Jump to content
Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2019

Recommended Posts

oluja_parastos_suza.jpg

 

 

Povodom 24. godišnjice stradanja Srba u zlocinackoj operaciji hrvatske vojske "Oluja" služiće se parastos u crkvi Svetog Marka, u Beogradu 5. avgusta 2019. godine (ponedeljak) sa početkom u 11 časova.

Share this post


Link to post

Operacija Oluja je bila akcija hrvatske vojske u avgustu 1995. godine. Cilj ove operacije je bio zauzimanje najvećeg djela teritorije Republike Srpske Кrajine. Operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Кrajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog protjerivanja najvećeg djela Srba sa prostora bivše RSК u Hrvatskoj. Međutim, u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni usljed političkih pritisaka na porotu, čime je napravljen međunarodni presjedan i izrugivanje pravdi i žrtvama.

Sa teritorije RSК koju je zauzela hrvatska vojska izbjeglo je preko 200.000 Srba. Međunarodni sud pravde je februara 2015. godine odbacio međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, utvrdivši da su se tokom i nakon operacije „Oluja“ dogodili zločini koji bi mogli biti elementi genocida, ali da nije dokazana specifična genocidna namjera. Četvrti avgust u Hrvatskoj se slavi kao "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 5. avgust Dan sjećanja na žrtve genocida.
Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima imena 2.313 poginulih i nestalih Srba u "Oluji". Od toga 1.205 civila, a među njima 522 žene i 12 dece.
Udruženje porodica "Suza" i ove godine, već tradicionalno, organizuje parastos koji će služiti sveštenstvo Crkve Svetog Marka u Beogradu. Ovom prilikom se zahvaljujemo sveštenstvu što sa porodicama saosjećaju sve ove godine.

 

http://www.afmpkr.org.rs/?q=node/154

 

Share this post


Link to post

DAN SEĆANJA U ČIKAGU: Pomen za sve srpske stradalnike na godišnjicu Oluje 4.avgusta

 
cropped-Oluja.jpg
 

Sabor Krajiških Srba pozvao je sve Srbe i srpske prijatelje da u što većem broju prisustvuju opelu koje će biti održano u Crkvi Svetog Stefana Dečanskog i tako odaju poštu borcima i civilima stradalim u ratovima 90-tih

Sabor Krajiških Srba obeležiće i ove godine Dan sećanja i održati Pomen – Parastos za sve Srpske stradalnike u ratovima vođenim od 1991-1999 godine, saopštila je press služba ovog udruženja.

 

Pomen će se održati na godišnjicu progona Srba iz Hrvatske, 4. avgusta 
2019 godine u crkvi Svetog Stefana Dečanskog u Čikagu (3543 W Leland Ave) odmah po zavrsetku Službe Božijje u 12 časova.

Po završenom Pomenu u crkvenoj sali će biti priređen zajednički ručak i 
prigodan program, između ostalog će biti prikazan i dokumentarni film o strahotama i stradanju našeg naroda u zloglasnoj vojnoj akciji “Oluja”, tokom koje je oko 300.000 Srba proterano iz Republike Hrvatske.

 

Sabor Krajiških Srba pozvao je “sve Srbe i srpske prijatelje da u što većem broju prisustvuju i odaju dužno poštovanje svim srpskim palim borcima i civilnim zrtvama koji su dali svoje živote braneci svoje kućne pragove, nejač i srpsko dostojanstvo.”

Za dodatne informacije možete se obratiti na telefone: 773 814- 4123 i 708 981-5244.

 

https://www.serbiantimes.info/dan-secanja-u-cikagu-pomen-za-sve-srpske-stradalnike-na-godisnjicu-oluje-4-avgusta/

Share this post


Link to post

Pomen žrtvama "Oluje" 4. avgusta u Krušedolu

Nakon zemunskog naselja Busije, Bačke Palanke, Novog Sada i drugih mesta, na red je došlo i fruškogorsko selo Krušedol

Manastir Krušedol
 

I ove godine 4. avgusta Republika Srbija i Republika Srpska obeležiće godišnjicu operacije "Oluja" i progona Srba iz Hrvatske. Kako je ranije najavljivano obeležavanje ove godine trebalo je da bude održano u Inđiji, ali kako ekskluzivno saznajemo, mesto odavanja počasti žrtvama ove operacije biće Krušedol, selo kod Fruške Gore.

Program ovogodišnjeg obeležavanja, kako saznajemo, trebalo bi da počne u 19:30 časova, a pored predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, ovom događaju prisustvovaće i članovi Vlade Republike Srbije ali i patrijarh srpski Irinej.

Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije izjavljivao, godišnjica će svake godine biti obeležena u drugom mestu.

- Uvek su to mesta koja su raširenih ruku uz veliko gostoprimstvo i tugu dočekale srpski narod koji je proteran sa svojih ognjišta - rekao je tada predsednik Srbije.

U selu Krušedol nalazi se i istoimeni manastir koji je svetilište u kome se i danas nalaze mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja, a takođe se smatra i zbornim mestom svih Srba, koji se, ma odakle došli, na tom mestu smatraju svoji na svome. Zato ne čudi da je za 24. godišnjicu obeležavanja progona srpskog naroda odabrano upravo to mesto.

Operacija Oluja
 

OPERACIJA "OLUJA"

Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" proterano je 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vodi se kao nestalo.

Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

Akcija "Oluja" je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ u sukobima 1990-ih.

 

https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3086830-pomen-zrtvama-oluje-4-avgusta-u-krusedolu

(Telegraf.rs)

Share this post


Link to post

 

 

Поводом  24. годишњице највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватске војске тзв.“Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Конференцију за новинаре у петак, 2. aвгуста у 11 часова, у  Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михајлова 6/III).

 

Тема конференције је:

 

„ Неизбрисиви трагови страдања

 

Планирани учесници:

      Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Сузa“, уводна реч

      Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије

  • Борис Милошевић, предсједник СНВ-а из Загреба

      Нада Бодирога, представник породица

      Миодраг Линта, председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону

 

-          Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања - у понедељак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду.

 

Обавјештавамо Вас о оба догађаја, уколико сте у могућности да присуствујете и на тај начин пружите подршку породицама погинулих и несталих у операцији хрватске војске „Олуја“.

 

С поштовањем,

 

 

Драгана Ђукић,

председница

Share this post


Link to post

„Neizbrisivi tragovi stradanja“

Udruženje porodica nestalih i poginulih lica "Suza" Vas poziva na konferenciju za novinare

 

Press centar UNS-a (Knez Mihailova br. 6/III, Beograd)/ PETAK, 2. avgust 2019. godine u 11 časova

 

TEMA: „Neizbrisivi tragovi stradanja“

 

image1

 

Povodom 24. godišnjice stradanja i progona Srba iz Hrvatske 1995. godine, Udruženje porodica nestalih i poginulih lica "Suza" organizuje konferenciju za novinare na temu: „Neizbrisivi tragovi stradanja“.


Iz Udruženja ističu da žele da podsete javnost na tužnu i bolnu neizvesnost porodica koje više od dve decenije tragaju za istinom i pravdom kroz njihova svedočenja koja će podeliti na konferenciji 2.avgusta 2019. godine u 11 časova (petak), u Press centru Udruženja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/3.

U ponedeljak 5. avgusta, u crkvi Svetog Marka u Beogradu, u 11 časova služiće se pomen za krajiške žrtve.

 

Učesnici konferencije:

- Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica

- Boris Milošević, predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) iz Zagreba (očekuje se potvrda)

- Nada Bodiroga, predstavnik žrtava stradalih u „Oluji“

- Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe regiona u Skupštini Srbije

- Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica „Suza“, (uvodna reč)

 

 

Direktan prenos događaja možete pratiti putem Live stream rubrike

 

 

 

VREME:

PETAK, 2. avgust 2019. godine

11 časova

 

 

MESTO:

Press centar UNS-a, Knez Mihailova br. 6/III;

Beograd

Share this post


Link to post
 

ДИЦ Веритас, 02.08.2019, Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК).

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање 7:1 у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК). Народ западне Крајине, њих преко 220.000, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу српску “сеобу”, на исток браћи по вјери и нацији. И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске.

На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.869 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.220 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 551 (29%) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.124 лица, док се на евиденцији несталих води још 745 (40%) лица, од чега 565 (76%) цивила, међу којима 289 (51%) жена. Хрватска избјегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих мјеста укопа са око 138 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком “непознат”, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 357  ексхумираних посмртних остатака.

Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање, од којих су многи суђени и осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

Ова агресија, под кодним називом “Олуја”, спровођена је, као уосталом и оне које су јој претходиле (“Миљевачки плато”, “Масленица”, “Медачки џеп” и “Бљесак”), по тактици “спржене земље”, што је половином новембра 1995. године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини.

Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њему живјела, Савјет безбједности УН-а, осим “снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера” (Р 1009/95), није донио, ни овога пута, било какве казнене мјере против агресора.

Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији.

„Олуја“ је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве, који је суђен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ). Претресно вијеће је једногласно закључило да су двојица од тројице оптужених генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, и осудило их, Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора. Жалбено вијеће је, тјесном већином, са три према два, поништило цијелу пресуду Претресног вијећа и ослободило оптужене генерале по свим тачкама оптужбе. Иако није негирало злочине утврђене у првостепеној пресуди, Жалбено вијеће није нашло за сходно да оптужене генерале осуди ни по алтернативним видовима одговорности.

Од неколико до сада процесуираних припадника сопствених оружаних снага за ратне злочине над Србима из времена “Олује”, хрватски судови су до сада осудили  правоснажно само једну особу (случај “Прукљан и Мандићи”) и једну неправоснажно (случај “Кијани”). Први је етнички Албанац а други етнички Србин. У неколико задњих година, неколико породица убијених Срба у овој акцији, након дугогодишњих и исцрпљујућих спорова пуних обрата,  успјели су остварити накнаду штете за убијене рођаке.

И суд БиХ судио је и осудио једног  припадника 5. МК А БиХ за ратни злочин над четворицом припадника СВК, које је уз његову сагласност, по заробљавању на Сувој међи на територију Хрватске, убио муџахедин из састава исте јединице. Породице убијених, чији посмртни остаци још нису ни пронађени, након што су судови у БиХ, због наводне застаре потраживања према држави, одбили њихове тужбене захтјеве за накнаду штете, покренуле су исти поступак и против Хрватске, налазећи њен основ одговорности у Сплитском споразуму од 22. јула 1995. о “заједничкој одбрани од српске агресије”.

У директној вези са операцијом “Олуја” је и парнични поступак пред Федералним судом у Чикагу по тужби крајишких Срба против конзултантске фирме МПРИ, односно њене правне сљеднице, поднесен у августу 2010. године, због накнаде штете по основу саучесништва у геноциду, који је, након дугих преговора, у јесен 2016. окончан нагодбом. Вредније од добијеног новца у симболичном износу је сазнање да је преко овог поступка барем дио свјетске јавности упознат с трагедијом Срба из бивше РСК, којој су увелико кумовале и америчке организације попут МПРИ.

“Олуја” је стигла и пред Европски суд за људска права (ЕСЉП) пред којим се воде судски спорови по тужбама оштећених Срба против Хрватске, који су изгубили спорове пред хрватским судовима или сматрају да њена државна тијела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака цивила, који су убијени  за вријеме или непосредно након ове акције.

Међународни суд правде (МСП) је кроз образложење своје пресуде из фебруара 2015. године операцију “Олуја” квалификовао као акцију етничког чишћења – Хрвати су хтјели српску територију без Срба очекујући да они сами оду, а не да их “униште у цјелости или дјелимично”. А да би их натјерали да напусте своја вјековна огњишта, гранатирали су њихове градове и избјегличке колоне, убијали и физички и психички злостављали заостале цивиле и војнике и спрјечавали им повратак, али ни то све скупа, по оцјени суда, није досегло ниво геноцида (недостаје “геноцидна намјера”).

МСП је овом пресудом крајишким Србима дао солидну основу да правним путем наставе тражити остварење осталих (споредних) захтјева из њихове контратужбе: процесуирање починилаца свих ратних злочина над њиховим сународницима, обештећење за уништену имовину и изгубљене животе, одрживи повратак и пуно поштивање њихових националних и људских права, укључујући и широку политичку аутономију какву им је међународна заједница (УН, ЕУ, САД и РФ), прије акције “Олуја”, гарантовала “Планом З-4”.

И умјесто да Хрватска, и без налога МСП, одустане од слављења “акције етничког чишћења и масовних злочина” као двоструког државног празника (“Дан побједе и домовинске захвалности” и “Дан хрватских бранитеља”), славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима.

Обећања о заштити мањинских националних права, дата од хрватских званичника на дан уласка Хрватске у ЕУ прије шест година на тргу Бана Јелачића у Загребу, претворила су се у своју супротност – српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија.

На све то, међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што је ћутала и прије 24 године.

 

У Београду и Бањалуци, 2. августа, 2019. године

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Share this post


Link to post

ДИЦ Веритас, 01.08.2019, Програм обиљежавања 24. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА
двадесет четврте годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године
(Операција „Олуја”)

 

Програм обиљежавања 24. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995.

 

Петак, 2. август 2019.
Београд и Бања Лука
10.00 Веритасово саопштење за јавност

 

 

Недјеља, 4. август 2019.
19.00 – Крушедол, обиљежавање „Олује” у организацији Владе Републике Србије, Републике Српске и СПЦ

 

 

Понедјељак, 5. август 2019.
Бања Лука
11.00 Храм Христа спаситеља – Парастос
12.00 Народно позориште РС
– Трибина и промоција Билтена „Дани туге и сјећања”

 

 

Уторак, 6. август 2019.
Нови Град
09.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла –Литургија
10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос
10.45 Паљење свијећа према „мосту спаса” и спуштање вијенаца у ријеку Уну

Сводна
11.30 Храм Св. Саве – Парастос
11.45 Полагање вијенаца код Спомен-крста

 

 

Сриједа, 7. август 2019.
Петровац, Јањиле/Бравско
11.00 Парастос и полагање вијенаца код Спомен крста на Петровачкој цести
12.00 Посјета Спомен-соби у Дринићу

 

 

 

 

(За детаљније информације обратити се у Бањa Луци Радомиру Кужету на телефон +387(0)65445092 и
у Београду на телефон Веритаса +381(0)113236486)

Све манифестације, осим оне у недјељу 4. 8. 2019. организује Веритас у сарадњи са
локалним заједницама и СПЦ.

ДИЦ ВЕРИТАС

Share this post


Link to post

ДИЦ Веритас, 03.08.2019, Дани туге и сјећања – Билтен 179 за 2019.

ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ ГОДИШЊИЦЕ

DIC Veritas: Bilten 179 za 2019.
Од прошлог до овог августа десили су се неки догађаји који заслужују да се истакну у уводном тексту овогодишњег Билтена.

Ексхумирана су 24 посмртна остатака српских жртава (девет са подручја Лике и 15 са подручја Кордуна), док их је 40 идентификовано. Највише и ексхумираних и идентификованих се односи на страдале у хрватској акцији „Олуја” и послије. Од 1.869 жртава, колико их се налази на Веритасовом списку из ове акције, међу несталима се води још 745 лица. Када би се ексхумирала по Веритасу регистрована гробна мјеста (138) и идентификовали и ови и раније ексхумирани а још неидентификовани посмртни остаци (357), за које се са великом вјероватноћом предпоставља да припадају српским жртвама из времена „Олује”, број стварно несталих свео би се на око 250.

У односу на прошлу годину укупан број жртава из акције „Олуја” се повећао за седам лица, што је резултат нових и „прочишћавања” ра-нијих уписа. Илустрације ради, недавно смо обавијештени од ЈКП „Градско гробље” из Бјељине да је на Градском гробљу у овом граду од августа до новембра 1995. године покопано 14 Крајишника, који су умрли у колони или су због болести доспјели у бјељинску болницу, гдје су и умрли. Погребно предузеће од Веритаса тражи контакте са њиховим породицама како би од њих добили сагласност да им подигну спомен обиљежје, која акција заслужује сваку похвалу.

У односима хрватске државе према Србима и њиховим осталим проблемима у протеклој години скоро да и нема битнијих промјена: тихи егзодус Срба са „вјековних огњишта” и даље траје; крајишки Срби се и даље процесуирају и хапсе и на подручју Хрватске и широм свијета по потјерницама расписаним од стране хрватског правосуђа; хрватски судови и даље суде по „двоструким стандардима”; многа крајишка села „Теслиних сународника” још су у мраку; неисплаћене пензије из деведесетих и даље се не исплаћују; анекс „Г” Бечког споразума о сукцесији и даље се не примјењује; обнова у рату порушених кућа и стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права се и даље рјешавају „на кашичицу”; штедни улози из деведесетих код експозитуре „Југобанке” у Хрватској још се не исплаћују…

За ратне злочине над Србима у „Олуји”, неправоснажно је осуђен још један припадник хрватске војске, који је по националности Србин. Тако су за све ратне злочине над Србима у овој акцији, и пред домаћим и пред међународним судовима, осуђена само два припадника хрватске војске, од којих је један етнички Албанац а други етнички Србин.

Крајишници су и веома успјешни привредници, прави професионалци у својим занимањима и плодни ствараоци, писци, пјесници сликари, што потврђују и многа нова издања која су се појавила између посљедње двије годишњице.

Нажалост, Крајишници и умиру, понеки од старости, а већина од болести. Од познатијих Крајишника у посљедњој години напустили су нас Душан Ђаковић, Бранко Лубовац, Борислав Богуновић, Борка Торбица… Бранко и Борислав су се вратили тамо гдје су и поникли, док су Душан и Борка вјечно уточиште нашли у Србији.

Крајишници, преко помена и парастоса и разних других манифестација, чувају сјећања на стари завичај и на своје жртве из ратова деведесетих али и свих ранијих погрома и прогона, како не би заборавили ни ко су, ни што су, ни одакле су. У тој функцији је и овај, већ традиционални, августовски Веритасов Билтен.

 

Радомир Кужет

 

Билтен 179 за 2019. годину можете погледати и/или преузети овдје

Share this post


Link to post
 

SRNA, 02.08.2019, International Community keeps Silent as it did 24 Years Ago

BELGRADE, August 2 /SRNA/ – The international community keeps silent about the Serbs becoming smaller in number, more disenfranchised and attacked in Croatia as it did 24 years ago, when more than 250,000 Serbs were expelled during Croatia’s military-police operation Storm, while more than 1,800 are reported killed or missing, according to the Veritas Documentation and Information Centre.

The Veritas recalls that on August 4, 1995, the armed forces and police of Croatia, with the approval and support of NATO, and in cooperation with the forces of the Croatian Defence Council and the so-called Army of Bosnia and Herzegovina, carried out aggression against north Dalmatia, Lika, Kordun and Banija, the then Republika Srpska Krajina.

The aggression was carried out despite the fact that the area, “South” and “North” sectors, was under UN protection, as well as the fact that the representatives of the Republika Srpska Krajina had accepted the international community’s proposal for peaceful settlement of the conflict the day before in Geneva and Belgrade.

A sevenfold stronger aggressor was against the Serbs, which after a few days of unfair battle quelled the resistance of the Republika Srpska Krajina Army. Then, the Serbs from the western Krajina, based on their experience in history, started the largest migration to the east, to their brothers in faith and nation, reminded Veritas.

The statement reads that even after the cessation of any resistance by the Srpska Krajina Army, the aggressor kept killing the people who did not want or could not leave their centuries-old homes, as well as those in refugee convoys, to the Una and across the Una river, deep within the territory of the then Republika Srpska.

The Veritas records include the names of 1,869 Serbs either killed or went missing during and after this operation, 1,220 /65 percent/ of whom were civilians, including 551 women.

The destiny of 1,124 persons, out of the total number of victims, has been known so far, while 745 person are still missing, 565 civilians, including 289 women.

Veritas points out that, in addition to delaying the identification of 357 exhumed mortal remains, Croatia also avoids exhumations at known burial sites, where approximately 138 remains lay, mostly buried as “unknown”, which is a unique case across the former Yugoslavia.

Some 1,500 members of the Republika Srpska Krajina Army survived the capture, many of whom were sentenced to years in prison for alleged war crimes.

About 3,200 elderly and infirm people, who did not want or could not leave their homes, were forcibly sent to the detention camps for civilians, reads the statement.

Krajina was devastated, looted, then torn down and set on fire. Ecclesiastical, cultural, historical Serb, as well as anti-fascist, monuments were not spared.

The UN Security Council at the time, apart from “a strong condemnation of the large-scale Croatia’s military offensive,” did not issue any punitive measures against the aggressor.

Veritas points out that Storm is the only crime qualifying Serb from Croata as victims that was tried before the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia.

Veritas points out that the trial panel initially unanimously found that two of the three indicted Croat generals did participated in a joint criminal enterprise aimed at permanently removing Serb civilians from Krajina by force or threatening with force, and sentenced Ante Gotovina to 24, and Mladen Markač to 18 years in prison; but afterwards the Appeals Chamber, by a narrow majority, three to two, overturned that verdict and acquitted them on all counts.

So far, only one person has been convicted by the Croatia’s court of Storm, the ethnic Albanian, for the Prukljan and Mandići cases and one Serb for the Kijani case.

The Court of Bosnia and Herzegovina also convicted one member of the 5th Corps of the so-called Army of Bosnia and Herzegovina for war crimes against four members of the Srpska Krajina Army, who, with his consent, were killed by a mujahideen from the same unit upon capture on Suva Međa in the territory of Croatia.

Directly related to this operation is the procedure before the Federal Court in Chicago following a lawsuit filed by Serbs of Krajina against the military consulting firm MPRI /claiming that MPRI developed a plan, trained and prepared Croatian forces for Operation Storm/, i.e. or its legal successors, which ended in a settlement in the autumn of 2016 after long negotiations.

Litigation against Croatia over Operation Storm is also pending before the European Court of Human Rights in form of lawsuits filed by damaged Serbs, who have lost cases before Croatian courts or believe that Croatian authorities failed to conduct an efficient investigation into the deaths of their cousins – civilians killed during or after the operation.

The International Court of Justice qualified Operation Storm as ethnic cleansing in the reasoning of its verdict from February 2015.

The reasoning of the verdict reads that the Croats wanted the Serb territory without Serbs, expecting them to leave on their own will, not to “destroy them entirely or partially, so in order to force them to flee their centuries-old homes, they were shelling their cities and refugee convoys, killing, physically and mentally abusing the remaining civilians and soldiers, preventing their return.”

All of this, however, according to the court, did not reach the level of genocide.

Instead of giving up the celebration of “ethnic cleansing and mass crimes” as a double national holiday / “Victory Day and Homeland Thanksgiving Day” and “Croatian Veterans Day”/ without the order of the International Court of Justice, the celebration in Croatia turns year by year into the glorification of the Ustasha regime and the outburst of hatred towards the Serbs, Veritas points out.

Share this post


Link to post
3/08/2019 |  08:51 ⇒ 13:51 | Izvor: RTRS

 

 

 

Srbija i Srpska se sjećaju žrtava "Oluje"; Poziv na pomen u Krušedolu

Pomenom na platou ispred Manastira Krušedol na Fruškoj gori, Srbija i Republika Srpska sutra će obilježiti Dan sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" izvršenoj prije 24 godine na Republiku Srpsku Krajinu. Obilježavanje Dana sjećanja prenosiće naša televizija od 19.30 časova.
 
Srpske izbjeglice poslije hrvatske akcije "Oluja" (Foto: www.veritas.org.rs) -
Srpske izbjeglice poslije hrvatske akcije "Oluja" (Foto: www.veritas.org.rs)

Ovim centralnim pomenom biće odata pošta žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kada je početkom avgusta 1995. godine protjerano oko 250.000 Srba iz Hrvatske i pobijeno oko 2.000.

Obilježavanju Dana sjećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" prisustvovaće Njegova svetost patrijarh Irinej, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, te predstavnici vlasti Srbije i Republike Srpske.

Najavljeno je prisustvo predsjednice Srpske Željke Cvijanović, predsjednika Narodne skupštine Nedeljka Čubrilovića, premijera Srpske Radovana Viškovića i srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika.

Predsjednik Srbije pozvao je građane da prisustvuju obilježavanju Dana sjećanja. On je izrazio zadovoljstvo što se obilježavanje stradanja Srba u "Oluji" organizuje sa Republikom Srpskom, zahvalivši srpskom članu Predsjdeništva BiH i predsjednici Srpske na tome.

- Posebno sam srećan što ovo radimo zajedno sa Republikom Srpskom, sa Dodikom i Cvijanovićevom. Hvala im na tome - rekao je ranije Vučić.

Akcija "Oluja" je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Јugoslavije tokom devedesetih godina prošlog vijeka.

U "Oluji" je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbjeglice, protjerano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

RTRS/SRNA

Share this post


Link to post

I 24 godine nakon "Oluje" porodice čekaju pravdu i istinu o svojim bližnjima

Izvor: N1

Od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" prošlo je 24 godine. Uoči godišnjice, predstavnici Udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza" poručili su da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao i da mnoge porodice još čekaju istinu o svojim bližnjima.

Fotografije spaljenog ognjišta i danas su jedina uspomena Nade Bodiroge na ubijene roditelje.

Kako kaže, tokom akcije "Oluja" ostali su u svojoj kući uvereni u reči tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana da su upravo tu najbezbedniji.

"Sedmog avgusta kad je hrvatska vojska ušla u selo u čišćenje, zatekla je moje roditelje na svom kućnom pragu, zapalila kuću i njih žive gurnula u vatru, od tog dana počinje moje traganje za mojim roditeljima i do dana današnjeg ne zna se prava istina", kaže Bodiroga.

Tokom vojno-policijske akcije 1995. godine, iz Hrvatske je proterano više od 200.000 Krajišnika. Na stotine ih je ubijeno.

Dragana Đukić iz udruženja "Suza" kaže da su umorni od čekanja i političkih obećanja srpkih i hrvatskih zvaničnika da će se situacija rešiti.

"Zato što niko nije optužen za počinjene zločine nad srpskim narodom, a ako su izrečene presude za samo nekolicinu izvršenih zločina kazne nisu adekvatne, proces ekshumacije i identifikacije u Hrvatskoj je veoma usporen, jer se politizuje. U Hrvatskoj godinama stoje pohranjeni posmrtni ostaci za oko 911 tela za koje se godinama ne vrši identifikacija, uvek se nađu neki izgovori", ističe Đukić.

Zato i od Liljane Krstić iz Komisije za nestala lica Vlade Srbije, stiže poruka da hrvatska strana ne ulaže dovoljno napora u otkrivanju istine.

"Sa Hrvatskom imamo potpisane sporazume o protokolu i saradnji, prošle godine kada je bio radni sastanak 8. maja u Zagrebu predstavnici Hrvatske su insisitirali na donošenju novih pravnih akata, znači i sporazuma i protokola, ali do dan danas to još nisu dostavili. U Saboru u Hrvatskoj donet je i zakon o nestalim licima u Hrvatskoj koji zaista na jedan diskriminatorski način tretira nestanak lica koji su na spisku Srbije", smatra Krstić.

Predsednik Saveza Srba u regionu Miodrag Linta smatra da su pre 24 godine Hrvati sporeveli zločinačku akciju koja je imala jedan cilj - etničko čišćenje Srba sa hrvatskog područja.

"U Hrvatskoj nema spremnosti za suočavanje sa svojom zločinačkom prošlošću, u Hrvatskoj nema spremnosti da se procesuiraju ratni zločinci iako postoje brojni dokazi o stradanju naših civila i ratnih zarobljenika, u Hrvatskoj nema spremnosti da se priznaju srpske žrtve", ocenjuje Linta.

Dok srpke porodice čekaju istinu, hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević šalje poruku da je godišnjica "Oluje" dan kada Hrvatska slavi "najveću pobedu hrvatske vojske i policije u Domovinskom ratu".

"Zaborav znači oproštaj, a oproštaj za zločince ne sme postojati", poručuje Ljiljana Krstić.

Share this post


Link to post
02. avgust 2019. | Izvor: Tanjug

Veritas upućuje na zločinački karakter "Oluje"

Uoči 24-te godišnjice od proterivanja velikog dela srpskog stanovništva sa područja nekadašnje Republike Srpske Krajine (RSK), u akciji hrvatske vojske i policije pod nazivom "Oluja" početkom avgusta 1995. godine, informativno dokumentacioni centar "Veritas" podvlači agresivni i zločinački karakter te akcije, jer je, kako navode, reč o agresiji protivnoj međunarodnom pravu.

"Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, i da su predstavnici RSK dan pre u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba. I kad je prestao svaki otpor Srpske vojske Krajine, agresor je ubijao ljude koji nisu hteli ili mogli sa svojih vekovnih imanja, ali i one u izbegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske", kaže se u saopštenju Veritasa.

Kako navode, paradoks akcije u kojoj je Krajina "opustošena, opljačkana i porušena", nalazi se u činjenici što je "agresor" bila članica UN-a, a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije, i što su, ističe se, neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.

 

oluja, izbeglice, krajina jpg
EPA (Saša Stanković)

 

Podseća se da je "Oluja" jedina akcija i događaj u kojoj su Srbi žrtve, koji je suđen pred Haškim tribunalom, i gde su generali hrvatske vojske Mladen Markač i Ante Gotovina osuđeni u prvostepenom postupku, pa potom oslobođeni, iako, dodaje se, sudsko veće nije negiralo zločine utvrđene u prvostepenoj presudi.

Takođe, podseća se da je u Hrvatskoj za Oluju osuđena samo jedna osoba.

"Oluja je stigla i pred Evropski sud za ljudska prava pred kojim se vode sudski sporovi po tužbama oštećenih Srba protiv Hrvatske, koji su izgubili sporove pred hrvatskim sudovima ili smatraju da njena državna tela nisu sprovela efikasnu istragu smrti njihovih rođaka civila, koji su ubijeni za vreme ili neposredno nakon ove akcije", navodi se.

Međunarodni sud pravde (MSP) je, ističu u Veritasu, kroz obrazloženje svoje presude iz februara 2015. godine operaciju "Oluja" kvalifikovao kao akciju "etničkog čišćenja", sa napomenom - "Hrvati su hteli srpsku teritoriju bez Srba, očekujući da oni sami odu, a ne da ih 'unište u celosti ili delimično"'.

"I umesto da Hrvatska, i bez naloga MSP, odustane od slavljenja akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina kao dvostrukog državnog praznika - Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, slavlje se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima. Obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika na dan ulaska Hrvatske u EU pre šest godina na trgu Bana Jelačića u Zagrebu, pretvorila su se u svoju suprotnost - srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija", zaključuje se u saopštenju Veritasa.

Srpska koordinacija: Nema pravde za žrtve "Oluje"

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije saopštila je danas da za zločine u operaciji Oluja, u kojoj je prognano više od 200.000 Srba sa prostora Hrvatske, nema adekvatnih kazni niti pravde za žrtve.

Navode da je u Hrvatskoj pravosnažno osuđena samo jedna osoba, kao da, dodaju, nije reč o najvećoj akciji etničkog čišćenja, počinjenoj na tlu Evrope, nakon Drugog svetskog rata.

"To ukazuje da u Hrvatskoj ne postoji namera da se gone učinioci ratnih zločina, koje su pripadnici hrvatske vojske počinili nad Srbima", ističe se u saopštenju Srpske koordinacije.

Ova organizacija podseća da je u Oluji ubijeno 1834 lica, a od toga više od 1.200 civila srpske nacionalnosti, da je prinudno nestalo 1.183 ljudi, te da je zapaljeno više od 20.000 srpskih kuća i objekata.

Takođe, podseća se da je više od 40.000 stanova u svojini Srba oteto i nikada vraćeno.

Kako se navodi, vlasti Hrvatske u godinama posle "Oluje" činile su sve da onemoguće povratak Srba na svoja vekovna ognjišta, "legalizacijom" uzurpacije nepokretnosti, pljačkom imovine, uskraćivanjem prava na zarađene penzije i drugih stečenih prava, kao i diskriminativnim sudskim presudama...

"Naprotiv, u Hrvatskoj se, od strane najviših državnih zvaničnika, negira zločinačka strana tzv. Oluje, isticanjem da je ona 'čista kao suza', a oni koji su osmislili i komandovali vojnim operacijama, poput generala Gotovine i Markača, umesto da odgovaraju za ratne zločine, slave se kao nacionalni heroji i odlikuju najvišim državnim odlikovanjima, a o njihovom 'herojstvu' u Hrvatskoj se snimaju filmovi", kaže se u saopštenju.

Srpska koordinacija ocenjuje da je Haški tribunal, oslobođajućim presudama hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u drugostepenom postupku, na najgrublji način kompromitovao pravdu kada su u pitanju zločini nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije.

Share this post


Link to post
Nikola Puharić iz Inicijative mladih za ljudska prava za Danas

Hrvatska nespremna za suočavanje s prošlošću

Inicijativa mladih za ljudska prava će sutra, u subotu, 3. avgusta, zajedno s mladima iz Hrvatske i Srbije posjetiti mjesta zločina i kršenja ljudskih prava počinjena za vrijeme i nakon „Oluje“ kao što su Uzdolje, Varivode, Mokro Polje i Gošić.

1101-678x382.jpg?x64601

Ovo je prvi puta da imamo snažan angažman i želju mladih ljudi iz dvije države da izraze solidarnost sa žrtvama zločina kada ona već ne dolazi od strane država i njenih čelnika – ističe za Danas Nikola Puharić iz Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.

* Kakva je politička situacija u Hrvatskoj uoči obeležavanja još jedne godišnjice „Oluje“?

– Oko samog obilježavanja „Oluje“ za sada nema previše reakcija u javnosti, osim poprilično negativne činjenice da u Splitu povodom proslave nastupa Thompson.

* Čini se da nacionalizam nikad nije bio jači u regionu i slavljenje ratnih zločinaca?

– U Hrvatskoj još uvijek ne postoji spremnost državnih institucija i njenih predstavnika da se suoče s prošlošću te da poštuju sve koji su nedužno stradali u ratu neovisno o njihovoj nacionalnosti. Kao članica Europske unije koja će početkom iduće godine preuzeti predsjedništvo Vijeća EU, Hrvatska bi trebala uložiti puno veće napore u procesuiranje ratnih zločina za vrijeme i nakon „Oluje“ kao i simboličke i materijalne reparacije za žrtve. Osim toga u Hrvatskoj, slično kao i u Srbiji, postoji konstantno podržavanje državnog vrha prema ratnim zločincima uz izražavanje simpatija prema njima. Baš nedavno je potpredsjednik Hrvatskog sabora Milijan Brkić u zatvoru u Austriji posjetio Brunu Stojića koji je pravomoćno osuđen na 20 godina zatvora. O metodama i tehnikama podrške vlasti te prisutnosti ratnih zločinaca u javnosti Inicijativa radi regionalni izvještaj koji bi prikazao situaciju ne samo u ove dvije države već i u Bosni i Hercegovini i Kosovu.

* Šta se dešava sa pravima Srba koji su proterani iz Hrvatske tokom „Oluje“?

– Prema službenim podacima u Hrvatsku se ukupno vratilo oko 133.000 Srba, najviše nakon 2001. godine, a danas je broj povratnika iz godine u godinu sve manji. Ono što je dosta pomoglo povratku i ostvarenju prava Srba u Hrvatskoj je donošenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina 2002. godine, no ipak povratak poprilično otežava niz diskriminatornih praksi i odredbi koje ističe i pučka pravobraniteljica u svojim godišnjim izvještajima. Također, prema onom što saznajemo iz razgovora s udruženjima žrtava iz Srbije, ni Srbija ne ulaže dovoljne napore kako bi se ostvarila sva prava. Očigledno je da je potrebna snažna suradnja Srbije i Hrvatske kako bi se svima koji su bili primorani napustiti Hrvatsku za vrijeme i nakon „Oluje“ omogućio dostojan život i pružile reparacije za pretrpljenu bol i štetu, a osim toga i kako bi se kaznili počinitelji zločina i pronašli nestali. To važi ne samo za kršenja ljudskih prava u kolovozu 1995. i kasnije već za cjelokupno razdoblje rata devedesetih.

* Kako napredujete sa peticijom #isprike?

– Zasad je peticiju potpisalo oko 1.200 osoba. Svaki novi potpis smatramo uspjehom i korakom prema istinskom ostvarenju pomirenja u našim društvima. Ovom isprikom želimo pridonijeti izgradnji drugačije Hrvatske, želimo da ona bude društvo temeljeno na vladavini prava, pravnoj sigurnosti, suradnji sa susjedima, jednakosti, demokraciji i ljudskim pravima. Želimo da bude društvo pomirenja koje se ne boji svoje prošlosti, već iz nje uči lekcije za budućnost. I ove godine, kao i proteklih, očekujemo od premijera i predsjednice Republike Hrvatske da upute ispriku žrtvama zločina i kršenja ljudskih prava počinjenih za vrijeme i nakon VRO „Oluja“ od strane pripadnika državnih institucija.

Saradnja Srbije i Hrvatske neizbežna

* Kako vidite odnose Srbije i Hrvatske i da li ima nade da će se ove dve države ikad suočiti sa svojom ratnom prošloću?

– One će to morati učiniti prije ili kasnije, jer je suradnja dvije države neizbježna. Inicijativa mladih je zagovornica da je to bolje uraditi što ranije kako budućim generacijama ne bi ostavili društvo koje je je podijeljeno i opterećeno neriješenim pitanjima iz prošlosti. Zbog neodgovornog ponašanja političara mi smo takav problematičan sustav naslijedili no odlučni smo u namjeri da ga promijenimo na bolje zbog nas samih, ali i svih koji će u budućnosti živjeti u Hrvatskoj i Srbiji.

https://www.danas.rs/drustvo/suocavanje/hrvatska-nespremna-za-suocavanje-s-prosloscu/

Share this post


Link to post
Eugen Jakovčić iz Documente - Centra za suočavanje s prošlošću

„Oluja“ – 24 godine posle

Vojna operacija Hrvatske vojske (uz sudjelovanje Hrvatskog vijeća obrane i Armije BiH) nazvana „Olujom“ (započela je 4. kolovoza/augusta 1995. u 5 časova) bila je jedinstvena akcija kojom su u teritorijalni sastav i ustavno-pravni poredak reintegrirana područja označavana UN sektorima „Sjever“ (Banija i Kordun) i „Jug“ (Lika i Dalmacija) u Republici Hrvatskoj i razbijena srpska blokada Bihaća u Republici BiH.

1102-678x381.jpg?x64601Foto: CROPIX, Izvor Documenta

Operacijom Hrvatske vojske „Oluja“ slomljena je pobuna dijela Srba u Hrvatskoj, a time i skršena samoproglašena Republika Srpska Krajina („RSK“). Također, ponovno su, kontinentalnom trasom, prometno, spojeni jug i sjever Hrvatske.

Tako su ostvarene sigurnosne pretpostavke za život na područjima koja su graničila s „RSK-om“, te za ostvarivanje prava na povratak prognanika u svoje domove, protjeranih s tog područja u kampanjama nasilja i zločina 1991.

Pobunjenička srpska vojska i civilno stanovništvo s UN područja „Jug“ povukli su se brže i za to su bili bolje pripremljeni, dok iz UN sektora „Sjever“ civili i srpska vojska u izbjeglištvo kreću kasnije.

* ZLOČINI 1991-1992. godine

Samo područje UN sektora „Jug“ bilo je opterećeno teškim sukobom na početku rata, kad su pripadnici srpskih jedinica počinili teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na području zadarskog i šibenskog zaleđa. U Škabrnji su u studenome/novembru 1991. ubijena 43 civila, 15 hrvatskih branitelja, a u susjednom Nadinu 14 hrvatskih civila. U kninskim zatvorima (kasarna Mladićeva 9. Korpusa JNA, Stara bolnica-Martićev zatvor) od sredine 1991. do sredine 1992. bio je zatočen veliki broj Hrvata koji su prošli tešku torturu i mučenja, a u nekim slučajevima i seksualno nasilje. U kolovozu/augustu 1991. Jugoslavenska narodna armija (JNA) se u dalmatinskom selu Kijevo otvoreno svrstava na srpsku stranu, a započinje i kampanja granatiranja hrvatskih gradova. Zajedno s milicijom Krajine kreće se u napade na slabo branjena ili neobranjena sela. Gotovo sve nesrpsko stanovništvo s tih područja je prognano.

U području UN-ovog sektora „Jug“ u godinama nakon okupacije, a pred početak VRA „Oluja“, dogodilo se i nekoliko ograničenih vojnih akcija Hrvatske vojske, kao što su „Maslenica“, „Miljevački plato“ i „Medački džep“. Pri tome su počinjeni i zločini. U Medačkom džepu u blizini Gospića, pripadnici Hrvatske vojske počinili su teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i područje Divosela, Čitluka i Počitelja očistila od sveg stanovništva i sravnila ga sa zemljom. To područje opteretila su i masovna, organizirana smaknuća Srba (ali i nepoćudnih Hrvata) u Gospiću, tijekom 1991. i 1992. od kojih se za mnoga ni danas ne zna. Suđenja za dio zločina u Medačkom džepu i u Gospiću okončana su pravomoćnim osuđujućim presudama pred hrvatskim pravosuđem.

* ZLOČINI 1995. godine

U već spomenutom UN-ovom sektoru „Jug“ (Lika i Dalmacija), za vrijeme službenog trajanja operacije „Oluja“ i u narednih 100 dana, pripadnici hrvatske vojske (ili naoružane osobe u vojnim, odnosno policijskim odorama), usmrtila je više stotina, a prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava najmanje 410 civila, unatoč tome što oni nisu pružali otpor. Spaljeno je više od 22.000 kuća. Grupna smaknuća civila zabilježena su u Radljevcu, Uzdolju, Gruborima, Gošiću, Varivodama, Korenici… Iz straha za osobnu sigurnost, kao i na nagovor krajinskih vlasti, Hrvatsku je tada napustilo više od 150.000 njezinih dotadašnjih stanovnika, uglavnom Srba.

NEKI OD ZLOČINA TOKOM I NAKON VRA „OLUJA“:

U vrijeme trajanja vojno redarstvene akcije „Oluja“ 6. kolovoza/augusta 1995. u mjestu Golubić kraj Knina ubijeno je najmanje 10 civila. Zločini nisu procesuirani.

Ubojstva najmanje petoro civila u Mokrom Polju (Knin) započela su 6. kolovoza/augusta tijekom akcije „Oluja“ i nastavila se nakon završetka vojnog djelovanja. Zločini nisu procesuirani.

Između 7. i 8. kolovoza/augusta 1995. u napadima na izbjegličku kolonu između Gline i Dvora poginulo je nekoliko desetaka civila s područja općina Glina, Topusko, Gvozd i Vojnić. Zločini nisu procesuirani.

U mjestu Komić (Korenica) 12. kolovoza/augusta 1995. ubijeno je devetero civila. Zločini nisu procesuirani. Među ubijenim civilima bila je i starica od 93 godine Sava Lavrnić, a s njom je ubijen i njezin sin Petar. U istom selu živa je spaljena u vlastitoj kući i nepokretna Marija Brkljač, a sve to iz šume, koja je bila udaljena svega 15 metara, pratila je njezina kći Jela Ugarković. Osim ljudskih žrtava, ubijene su i domaće životinje, zapaljeno je gotovo 80 posto objekata u selu.

25. kolovoza/augusta 1995. u selu Grubori (Knin) ubijeno je šestero civila. Nakon sustavnog prikrivanja zločina, o čemu je pred Haškim tribunalom svjedočilo više osoba, Županijsko državno odvjetništvo iz Zagreba podiglo je 15. prosinca/decembra 2010. optužnicu protiv trojice hrvatskih državljana. Postupak još uvijek u tijeku.

Dana 27. kolovoza/augusta 1995. oko 16 h u selu Gošić (Kistanje) ubijeno je sedmero civila. U tijeku je istraga protiv nepoznatih počinitelja.

Za vrijeme VRA „Oluja“, pa do konca 1995. u selu Kijani (Gračac), prema Izvještaju HHO-a registrirano je 14 ubijenih civila, među kojima devet žena. Procesuirani su zločini u odnosu na troje civila, a pripadnik HV-a oglašen je krivim i osuđen na deset godina zatvora. Presuda je nepravomoćna.

Dana 28. rujna/septembra 1995. u selu Varivode (Kistanje) oko 17 – 17:30 h, ubijeno je devetoro civila. Za zločin se sumnjičilo šestoricu pripadnika hrvatskih redarstvenih snaga, no nakon postupka pred Županijskim sudom u Zadru te ponovljenog suđenja na Županijskom sudu u Šibeniku, optuženici su oslobođeni krivnje, čime je istraga vraćena na početak, protiv nepoznatih počinitelja.

 

https://www.danas.rs/drustvo/suocavanje/oluja-24-godine-posle/

Share this post


Link to post

Veritas: Još nepoznata sudbina 745 ljudi nestalih u akciji Oluja

Dokumentaciono informacioni centar Veritas saopštio je povodom godišnjice akcije „Oluja“, da je od 1.869 Srba poginulih u toku i posle te operacije do sada poznata sudbina 1.124 osobe, dok se 745 još vode kao nestali.

Oluja_traktor-678x382.jpg?x64601Foto: Wikipedia / Matija

Prema navodima Veritasa, od ukupnog broja sa te evidencije 1.220 su bili civili, oko tri četvrtine osoba bilo je starije od 60 godina, a medju žrtvama je 551 žena, što predstavlja jedan od „crnih“ rekorda građanskog rata ’90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije.

Veritas je naveo da su snage Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), sa oko 200.000 vojnika 4. avgusta 1995. godine u operaciji „Oluja“ napali severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).

Prema navodima Veritasa „za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine što je dovelo do egzodusa više od 200.000 ljudi iz zapadne Krajine, a oko 3.200 starih i nemoćnih koji nisu hteli ili nisu mogli da napuste svoje domove, na silu su internirani u logore za civile“.

„Ova agresija, pod kodnim nazivom „Oluja“, sprovodjena je, kao uostalom i one koje su joj prethodile („Miljevački plato“, „Maslenica“, „Medački džep“ i „Bljesak“), po taktici „spržene zemlje“, što je polovinom novembra 1995. godine doseglo razmere potpunog zatiranja srpske zajednice u Krajini“, saopštio je Veritas.

Koordinacija: Za masovne zločine u Oluji, u Hrvatskoj osuđena samo jedna osoba

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica na prostoru bivše Jugoslavije saopštila je danas, uoči 24. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, da je za „mаsovne rаtne zločine“ počinjene u toj operaciji u Hrvаtskoj prаvosnаžno osudjena sаmo jedna osoba.

Navodeći da je u tom napadu na Republiku Srpsku Krajinu (RSK) ubijeno 1.834 Srba, nestalo njih 1.183 a da je više od 220.000 proterano, iz tog udruženja su ocenili da u Hrvatskoj „ne postoji nаmerа dа se gone učinioci rаtnih zločinа, koje su pripаdnici hrvаtske vojske počinili nаd Srbimа“.

„Nаlog vrhovnikа Hrvаtske, Frаnje Tudjmаnа da se učine tаkvi udаri dа Srbi ‘prаktično nestаnu’, pripаdnici hrvаtske vojske su brutаlno i sistemаtski izvršili, ubijаjući čаk i stаrce i stаrice koji nisu hteli dа nаpuste svojа vekovnа ognjištа, sistemаtski minirаjući i uništаvаjući nаpuštene srpske kuće i infrаstrukturu“, stoji u saopštenju.

Podseća se da su nedeljаmа i mesecimа nаkon zvаničnog zаvršetkа аkcije „Olujа“, počinjeni brojni zločini nad Srbima koji nisu napuštali svoje domove, poput zločina u selimа Grubori, Gošići i Vаrivode, gde je ubijeno 22 stаrаcа krаjem аvgustа, odnosno krаjem septembrа 1995. godine.

Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.

 

 

https://www.danas.rs/drustvo/veritas-jos-nepoznata-sudbina-745-ljudi-nestalih-u-akciji-oluja/

Share this post


Link to post

Traže od vlasti u Hrvatskoj da procesuiraju zločine tokom "Oluje"

Poziv uputili uz ocenu da se u toj zemlji od poricanja i relativizacije ratnih zločina došlo do njihovog veličanja

Više nevladinih organizacija iz Zagreba pozvalo je danas vlasti u Hrvatskoj da procesuiraju ratne zločine koji su se dogodili za vreme akcije "Oluja", uz ocenu da se u toj zemlji od poricanja i relativizacije ratnih zločina došlo do njihovog veličanja.
 

NVO izražavaju saosećanje sa svim žrtvama vojno-policijske operacije Oluja i podsećaju da još nisu otkrivene sudbine nestalih i ubijenih, te da za sprovedeno etničko čišdenje i ratne zločine nisu procesuirani počinioci.

PROČITAJTE JOŠ - SRAMOTNA IZJAVA KITAROVIĆ: "Oluja" je spasila BiH, ne zaboravite ko vam je pružio ruku

Ocenjuju da je dosadašnja državnička retorika Hrvatske licemerna i da ne vodi pomirenju, dijalogu, razumevanju i empatiji za drugu stranu i druge žrtve, kao niti povratku stanovništva u njihove predratne domove i apeluju da se podstiče povratak stanovništva u tu zemlju.

Upozoravaju da ratna retorika ni 24 godine od ratnih operacija u Hrvatskoj ne jenjava i pozivaju vladu i Sabor da zaustave militarizaciju društva, suoče se sa prošlošću i preuzmu odgovornost za ratne zločine tokom i posle Oluje.

Saopštenje su potpisali Centar za žene žrtve rata-ROSA, Centar za građansku hrabrost, Srpski demokratski forum iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije - UDIK iz Sarajeva i Ženska mreža Hrvatske i Žene u crnom iz Beograda.

Share this post


Link to post

Veritas: Međunarodna zajednica o „Oluji“ ćuti kao i pre 24 godine

Screenshot_2-1-696x521.jpg
 

Međunarodna zajednica ćuti o tome što su Srbi u Hrvatskoj sve minorniji, obespravljeniji i napadaniji kao što je ćutala i prije 24 godine, kada je u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“ protjerano više od 250.000 Srba, dok ih se više od 1.800 vodi kao poginulo i nestalo, saopšteno je iz Dokumentaciono-informacionog centra Veritas.

Veritas podsjeća da su 4. avgusta 1995. godine oružane snage i policija Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO-a, a u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane i takozvane Armije BiH, izvršile agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Agresija je izvršena uprkos tome što je ta oblast, odnosno sektori „Jug“ i „Sjever“, bila pod zaštitom UN, kao i činjenici da su predstavnici Republike Srpske Krajine dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.

 

Protiv Srba je angažovan sedmostruko jači agresor koji je za nekoliko dana neravnopravne borbe ugušio otpor Srpske vojske Krajine. Srbi iz zapadne Krajine tada su, poučeni istorijskim iskustvom, krenuli u dotad najveću seobu na istok, braći po vjeri i naciji, podsjećaju iz Veritasa.

U saopštenju se ističe da je i nakon prestanka svakog otpora Srpske vojske Krajine agresor ubijao ljude koji nisu htjeli ili mogli da odu sa vjekovnih ognjišta, kao i one u izbjegličkim kolonama, do Une i preko Une, duboko u teritoriji tadašnje Republike Srpske.

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.869 poginulih i nestalih Srba u ovoj akciji i poslije nje, od kojih 1.220 /65 odsto/ civila, među kojima je 551 žena.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvijetljena sudbina 1.124 lica, dok se kao nestalo vodi još 745, od kojih 565 civila, među kojima 289 žena.

Iz Veritasa ukazuju da Hrvatska, osim što odugovlači sa identifikacijama 357 ekshumiranih posmrtnih ostataka, izbjegava i ekshumacije na poznatim mjestima ukopa gdje se nalazi oko 138 posmrtnih ostataka uglavnom pod oznakom „nepoznat“, što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije.

Zarobljavanje je preživjelo oko 1.500 pripadnika Srpske vojske Krajine, od kojih su mnogi osuđeni na dugogodišnji zatvor zbog navodnog ratnog zločina.

U logore za civile na silu je internirano oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu htjeli ili nisu mogli da napuste ognjišta, navodi se u saopštenju.

Krajina je opustošena, opljačkana, pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici.

Savjet bezbjednosti UN tada, osim „snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera“, nije donio bilo kakve kaznene mjere protiv agresora.

Iz Veritasa ističu da je „Oluja“ jedini zločin u kojem su žrtve Srbi iz Hrvatske za koji je suđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Iz Veritasa ističu da je pretresno vijeće tog suda prvobitno jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih hrvatskih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata s ciljem trajnog uklanjanja srpskih civila iz Krajine silom ili prijetnjom silom, te osudilo Antu Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora, da bi potom Žalbeno vijeće, tijesnom većinom, tri prema dva, tu presudu poništilo i oslobodilo ih po svim tačkama.

Hrvatski sudovi su do sada za „Oluju“ pravosnažno osudili samo jednu osobu – etničkog Albanca za slučaj „Prukljan“ i „Mandići“ i jednu nepravosnažno – etničkog Srbina za slučaj „Kijani“.

I Sud BiH osudio je jednog pripadnika Petog korpusa takozvane Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine, koje je uz njegovu saglasnost, po zarobljavanju na Suvoj međi na teritoriji Hrvatske, ubio mudžahedin iz sastava iste jedinice.

U direktnoj vezi sa ovom operacijom je i postupak pred Federalnim sudom u Čikagu po tužbi Srba iz Krajine protiv konsultantske firme MPRI /u kojoj se tvrdi da je MPRI izradila plan, obučila i pripremila hrvatske snage za „Oluju“/, odnosno njene pravne nasljednice koji je, nakon dugih pregovora, u jesen 2016. okončan nagodbom.

Vrednije od simboličnog novčanog iznosa je saznanje da je posredstvom ovog postupka bar dio svjetske javnosti upoznat o tragediji Srba iz bivše Republike Srpske Krajine, a kojoj su kumovale i američke organizacije poput MPRI, ističu iz „Veritasa“.

Sudski sporovi protiv Hrvatske u vezi sa „Olujom“ vode se i pred Evropskim sudom za ljudska prava po tužbama oštećenih Srba, koji su izgubili sporove pred hrvatskim sudovima ili smatraju da hrvatska državna tijela nisu sprovela efikasnu istragu o smrti njihovih rođaka – civila ubijenih za vrijeme ili neposredno nakon ove akcije.

Međunarodni sud pravde je u obrazloženju svoje presude iz februara 2015.
godine operaciju „Oluja“ okvalifikovao kao etničko čišćenje.

U obrazloženju presude je navedeno da su Hrvati htjeli srpsku teritoriju bez Srba očekujući da sami odu, a ne da ih „unište u cijelosti ili
djelimično“, pa su, kako bi ih natjerali da napuste vjekovna ognjišta, granatirali njihove gradove i izbjegličke kolone, ubijali, te fizički i psihički zlostavljali zaostale civile i vojnike i sprečavali povratak“.

Sve to, međutim, prema ocjeni suda, nije doseglo nivo genocida.

I umjesto da Hrvatska, i bez naloga Međunarodnog suda pravde, odustane od slavljenja „akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina“ kao dvostrukog državnog praznika /“Dan pobjede i domovinske zahvalnosti“ i „Dan hrvatskih branitelja“/, slavlje se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima, ukazuju iz Veritasa.

RTRS

Share this post


Link to post

Obeležavanje godišnjice "Oluje" sutra kod manastira Krušedol

Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" 1995. biće održana 4. avgusta u 19 sati kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.

Predsednik Vučić u četvrtak je pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da u nedelju dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

Kolona izbeglih iz Hrvatske
Kolona izbeglih iz Hrvatske
 
 

U toj akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba. 

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. počela akcija "Oluja", dan žalosti.

Gde je nestalo 500.000 Srba iz Hrvatske i kako se to dogodilo, upitao je predsednik Aleksandar Vučić povodom godišnjice "Oluje", koju Hrvatska slavi kao pobedu u okviru "domovinskog rata", a ne kao proterivanje Srba sa teritorija na kojima su živeli.

"Naš je zadatak da to nikada ne zaboravimo i da to na odstojanstven i ozbiljan način obeležavamo. Da se ne stidimo naših suza, da poštujemo tuđe žrtve, ali, da za razliku od ranije, poštujemo i svoje, srpske žrtve, da ih ne smanjujemo i da o njima govorimo", poručio je predsednik Srbije.

Upitan o izjavi hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da bi želela da prisustvuje koncertu u Splitu Marka Perkovića Tompsona, koji je poznat po ustaškim i antisrpskim pesmama, na godišnjicu Oluje, Vučić je konstatovao da je to u Hrvatskoj radostan dan, dok je za nas jedan od najtužnijih dana u savremenoj sprskoj istoriji.

"Mi ćemo ga peti put obeležiti kako dolikuje, zajedno sa Republikom Srpskom, i ponosan sam na to", rekao je Vučić.

 

 

"Gde je nestalo 500.000 Srba?"

Predsednik je istakao da se pogledi Hrvatske i Srbije na prošlost razlikuju, ali da, bez patetike, može da iznese neke podatke i da, zapravo, time uputi pitanje stranicma.

Srbija želi najbolje odnose sa Hrvartskom i nastaviće da ih gradi, rekao je Vučić ali je zatražio objašnjenje za činjenicu da je po popisu 1991. godine u Hrvatskoj bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, odnosno ukupno oko 650.000 Srba, a da ih je 2011. bilo 184.000.

Izrazio je uverenje i da će Srba na popisu 2021. biti manje od 150.000.

"Gde je nestalo 500.000 Srba?", upitao je predsednik Srbije.

"I da kažete da su ljudi otišli 'trbuhom za kruhom', da ih je tako otišlo 100.000, gde je nestalo 400.000 ljudi? Kako ćete to da objasnite, kako se to dogodilo?", zapitio je Vučić.

Teško je, kaže, to objasniti i to je teška rana Srba, sa kojom moraju da žive.

Vučić je pozvao sve građane Srbije, a posebno Krajišnike, da dođu sutra u Krušedol, gde će biti obeležena godišnjica "Oluje", da odaju poštu nastradalim Srbija, nauče decu šta se tamo zaista desilo, kako taj užasni zločin nikada ne bude zaboravljen.

On je naveo da je ponosan na Krajišnike koji su izbegli u Srbiju i da im je zahvalan na tome sto su svojim radom i trudom od Srbije napravili lepšu zemlju, i što su uvek Srbiju voleli više od svega.

Share this post


Link to post
03. avgust 2019.  | Izvor: Tanjug

Komesarijat za izbeglice: 24 godina od hrvatske akcije Oluja

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopšstio je danas da ni 24 godina od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, u kojoj je iz svojih domova proterano 200.000 krajiških Srba, koji su u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine bežali ka Srbiji, a život je izgubilo ili se vodi kao nestalo oko 1.700 ljudi, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata.

"Hrvatska će i ove godine 5. avgust slaviti kao dan pobede, kada je proterala preko 200.000 svojih građana, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima, u znak sećanja na jedan od najmasovnijih egzodusa na našim prostorima u skorijoj istoriji", kaže se u saopštenju Komesarijata.

 

oluja kolona 4

 

Podseća se da je od početka ratova na prostorima bivše SFRJ 1991. godine, u Srbiji utočište potražilo blizu 618.000 Srba iz Hrvatske i BiH i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije i ističe da je povratak Srba u Krajinu sporadičan, a "hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, stvarajući atmosferu nacionalne netolerancije koja vraća region u devedesete".

"Uprkos pomacima ostvarenim kroz proces regionalne saradnje i sprovođenje Regionalnog stambenog programa s Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima; Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama; nisu isplaćene penzije", navodi Komesarijat za izbeglice.

U saopštenju se naglašava da posebno zabrinjava broj incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma, iz čega se "jasno vidi da su izbeglice usmerene skoro isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka gotovo zaustavljen".

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije zahvalio je međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, ali napominje da se "ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju".

Pomen žrtvama hrvatske akcije "Oluja" 1995. biće održan 5. avgusta 2019. u 11 sati u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim mestima širom Srbije, dodaje se u saopštenju Komesarijata.

Share this post


Link to post

SNP: Nećemo zaboraviti stradanje Srba u Hrvatskoj

Srpska narodna partija (SNP) ocenila je danas da ni posle 24 godine "od zločinačke hrvatske akcije ''Oluja'', koja predstavlja najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata, nijedan visoki funkcioner Hrvatske nije kažnjen

 

Srpska narodna partija (SNP) ocenila je danas da ni posle 24 godine "od zločinačke hrvatske akcije ''Oluja'', koja predstavlja najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata, nijedan visoki funkcioner Hrvatske nije kažnjen, bilo na civilnom ili vojnom položaju, za brojne počinjene ratne zločine, niti je Srbima omogućen povratak u Hrvatsku, niti im je dato obeštećenje za sva stradanja koja su preživeli".

 

 

 

U saopštenju te stranke, članice vladajuće koalicije, ocenjuje se i da hrvatska država nastavlja sa raspirivanjem antisrpske histerije, tolerišući i prećutno podržavajući ne samo napade na srpsko pismo, veru i kulturu već i fizičke napade na lidere Srba, pa i na obične građane, samo zbog toga što žele da ostanu Srbi".

 

"Nije im bilo dosta što su pod bombama proterali preko 200.000 civila i mučki ubili na kućnom pragu preko 2.000 uglavnom starih ljudi, već po starom vekovnom, paklenom planu onih koje nazivaju ''očevima domovine'', žele da zatru svaki trag srpskog postojanja na našim vekovnim ognjištima Dalmacije, Banije, Like, Korduna, Slavonije i ostalih delova Hrvatske u kojima je srpsko prisustvo ostavilo neizbrisiv trag", ističe SNP.

 

Ocenjuje se da su "preostali Srbi u toj državi povampirenog ustaštva danas najugroženiji narod u Evropi, kojima svakodnevno visi nad glavom pretnja napada ili hapšenja".

 

PROČITAJTE JOŠ - Pupovac: U Hrvatskoj se na Srbe primenjuje politika vanrednog stanja

 

"Želimo da poručimo toj državi sazdanoj na genocidu nad Srbima i Jevrejima počinjenom u Drugom svetskom ratu, da Srbija nikada neće zaboraviti ono što ste učinili našem narodu, i da će kada tad zlikovci i ubice, koje međunarodni sudovi nisu želeli da kazne, odgovarati za progon i ubijanje našeg naroda. Mi im to nismo zaboravili, niti ćemo ikada zaboraviti. Nećemo odustati od namere da odgovaraju za svoje zločine i završe u zatvoru", kaže se u saopštenju SNP.

 

Ta stranka ističe da će nastaviti da insistira u razgovorima s Hrvatskom i međunarodnom zajednicom na ostvarenju prava Srba koja se tiču smeštaja, povratka, obeštećenja i prava na slobodan, miran i dostojanstven život, kao što ga imaju svi građani u Evropi".

 

"To je naš zavet i naš najpreči zadatak kao odgovorne države koja nikada ne zaboravlja svoj narod i njegovo stradanje", naglašava SNP.

Share this post


Link to post

Čubrilović: Oluja - najveće etničko čišćenje

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske ocenio je da je veoma važno to što Republika Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju godišnjice stradanja i progona Srba iz Hrvatske

 

 

Predsednik Skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović izjavio je, povodom obeležavanja 4. avgusta, Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja", da je to najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije koje je izvršeno u sukobima devedesetih godina prošlog veka.

 

 

 

"Činjenica da nisu pravosnažno osuđeni oni koji su odgovorni za ovaj strašni zločin, u kojem je pobijeno oko 2.000 civila i proterano oko 250.000 Srba, čija su imanja i kuće uništene i spaljene, predstavlja potpuni poraz međunarodnog prava i pravde", istakao je Čubrilović, prenela je RTRS.

Kako je naveo, slično kao što i pre 24 godine bombardovanje izbegličkih srpskih kolona, u kojima su bili nemoćni starci, žene i deca, nije zanimalo međunarodnu zajednicu, čini se, da ih ni danas ne zanima istina, utvrđivanje odgovornosti i procesuiranje svih onih koji su odgovorni za stradanje srpskog naroda.

PROČITAJTE JOŠ: Traže od vlasti u Hrvatskoj da procesuiraju zločine tokom "Oluje"

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske ocenio je da je veoma važno to što Republika Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju godišnjice stradanja i progona Srba iz Hrvatske.

To je, kako je naglasio, veoma bolno nacionalno i istorijsko pitanje i važno je, dodaje, razvijati kulturu sećanja i nove generacije upoznati sa ovim zločinom i uvek iznova podsećati na stradanja srpskog naroda u brutalnoj i nehumanoj vojnoj akciji "Oluja" i zahtevati da odgovorni za ove zločine izađu pred lice pravde.

Porazno je i to što se ovaj tragični datum u Hrvatskoj slavi i što se veliča akcija "Oluja", a posebno je porazno to što se na određenim mestima slavi uz obeležja koja su bila karakteristična za ustašku NDH, rekao je Čubrilović.

Oluja-2.jpg

 

"Sve to pokazuje u kakvom su nezavidnom položaju malobrojni Srbi u Hrvatskoj, i s kakvim se problemima susreću proterani Srbi koji ni do danas nisu uspeli da ostvare elementarna ljudska, radna i imovinska prava u toj zemlji, koja je, pri tom, i članica Evropske unije", zaključio je Čubrilović.

Oluja-7.jpg
 
Oluja-5.jpg
 
Oluja-4.jpg
 
Oluja-3.jpg
 
Oluja-1.jpg





 

Share this post


Link to post

Protić: Slavi se zločin i etničko čišćenje

Predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Slobodan Protić istakao je da proslava “Oluje” u Hrvatskoj jedinstvena po tom što ni jedna druga država na svetu ne slavi etničko čišćenje, progone i ubistva

 

 

Predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Slobodan Protić istakao je da proslava “Oluje” u Hrvatskoj jedinstvena po tom što ni jedna druga država na svetu ne slavi etničko čišćenje, progone i ubistva. Na taj dan, kako kaže Protić, u Republici Srpskoj i Srbiji će se prisluživati sveće za stradale, što jedino i priliči obeležavanju najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata.

 

 

 

Pročitajte još: CRNOGORCI SLAVE "OLUJU" SA HRVATIMA: Podgorica opet šalje izaslanika u Knin

 

-Slavljenici se ne bave samo relativizacijom i minimiziranjem zločina, nego ga proslavljaju kao neku pobedu, kao ratni uspeh i kao junaštvo. Stvaranju etnički čiste Hrvatske prethodilo je proterivanje 250.000 Srba, te ubistva hiljada civila, žena i dece. To niko ne može izbrisati ili prepraviti, kao što se ne može izbrisati i relativizirati zločin u NDH u Drugom svetskom ratu. Sve ostalo je dnevna politika i takmičenje u prikupljanju glasova ekstremista – istakao je Protić.

Share this post


Link to post

 

Today is 24 years since the operation Storm, the largest single ethnic cleansing campaign in history organized by the Croatian army against Serbs. In it, around 280 000 people were displaced and 78 Orthodox churches were destroyed. Today Croatia celebrates its crimes as a national holiday.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...