na području Hrvatske. Dok najviši zvaničnici u Hrvatskoj „Oluju“ proslavljaju kao državni praznik, brojne porodice nestalih Srba još uvek tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih. Hrvatska predsednica, Kolinda Grabar Kitarović, ove godine je Ordenom Kralja Petra Krešimira četvrtog sa lentom odlikovala Antu Gotovinu i Mladena Markača, koji su 1995. godine predvodili Akciju "Oluja". Pred Haškim tribunalom su oslobođeni odgovornosti za zločine.

 

Više od 10 hiljada Srba, koji se vode kao ubijeni i nestali tokom rata,stradali su na području bivše SFRJ.Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), njih 1.746 je nestalo u Hrvatskoj. Od 2001, do prošle godine, iz registrovanih grobnica u Hrvatskoj ekshumirano je 1,165 žrtava srpske nacionalnosti, a porodicama predato 755 posmrtnih ostataka. Ipak, ima oko 700 nestalih koje CK nije verifikovao. "Iako dve susedne države u susretima zvaničnika pitanje nestalih ističu kao prioritet, konkretni rezultati izostaju“, naglašavaju u Udruženju porodica nestalih i poginulih lica "Suza“.

"Potpuno je jasno da nema dobre volje da se pitanje nestalih riješi, a jasno je i zašto nema – nema posmrtnih ostataka, nema imena, nema ni zločina. Porodice koje su ušle u sudske procese sa Republikom Hrvatskom nisu zaštićene, plaćaju visoke takse, gube sporove i, ako ne plate sudske troškove, preti im se oduzimanjem imovine" izjavila je za RTV Dragana Đukić

U februaru ove godine dve države su se dogovorile da intenziviraju potragu za nestalima i rad na identifikaciji žrtava. Ipak, Hrvatska sada traži da se sklopi novi sporatzum o saradnji, umesto onog potpisanog 1995, kao i da se ponovno definišu zajednička radna pravila i procedure, navodi, šefica Odseka za nestala lica Vlade Srbije, dodajući da Srbija bez izuzetka hitno izvršava sve naloge koje im po pitanju potrage za nestalim Hrvatima u Srbiji šalje susedna država.

"U ovom procesu, kada je u pitanju humanitarni karakter, mislimo da treba drugačije da se ophode prema ovom pitanju. Mi ćemo nastojati i dalje, taj okvirni plan nije potpisan tada, kad je bilo planirano, isto u julu mesecu, ali nastojimo i dalje da se taj tekst usaglasi i očekujemo da će u septembru mesecu biti potpisan od strane svih nadležnih tela" potvrdila je  za RTV Ljiljana Krstić

Dok dve države usaglašavaju sporazume i protokole, Mira Devetak, čijeg su muža najpre zarobili i mučili, a zatim i ubili pripadnici Vojske BH, V korpusa, tokom "Oluje“, u reonu Suva Međa, na granici Hrvatske i Bosne, kaže da se neće smiriti, sve dok ne pronađe i ne sahrani posmrtne ostatke svog supruga. Pronađeni su snimci njegovog mučenja i ubijanja.

"Ja mislim da se to moglo rješiti, ako se zna ko ih je ubio i sve se zna, a ustavri, ništa se ne zna. Onda, znači, tu da je bila dobra volja, ti slučajevi su mogli biti rješeni" rekla je Devetak.

U nedelju u 11 sati u Hramu svetog Marka u Beogradu biće držan pomen ubijenim i nestalim Srbima, tokom "Oluje“, u organizaciji Udruženja "Suza“.

Predsednik Udruženja krajišnika Srbije Mile Bosnić izjavio je danas da je apsolutna neistina da je rukovodstvo tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) bilo nekooperativno i nije prihvatalo predloge Međunarodne zajednice, da je odbilo plan Z-4 i da je zbog toga usledila hrvatska akcija "Oluja".

Bosnić je, na konferenciji za novinare Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih rekao da je, iako je plan

Z-4 bio apsolutno neprihvatljiv za RSK, tadašnje rukovodsto 2. avgusta 1995. godine u Ženevi taj modifikovani plan potpisalo, po ovlašćenju tadašnjeg premijera Milana Babića.

Hrvatska delegacija, koju je predvodio Ivić Pašalić, tada se nasmejala i rekla: Mi samo kupujemo vreme, napustili sastanak i vratili se u Zagreb, ispričao je Bosnić, koji je bio ministar u Vladi RSK.

 

oluja kolona 2
RTV

On je dodao da je Babiću 3. avgusta 1995. godine oko 23:00 časa uveče tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt u Beogradu preneo da je razgovarao sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i da je "izgleda uspeo da zaustavi" vojnu akciju.

Izgleda da je i to bila kupovina vremena, konstatovao je Bosnić, koji je naglasio da nije samo tadašnja vlast u Srbiji kriva za pad RSK, stalnim obećanjima ondašnjeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića da će Vojska Jugoslavije reagovati u slučaju napada.

Perišić je obećavao komandantu SVK generalu Mili Novakoviću da su "tenkovi, topovi i avioni spremni", a onda 4. avgusta "nije mogao da nađe" Slobodana Miloševića, koji je bio na odmoru u okolini Bora, ukazao je Bosnić.

On je za pad RSK okrivio i rukovodstvo Republike Srpske (RS), sa kojom je bilo "ko zna koliko ujedinjenja" a onda niko prstom nije mrdnuo".

Bosnić je konstatovao da je krivica u samoj RSK, jer istočni deo nije poštovao naređenje da se, u slučaju napada Hrvatske, krene na Osijek i Vinkovce i spoji sa RS.

Predsednik Koorodinacije udruženja izbeglih i raseljenih Milan Žunić je za akciju "Oluja" rekao da je strašan i u "istorijskim analima nezabeležen grupni zločin i ogromna mrlja na savesti međunarodne zajednice".

Izvršen je zločin nad kompletnim narodom, koji će, nažalost, ostati bez kazne, ocenio je Žunić i dodao da se nada da će počinioci konkretnih zločina nad Srbima, kad već ne odgovaraju pred hrvatskim sudovima, "odgovarati pred Božjim sudom".

Ratovi da ustupe mesto kulturi mira

Srpsko narodno veće (SNV) danas je u izjavi sećanja povodom godišnjice "Oluje" istaklo da posle 23 godine očekuje da hrvatsko-srpski ratovi iz 20. veka ustupe mesto mirnodopskoj, nemanipulativnoj i dijaloškoj kultura mira.

"Očekujemo da se izgrađuje kultura mira u kojoj će za svako stradanje biti mesta, a u kojoj neće biti mesta ni za koju ideologiju ili politiku koja je dovela do tih stradanja, do tih zločina. Posebno to očekujemo od Hrvatske i Srbije, njihovih državnih politika", navodi se u izjavi koja je danas pročitana u centrali SNV u Zagrebu.

Navodi se da nastavak ratnih i manipulativnih politika sećanja šteti i Hrvatima i Srbima, a vređa sve one koji istinski saosećaju sa svakim stradalnikom, svakom žrtvom i njihovim potrebama za mirom.

U izjavi sećanja, koju je potpisao predsednik SNV Milorad Pupovac, podseća se da je od završetka rata u Hrvatskoj prošlo 23 godine, a da su njegove razorne posledice još uvek vidljive kako u "fizičkom stanju mnogih naselja, demografskoj slici mnogih krajeva i uništenoj ekonomiji".

"Duh rata gotovo nikako ne ustupa mesto duhu mira u javnim i privatnim odnosima, u našoj zemlji i njenim odnosima s drugim zemljama", ocenjuje se u izjavi  SNV u kojoj se ukazuje i na štete koje ono proizvodi u međuetničkim, unutarpolitičkim i međudržavnim odnosima.

Od 1991. do danas, podsećaju, Hrvatska ima gotovo pola miliona stanovnika manje, od toga skoro  400.000 stanovnika srpske nacionalnosti, a da je samo za vreme Oluje izbeglo oko 200.000 Srba.

"Svest o toj činjenici, a da o savesti ne govorimo, u društvu ne postoji ni danas. Izbegli se ne spominju ni u jeku međusobnih optužbi za to ko je kriv za "iseljavanje Hrvatske". Oni se ne računaju kao demografski gubitak, baš kao što se njihovi krajevi ne tretiraju kao krajevi istinske državne brige", navode u SNV.

 

Share this post


Link to post
AUTORSKI TEKST ALEKSANDRA VUČIĆA ZA KURIR: Oluja je nastavak politike istrebljenja Srba!
Foto: Marina Lipičić

predsednik Republike Srbije

AUTORSKI TEKST ALEKSANDRA VUČIĆA ZA KURIR: Oluja je nastavak politike istrebljenja Srba!

Politika


Isto ono čije je krvavo rešavanje započeto u Drugom svetskom ratu neskrivenim genocidom nad čitavim jednim narodom, sistematskim klanjem i ubijanjem više stotina hiljada Srba u čitavoj NDH.


I ono koje je okončano nekih pedesetak godina kasnije egzodusom i nasilnim iseljavanjem samo u „Oluji“ više od 250.000 Srba, pretežno civila, starih, žena i dece.


Neporeciva istina


Sve zajedno, rezultat ovih politika, koje razdvajaju godine, ali ne i način i namera, može se, sasvim slobodno, podvesti pod termin - istrebljenje.


I nema tu ni prejakih reči, ni manipulacija, najmanje politike. Prosto, broj Srba u Hrvatskoj je za poslednjih sedamdesetak godina toliko smanjen nasilno da su izrazi poput genocida, istrebljenja i desetkovanja sasvim adekvatni i u savršenom skladu sa golom istinom. To je, jednostavno, neporecivo, i nema potrebe tragati za dodatnim argumentima.


Veličina nije ubijena


Zato danas, uz utvrđivanje tih činjenica, hoću da se pozabavim nečim drugim, nečim što je za prognane Srbe i sve nas izuzetno važno.


A reč je o zaostavštini, o nacionalnom pamćenju, bolje reći pamćenju, memoriji jedne nacije.


Reč je o onome što nijedan progon ne može da izbriše, o onome što zauvek ostaje uklesano, o onome što čini samo srž našeg postojanja i našeg opstanka.


Reč je o veličini i reč je o dostignućima. Reč je o Milutinu Milankoviću, Srbinu iz Hrvatske. I Nikoli Tesli, Srbinu iz Hrvatske. O Josifu Pančiću, Srbinu iz Hrvatske. I o Vladanu Desnici, Simi Matavulju, Grigoru Vitezu, Josifu Rajačiću, patrijarhu Pavlu, Siniši Mihajloviću, Peđi Stojakoviću, Radetu Končaru, Jasni Šekarić, Milanu Mačvanu...


Reč je o stotinama onih koji su došavši iz Hrvatske u Srbiju ili otišavši u daleki svet učinili nešto veliko, nešto što se pamti i postaje zajedničko dobro, svih nas.


Uspeh ne može da se progna, i nije prognan. Veličina ne može da se ubije, i nije ubijena. Dostignuća su veća od svake zle namere i loše politike.

 

1572775_0219-nikola-tesla_ff.jpg?ver=153
foto: Arhiva


Ne širimo mržnju


A ponos zbog onoga što jesmo i šta smo uradili, tek to niko, nikada i nigde ne može da nam oduzme. Doduše, probali smo mi taj ponos sebi da oduzmemo. I godinama nismo smeli da pomenemo šta se dogodilo u „Oluji“, pravili smo se slepi i gluvi na zločine koji su počinjeni, nismo se, nigde, borili ni za žrtve ni za prava
prognanih.


Danas se to menja. I svake godine Srbija otvoreno govori istinu i o „Oluju“ i o sudbini Srba u Hrvatskoj. Ne zato da bi širila mržnju ili indukovala sukobe - uostalom, upravo je Srbija ta koja insistira na ostvarivanju svih prava i ravnopravnosti, sigurnosti, hrvatske manjine u Srbiji - nego upravo suprotno, da bi budućnost i mir mogli da budu izgrađeni na najboljem mogućem tlu, na istini.


I na poštovanju prava žrtava da žale i da zahtevaju pravdu, čak i tamo gde te pravde, očigledno, nema, baš kao što nema ni osuđenih za zločine u „Oluji“.


Nikad više zbeg


Mi, jednostavno, nećemo da se pravimo ludi, niti da krijemo ni šta smo pogrešili, šta izgubili, šta više nemamo, ali ni šta smo sve zapamtili. A zapamtili smo svaki od tih više od 600 kilometara. Najtužnijih, ali i punih ponosnog naroda koji nije želeo da se odrekne svog roda i svoje pravoslavne vere.


I tim putem više niko nikada neće ići u zbeg, ali u istoriju - hoće.


Zato što je u onoj izbegličkoj koloni, bombardovanoj i mučenoj, koloni prognanih zbog vere i roda, sasvim sam siguran, negde bio skriven i taj sjajni gen, gen Tesle i Milankovića, gen graničara sposobnih da pobede u najvećim bitkama i da osvoje najviše vrhove, gen naučnika i pronalazača, onaj gen koji nas svrstava u velike narode, bez obzira na to koliko nas klali.


A plodnijeg tla za razvoj tog gena od Srbije danas nema.

 

 
1572777_milutin-milankovic_ff.jpg?ver=15
foto: Arhiva


Tuga i ponos


Zato, prvih dana avgusta ne treba samo da tugujemo, bez obzira na to što je ta tuga neizbežna. Treba da budemo i ponosni. Pre svega zbog svega onog velikog što su Srbi iz Hrvatske doneli u Srbiju, i zbog svega velikog što su tamo ostavili. Tesla je i dalje u Lici. Milanković je još u Dalju. I Srbi su.


I ne možete ih izbrisati i ne možete im izbrisati ni rod ni veru. Posle svega izrečenog teško je doći do zaključka koji iznosim. A to je da će Srbi i Hrvati u budućnosti morati da sarađuju jer samo tako moći će da opstanu.


I jedni i drugi suviše smo mali da bismo u nastavku mržnje i sukoba mogli da postojimo i opstanemo. Za to je neophodno ispunjenje samo jednog uslova, a to je međusobno poštovanje i razumevanje drugačijeg pogleda na prošlost. Bolju budućnost u našim odnosima, siguran sam, razumeće i mučeni i prognani srpski narod iz nepregledne kolone od više od šest stotina kilometara.

Share this post


Link to post

Tuzan dan .... bolan dan .... dani koje mrzim sto uopste postoje ....

 

Nek je slava svim nevinim poginulima i nasim poginulim najboljim vojnicima !

Slava im i hvala !

 

Krajina 

Share this post


Link to post

Vučić: Srbija će stajati uz svoj narod i neće dozvoliti da bude ubijan i proganjan

Više nikakvih "Oluja" za Srbe neće biti, poručio je predsednik Aleksandar Vučić na Državnoj manifestaciji u Bačkoj Palanci posvećenoj Danu sećanja na sve stradale i prognane Srbe. Prisutan je bio državni vrh Srbije, zvaničnici iz Republike Srpske, predstavnici SPC, Vojske, kao i brojni građani.

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe, povodom 23. godišnjice "Oluje" održano je na stadionu Sportsko-rekreativnog centra "Tikvara".

Pripremio Goran Đoković

Ovde pogledajte govor predsednika Aleksandra Vučića 

Predsednik Vučić je, obraćajući se prisutnima, poručio da Srbija više neće biti samo utočište, već i zaštita, da će stajati uz svoj narod i da neće dozvoliti da bude proganjan i ubijan.

Zahvalio je svim ljudima koji su došli istakavši da su se okupili svi srpski politički predstavnici iz RS, BiH, Crne Gore, Hrvatske...

"Svi su ovde večeras i čini mi se da večeras svi Krajišnici, gde god da žive, od Busija do Kanade, do Futoga do Austrije, znaju da nisu sami, i da su svi Srbi sa njima, da neće biti sami jer Srbija možda može bez Krajine, ali bez Krjaišnika ne može", naveo je predsednik.

Istakao je da danas obeležavamo najstrašniji dan u novijoj istoriji, "golgotu čitavog naroda na čija leđa je natovaren krst porekla i vere, naroda koji je šiban mržnjom".

Kako je rekao, cilj okupljanja je svedočenje da je svaki zločin večan i da ne može da se zaboravi.

Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić

Sećanja iz izbegličke kolone

Jedna od prognanih, Jelena Knežević, čiji je otac, pripadnik Vojske RS, poginuo u ratu, ispričala je da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.

"U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole", rekla je Kneževićeva.

Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.

"U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta", rekla je Kneževićeva.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

"Možete li da zamislite one koji će da slave Jelenine suze (Jelena Knežević, jedna od prognanih u akciji 'Oluja') i njenu bol. Ako im je da slave, neka slave, a mi možemo sa mnogo ponosa da gledamo u budućnost, ne samo zbog Tesle i Milutina Milankovića, već i zbog Krajišnika koji su ovde kod nas i koji su budućnost Srbije i sveta", naveo je predsednik.

Istakao je a nije slučajnost to što su isti datumi zločina zbog različitosti. 

"Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre. Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga", rekao je predsednik.

Vučić je istakao da se Srbija menja.

"Srbija, koja jako dugo nije shvatala da tragedije ne počinju kada se ne razumeju reči, nego kada se ne razume ćutnja. I tu ćutnju, tešku ćutnju svog naroda, svojih Krajišnika, nismo razumeli, previše dugo, gotovo punih 18 godina, naveo je predsednik istakavši da je Srbija danas u ime svojih, progovrila.

Poručio je Srbima i svima drugima: "Više nikada nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, neće biti". Kako je istakao, Srbi nemaju čega da se stide.

"Suviše je, dragi Krajišnici, velikih Srba, a pogotovo velikih Srba iz Hrvatske, onih zbog čijih pronalazaka danas svoju sramotu ne slave u mraku, i bez mikrofona, da bi se mi stideli", rekao je Vučić.

Patrijarh Irinej: Mržnja prisutna i danas 

Parastos svim žrtvama služio je patrijarh srpski Irinej. Obraćajući se okupljenima, rekao je da je jedina krivica nastradalih to što su bili Srbi i što su pripadali pravoslavnoj veri. 

"To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima", rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što "oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana".

Parastos je služio patrijarh srpski Irinej
Parastos je služio patrijarh srpski Irinej

"To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih. Ako ima nekog ko je zatajio i mogao da to zlo zaustavi, to je bila crkva", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve aludirajući na Katoličku crkvu.

Naveo je da se mržnja koja je nastala u prošlosti nastavila i u vreme "Oluje", istakavši da je tragično to što je ona prisutna i danas.

"Kako Bog oprašta grehe, mi smo pozvani i nadamo se da će to oproštenje nekoga da navede da razmisli o tome što je bilo i da poželi da se takvo zlo nikada više ne dogodi, ne samo kod nas, već i svim drugim narodima", izjavio je patrijarh.

Ukazao je da nijedno zlo nikada nije donelo dobro nijednom narodu.

"Ni ovo strašno zlo neće doneti dobro nikome i jedini put i način je da se oslobodimo posledica zla, da se Bogu molimo, pokažemo hrišćansku ljubav i oprostimo", rekao je Irinej koji je ocenio da ne vidi takvu istu želju na drugoj strani.

Dodik: Nema presuda za zločince

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je svojim autoritetom pokrenuo pre pet godina obeležavanja stradanja srpskog naroda u toj i sličnim akcijama, ocenivši da je se do tada činilo da je sve to zaboravljeno.

A stradanje Srba u toj zločinačkoj akciji, kako je rekao, bilo je olujno.

Milorad Dodik
Milorad Dodik

Rekao je i da svaki put kad govori na ovakvim skupovima uvek iznova traži snagu da razume ono što se desilo srpskom narodu, ne samo u "Oluji" i sličnim akcijama, već i šta se desilo narodu koji je u prošlom veku skoro pola stanovništva izgubio, a imao je svoj identitet.

"Srpski narod je stradao upravo zato što su njegove komšije tragale uvek za svojim identitetom", ocenio je i podsetio na to koliko je srpski narod stradao u Prvom svetskom ratu, a da su ga ustaše i NDH kroz državni projekat u Drugom svetskom ratu sistematski uništavali.

"Formirali su logor za decu, jedini u svetu, u kojem su srpska deca stradala ili prekrštena. Davno sam naučio da je upravo Jasenovac i taj pogrom bio tadašnja politika NDH i ne vidim razliku u onome šta je bio razlog hrvatskoj državi 1995. godine, kada je Tuđman rekao prvo poterajte stanovništvo, a onda će vojska otići za njima. Etničko čišćenje protiv čega je bio čitav svet omogućeno je upravo uz asistenciju tog zapadnog sveta, velike i moćne mašinerije NATO koji je osposobio hrvatsku vojsku", rekao je Dodik.

Dodao je da ni tada, kao ni danas nema pravde i osuđuće presude za zločince koji su uništili, pobili i proterali Srbe sa tog prostora.

Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji
Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja"

Organizovan je i prigodni umetnički program da podseti na golgotu koju su prognanici prošli pre 23 godine.

Danu sećanja prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske i SPC.

Pored predsednika i premijera Republike Srpske Milorada Dodika i Željke Cvijanović, tu je bio i član Predsedništva BiH Mladen Ivanić kao i predstavnici opozicije u RS.

Share this post


Link to post

"Hitler je hteo svet bez Jevreja, a Hrvatska HR bez Srba"

Srbija je danas, u ime svojih, progovorila, i to bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom.

Izvor: Tanjug
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

 

To je poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćajujući se povodom godišnjice progona srpskog naroda u "Oluji".

"Srbija je progovorila onom pravdom zbog koje i danas ponavljam ono što najmanje žele da čuju. Da nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, više nikada neće biti. I da ćemo stajati uz svoj narod, za svoj narod, ne ugražavajući nikog, ne preteći nikom, ali i ne dajući na sebe i svoje. I nemamo mi čega više da se stidimo, zato što smo Srbi", poručio je predsednik Vučić.

U Bačkoj Palanci su večeras, ukazao je, svi Srbi i njihovi politički predstavnici, iz BiH, Republike Srpske, Crne Gore, i iz Hrvatske, i svi Krajišnici, kaže, gde god da žive, od Busija do Kanade, od Futoga do Australije, treba da znaju da nisu sami i da Srbija možda i može bez Krajine, ali bez Krajišnika ne može.

A potom je nastavio:

"Dragi prijatelji, Krajišnici,

Danas smo došli ne samo da obeležimo taj najstrašniji dan u našoj novijoj istoriji, dan u kojem je otpočela golgota čitavog jednog naroda, naroda na čija leđa je natovaren krst roda, porekla i vere, i naroda koji je šiban mržnjom, nego i da posvedočimo, pred svima, a pogotov pred onima koji su zaboravili, namerno ili slučajno, da je svaki zločin, večan i da ne može ni da se zaboravi, ni opravda.

A najmanje može da se slavi.

Možete li da zamislite one koji će da slave Jelenine suze i njenu bol.

Ako im je da slave, neka slave, a mi možemo sa mnogo ponosa da gledamo u budućnost, ne samo zbog Tesle i Milutina Milankovića, već i zbog Krajišnika koji su ovde kod nas i koji su budućnost Srbije i sveta.

Kada ubiješ nekoga danas, ubio si ga i sutra; kada prognaš nekoga danas, prognao si i njegovo juče, prognao si svaki detalj čitavog njegovog života, svu njegovu prošlost, svaki njegov bogovetni dan i svaki tren čitavog njegovog postojanja.

I nema okvira u koji to može da se smesti. Nema rama, nema odrednice, za nešto što je zauvek tu, i u nama, i oko nas.

I nije nikakva slučajnost što su datumi, zločina zbog različitosti, zbog vere i nacije, isti. Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre.

Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga.

I u oba slučaja, jedina krivica i Ane Frank i Srba iz Krajine bila je ne nešto što su uradili, nego nečije ubeđenje da će, bez njih, neka zemlja, neki ljudi, biti lepši i bolji.

U oba slučaja traženo je i primenjeno konačno rešenje. U oba slučaja, oni koji su drugačiji, optuženi su za samo svoje postojanje. I nije puka koincidencija to što je Hitler, 1919. godine optužio Jevreje za to što se "množe", i što je istu tu reč - "množili su se", upotrebio Tuđman, u svom govoru u praznom Kninu, oslobođenom Srba, od sopstvenih stanovnika.

Motiv je, dakle, večan, isto kao zločin koji je prouzrokovao. Mržnja, u svojoj iracionalnosti, ne prepoznaje ni vreme niti bilo kakav kraj, osim onog, konačnog, da nekoga nema.

Razlika je, posle svega, samo u brojkama, koje govore, ne o manjoj želji, nego o manjoj efikasnosti.

A namera je ista. Hitler je hteo svet bez Jevreja, Hrvatska, njena politika je htela Hrvatsku bez Srba, jer su, kako je rečeno, "razarali hrvatsko nacionalno biće".

Kako, nije objašnjeno, niti je to bilo potrebno. Odvratna emocija, koja pokreće pogrom, istrebljenje, ne traži ni racio ni pojašnjenje. Dovoljno joj je nečije ime i prezime, da uradi sve ono što je uradila, u ime svog imena.

Dovoljno joj je to "Srbin", i "srpsko" da spali sve u Kistanjama, Lunićima, Ružićima, Đitićima, Kućima, Krikićima, Treskavici, Civljanu, u Donjem Lapcu, Benkovcu, Cetini, Kninu, Dvoru, Srbu, Glini. . .

Kod Drniša su ubili štene, nedaleko od ustaških Ccavoglava, pod optužbom da je "srpsko". Ubijali su i krave, vadili im oči, prosipali drob, i ostavljali ih u centru srpskih sela, kao opomenu, i jasnu poruku - ne vraćajte se.

Delili su letke, sa obećanjem da će oni, koji se usude opet u Hrvatsku, da budu zaklani.

Bombardovali su kolone izbeglica, pljuvali ih i kamenovali, silovali, ubijali kraj kuća i kraj puta, potrudivši se da pir bude krvav, i da niko, od Srba, ne ode iz Hrvatske, bez kazne. Kazne koja mu je dodeljena samo zato što je Srbin.

I ako to nije namera, šta je onda namera? Ako to nije etničko čišćenje, šta je onda etničko čisćenje? Ako to nije zločin, najveći zločin od svih zločina, zločin zbog krvi, nacije i vere, kako, onda taj zločin izgleda?

Ne znam. Ali znam da danas slave, ida nikoga, prethodno, bar iz puke pristojnosti, za taj zločin nisu kaznili.

I neće. Baš kao što neće nikada da priznaju Jasenovac, i sve njegove žrtve, i kao što neće da priznaju da su ubili više stotina hiljada Srba tokom Drugog svetskog rata, kada su, po prvi put, stvarali nezavisnu državu Hrvatsku, samo za Hrvate i ni za koga drugog.

No, to su oni, i to se sigurno neće promeniti. Ali nešto drugo, sasvim sigurno hoće.

Srbija se menja. Srbija, koja jako dugo nije shvatala da tragedije ne počinju kada se ne razumeju reči, nego kada se ne razume ćutnja. I tu ćutnju, tešku ćutnju svog naroda, svojih Krajišnika, nismo razumeli, previše dugo, gotovo punih 18 godina.

I ćutali smo na tu ćutnju, plašeći se da kažemo ništa drugo, nego ono što jeste.

Nismo smeli da kažemo, "zločin". Ni da kažemo, "pogrom". Ni da kažemo, "čišćenje". Ni, "istrebljenje", "ubijanje", "silovanje", "paljenje", "pljačkanje".

Danas, smemo. Danas je Srbija, u ime svojih, progovorila.

Danas Srbija govori u ime svih Krajišnika.

Bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje za bilo čim drugim osim za istinom, i elementarnom pravdom.

Onom pravdom zbog koje i danas ponavljam ono što najmanje žele da čuju.

Više nikada nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, neće biti.To je moja poruka Srbima i svima drugima.

I nećemo više, Milorade, biti samo utočište za naš narod, za naše Srbe. Bićemo zaštita za svakog od njih, stajaćemo uz svoj naroda, i nikome nećemo dozvoliti da ga progoni i ponižava.

I nemamo mi čega više da se stidimo, zato što smo Srbi.

Suviše je, dragi Krajišnici, velikih Srba, a pogotovo velikih Srba, iz Hrvatske, onih zbog čijih pronalazaka danas svoju sramotu ne slave u mraku, i bez mikrofona, da bi se mi stideli.

A kako ćete Tesli da promenite rod, Tesli od oca pravoslavnog sveštenika i majke Srpkinje da kažete da nije Srbin? Nego šta je? Kao i Milanković i veliki Krajišnici koji ovde žive.

I ti Srbi, i Ličani i Kordunaši i Dalmatinci...nama su dali najviše. Ostavili su oni, i Hrvatskoj, svoja velika dela.

Ali, još više su dali nama.

Srbi, Krajišnici, doneli su ovde, u svoju kuću, sav svoj talenat, marljivost, svu genijalnost tog krša u kojem su se rodili i koji te tera na velika dostignuća, i dali nam, sve to, onako kao što deca daju roditeljima.

Dali su, svojoj otadžbini, svojoj majci, Srbiji.

I nije Jelena dala pola srca. Jelena je svojoj Srbiji i Bačkoj Palanci dala dva srca, i ono krajiško i ono odavde iz Srbije.

Onoj čiji su najveći ponos. Onoj koja, i to je više od obećanja, to je ozbiljna zakletva, nikada neće da ćuti.

Ni o zločinu, ni o svom ponosu.

I na kraju, dozvolite mi da se još jednom izvinim svim Krajišnicima, svim prognanim, svim žrtvama, za sve te godine ćutanja,teškog i zlokobnog ćutanja.

Muk je prošao u Srbiji. I njen, i vaš. I glas nam je sve jači, u Srpskoj i u Bosni i Hercegovini i sve dalje se čuje.

Ponosite se time, radujte se zbog toga, u ove dane tuge.

Zato što je to dokaz da ih više neće biti. I da ste u svojoj kući, bezbedni i zauvek spaseni.

Hvala vam dragi prijatelji što ste se okupili u dosad najvećem broju i došli da što ste nam došli da odamo počast ubijenim i prognanim Krajišnicima.

Pozdravljam naš narod gde god da živi.

Ništa tuđe nećemo, ali niko ne može da nam zabrani da se zovemo Srbima, srpskim imenom i prezimenom.

Pozdravljam Srbe i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini i u Hravstkoj, svuda gde žive ovde u regionu i svuda u svetu.

Živela Republika Srpska. Živela Srbija", poručio je predsednik Vučić.

 

 

Share this post


Link to post

Dodik: Pravde nema, a mi Srbi...

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" bila zločinački poduhvat .

Izvor: Beta
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

On je izrazio uverenje da će Srbi u ovom veku naći snage da objedine svoje državne prostore.

"Ovom narodu i ovoj generaciji srpskog nacionalnog i političkog vođstva pripada da osmisli nacionalnu i državnu politiku u ovom veku i da ta srpska i nacionalna politika bude politika ujedinjenja i okupljanja, a ne razdvajanja", rekao je Dodik na centralnoj komemoraciji povodom Dana sećanja na sve stradale Srbe.

Dodik je kazao da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeti da obezbedi pravično rešenje pitanja Kosova i zamolio ga da uloži svu moguću energiju kako bi zaštitio i Srbe u Republici Srpskoj.

"Mi volimo Srbiju. Doživljavamo je svojom zemljom. Mi smo oni koji RS i Srbiju vide kao jedinstveni prostor - državni i politički. Verujemo da na to imamo pravo. Imamo pravo da se iskažemo, imamo pravo da u to verujemo", kazao je Dodik.

On je kazao da se Srbi oličeni kroz Republiku Srpsku i Srbiju kao države, kroz Srpsku pravoslavnu crkvu, pismo i jezik, moraju okupiti i graditi svoj nacionalni i državni identitet.

Dodik je zahvalio Srbiji što je bila jasno i sigurno utočište za svakog Srbina "ma gde on bio".

"Srbija je bila garancija kada je bilo potrebno da se ovde dođe i da naš narod nađe svoje utočište. Srbija je u tim godinama bila spas za nas", rekao je Dodik, koji je i podsetio na sva stradanja Srba naročito dece u vreme NDH.

On je kazao da je Oluja bila zločinački poduhvat u kojem je stradalo mnogo Srba, u kojem su nestale porodice, žene i deca.

"Pravde nema, a mi Srbi u delu svoje naivnosti verujemo da je ona moguća", rekao je Dodik i podsetio i na stradanja Srba u operaciji "Masetral" koja je ulsedila nakon "Oluje".

Dodik je onima koji će sutra slaviti "Oluju" poručio da će stajati tokom himne koju je napisao Srbin.

Share this post


Link to post

"Srpskom narodu ostaju dva puta"

U Bačkoj Palanci se obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom hrvatske oružane akcije "Oluja".

Izvor: Beta, Tanjug
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
 
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Obeležavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služi patrijarh Irinej.

Patrijarh srpski Irinej poručio je da nasilje i stradanja srpskog naroda u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" ne mogu nikada i ničim biti opravdana, da se taj zločin ne sme nikada zaboraviti, ali da kao hrišćani "moramo oprostiti".

"Taj zločin ne možemo nikada da zaboravimo, ali kao hrišćani pozvani smo da to oprostimo, jer je vrlina hrišćanska oprostiti onako kako gospod oprašta nama. Nadamo se da se takvo zlo više nikada nijednom narodu u istoriji neće ponoviti", rekao je patrijarh u Bačkoj Palanci na centralnom državnom skupu povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji "Oluja".

On je kazao da su nevino postradali u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" imali jednu krivicu, a to je "da su bili Srbi i što su pripadali pravoslavnoj veri".

"Zbog toga su položeni mnogi životi. To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnijih dana našeg postojanja na ovim prostorima. A što je nastrašnije, oni nisu postradali od ruku nekog nepoznatog naroda ili religije, već od braće hrišćana", rekao je Irinej.

Patrijarh je upitao šta je "rukovodilo i motivisalo hrvatski narod da dignu ruku na braću svoju sa kojom su delili podneblje i zemlju".

"Kakva ih je sila na to motivisala i da li su postojale neke druge sile koje su to mogle da zadrže i onemoguće", zapitao je Irinej, upućujući time kritiku instituciji crkve što nije snažnije reagovala i pokušala da spreči nesreću.

Irinej je dodao da posle ovakvih stradanja, srpskom narodu ostaju dva puta, te da je prvi u rukama "majki koje treba da rađaju što više dece".

"Našim majkama preostaje da budu carice Milice i majke Jugovića koje su rađale decu i to je omogiućilo da preživimo strašna vremena i 500 godina pod Turcima. Majke su decu rađale, a deca su branila svoju domovinu", rekao je Irinej.

Prema njegovim rečima, drugi put je da "ne napuštamo svoju divnu zemlju koja je prebogata, jer sličnu nećemo naći".

"Treba tu da ostanemo, da svoju zemlju obrađujemo i da volimo svoju otadžbinu", istakao je Irinej.

Nakon parastosa okupljenima na stadionu sportsko-rekreativnog centra "Tikvara" obratili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i jedna od prognanih Jelena Knežević.

"Hoće li nas zasuti bombama? Hoćemo li stići?"

 

Jedna od prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” Jelena Knežević, čiji je otac koji je bio pripadnik Vojske RS poginuo u ratu, ispričala je večeras na obeležavanju Dana sećanja na stradale u toj akciji da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.

"U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole", rekla je Knežević.

Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.

"U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo ? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta", priča Knežević.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

"Petrovačku cestu nadleću avioni i bombraduju kolone izmučenih ljudi. Zvuk bombi je bio jači od njih, ali slabiji od jakuka ljudi. Ne postoji zvuk glasniji od krika umirućeg čoveka i plača onog koji žali za njim. Bar ja to tako pamtim i pamtiću zauvek taj osećaj straha i nemoći".

Prisetila se i neizvesnosti, ali i osećaja da povratka na ognjište nema.

"Pamtim iščekivanje dugo kao večnost da krenemo put Srbije i strahovi se nižu. Hoće li nas zasuti bombama? hoćemo li stići? Preko Beograda nastavljamo da tražimo utočište za novi početak, nalazimo ga ovde u Bačkoj Palanci gde smo prihvaćeni raširenih ruku, prigljeni i voljeni…", ispričala je kroz suze Jelena Knežević.

 

 

Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine.

Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde.

"Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju", rekao je Gogić Tanjugu.

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu.

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali.

"Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko", priča Šteljić.

Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.

"Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim", ispričao je Šteljić.

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao.

"Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina", naveo je Šteljić.

Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

 

 

 

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this