Sign in to follow this  
grom

Данас је Бадњи дан

Recommended Posts

6 јан.2019 .

На здравље вам Бадњи дан и бадњаци вам срећни били, добри људи!

Badnji-dan.jpg Бадњаци

Дан уочи Божића је Бадњи дан, дан када се бди, одлази у цркву на вечерње бденије, отуд му и назив у српском језику: бадњи, настало од б’дити, а то значи дан неспавања, бдења.

Ујутро рано, сијече се бадњак.

У цркви се служе царски часови, насред храма, уз отворене царске двери и читање Јеванђеља. У наставку се служи Литургија Св. Василија Великог, а на сам празник – Златоустова.

На Бадњи дан строго се пости и по старом обичају једе жито са медом, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.

Народни обичаји

Домаћин на Бадњи дан у рану зору одлази у шуму и бира стабло за бадњак. Обично је то дрво дебљине руке. Домаћин мора из три пута да обори стабло пазећи да дрво падне на источну страну. Уколико не успје, дрво се откида усукивањем и ломљењем. У неким мјестима, прије него што сијече, домаћин проспе мало вина и баци шаку жита. Понегдје бадњак призивају и са ,,бадњаче весељаче“, а добро је када се стабло исјече да на отсјечку остане ,,брада“.

Бадњак се доноси до куће и прислања на врата, домаћица износи погачу коју прислони на браду бадњака, онда домаћин уноси дебло и ставља га на огњиште, а дјеца просипају сламу по читавој кући или на гомилу крај бадњака. Домаћин залије вином и медом бадњак и поспе га житом. Уз то се говори:

,,Ми тебе вином и храном, а ти нама сваким добром и напретком“.

Потом се бадњак гура на ватру да гори, понегдје домаћин џарне стабло да искоче варнице. Понекад сви укућани чекају да бадњак сагори, а некад само домаћин или најстарији члан остане преко ноћи да чува бадњак док сасвим не изгори.

У току Бадњег дана углавном се врше припреме за најважнији дио дана – Бадње вече, када се окупи сва породица.

Вечера се на поду покривеном сламом. У неким српским крајевима домаћин изнесе погачу пред врата и виче: ,,Облаче, облаче, Ђермане и остали свеци, дођите да вечерамо..“

Вечера је увијек посна, а највише има меда и ораха. У неким селима Пчиње и Драгачева, цијела породица изводи игру ,,квоц-квоц“ на силну радост деце. Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. На Бадње вече се не заборавља стока и све што је живо у кући и око куће. После вечере сви се међусобно љубе и желе један другом сретан Божић. Вечера на Бадње вече је жртвена, за мртве претке. Жеља је једноставна; сетити се душа предака.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this