Željeznièar

Tko je izgubio akcenat?

Recommended Posts

Jos samo da nadjem nekog momka iz nasih krajeva i stvar rijesena.

 

 

 

puno srece Vanja u trazenju :)

Vidim da se Dvoru zelja ispunila pa nema razloga da se i tebi ne ispuni Vanja ;)

barem tamo gdje ste vi toga ne dostaje, puna majka Srbija mojih Krajisnika :]]

Ja bas i nisam imao te srece u hrvtaskoj, kod mene je to bilo ka da trazis iglu u  plastu sijena ;D

prije bi nasao misa nego Krajiskinju u Istri ;)

Share this post


Link to post

Ево јављам се ипак данас :)  Почећу од себе и мени најближих особа. Да не буде да неког пљујем, а прећутим говор и особине својих.

 

Свако ко ме познаје зна да сам поносан на то што сам Крајишник. Апсолутно никад нисам дошао у ситуацију да то сакријем, нити помислим да нешто губим тиме што сам из тих крајева. У Београд сам стигао као беба, значи ту сам већ готово читав живот, око 23 године. Међутим, мени никад није пало на памет да будем, нити ми је изашло из уста да сам БЕОГРАЂАНИН. Волим Београд, волим што ту живим, али нисам Београђанин. Кад ме неко пита јеси из Београд или одакле си, само кажем ''живим у Београду али нисам из Београда пореклом''. Добро, кад бих само упознао неког онако безвезе рекао бих - да, из Београда сам  ;)  Да не објашњавам сад сваком своју историју... Поготово што многе Србијанце те приче и нешто не занимају. Ал чим провалим да неко прича ко ми с друге стране Дрине одмах крене прича ''ко си, шта си, одакле си'' :)

Језик, тачије дијалекат којим причам је чист овдашњи, екавски, књижевни шумадијсковојвођански, да га назовемо београдски. Само што не причам ''београдски'' у смислу оних разних глупих израза. Ајде, говорим оно ''брате'', али ми то није свака друга реч. Нема тог васпитања које може толико да утиче на говор. Од малена сам био окружен екавицом, од комшија, вртића, школе, рођака који су дуже време овде живели, телевизије... живим у таквој средини и ту је мој говор већ формиран и тачка. То је мој говор и нећу га сигурно никад променити. Исто тако наши људи који живе у Загребу су делом сачували говор, делом нису, али сва њихова деца причају као и сви у Загребу. Није то камуфлажа него природан процес. Већина и асимилација су углавном неизбежне ствари којима се ти можеш противити, али ћеш ту битку тешко добити. Тако и хрвати који живе у Београду, па и потомци оних који су дошли после 1945. причају исто као и сви Срби у Београду!

 

Као што је Кркан горе писао, наша два дијалекта источнохерцеговачки(-крајишки) и шумадијсковојвођански су веома слична. Управо је у томе ствар, кад је нешто слично лакше је стопити се с тим. Нпр., кад бих живео на југу или истоку Србије, ма нема теоријске шансе да се пребацим на њихов говор, не мислим на падеже, него акценат и остало. Јер то ми је потпуно страно и ту је блокада. Тако и моји кад су (кад смо) живели у Загребу нису причали као Загрепчани, не из ината или жеље да причају како причају, него једноставно им се ''није примио'' загребачки начин говора. Мада, рођени брат моје бабе је пре 50 година дошао у Нови Сад и временом човек променио говор. Прича као они тамо, развлачи. Не због срамоте, одакле је и шта је, него једноставно човек тако прича и то је то. Све ти је то лично, ја сигурно никад не бих могао да причам као Новосађани, код њега се то примило.

 

Мој брат је рођен у Београду. Такође, никад не истиче да је Београђанин, поштује своје пореко и воли да иде на Банију. Он тек прича ''београдским'' са све оним локалним клиначким изразима. Занимљиво, моји родитељи не причају баш исто. Мама је ијекавски донекле сачувала. Не знам, како-кад, некад нешто каже екавски, некад екавски. Деси јој се да некад изговори нешто како се тамо прича. Али тата прича исто ко ја, као људи у Београду, као да он овде живи већ 100 година! Временом се то код њега пребацило. Нема потреба да наглашавам да ни њих није срамота ко смо и одакле смо. Људи су различити и тако сад причају. Мој рођени ујак живи у Суботици. Он прича како је причао и пре. Ујна је из Брчког, она такође прича нормално. Али њихова деца, моја браћа, причају оним одвратним акцентом од ког се најежим! Џабе родитељи, средина је та која је била јача. Браћа такође држе до тога одакле смо, али јебига, причају одвратно. Шта им можеш... њима је то природно, усађено од малих ногу.

 

Да мало скренем с језичке теме, мада је све то повезано и ти си си споменула нешто од овог. С друге стране, пуно је оних који проживе пар година овде и већ су ''Београђани'', дебили :mellow: . Ајде што сматрају да су Београђани, него се такви најчешће и сраме свог порекла и тешко ће признати одакле су. Или оно чувено, ''моји су тамо из краја код тог и тог града'' не дај Боже да кажу да су из неког мањег места или села у некој малој, небитној општини. Тако сам имао другарицу на факултету која је из Пожаревца. Кад провалим негде да јој уместо Пожаревац пише назив села. Кад и то селу у општини Кучево :blink:  Кад сам јој рекао једном - еј, па ти си из Кучева. Само ме озбиљно погледала, затресла мало главом и рекла - Пожаревац! Изглед фаце као да из дубине душе мрзи то Кучево :ph34r:

 

Да пређемо и на наше, уф, тад се и ја баш забезекнем. Провалим пре пар година да је другар на факултету из Глине, тачније Топуског! Еј, био сам пресрећан! Кад он мени само онако збрзано и ладно рече - ми смо дошли ту 1995., ја тамо не идем, мене то не занима... И он је ''из Пазове''. Кретен. А један од најбољих другова, знамо се од основне, је по оцу из Книна и то из Стрмице! Још као мали био Србенда, хрвате не подноси, био тешки радикал (а и сад је). Међутим, он је знао где сам ја рођен, одакле сам, али никад ми није ни споменуо да је Далматинац!!! И то из Стрмице! То сам сазнао тек кад смо ишли у средњу од његовог тате! Њега је ипак мислим било срамота да неко не помисли да је он избеглица или шта већ. Али лик је рођен у Београду, дошао му тата овде још пре рата.  Једна мој тетка (ћерка овог из Новог Сада) је тако у својој фирми рекла да јој је отац из хрватске, али из Дубровника. Глупача тешка! То су страшни проблеми у глави.

 

Све у свему, питање језика и признавања/непризнавања свог порекла није проблем Крајишника, већ људи из свих делова Србије. И све је до човека, појединца. То је и светски феномен. Дневно на свету нестане не знам сад колико дијалеката.... учио и заборавио :)

 

Треба бити природан и причати онако како причаш. О томе се не размишља?! Зато ми није јасно због чега не причаш увек ијекавицом?

 

Срећно са учењем деце ијекавског говора, али сам 100% сигуран да они тај испит код тебе неће положити ;)

Share this post


Link to post

У јеееееееееееее, ала сам га одговорио! Да се човек смори да оволико чита.

 

Не знам шта фали Црногорцима и Херцеговцима. То су генерално исто људи попут нас који држе до традиције.

Немој сад и ти да ситничариш, добро да не тражиш из свог села дечка ;)

Share this post


Link to post
prije bi nasao misa nego Krajiskinju u Istri ;)

 

Еее Жељо, па није ваљда баш тако :)  Има наших у Истри, у сваком случају више него и у нашем Двору. Баш често код нас тамо виђам таблице RI и PU. Колико знам има и неких удружења, куд-ова и слично па потражи ;)  Да си у Загребу или неком ултра-усташком граду тај пласт би ти био далеко већи, а игла још мања... :D

Share this post


Link to post

  Да си у Загребу или неком ултра-усташком граду тај пласт би ти био далеко већи, а игла још мања... :D

 

Postotak Srba po gradskim četvrtima u odnosu na postotak u županiji Grad Zagreb

 

srbmb22.gif

 

 

 nijw puno...ali da je tako kao sto kazes bilo bi  (000%...)

pozdrav,, 

            MIG :)

Share this post


Link to post

Знам Миг, те ствари су ми професија ;)

Само мислим да је лакше да Србин налети на Србина и да је слободније рећи да си Србин у нпр. Ријеци него у Загребу, а да не говорим у мањим градовима, био удео или број Срба већи или мањи од оног у Ријеци или Истри. А подаци које си изнео су из 2001.  ;)  Знам да је завод радио овакав графички приказ за прошли попис, мислим да за нови још нису.

Share this post


Link to post

Ево јављам се ипак данас :)  Почећу од себе и мени најближих особа. Да не буде да неког пљујем, а прећутим говор и особине својих.

 

Свако ко ме познаје зна да сам поносан на то што сам Крајишник. Апсолутно никад нисам дошао у ситуацију да то сакријем, нити помислим да нешто губим тиме што сам из тих крајева. У Београд сам стигао као беба, значи ту сам већ готово читав живот, око 23 године. Међутим, мени никад није пало на памет да будем, нити ми је изашло из уста да сам БЕОГРАЂАНИН. Волим Београд, волим што ту живим, али нисам Београђанин. Кад ме неко пита јеси из Београд или одакле си, само кажем ''живим у Београду али нисам из Београда пореклом''. Добро, кад бих само упознао неког онако безвезе рекао бих - да, из Београда сам  ;)  Да не објашњавам сад сваком своју историју... Поготово што многе Србијанце те приче и нешто не занимају. Ал чим провалим да неко прича ко ми с друге стране Дрине одмах крене прича ''ко си, шта си, одакле си'' :)

Језик, тачије дијалекат којим причам је чист овдашњи, екавски, књижевни шумадијсковојвођански, да га назовемо београдски. Само што не причам ''београдски'' у смислу оних разних глупих израза. Ајде, говорим оно ''брате'', али ми то није свака друга реч. Нема тог васпитања које може толико да утиче на говор. Од малена сам био окружен екавицом, од комшија, вртића, школе, рођака који су дуже време овде живели, телевизије... живим у таквој средини и ту је мој говор већ формиран и тачка. То је мој говор и нећу га сигурно никад променити. Исто тако наши људи који живе у Загребу су делом сачували говор, делом нису, али сва њихова деца причају као и сви у Загребу. Није то камуфлажа него природан процес. Већина и асимилација су углавном неизбежне ствари којима се ти можеш противити, али ћеш ту битку тешко добити. Тако и хрвати који живе у Београду, па и потомци оних који су дошли после 1945. причају исто као и сви Срби у Београду!

 

Као што је Кркан горе писао, наша два дијалекта источнохерцеговачки(-крајишки) и шумадијсковојвођански су веома слична. Управо је у томе ствар, кад је нешто слично лакше је стопити се с тим. Нпр., кад бих живео на југу или истоку Србије, ма нема теоријске шансе да се пребацим на њихов говор, не мислим на падеже, него акценат и остало. Јер то ми је потпуно страно и ту је блокада. Тако и моји кад су (кад смо) живели у Загребу нису причали као Загрепчани, не из ината или жеље да причају како причају, него једноставно им се ''није примио'' загребачки начин говора. Мада, рођени брат моје бабе је пре 50 година дошао у Нови Сад и временом човек променио говор. Прича као они тамо, развлачи. Не због срамоте, одакле је и шта је, него једноставно човек тако прича и то је то. Све ти је то лично, ја сигурно никад не бих могао да причам као Новосађани, код њега се то примило.

 

Мој брат је рођен у Београду. Такође, никад не истиче да је Београђанин, поштује своје пореко и воли да иде на Банију. Он тек прича ''београдским'' са све оним локалним клиначким изразима. Занимљиво, моји родитељи не причају баш исто. Мама је ијекавски донекле сачувала. Не знам, како-кад, некад нешто каже екавски, некад екавски. Деси јој се да некад изговори нешто како се тамо прича. Али тата прича исто ко ја, као људи у Београду, као да он овде живи већ 100 година! Временом се то код њега пребацило. Нема потреба да наглашавам да ни њих није срамота ко смо и одакле смо. Људи су различити и тако сад причају. Мој рођени ујак живи у Суботици. Он прича како је причао и пре. Ујна је из Брчког, она такође прича нормално. Али њихова деца, моја браћа, причају оним одвратним акцентом од ког се најежим! Џабе родитељи, средина је та која је била јача. Браћа такође држе до тога одакле смо, али јебига, причају одвратно. Шта им можеш... њима је то природно, усађено од малих ногу.

 

Да мало скренем с језичке теме, мада је све то повезано и ти си си споменула нешто од овог. С друге стране, пуно је оних који проживе пар година овде и већ су ''Београђани'', дебили :mellow: . Ајде што сматрају да су Београђани, него се такви најчешће и сраме свог порекла и тешко ће признати одакле су. Или оно чувено, ''моји су тамо из краја код тог и тог града'' не дај Боже да кажу да су из неког мањег места или села у некој малој, небитној општини. Тако сам имао другарицу на факултету која је из Пожаревца. Кад провалим негде да јој уместо Пожаревац пише назив села. Кад и то селу у општини Кучево :blink:  Кад сам јој рекао једном - еј, па ти си из Кучева. Само ме озбиљно погледала, затресла мало главом и рекла - Пожаревац! Изглед фаце као да из дубине душе мрзи то Кучево :ph34r:

 

Да пређемо и на наше, уф, тад се и ја баш забезекнем. Провалим пре пар година да је другар на факултету из Глине, тачније Топуског! Еј, био сам пресрећан! Кад он мени само онако збрзано и ладно рече - ми смо дошли ту 1995., ја тамо не идем, мене то не занима... И он је ''из Пазове''. Кретен. А један од најбољих другова, знамо се од основне, је по оцу из Книна и то из Стрмице! Још као мали био Србенда, хрвате не подноси, био тешки радикал (а и сад је). Међутим, он је знао где сам ја рођен, одакле сам, али никад ми није ни споменуо да је Далматинац!!! И то из Стрмице! То сам сазнао тек кад смо ишли у средњу од његовог тате! Њега је ипак мислим било срамота да неко не помисли да је он избеглица или шта већ. Али лик је рођен у Београду, дошао му тата овде још пре рата.  Једна мој тетка (ћерка овог из Новог Сада) је тако у својој фирми рекла да јој је отац из хрватске, али из Дубровника. Глупача тешка! То су страшни проблеми у глави.

 

Све у свему, питање језика и признавања/непризнавања свог порекла није проблем Крајишника, већ људи из свих делова Србије. И све је до човека, појединца. То је и светски феномен. Дневно на свету нестане не знам сад колико дијалеката.... учио и заборавио :)

 

Треба бити природан и причати онако како причаш. О томе се не размишља?! Зато ми није јасно због чега не причаш увек ијекавицом?

 

Срећно са учењем деце ијекавског говора, али сам 100% сигуран да они тај испит код тебе неће положити ;)

Slazem se s tobom da treba biti prirodan i ne opterecivati se,jer na kraju krajeva,cinjenica je da je govor najpodlozniji promjenama.Ono sto meni smeta jeste sto su te promjene u nasem slucaju nastupile iznenadjujuce brzo!

Ne osudjujem upotrebu ekavice ni u kom slucaju,koriscenje iste je neminovno ako smo u Srbiju stigli kao jako mali,tu se skolovali,tu zivimo.Medjutim nije mi jasno kako je toliko malo vremena bilo potrebno da ijekavski izgovor U POTPUNOSTI ISCEZNE iz nasih glava.Moji roditelji su u ranim tridesetim stigli ovamo,kao vec formirane licnosti,naravno govor nisu promjenili niti malo.Mislim da bi bilo glupo da su odjednom presli na ekavicu i to bi se granicilo sa sprdnjom.Baba i djed i pogotovo nisu nista mjenjali sto je i razumljivo,sluze se nekim arhaicnim izrazima koje ni moji roditelji ne koriste.

Ja koja sam potekla iz takvog okruzenja,nisam mogla tek tako da se presaltam na ekavicu i da je i U KUCI KORISTIM.Vec sam rekla da me moji nisu forsirali ni na sta,ali nisu ni morali,jer je bilo prirodno da ako citava familija govori DJE npr,kako ja mogu onda reci GDE.

E sad, znam par slucajeva koji su slicni mome npr cura moje godiste,u porodici joj svi pricaju ijekavicom kao da su juce sisli s Dinare,ona prica ekavicu,ali i u kuci.Pa kad joj kazem npr dodaj mi vareniku sa stola,ona kaze da ne razumije sta znaci varenika,pa joj prevodim da je to mleko.Nije moguce da ne zna sta je varenika jer je odrasla s tom rijeci.Ovo je jedan od mnogo slucajeva koje znam.

Ovako radikalnim promjenama u govoru uzrok ne moze biti vrijeme,okruzenje i sl vec iskljucivo kompleks nize vrednosti.

Devetnaest godina je proslo od oluje,po meni to je kratko vrijeme da govor tako iscezne.

Kako kolonisti koji su stigli ovamo nakon prvog ili drugog rata i dalje se sluze jekavicom,a mi ne

Pa bas zbog nacina na koji smo dospjeli ovamo,trebamo cuvati govor,mozda to cak i forsirati,jer nece ga niko drugi cuvati sigurno umjesto nas.

Sve ovo sam i pisala jer me uzasava pomisao da ce za neko vreme i potpuno nestati i da niko nece znati sta znaci varenika,apaš,drito,da nece znati sta znaci izgratati jabuku ili ražentati sudje,ili sta je kapula,sta je šudar,traveža,kužina itd itd.

A sto se tice moje djece,nece morati govoriti varenika umjesto mlijeko,ali ce itekako znati sta znaci varenika i znace da se tako govorilo u srpskoj Dalmaciji,makar nikad tamo ne otisli.

Tako se cuva nasledje,a mi ga itekako imamo!

Share this post


Link to post

Slazem se s tobom da treba biti prirodan i ne opterecivati se,jer na kraju krajeva,cinjenica je da je govor najpodlozniji promjenama.Ono sto meni smeta jeste sto su te promjene u nasem slucaju nastupile iznenadjujuce brzo!

Ne osudjujem upotrebu ekavice ni u kom slucaju,koriscenje iste je neminovno ako smo u Srbiju stigli kao jako mali,tu se skolovali,tu zivimo.Medjutim nije mi jasno kako je toliko malo vremena bilo potrebno da ijekavski izgovor U POTPUNOSTI ISCEZNE iz nasih glava.Moji roditelji su u ranim tridesetim stigli ovamo,kao vec formirane licnosti,naravno govor nisu promjenili niti malo.Mislim da bi bilo glupo da su odjednom presli na ekavicu i to bi se granicilo sa sprdnjom.Baba i djed i pogotovo nisu nista mjenjali sto je i razumljivo,sluze se nekim arhaicnim izrazima koje ni moji roditelji ne koriste.

Ja koja sam potekla iz takvog okruzenja,nisam mogla tek tako da se presaltam na ekavicu i da je i U KUCI KORISTIM.Vec sam rekla da me moji nisu forsirali ni na sta,ali nisu ni morali,jer je bilo prirodno da ako citava familija govori DJE npr,kako ja mogu onda reci GDE.

E sad, znam par slucajeva koji su slicni mome npr cura moje godiste,u porodici joj svi pricaju ijekavicom kao da su juce sisli s Dinare,ona prica ekavicu,ali i u kuci.Pa kad joj kazem npr dodaj mi vareniku sa stola,ona kaze da ne razumije sta znaci varenika,pa joj prevodim da je to mleko.Nije moguce da ne zna sta je varenika jer je odrasla s tom rijeci.Ovo je jedan od mnogo slucajeva koje znam.

Ovako radikalnim promjenama u govoru uzrok ne moze biti vrijeme,okruzenje i sl vec iskljucivo kompleks nize vrednosti.

Devetnaest godina je proslo od oluje,po meni to je kratko vrijeme da govor tako iscezne.

Kako kolonisti koji su stigli ovamo nakon prvog ili drugog rata i dalje se sluze jekavicom,a mi ne

Pa bas zbog nacina na koji smo dospjeli ovamo,trebamo cuvati govor,mozda to cak i forsirati,jer nece ga niko drugi cuvati sigurno umjesto nas.

Sve ovo sam i pisala jer me uzasava pomisao da ce za neko vreme i potpuno nestati i da niko nece znati sta znaci varenika,apaš,drito,da nece znati sta znaci izgratati jabuku ili ražentati sudje,ili sta je kapula,sta je šudar,traveža,kužina itd itd.

A sto se tice moje djece,nece morati govoriti varenika umjesto mlijeko,ali ce itekako znati sta znaci varenika i znace da se tako govorilo u srpskoj Dalmaciji,makar nikad tamo ne otisli.

Tako se cuva nasledje,a mi ga itekako imamo!

 

Слажем се да су се промене десиле релативно брзо, како код кога. Али понаваљам да нема никаквих комплекса :) Навео сам ти неке примере и добро знам да моји родитељи или ко већ не причају тако због неког комплекса него се то постепено само десило. И моји су стигли као већ формиране личности, па не мислим да је глупо што причају екавски, нити да је то за спрдњу?! Али да су наставили да причају као некад било би ми исто разумљиво, као што је и ово да су променили говор. Како би онда рекла, зашто наши који су се вратили полако попримају неке хрватске термине? Били млади или стари. Чујем тако, кажу неки људи ''тједан''. Фуј, та реч ми је баш безвезна -_- , тога сам се прво сетио. Ал сад ти дај објашњење? Да ли се нека баба труди да тако прича или јој се постепено увукло у говор? Да ли има неке комплексе, да ли се камуфлира, додворава некоме? НЕ.

 

Ниси ми одговорила на питање, али то и у овом одговору истичеш. Шта ти значи то ''у кући'' :mellow: . Зашто уопште правиш разлику причања у кући и пред другим светом? :rolleyes:

 

Знам неке колонисте који стварно причају како се у крајишким или босанским крајевима прича, али и оне који причају као и староседеоци. Друа ствар је да ти поређење са колонистима није баш најбоље. Ако њих 1000, 2000, 3000 живи у једном нпр. бачком селу, поготово ако су ту само они колонизовани, па логично је да ће ти људи током живота бити упућени једни на друге и да ће се такав говор одржати дуже него било где. Али ако причамо о неком ко живи у граду или селу где је огромна већина оних који причају другачије онда пиши пропало, пре свега код ''језичког'' одгоја деце. Нагласио сам ти утицај већине.

 

Поента свега је да је то ставр појединца, односно, мозак нам различито прихвата та језичка мешања, преплитања. Ако се неко стиди тога одакле је и ко је стидео се и пре промене говора.

Share this post


Link to post

Iz Krajine sam, govorim ekavicom, ne govorim "tjedan" i "točka" ali znam srbe koji te reči koriste pa smatram da to nema nikakve veze sa 1995 om godinom. Ne mislim da se srpstvo meri po tome ili ljubav prema svojim korenima.

Isto kao što ne mislim da su veći Srbi oni koji pišu isključivo ćirilicom.

Ljudi su takvi kakvi su, oni bi se stideli sebe i da se "Oluja" nikada nije desila.

I Crnogorci provedu ceo život u Srbiji i ne odriču se svoga govora a nisu imali "Oluju".

Znači, ljudi su ti koji odlučuju kako će govoriti, neki vezano a neki nevezano sa političkim i ratnim dešavanjima.

Share this post


Link to post

Iz Krajine sam, govorim ekavicom, ne govorim "tjedan" i "točka" ali znam srbe koji te reči koriste pa smatram da to nema nikakve veze sa 1995 om godinom.  

 

 

Znači, ljudi su ti koji odlučuju kako će govoriti, neki vezano a neki nevezano sa političkim i ratnim dešavanjima.

Naravno da nema veze, posto su se te rijeci sluzbeno koristile u nastavnom programu za  hrvatski ili  srpski jezik i prije 1990, ali i  na medijima tv-u, radiju , u novinama na podrucju SR Hrvatske, jednostavno je bio takav standard, e sad sto su neki medju Srbima u Hrvatskoj licno govorili sedmica ili tacka ( ovi su bili rijetki) to je za analizu, kao i sto su neki  pred kraj osamdesetih poceli napadno govoriti fudbal , a ne nogomet ( kao da je to sramota), kad sam ih pitao sto onda govore  RUKOMET , KOSARKA , ODBOJKA , a ne Handbal, Basket ( doduse ovo se prosirilo medju klincima u Beogradu,zvuci kao smekerski)  ili Volley ball, samo su slegli zbunjeno ramenima.

Share this post


Link to post

1. U Crnoj Gori izraz za slatko mleko. 
2. U Južnoj Srbiji ova reč označava kuvanu rakiju.

Gazda (Srbijanac): Radiša šta ćeš da popiješ? Imam pivo, neko domaće vino i rakiju? 

Stanar (Crnogorac): Ne mogu ništa, popio sam malo pre litar varenike. 

Gazda: (u sebi) Koga sam primio, jebem li ti sunce! Za mesec dana ima da ga nema!

Tako kazu na Vujaklija :)

Share this post


Link to post
Еее Жељо, па није ваљда баш тако  :)  Има наших у Истри, у сваком случају више него и у нашем Двору. Баш често код нас тамо виђам таблице RI и PU. Колико знам има и неких удружења, куд-ова и слично па потражи  ;)  Да си у Загребу или неком ултра-усташком граду тај пласт би ти био далеко већи, а игла још мања...  :D

 

 

 

nebi se bas u potpunosti slozi s tobom Dvor jer prije svega onaj nasi u Dvoru su "pravi" Srbi (bar se jos nadam)  dok

ovi u Istri su malo "mekani"  ;)

Takoder samo da te podsjetim i mozes malo da se informiras, gdje su ta udruzenja i stranke  bile 1990-1996  

a i malo je bilo nasih tih godina tj. mali broj je ostao. U ostalom da ne bi bilo opet Zeljo "udara" u prazno, pogledaj

kolika je Pula i koliko ima stanovnika (a ima i fin broj Srba) a koliko je na Uskrs i Bozic puna crkva u Gupcevoj ulici 

da te samo podsjetim da je crkva tako "velika"; brat-bratu stane mozda 50 ljudi u nju a na bogosluzju neces naci ni 

pola od toga  ::)

I sto se tice Zagreba, mislim da je daleko vise Srba u Zagrebu nego u Puli i Rijeci , mislm prije sveg u pravom smislu 

rijeci jer ove "mekane" tj. asimilirane i izgubljene ne mozes bas da svrstas u Srbe  ;)

Jedan Srbin iz Ravnih Kotara te okolice Zadra vrijedi kao 10 pulskih Srba moj DvornaUni  :D to su pravi Srbi jer ovi

pulski vec pevaju Bok,tisuca te lijepa nasa u sav glas  ;]\/

Sad sami i ja razduzijo ali puno lakse mi je citati i pisati latinicim, onaj tvoj prijasnji post Dvor nisam ni procitao, mnogo

mi je naporno   nadam se da mi neces ti i ostali zamjeriti  :)  (sada ce se duhovi uspaliti  ^_^ )

Share this post


Link to post

Eh,ja pricam ijekavicom,ali ponekad sam sebe uhvatim da neke rijeci kazem na ekavici.to je i normalno,ipak sam od 95 u beogradu,i uglavnom su oko mene ljudi iz srbije.moja cerka govori ekavicu i nnjoj je cudno kako ja pricam,ima pet godina....

Share this post


Link to post

Rodjen sam u Vojvodini i svi moji pricaju ekavicom,a moji su porijeklom iz Obrovca kasnije su otisli u Grahovo pa u Vojvodinu.Volim da pricam ijekavicom,mada u drustvu mi se smeju kad tako pricam i pitaju zasto to radim kad se u Vojvodini ne prica tako i kad moji ne pricaju tako...Tuzno :(

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...