Sign in to follow this  
marko82

Пад Возуће 10.09.1995. године

Recommended Posts

 

fxgytt.jpg

 

Познато је да је у коначан слом одбране Возуће и Озрена 10.09.1995. године из 3. корпуса кренуло око 14.000 непријатељских војника, а из 2. корпуса 7.200 војника, што укупно износи око 21.200 војника. У својој књизи "Битка за Возућу 1992-1995", аутор Ненад М. Цвјетковић каже да је 4. озренска лпбр имала 1.176 бораца, 14. лпбр око 500 бораца. И непријатељ се тога држи... Хајде да покушамо установити тачно стање људства ВРС на дан 10.09.1995. године.  Мало сам читајући сва документа анализирао сакупљене податке... Па да покушам их приказати...
Овако:

- 4. озренска лпбр је имала "на папиру" 1.176 бораца, ако одбијемо ту разне расходе (одмор кући, боловање, лијечење), сматрам да на првој борбеној линији није могло бити више од 700-800 бораца. Koлико је бројно стање бораца (по могућности и број бораца на линији), врсту и број оклопних средстава и артиљерије која су подржавала његову бригаду и стање муниције по калибрима. Колико је километара линије држала бригада? Колико је било празних међупростора и које су ширине били?

 

-14. лпбр је имала око 500 бораца "на папиру". Напомињем да су борци ове бригаде били из више крајишких бригада, већином позадинских јединица величине вода. Бригада је била четног састава, састављена од мјешовитих чета, у којима су били водови и одјељења из 1. окбр, 1. мпоабр, 16. крајишке мтбр, 1. теслићке пбр, 2. крајишке пбр, 6. санске пбр, 11. мркоњићке лпбр, 1. лап ПВО, 1. позадинског батаљона. Људство се између себе није познавало. Додајмо овоме и чињеницу да је ова бригада крајем августа 1995. године преузела линију преко Криваје, и да нису довољно били упознати са тереном. Одбијмо исто расходе, сматрам да је на л/о било 250-300 бораца.

За вријеме свог боравка од јуна до 10.09.1995. године на озренско-возућком ратишту 14. лпбр имала је 83 погинула и нестала борца, од тог броја 5 бораца или 6,02 % је погинуло до 10.09.1995. године, a дана 10.09.1995. године погинуло и нестало је 78 бораца или 93,98 %.

 

-1. србачка лпбр, она је на папиру имала око 860 бораца. Одузмимо и овдје расходе, сматрам да је и њих на л/о било око 600. Највећи терет поднио је 2. пб поменуте бригаде, који је држао л/о Окретаљка-Попово осоје-Паљеник. Колико је било бројно стање батаљона? Сматрам да ни њих на л/о није било више од 250-300. Такође, молим неког из 1. србачке лпбр или њеног 2. пб, да напише бројно стање батаљона (по могућности и бројно стање на линији) на дан 10.09.1995. године. Колико километара линије је држао 2. пб? Јесу ли имали подршку оклопа и артиљерије? Ако јесу која средства, врста и који број?

За вријеме боравка на озренско-возућком ратишту од јуна 1994. године до 15.09.1995. године из 1. србачке лпбр погинула и нестала су 64 борца. Од тог броја 24 борца или 37,5 % погинила су до 10.09.1995. године, а дана 10.09.1995. године погинуло и нестало је 40 бораца или 62,5 %.

 

-батаљон ПЈП МУП-а РС, било их 400-450. На линији их није било више од 100-150. 
Дана 10.09.1995. године погинуло је 5 бораца.

 

Значи ја долазим до тог податка да је ВРС за одбрану Возуће 10.09.1995. године имала око 1.900 бораца, а по бројном стању било је око 2.986 бораца.

 

-Мислим да је Бријесничка чета (не знам који батаљон) држала дио линије на споју 2. и 4. озренске лпбр у рејону Лозне. Знамо да није могла читава чета бити одједном на линији. Колико километара линије је држала? Јесу ли били ојачани? Јесу ли имали подршку оклопа и артиљерије (ако јесу у којој мјери и која средства?) Је ли било међупростора на споју њих и 4. озренске лпбр? На том дијелу 10.09.1995. године јединице 2. корпуса су пробиле линију и ушле у Аљковиће, и пресјекле пут који је Возућу повезивао са Озреном и Добојем и даље.

 

Однос снага у МТС-у (приближан):
Од ОМЈ непријатељ је из 3. корпуса имао 3. тенковску чету, а из 2. корпуса 2. тенковску чету. Претпостављам, да је и њихова формација слична или иста ко у бивше ЈНА, што значи да су имали на располагању око 24 тенка (по 12 у сваком корпусу). А јединице ВРС су на том подручју имале мјешовиту оклопну чету из састава 2. окбр (тенкови Т-55, оклопни транспортери М-60 и самохотке ЗСУ 57/2). Због шароликости мјешовите оклопне чете ВРС, можемо рећи да је и овдје непријатељ имао предност минимално 3:1. 
Артиљеријску подршку непријатељу су давала два мјешовита артиљеријска пука (2. мап и 3. мап). Јединице ВРС су подржавале (док су имале муниције) двије хаубичке батерије Д-30 122 мм. И овдје је однос минимално 6:1 у корист непријатеља. Узмимо и празне међупросторе између јединица ВРС који су били и до 2-3 км, као и помоћ међународних снага које су 2. корпусу из Тузле дале артиљеријски радар за откривање и ометање артиљерије ВРС, као и недостатак муниције свих калибара (пјешадијске, артиљеријске и тенковске) резултат се унапријед зна...
Ова процјена се односи на 10.09.1995. године.

 

Мало сам анализирао своје податке, које сам сакупио... И дошао сам до тога да сам укупно пописао 1062 настрадала борца ВРС од 1992-1995 у општинама Завидовићи, Бановићи, Лукавац (односно од Вијенца па јужно преко Лозна-Рибница-Гостовићи-Подволујак-Свињашница-Паљеник-Подцјелово. Односно зоне одговорности 2. озренске лпбр и 4. озренске лпбр). По годинама то изгледа овако:

-1992. године - настрадало 219 бораца или 20,62 %

-1993. године - настрадало 78 бораца или 7,34 %

-1994. године - настрадала 294 борца или 27,62 %

-1995. године - настрадао 471 борац или 44,35 %

 

У 1995. години од 471 настрадалог борца ВРС, 253 су настрадала приликом пада Возуће (10. и 11.09.) или 53,71 %.

А приликом пада Возуће и јужног Озрена настрадало је 280 бораца или 59,44% настрадалих од укупног броја настрадалих у 1995. години.

 

Ако сада ово мало смањимо и сузимо, тј. ако искључим општину Лукавац, што значи базирам се на зону одговорности 1. србачке лпбр, 1. прњаворске лпбр, 14. лпбр, бПЈП МУП-а РС и 4. озренске лпбр (Лозна- јужно према Рибници- Гостовићи-Подволујак-Свињашница-Подцјелово на том потезу настрадало је 833 борца од 1062 борца што износи 78,43 %. По годинама то износи овако:

-1992. године - настрадало 130 бораца или 15,60 % 
-1993. године - настрадала 63 борца или 7,56 % 
-1994. године - настрадала 202 борца ВРС и МУП-а РС, или 24,24 %

-1995. године - настрадало 438 бораца ВРС и МУП-а РС или 52,58 %.

 

У 1995. години од 438 настрадалих бораца ВРС и МУП-а РС, 253 су настрадала приликом пада Возуће (10. и 11.09.) или око 72,72 %.

А од тог броја настрадалих бораца ВРС (833), као што сам већ горе написао 253 борца су погинула и нестала приликом пада Возуће 810. и 11.09.1995. године) или 30,37 %.

Значи фактички према прикупљеним подацима од 1062 борца ВРС и МУП-а РС настрадала у одбрани Возуће (општина Завидовићи и Бановићи) настрадало је 833 борца или 78,43%.

 

Четврта озренска лпбр ВРС је од дана формирања 01.11.1993. године до краја рата према досада сакупљеним подацима имала 198 настрадалих бораца. Од тога броја при паду Возуће погинуло је и нестало 126 бораца или 63,63 % од укупног броја настрадалих бораца, што значи да су до 10.09.1995. године из 4. озренске лпбр настрадало је 67 борaца или 33,83. У рејону одбране у зони Борове главе изнад Горњег Раковца (маглајско ратиште), на који је након губитка Возуће распоређена 4. озренска лпбр погинуло је 5 бораца или 2,52 %.

Након преузимања положаја у рејону Борове главе, командант 4. озренске лпбр послао је списак заробљених бораца своје бригаде у борбама 10.09.1995. године претпостављеној команди. На списку је било 187 бораца. Након Дејтона и свих размјена ратних заробљеника са тог списка је недостајало 126 бораца, што значи да је 61 борац размијењен жив.

Када сагледамо губитке до 10.09.1995. године, а знамо какве су горе борбе вођене, видимо да се ради о озбиљним борцима ријешеним да бране и одбране своје. Непријатељ их није могао изненадити.

Ако на ових настрадалих 198 бораца 4. озренске лпбр додамо погинуле (до 31.10.1993. године - борци 2. озренске лпбр) из општина Завидовићи (Возућа и Гостовићи) и општине Бановићи 1992-1993 њих 186, добијамо укупно да је погинуло 384 борца са тих општина, што се у неку руку слаже са Спомен паноом 4. озренске лпбр у Модричи.

 

И непријатељ је на Возући и возућком џепу 1992-1995 имао такође велике губитке, као и ВРС, преко 1200 погинулих и несталих...

Из припремног материјала за Монографију Другог (тузланског) корпуса, поименично сам пронашао 460 њихових бораца који су погинули у борбама за Возућу од 1992. до 1995. године.

Возућа је након маја и јула 1995. године, односно након губитка греде Подсјелово (Операције "Прољеће-95" и "Прољеће-95-1" пала у полуокружење. Излаз за Озрен и Добој, и даље је имала путем који је у рејону Ђурића виса изнад Лозне био удаљен од прве линије 1.500-2000 м (ваздушне линије) - пут на карти обиљежен плавом бојом.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this