Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2019

Recommended Posts

Oluja: Pomen u Crkvi Sv. Marka

Srbima stradalim tokom akcije Oluja je služen parastos u Crkvi Svetog Marka u nedjelju.

  • Vijesti
  • Srbija

765-430-51d79cd138feb2ccde9f6e69a3e2eba0

To je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako.

Predsjednik Koordinacije udruženja izbjeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsjetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju...

"Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu", rekao je Žunić.

Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu "stinicu" - da stane iza legitimnih zahtjeva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj.

Predsjednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora.

"Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje", rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obilježavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kome će prisustvovati i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol.

Cilj okupljanja je da se sjetimo svih žrtava, jer ako i jednog čovjeka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio.

(Tanjug)

 

 

https://www.rtvbn.com/3961236/oluja-pomen-u-crkvi-sv-marka

Share this post


Link to post

Nek je slava svim poginulim civilima i vojnicima Srpske Krajine !

 

p.s. Nema jutra a da se ne probudim i ne pomislim da je sve to ruzan san ... Nazalost kad se rasanim shvatim da to nije ruzan san vec java :(

 

Da mogu izbrisao bi ove dane iz kalendara da vise nikad ne postoje ....

 

Share this post


Link to post
 

Vestionline, 05.08.2019, I dalje sanjaju povratak: Prognanici u hramu Blage Marije u Banstolu

U još nezavršenom hramu Blage Marije u Banstolu kod Sremskih Karlovaca, u prisustvu više stotina Krajišnika iz više krajeva Srbije, ali i dijaspore, vladika sremski Vasilije služio je u nedelju parastos svim žrtvama „Oluje“, a zatim je proslavljena slava ove crkve koja je ujedno i slava svih prognanih Srba iz Hrvatske.

– Počeli smo spontano da se okupljamo 4. avgusta pre tri godine i to je sada postala tradicija. U Banstolu i okolini nov život pronašlo je oko 4.000 prognanih Krajišnika i mada je od pogroma prošlo 24 godine, verujte, kod svakog od nas su sećanja još uvek sveža i bolna – pričaju Dijana i Bojan Čiča, kumovi crkve i vlasnici restorana Zavičaj u kome je sve podređeno negovanju tradicije na stari kraj.

Krajiška suza

Kažu da su na početku naivno verovali da će se brzo vratiti u svoje domove, ali je stvarnost ipak bila drugačija.

– Poslednji put kad sam obišla naše groblje, zatekla sam pust grad, s nekim tuđim narodom na ulicama. To mi je bilo najteže da shvatim – priča Dijana.

Njen suprug Bojan je od početka bio u organizaciji gradnje crkve koja je jedina u Srbiji zidana po ugledu na ruske pravoslavne hramove zbog čega je odmah proglašena za „putinku“.

Direktor Veritasa Savo Štrbac objašnjava da će to biti i prva crkva posvećena svim mučenicima, žrtvama „Oluje“.

– U dogovoru sa vladikom na jednom zidu će se naći imena svih poginulih i nestalih u „Oluji“, a za crkvenu slavu je odabrana upravo Blaga Marija, datum koji nam je okrenuo živote naglavačke – priča Štrbac.

Odmah uz crkvu je i spomenik Krajiška suza, koji će, kad bude bio završen, biti visok sedam metara sa mermernim belim krstom kao orijentirom.

Iz daleke Australije, već treću godinu zaredom parastosu u Banstolu prisustvuje 35-godišnja Magdalena Konjević. Rodom iz Udbina, ova devojka je sa roditeljima i bratom tog avgusta otišla na put bez povratka. Od 1998. godine žive u Melburnu.

– Sećam se da je bio mračan dan. Seli smo da večeramo kad je počeo haos. Majka je samo imala vremena da u tašnu spakuje malo stvari za brata i mene i to je bilo sve. Imala sam samo 11 godina, ali se sećam tog turobnog puta i kako smo pred Beograd stigli u autobusu kome nisu radile kočnice.

Nema pravde

Parastosu su prisustvovali i Radovan i Danica Mihajlović. Rodom iz Pačetine kod Vukovara, ovaj bračni par već 50 godina živi i radi nemačkom Gelingenu. Priznaju da su plakali kada su te 1995. godine videli potresne slike kilometarskih kolona prognanih sunarodnika.

– I dalje me duša boli šta smo kao narod u poslednjem veku sve preživeli. Pa kada u Somaliji dve hiljade ljudi krene u izbeglištvo digne se ceo svet da im pomogne, a patnju Krajišnika kada je proterano 265.000 ljudi niko ni tada, a ni danas ne spominje. Najtragičnije je što se sve to događalo u srcu Evrope. Ne može čovek da ostane ravnodušan na takvu nepravdu – priča Radovan.

O tome da ni 24 godine od „Oluje“, ali i brojnim nekažnjenim zločinima tokom rata u Hrvatskoj nema pravde za sve ubijene i proterane svojim primerom svedoči i Jelena Čiča koja je rodom iz gračačkog sela Piljani.

Te 1995. godine je proterana sa suprugom Zoranom, svekrom i svekrvom. Svake godine se vraća isključivo zbog grobova.

– Dve godine ranije, 22. januara ubijen mi je otac Đoko na Alanu. Hrvati su postavili zasedu za dva kamiona sa ljudima iz Gračaca i bukvalno ih masakrirali. Mog oca sam pronašla sa rupom u čelu. Za ovaj zločin nikada niko nije odgovarao, a sve manje ga i spominju. Nije i jedina nepravda koja je nas Srbe zadesila u Krajini. Za nama su ostala pusta sela i gradovi i groblja. Ništa više.

Milena Čanković: Iz Švajcarske u susret koloni

Milena Čanković (51), autorka knjige „Divani ličkih spomenika“, najzaslužnija je za podizanje spomenika Krajiška suza, a njemu je namenila i sav prihod od ove knjige koju je prodavala od Evrope do Australije. Priča da je u planu da se preko puta ulice izgradi i Spomen dom Krajine, mesto na kome će se ubuduće obeležavati sve manifestacije.

– I tu zavisimo od ljudi dobre volje, ali moje iskustvo govori da Krajišnici, ma gde da su, hoće da pomognu, znaju da se ono što im se dogodilo nikada ne sme zaboraviti.

Ovog januara Milena se za stalno vratila u Srbiju pošto je u Švajcarskoj provela 40 godina.

– Kada se desila „Oluja“ stariji sin Nemanja je imao četiri godine, a mlađi Benjamin je još bio u stomaku, tada sam bila u šestom mesecu trudnoće. Međutim, čim sam videla snimke te nepregledne kolone ljudi natrpala sam hranu u kombi i sa decom im iz Švajcarske krenula u susret. Kod Apatina i Bačkog Gračaca sam stala i počela da delim pomoć. Plakala sam sa tim ljudima, jer sam i ja rodom iz tih krajeva, iz Udbina – priča ova žena.

Objašnjava da je od „Oluje“ prošlo 24 godine, ali da najviše boli što Hrvatska i dalje tog datuma slavi:

– Na taj način se sve žrtve, svi ubijeni civili ponovo ubijaju.

„Idem u inat, da ih nerviram“

Već trideset godina u Lincu, gde mu sada žive i rade i deca, Dijana i Aleksandar. Jovan se odlično seća tog avgusta 1995. godine.

– Majka Vukosava je bila u selu kada je počeo napad, a ja sam se osećao potpuno bespomoćno. Na svaki način sam pokušao da saznam da li je dobro, ali telefoni nisu radili, pa sam tek preko prijatelja iz Švajcarske uspeo da zamolim jednog prijatelja da je pronađe u kilometarskoj koloni. Uspela je da se probije – priča Jovan i ponosno ističe majicu na kojoj piše: „Oluja – zločin koji još traje“.

– Zaista je tako. Evo, pre nekoliko dana u Zapužancima kod Benkovca su ponovo osvanuli grafiti da „Oluja“ još nije završena i da Srbima tu nije mesto. Međutim, ja stalno idem u rodni kraj. Idem u inat, da ih nerviram – kaže kroz gorak osmeh.

Sveštenik se vratio iz Amerike

Starešina Hrama Blage Marije je protonamesnik Siniša Hrvačević, mladić koji je izbeglištvo gledao svojim očima od Visokog u Bosni. Mada je u Klivlednu imao svoju parohiju, a zatim se i oženio i dobio decu, on se pre nekoliko godina vratio sa željom da bude uz svoj narod na Banstolu gde je stigao sa sedam godina, a zatim u obližnjim Sremskim Karlovcima završio Bogosloviju.

– Polako završavamo hram, ali imamo sreće što je on sve ove godine živ, a uz ljude dobre volje koji su spremni da pomognu uspećemo i da ga brzo završimo i zatim i oslikamo. Velika je sreća što ćemo baš ovog 31. avgusta da imamo i prvo krštenje i to troje dece porodice Vukas, a već u oktobru i krštenje jednogodišnje Sofije, unuke velike dobrotvorke Milene Čanković – priča protonamesnik Hrvačević.

Tražimo ono što je naše

Pomen i parastos žrtvama „Oluje“ održan je i u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić ističe da se prognanim Srbima i 24 godine pošto su izbegli sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju …

– Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše – imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu – rekao je Žunić.

Đ. Barović – Vesti

Share this post


Link to post

Večernji list, 05.08.2019, Policija ne vidi ništa sporno: Nema prekršajne prijave za HOS-ovce i “Za dom spremni”

Glasnogovornica šibenske policije potvrdila je da među posjetiteljima nije zabilježen nijedan incident, a mirno je i u Općoj i veteranskoj bolnici Knin.

Protiv pripadnika 9. bojne HOS-a koji su jutros ispred spomenika Spomenika hrvatske pobjede Oluja ‘95 na središnjem gradskom trgu izvikivali “Za dom spremni” neće biti podignuta prekršajna prijava, doznaje Hina iz šibensko-kninske policije.

Policija je potvrdila kako su pripadnici Hrvatskih obrambenih snaga (HOS) jutros prilikom odavanja počasti poginulim braniteljima u Kninu, predvođeni Markom Skejom, uzvikivali “Za dom spremni”.

“Nema tu ništa sporno, oni su pozdrav uzvikivali pored spomenika, a bilo bi sporno kada bi taj uzvik koristili izvan komemorativnih događaja, na gradskim ulicama”, izjavila je glasnogovornica PU Šibensko-kninske Marica Kosor.

Potvrdila je da protiv njih neće biti prekršajne prijave te da policija nije dobila dojavu niti je neposredno primijetila da su taj uzvik koristili u inkriminirajućim okolnostima.

Načelnik šibensko-kninske policije Ivica Kostanić novinarima je izjavio da su prije dvije godine, zbog istog ponašanja, protiv pripadnika HOS-a i Marka Skeje podignuli prekršajnu prijavu, ali da ga je sud oslobodio.

“Mi smo ih prijavili nadležnom sudu u Kninu, no prvostupanjska presuda za Marka Skeju je bila oslobađajuća, za istovrsno prekrašjno djelo, jer je to pijetet za žrtve Domovinskog rata i odavanje počasti”, rekao je Kostanić.

Na obilježavanju Oluje šest tisuća posjetitelja

Na obilježavanju vojno-redarstvene operacije Oluja u Kninu okupilo se 6 tisuća posjetitelja. To je za oko tisuću ljudi manje negoli prošle godine, a dvije manje nego 2017. kada je u Kninu na ovaj dan bilo 8 tisuća okupljenih.

Glasnogovornica šibenske policije potvrdila je da među posjetiteljima nije zabilježen nijedan incident, a mirno je i u Općoj i veteranskoj bolnici Knin.

“Za sada nismo zbrinuli nijedan ozbiljniji medicinski slučaj”, kazala je pomoćnica ravnateljica za kvalitetu kninske bolnice Tatijana Šipalo Lilić.

Share this post


Link to post

RTRS, Srna, 05.08.2019, Štrbac: Mogući postupci za “Oluju” pred nacionalnim sudovima

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je da oslobađanje hrvatskih generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka u Haškom tribunalu ne znači da je Hrvatska amnestirana za ratne zločine i progon Srba iz Republike Srpske Krajine jer se postupci i dalje mogu pokrenuti pred nacionalnim sudovima.

- Njima se ne može ponovo suditi za ono za šta im je bilo suđeno u Hagu, ali ima mnogo drugih djela koja im se mogu sigurno pripisati – rekao je Srni Štrbac.

Štrbac napominje da se, osim trojice hrvatskih generala, pred nacionalnim sudovima mogu procesuirati i svi ostali Hrvati koji su počinili ratne zločine nad Srbima u “Oluji” koja je izvršena prije 24 godine.

- Postupci se još mogu voditi pred sudovima u Srbiji, koji po zakonu imaju regionalnu nadležnost za čitavo područje bivše Јugoslavije – istakao je Štrbac.

Štrbac kaže da Hrvatska pravi problem Srbiji na putu ka EU, zahtijevajući da se ta odredba iz zakona izbaci, jer ne žele da im Srbi sude po tom zakonu.

- Srbija uporno drži tu odredbu u zakonu, ali je ne primjenjuje u praksi. Ako bi se ova odredba primjenjivala, utjerala bih strah u kosti svima koji su počinili ratne zločine nad Srbima – istakao je Štrbac.

On je podsjetio da je Gotovina sa jedinicama Hrvatske vojske bio prešao u BiH u operaciji “Maestral”.

Komentarišući izjavu ratnog komandanta 502. brigade Petog korpusa takozvane Armije BiH Hamdije Abdića u kojoj se navodi da je ta armija oslobađala i hrvatske teritorije, Štrbac je rekao da je ova izjava potpuno tačna, jer su pripadnici tog korusa tada bili ušli duboko u teritoriju Hrvatske i počinili zločine nad Srbima.

- Svi su činili strašne zločine nad Srbima – Hrvati kada su ulazili na teritoriju BiH gdje su bili Srbi, kao i muslimani kada su pomagali Hrvatima, koji su te zločine snimali i sada se njima hvale – napomenuo je Štrbac.

Share this post


Link to post

РТРС, Глас Српске, Срна, 05.08.2019, Штрбац: У Хрватској и даље на снази тихи егзодус Срба [Видео]

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да се 24 године од прогона Срба из Републике Српске Крајине ништа битно није промијенило јер је у Хрватској све мање Срба и на снази је њихов тихи егзодус.

- Свакодневно људи одлазе из Крајине, нико не бјежи од добра, бјежи се од зла. На попису становништва за двије године у Хрватској ће, вјероватно, бити премашена жељена пројекција Фрање Туђмана са почетка деведесетих година пршолог вијека да ће за сва времена бити ријешени српско питање у Хрватској када их буде мање од три одсто – рекао је Штрбац данас новинарима у Бањалуци, након парастоса убијеним Србима у хрватској војно-полицијској операцији “Олуја”.

Штрбац је истакао да Хрватска на све могуће начине настоји да прикаже да су злочини у “Олуји” били појединачни ексцеси и да то није планирала хрватска држава.

Он је подсјетио да су до сада за ратне злочине у “Олуји” осуђена двојица припадника Хрватске војске, и то Божо Баћелић, етнички Албанац којем је право име Реџеп Ђинџић, те етнички Србин Рајко Кричковић.

- Хрватска када жели неког да осуди бира етничке Албанце и Србе, као што су Баћелић и Кричковић – рекао је Штрбац и додао да се “то ради под изговором да злочине нису чинили Хрвати јер им вјера забрањује да убијају и пале”.

Бањалучки адвокат Слободан Перић, који је избјеглица из Хрватске, рекао је новинарима да Срба готово и да нема у тој земљи, а оно мало преосталих су старци који су дошли да умру.

- Политичког живота Срба у Хрватској скоро да и нема. Хрватска чини све да онемогући било какав политички повратак Срба – истакао је Перић.

Подсјећајући на догађаје у Републици Српској Крајини прије 24 године, Перић каже да се у Крајини догодио један од најтежих злочина, прогона и етничког чишћења над српским цивилима у прошлом вијеку.

- Помирење на овим просторима није могуће све док се не каже истина о протеклом рату, распаду и рушењу бивше Југославије, рату у Хрватској и у БиХ – истакао је Перић.

У Бањалуци је данас у Саборном храму Христа Спаситеља служен парастос Србима убијеним у хрватској оружаној акцији “Олуја” извршеној прије 24 године на Републику Српску Крајину.

Поменима и парастосима Крајишници чувају сјећање на 1.869 убијених Срба у хрватској оружаној акцији “Олуја” и послије ње, али и на жртве из свих ранијих погрома и прогона, речено је данас у Бањалуци на трибини и промоцији “Веритасовог” билтена “Дани туге и сјећања”.

Испред манастира Крушедол синоћ је, у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије, одржана централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији “Олуја”.

Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас” током хрватске војно-полицијске акције “Олуја” из својих домова протјерано више од 220.000 хиљада крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих је 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године операцију “Олуја” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је “Олуја” имала све карактеристике геноцида.

Share this post


Link to post
 

RTRS, Srna, 05.08.2019, U Hramu Hrista Spasitelja pomen za stradale u “Oluji”

U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci počelo je služenje parastosa za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” 1995. godine.

Parastos služe sveštenici Eparhije banjalučke, a pomen organizuje Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas”.

U 12.00 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci biće održana tribina i promocija “Veritasovog” biltena “Dani tuge i sjećanja”.

Centralna manifestacija obilježavanja Dana sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima “Veritasa”, tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” iz svojih domova protjerano više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svjetski eksperti za tu oblast tvrde da je “Oluja” imala sve karakteristike genocida.

Share this post


Link to post

PAD KRAJINE! 1995: PAO JE KNIN! 2019: Srbi pamte "Oluju", zločin koji traje! Hrvatska slavi GENOCID, ništa drugo nemaju!

 

Danas se navršava 24 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 250.000 stanovnika negdašnje Republike Srpske Krajine.

Oluja
Oluja, Foto: EPA/Daniel Kasap

* Danas se navršava 24 godina od početka hrvatske zločinačke akcije "Oluja"

* Proterano najmanje 250.000 Srba

* Ubijeno i nestalo oko 2.000

U hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

 

 

12.50 Kraj bloga

Poštovani, ovim završavamo blog u kom ste mogli paralelno da pratite događaje iz 1995. godine i tok zločinačke akcije "Oluja", kako bismo se na što verodostojniji način podsetili stradanja našeg naroda, kao i aktuelne događaje iz 2019. godine i reakcije u vezi sa obeležavanjem 24. godišnjice zločina koji nikada ne smemo zaboraviti. 

12.30 (2019) U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos Srbima stradalim u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja", a zatim su rodbina i prijatelji položili cveće na spomen srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1999- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku. 

Parastos je služen i u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, ali i crkvama širom Srbije i Republike Srpske.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", koji je i organizovao pomen u Banjaluci, Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus, prenose Nezavisne.

"Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne beži od dobra, beži se od zla. Na popisu stanovništva za dve godine u Hrvatskoj će, verovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina pršolog vijeka da će za sva vremena biti rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto", rekao je Štrbac.

Savo Štrbac
Foto: D.I.C. Veritas

On je rekao da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u "Oluji" bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država.

On je podsetio da su do sada za ratne zločine u "Oluji" osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Ðindžić i etnički Srbin Rajko Kričković.

"Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković", rekao je Štrbac i dodao da se "to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vera zabranjuje da ubijaju i pale".

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.

Krušedol
Krušedol, Foto: Tanjug

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Prema podacima "Veritasa", tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

12.28 (1995) Nešto posle 12 sati na HRT objavljena je vest: hrvatske jedinice ušle su u Knin! Na kninskoj srednjovjekovnoj tvrđavi postavljena je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Drniš, Žitnić, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica.

11.34 (2019)  Hrvatski premijer Plenković na ceremoniji u Kninu je rekao da je Oluja ima poseban značaj za sve Hrvate jer je hrvatski narod pokazao snagu i oslobođenjem petine teritorije pokazao da sam odlučuje i da drevni Knin zauvek ostaje hrvatski.

"Stoga s ponosom slavimo i uvek ćemo slaviti dan hrvatske pobede. To je bio legitiman odgovor velikosrpskom posezanju za hrvatskim teritorijama. Nikad nećemo posustati u našim naporima u ostvarivanju pravde za sve naše stradale i do poslednjeg slučaja ćemo istraživati ratne zločine i tražiti sve naše nestale", rekao je Plenković, preneo je Večernji list.

11.23 (2019) Gradonačelnik Knina Marko Jelić (43) izjavio je da se redovno moli za sve Srbe stradale u "Oluji" i da će to činiti i kada ne bude na funkciji. 

"Praksa gradske uprave kojoj sam na čelu, ali i većine sugrađana je da se žrtvama daje pijetet. To činim redovno i činiću i kad ne budem na poziciji, ja lično i u svojim molitvama", rekao je Jelić.

11.01 (2019) Oluja je strašan zločin, pogrom nad Srbima, kaže ministar odbrane Aleksandar Vulin i dodaje da niko ne može naterati Srbe da prihvate da je Oluja bila "pravedna operacija".

Upitan da prokomentariše navode pojedinih medija da Zagreb traži od Beograda da prihvate njihov Dan pobede ako hoće u EU, Vulin kaže da je nemoguće zločinačku akciju prihvatiti drugačije osim kao zločin nad Srbima.

"Ako u Evropu treba da se ulazi preko proslave Oluje, šta će nam takva Evropa. Nemoguće je da zločinačku akciju, strašni zločin nad mojim narodom proslavljam zbog bilo čega. Ko to može da natera Srbe da prihvate da je Oluja bila pravedna", rekao je Vulin za TV Pink.

9.44 (1995) Hrvatski tenkovi počeki spuštanje sa Dinare prema Kninu posle jezivog granatiranja grada od ranih jutarnjih časova

 

 

9.34 (2019) Kolinda Grabar Kitarović tokom svog novog jutrošnjeg obraćanja u Kninu izjavila je i "Vizija dr.Franje Tuđmana je postala naša stvarnost. Pre 24 godine poslana je poruka da da smo mi Hrvati ponosan narod i da imamo pravo odlučivati o svojoj sudbini. Poklanjam se duboko svim hrvatskim veteranima, posebno onim stradalima i došla sam ovde da vam kažem: veliko hvala. Ova proslava nije zbog nas političara, ovdje smo da se suočimo sa sobomiI upitamo se jesmo li učinili sve za Hrvatsku i na to pitanje se odgovor očekuje delima, a ne rečima. To se od nas očekuje jer smo se na ovom mestu prije 24 godine izborili da u našoj državi sami odlučujemo", rekla je ona i citirala je Antu gotovinu i reči "Rat je gotov okrenimo se budućnosti".

 

Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja
Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja, Foto: Printscreen HRT

 

9.25 (2019) Polaganjem venaca i paljenjem sveća na Spomeniku hrvatske pobede "Oluja 95" u Kninu  zvanično počelo obeležavanje 23. godine od "Oluje". Svečanosti prisustvuje ceo državni vrh Hrvatske. Pred sam početak svečanosti Kolinda Grabar Kitarović je obišla svečani stroj vojske.

Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja
Kolinda Grabar Kitarović, operacija Oluja, Foto: Printscreen HRT

 

08.10 (2019.) - Kolinda Grabar Kitarović: Najradije bih uhvatila pušku

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je sinoć u Kninu da ju je tokom rata 90-ih godina grizla savest i da je želela da uzme pušku i ode ratište.

- Najradije bih uhvatila pušku i otišla na ratište, ali shvatala sam da nije stvar samo u mecima i u suočavanju s onima koji su ispred vas - rekla je Grabar Kitarović i istakla da je bila svesna da ima dužnost u Ministarstvu spoljnih poslova.

Kolinda Grabar Kitarović
Kolinda Grabar Kitarović, Foto: EPA-EFE/Valda Kalnina

Grabar Kitarović je, nakon prijema ratnih zapovednika na kninskoj tvrđavi, zapevala je pesmu "U boj, u boj" iz opere Nikola Šubić Zrinski.

08.00 (1995.) - Hrvatska vojska se probija prema Kninu

Hrvatska vojska se probija prema Kninu. U podne će uspeti u svojim krvavim namerama.

22.33 (1995) - Duga noć pred Krajinom

Sve je praktično gotovo. Knin postaje grad duhova. Srbi su već na putu prema Republici Srpskoj i Srbiji. Iz Beograda ne stiže pomoć. Krajina je ostavljena sama pred dugu, tešku i krvavu noć. 

Hrvati ulaze u Knin
Hrvati ulaze u Knin, Foto: Youtube/Printscreen

U srpskim selima ostaju mahom stariji ljudi i nemoćni, ali i oni koji ne žele da napuste svoje domove. Tu i ginu. Hrvatska vojska ih nemilosrdno ubija.

21.15 (1995) Zatišje pred vratima Knina. Srpski narod napušta vekovna ognjišta

Mrak je i vlada opšta neizvesnost i strah kod Srba. Niko ne zna kako će se stvari odvijati. Hrvatske snage stežu obruč i polako nadiru prema glavnom gradu Republike Srpske Krajine. U daljini se čuju rafali iako je snažno granatiranje hrvatske vojske prekinuto.

Izbeglice iz Krajine
Izbeglice iz Krajine, Foto: Youtube/Printscreen

20:55 (1995) - Pala je noć, hrvatsko granatiranje je prestalo, a sa zatišjem krenule su i prve kolone Srba

Počelo je povlačenje prema Republici Srpskoj i Srbiji. Kolone su se slivale jedna za drugom i bile su nepregledne. Civili su se masovno evakuisali, a za njima i oružane snage Republike Srpske Krajine.

20.45 (2019) Vučić poslao snažnu poruku. Trese se Zagreb

Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na obeležavanju 24 godine od akcije "Oluja", i istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današni dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni.

Pogledajte OVDE šta im je predsednik Srbije još poručio.

Krušedol
Krušedol, Foto: D.S.

20.20 (2019) Predsednik Vučić se obratio prisutnim građanima Srbije

Iako je imao pripremljen govor na 20 stranica, predsednik Srbije je odustao od njega. Umesto toga okupljenima se obradio bez čitanja, emotivnim govorom iz srca.

- Do pre 6 godina smo se stideli naših stradalih. Kada nam ubijaju i proteruju stotine hiljada ljudi ćutali smo da ih ne uvredimo. Kada su našima odsecali glave, ćutali smo. A mi smo jedini koji smo se obračunali sa onima koji su počinili zločine, drugi nisu. I večeras neki slave uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli da slušaju - rekao je predsednik Vučić.

Više o tome pročitajte OVDE.

Krušedol
Krušedol, Foto: Screenshoot/RTS

20.15 (2019) Milorad Dodik obratio se okupljenima ispred Krušedola

- 24. godine od kako se ostvario cilj Hrvatske, etničko čišćenje. Tek smo peti put ovde, a na tome možemo da zahvalimo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću - rekao je Dodik. 

Više o tome pročitajte OVDE.

av_1000x0.jpg
"Oluja", Foto: Tanjug

20.10 (2019) Svake noći je spavala sa bombom! Tužna ispovest Milice Jurić, hiljade ljudi plakalo!

 - Ja sam Milica Jurić. Izbeglica sam. U Srbiju sam došla iz ličkog sela. Bezbrižno detinjstvo prekinula je prva "Oluja". Ubili su mi strica. Pitam zašto, odgovorili su da više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja sa babom napustili smo dom. Mama i tata su ostali da čuvaju dom. Sa pet godina nije mi bilo jasno zašto. Otac je mobilisan a majka nije htela da ga napusti. Svake noći je spavala sa bombom ispod jastuka. Tata joj je rekao "Ako dođu, spasi se".

Više o Miličinoj životnoj priči pročitajte OVDE.

Milica Jurić
Milica Jurić, Foto: screenshoot

20.00 (2019) Patrijarh Irinej o zločinu nad Srbima

Patrijarh Irinej podsetio je večeras da je „Oluja“ bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije".

Više o tome pročitajte OVDE.

Aleksandar Vučić plače na godišnjici Oluje
Aleksandar Vučić plače na godišnjici Oluje, Foto: printskrin

19.30 (1995) – RTS objavio da je počela "Oluja"

Radio televizija Srbije sa zakašnjenjem javila da je počela zločinačka akcija "Oluja" i da je hrvatska vojska napala grad Knin i Republiku Srpsku Krajinu.

19.15 (2019) SNV u Donjem Lapcu: Empatija prema svim žrtvama pretpostavka pomirenja

Komemorativno obeležavanje u spomen na žrtve Oluje, u organizaciji Srpskog narodnog vijeća i uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, održano je danas pored crkve Silaska Svetog Duha na Apostole u Donjem Lapcu, a parastos za nestale i ubijene tokom i nakon akcije Oluja održao je protonamjesnik Predrag Sušić. Više o tome pročitajte OVDE.

Boris Milošević, SNV
Boris Milošević, SNV, Foto: Youtube/Printscreen

19.10 (2019) Stravičan skandal na N1! U udarnom terminu emitovali stravičnu poruku kojom se raduju našoj teškoj tragediji!

Danas se navršava 24 godine od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", u kojoj je iz svojih domova proterano preko 250.000 krajiških Srba. Dok Srbija tuguje i obeležava dan sećanja na žrtve, ustaše slave! I to na televiziji N1!

Više o tome pročitajte OVDE.

N1 tv
N1 tv, Foto: Alo.rs

19.00 (2019) Počelo je obeležavanje 24. godišnjice zločinačke akcije hrvatske vojske "Oluja"

Veliki broj građana okupio se večeras u Krušedolu kako bi prisustvovali obeležavanju 24. godišnjice hrvatske vojne operacije "Oluja" i zločina koji je izvršen nad Srbima u toj operaciji. Stigli su i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. BLOG UŽIVO IZ KRUŠEDOLA MOŽETE PRATITI OVDE.

Krušedol
Krušedol, Foto: Tanjug

Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol.

Krušedol
Krušedol, Foto: D.S.

18.14 (2019) Demokratski Front kritikuje vlast Crne Gore zbog odlaska u Knin

Predsednici Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije i članovi predsedništva Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević prisustvovaće ispred manastira Krušedol Danu sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji", poručuju iz DF u saopštenju u kojem kritkuju vlast zbog odlaska u Knin.

Andrija Mandić
Andrija Mandić, Foto: Alo! M.Josida

- Tako će oni koji predstavljaju tradicionalnu Crnu Goru i koji se bore za vrednosti naših predaka biti sa svojim narodom na Danu sećanja na srpske žrtve, dok će naslednici Sekule Drljevića i politike crnogorskih ustaša biti na obeležavanju Oluje - navodi se u saopštenju koje je dostavljeno medijima. Više o tome pročitajte OVDE.

17.00 (1995.) – Okupiran Sveti Rok

Hrvati zauzeli mesto Sveti Rok. Sve su bliže Kninu. Jedinice hrvatske vojske i hrvatskih paravojnih i policijskih snaga već su na svega nekoliko kilometara od Knina. 

Hrvatska vojska ulazi u Knin
Hrvatska vojska ulazi u Knin, Foto: Youtube/Printscreen

16.45 (1995.) - Vrhovni savet odbrane Republike Srpske Krajine donosi odluku o evakuaciji stanovništva

Vrhovni savet odbrane Republike Srpske Krajine done je odluku o evakuaciji stanovništva koje nije sposobno za borbu

- Zbog novonastale situacije izazvane otvorenom opštom agresijom Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu i nakon prvih početnih uspeha u odbrani došlo je do ugrožavanja velikog dela teritorije Severne Dalmacije i dela Like, zbog toga

ODLUČUJEMO

1. Da se pristupi planskoj evakuaciji sveg za borbu nesposobnog stanovništva iz opština Knin, Benkovac, Obrovac, Drniš i Gračac. 2. Evakuaciju sprovoditi prema pripremljenim planovima pravcima koji izvode prema Kninu i dalje preko Otrića prema Srbu i Lapcu. 3. Za evakuaciju zatražiti pomoć od komande UNPROFOR Sektor “Jug” sa sedištem u Kninu."

Saopštenje je potpisao predsednik RSK Milan Martić.

Milan Martić
Milan Martić, Foto: Youtube/Printscreen

15.40 (2019.) - Palma: Formirati i specijalni sud za zločine u "Oluji"

On smatra da pored Specijalnog suda za ratne zločine počinjene nad Srbima na Kosovu i Metohiji, treba da se formira i Specijalni sud za, kako je rekao, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata i ratne zločine počinjene nad Srbima, u i posle akcije Oluja.

"Da tragična ironija bude još veća, hrvatsko pravosuđe je do sada donelo dve presude za zločine u "Oluji" i to u jednoj je osuđen etnički Albanac, a u drugoj etnički Srbin. Nijedan Hrvat", ističe Marković.

 

"Tuđman, koji je naredio Oluju rečima da "Srbima treba naneti takve udarce da nestanu sa ovih prostora", Gotovina koji je komandovao i njihovi podanici su Hrvati. Oni su izvršili ubistva u Oluji, naveo je Marković.

Dragan Marković Palma
Dragan Marković Palma, Foto: Printscreen

On ističe da je do sada popisano 1869 ubijenih Srba, dok se 745 još vode kao nestali. Od broja ubijenih 1220 su civili, što je 65 posto, a ukupno u celom građanskom ratu u Hrvatskoj je ubijeno 38 posto civila.

"Proterano je sve što je srpsko i zapaljeno je sve što je srpsko. I sve te žrtve tokom Oluje Hrvati vode žrtve "domovinskog rata", kaže Marković.

15.26 (2019.) - Stefanović: Ponosan sam što Srbija ima snage da traži pravdu i istinu

Akcija "Oluja" nesumnjivo je bila najteže etničko čišćenje počinjeno na tlu Evrope od Drugog svetskog rata do danas, praćeno izvršenjem najtežih krivičnih dela protiv civilnog stanovništva i to pre svega starih, žena i dece, kaže potpredsednik vlade Nebojša Stefanović.

U izjavi za medije napominje da je od tada do danas potpuno očigledno da hrvatske vlasti nisu spremne da učine bilo šta kako bi kaznile počinioce ovih strahovitih zlodela, te da Srbi koji su preživeli ova ogromna stradanja od Hrvatske teško da mogu da očekuju bilo kakvu pravdu.

 

"Ponosan sam na Srbiju koja je konačno počela da neskriveno govori o ovim teškim zločinima i svemu što se dešavalo tokom Oluje, da pomaže svoj narod koji je izbegao iz Hrvatske i da gaji kulturu sećanja na progon i stradanje našeg naroda", naveo je Stefanović.

Nebojša Stefanović
Nebojša Stefanović, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Ponosan je, kaže, na Srbiju koja "danas ima snage da na svakom mestu traži istinu i pravdu za srpske žrtve i za sve ljude koji su izgubili svoje najmilije i imovinu tokom ove operacije etničkog čišćenja i to posle mnogo, mnogo godina ćutanja prethodnih vlasti u našoj zemlji koje nisu smele ni da se oglase najobičnijim saopštenjem kojim bi osudili zločinačko ubijanje i proterivanje sa ognjišta našeg naroda".

Vlada i predsednik Srbije danas se odlučno bore za svoj narod i njegovo pravo na život, ali i da se nikada ne zaborave ovi zločini i ogromno stradanje, naveo je Stefanović u izjavi za medije.

14.40 (2019.) - Plenković: "Oluja" je bila veličanstvena akcija za ponos

Povodom godišnjice od najvećeg egzodusa Srba od Drugog svetskog rata, kada je iz Hrvatske proterano 250.000, dok ih je gotovo 2.000 ubijeno ili nestalo, hrvatski premijer Andrej Plenković je, uz čestitke građanima poručio, da ta zemlja "sa ponosom obeležava 24. godišnjicu veličanstvene vojno-policijske operacije Oluja".

"Tog je 5. avgusta 1995. u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske vraćen najveći deo okupiranih hrvatskih teritorija, što je donelo slobodu i mir domovini", naveo je Plenković.

Andrej Plenković
Andrej Plenković, Foto: AP/Daniel Kasap

Ističući da je uz "državničku mudrost" prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđana, požrtvovnost i hrabrost hrvatskih branitelja, umeće zapovednika Hrvatske vojske i policije i, slogu hrvatskog naroda "za samo četiri dana oslobođen najveći deo okupiranih područja Hrvatske".

14.35 (2019.) - Linta pozvao Tužilaštvo da procesuira zločine nad Srbima

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta pozvao je danas nadležno Tužilaštvo da procesuira brojne zločine nad Srbima tokom i posle "Oluje", ali i drugih hrvatskih zločinačkih akcija.

U ''Oluji'' je, kako Linta navodi, ubijeno više od 2.000 Srba, od toga 1.200 civila, od kojih je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina.

Miodrag Linta
Miodrag Linta, Foto: Medija centar

"Postoje brojni primeri brutalnog zločina nad preostalim srpskim civilima i ratnim zarobljenicima počinjeni za vreme ali i neđeljama i mesecima nakon zvaničnog završetka Oluje'', kaže on.

14.20 (2019.) - Hrvatski pesnik odbio da slavi "Oluju"

Današnji dan u Hrvatskoj proslavalja se kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti". 

Ipak, postoje i oni Hrvati koji su odbili da ovaj dan slave.

Jedan od njih je i Mario Mihaljević, hrvatski je pesnik, radijski voditelj, novinar, tekstopisac i kompozitor zabavne muzike.

Mario Mihaljević
Mario Mihaljević, Foto: Youtube printscreen

On je napisao pesmu "Oprostite, meni se danas ne slavi", koju možete pročitati klikom OVDE.

Ovim gestom je pokazao da u Hrvatskoj ima onih koji na vojnu operaciju gledaju drugačije.

14.16 (2019.) - Služen parastos stradalim Srbima u Crkvi Svetog Marka

Srbima stradalim tokom akcije Oluja danas je služen parastos u Crkvi Svetog Marka, a to je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako.

Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju...

- Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu - rekao je Žunić.

Akcija
Akcija "Oluja", oluja, Foto: Tanjug/Arhivska/Vladimir Dimitri

Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu "stinicu" - da stane iza legitimnih zahteva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj.

Predsednik Udruženja Zavičcaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora.

- Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje" - rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kome će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol.

 

Cilj okupljanja je da se setimo svih žrtava, jer ako i jednog čoveka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio.

13.38 (2019.) - Kitarović: Pobedom u Oluji Hrvatska dosanjala svoj san

Predsednica Kolinda Grabar Kitrović čestitala je danas građanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kao i 24 godine od vojno-policijske akcije Oluja, kada je iz Hrvatske, u najvećem egzodusu od Drugog svetskog rata, proterano oko 250.000 krajiških Srba, dok je oko 2.000 njih ubijeno ili nestalo.

Obraćajući se svim građanima u zemlji i dijaspori, Grabar Kitarović je navela da je “pobedom u Oluji Hrvatska dosanjala svoj istorijski san slobode i nezavisnosti i postala punopravna članica međunarodne zajednice”.

Kolinda Grabar Kitarović
Kolinda Grabar Kitarović, Foto: AP/Darko Bandić

Takođe, pozvala je građane da “lijepu domovinu” izgrađuju u zajedništvu, solidarnosti i poštovanju jednih prema drugima, da bi, kako je navela, iz dana u dan bila naprednija i pravednija, “onakva kakvom su je sanjali prethodni naraštaji i kakvom su je želeli hrvatski branitelji”.

“Drage Hrvatice i Hrvati i svi hrvatski državljani diljem domovine i sveta, od srca vam čestitam Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja!”, napisala je predsednica, preneli su hrvatski mediji.

13.00 (1995.) – Hrvati probili 4. lički korpus na Velebitu

Hrvatska vojska je uspela da probije 4. lički korpus na Velebitu i time je pozicija vojske RSK bila sve teža. Hrvati su sve bliže Kninu.

12.15 (2019.) - Mihajlović: Žrtve ne zaboravljamo, budućnost u saradnji

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, rekla je danas, povodom 24. godišnjice akcije “Oluja”, da Srbija nikad neće zaboraviti prošlost, ali da je danas važno da učinimo sve da gradimo dobre odnose među susedima kako bismo obezbedili bolju budućnost za građane Srbije i za čitav region.

 

“Niko nema pravo da izbriše sećanje na ubijene, nestale i prognane Srbe i etničko čišćenje u akciji “Oluja”, kada je proterano više od 200.000 naših sunarodnika, ali isto tako imamo obavezu da stvaramo drugačije odnose u kojima ćemo kao susedi sarađivati, a građani živeti u miru jedni pored drugih, bez obzira na nacionalnost”, navela je Mihajlović u saopštenju.

Zorana Mihajlović
Zorana Mihajlović , Foto: Alo!

“Srbija ne zaboravlja svoje žrtve i čuva sećanje na njih, ali isto tako želi da zajedno sa svim svojim susedima radi na pomirenju i stvaranju bolje budućnosti, u kojoj ćemo zajedno raditi na obezbeđivanju stabilnosti i razvoja u celom našem regionu”, dodala je ona.

11.53 (1995.) - Srbi bez raketa zemlja- zemlja "Luna", povučene za Beograd

U teškim trenucima za narod i vojsku Srpske Krajine nema raketa zemlja-zemlja "Luna" koje su bile na Petrovoj gori, a mogle su dopreti do Zagreba. One su ranije povučene za Beograd. Martić nema čime da uzvrati.

10.45 (1995.) - Monstruozna Tuđmanova obećanja

Tuđman je od Srba tražio i da ostanu kod svojih kuća i da tu dočekaju Hrvatsku vojsku. Hrvatska vojska je Srbe koji su ostali kod svojih kuća brutalno ubila.

10.10 (2018.) - Dačić: Današnji dan trajno ćemo pamtiti po zlu

Povodom obeležavanja 24 godine od akcije "Oluja" ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da Srbija nikada neće zaboraviti današnji dan, 4. avgust, datum koji će Srbija i srpski narod trajno obeležavati po zlu.

 

On je dodao i da nije moguće gledati u budućnost dok u hrvatskoj rukovodsto nema poštovanje prema srpskim žrtvama.

Ivica Dačić
Ivica Dačić, Foto: Alo!/Rajko Ristić

"Kada bi sa druge strane postojalo to političko rukovodstvo koje bi uvažavalo žrtve Srba i imalo poštovanje prema tome, mogli biste da kažete da traba da gledamo dalje, napred", rekao je Dačić i izrazio žaljenje što taj savet ne važi i za drugu stranu.

Prema njegovim rečima, pardoksalno je da neko optužuje Srbiju za genocid kada se zna da danas u Hrvatskoj ima 180.000 Srba, a bilo ih je 560.000, kao i da je danas njihov broj manji od pet odsto, a pre sto godna ih je bilo 15 procenata.

10.05 (1995.) - Licemerno obraćanje Franje Tuđmana

Predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je poruku Srbima u kojoj je pripadnike srpske vojske pozvao da predaju oružje, garantujući im amnestiju prema hrvatskim zakonima.

Franjo Tuđman
Franjo Tuđman, Foto: Profimedia

9.10 (2019.) - Crna Gora slavi proterivanje i ubijanje Srba

Nakon prošlogodišnje bure i u srpskoj i u crnogorskoj javnosti, koju je podigla odluka podgoričkih vlasti da na obeležavanje godišnjice "Oluje" u Kninu pošalje izaslanika, sva je prilika da će se ove godine dogoditi isto.

 

Crna Gora je, naime, donela odluku da će i ove godine poslati svog predstavnika, koji će sa hrvatskim vlastima "proslavljati" vojnu akciju u kojoj je svoje domove moralo da napusti više od 250.000 Srba, od kojih su neki otišli na put bez povratka, ne stigavši do Srbije.

9.05 (2019.) - Obeleležavanje godišnjice "Oluje" kod manastira Krušedol

Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" 1995. biće održana večeras u 19.00 sati kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.

 

Vučić je pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić, Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

"Naš je zadatak da to nikada ne zaboravimo i da to na odstojanstven i ozbiljan način obeležavamo. Da se ne stidimo naših suza, da poštujemo tuđe žrtve, ali, da za razliku od ranije, poštujemo i svoje, srpske žrtve, da ih ne smanjujemo i da o njima govorimo", poručio je predsednik Srbije.

9.00 (1995.) – Krajiške snage pokušale da uzvrate

Vojska RSK je probala granatiranjem nekih hrvatskih položaja da zaustave nalete, ali neuspešno.

7.46 (2019.) - Radojičić: Strašna oluja 1995. nanela nam je veliku tragediju

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na 24. godišnjicu od hrvatske akcije "Oluja" prisetio se leta 1995. navodeći da je taj avgust bio jedan od najtužnijih i najtežih perioda u novijoj istoriji srpskog naroda.

 

"Kolone nedužnih ludi koji su bili primorani da napuste svoja ognjišta, svoje imanje i sve ono što su radeći celog života stekli, izazvala je veliku tugu u srcima svih nas, rekao je gradonačelnik.

Zoran Radojičić
Zoran Radojičić, Foto: Beoinfo

"Ne samo da smo nepravdu i tugu u našim srcima osetili zbog toga što su u kolonama bili naši rođaci, prijatelji i poznanici već i zbog toga što su nedužni ljudi bili osuđeni na izbeglištvo i nemaštinu samo zato što su Srbi", kazao je gradonačelnik, koji je i sam ima puno prijatelja koji su tada bez ičega proterani iz svojih domova u Srbiju.

6.00 (1995.) – Prvi ustaški proboji

Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba.

 

5.30 (1995.) – Počelo granatiranje Knina da bi se zastrašilo stanovništvo

Odmah posle početka ofanzive Hrvati su raketama zasuli Knin, prestonicu RSK.

General Mile Mrkšić je pred Haškim tribunalom izneo podatak da te rakete nisu imale razornu moć, ali je 10.000 raketa ispaljeno.

5.00 (1995.) – Hrvati krenuli

U 5 sati ujutro počela je ofanziva. Hrvatska vojska je krenula na srpske položaje. Počela raketno-topovska paljba na Srbe.

4.00 (1995.) - Amerikanci započeli akciju

Dana 4. avgusta na pravoslavni praznik Blage Marije u 4 časa posle ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale radare snaga krajiških Srba.

Za zločine u operaciji "Oluja" još niko nije osuđen ni pred jednim međunarodnim sudom. Hrvati danas, 2019. godine, i kao članica EU, slave etničko čišćenje više od 250.000 Srba u krvavom avgustu 1995. godine.

 

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/1995-pao-je-knin-2019-srbi-pamte-oluju-zlocin-koji-traje-hrvatska-slavi-genocid-nista-drugo-nemaju/244642/vest

Share this post


Link to post

U Hramu Hrista Spasitelja služen pomen za stradale u „Oluji“

U Hramu Hrista Spasitelja služen pomen za stradale u „Oluji“

U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” 1995. godine.

Parastos su služili služe sveštenici Eparhije banjalučke, a pomen organizovao Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas”.

Centralna manifestacija obilježavanja Dana sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.

Banjaluka-služen-parastos-za-Srbe-ubijen
Foto: SRNA

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima “Veritasa”, tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” iz svojih domova protjerano više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine operaciju “Oluja” okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svjetski eksperti za tu oblast tvrde da je “Oluja” imala sve karakteristike genocida.

Štrbac: U Hrvatskoj i dalje na snazi tihi egzodus Srba

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promijenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus.

– Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne bježi od dobra, bježi se od zla. Na popisu stanovništva za dvije godine u Hrvatskoj će, vjerovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina pršolog vijeka da će za sva vremena biti riješeni srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto – rekao je Štrbac danas novinarima u Banjaluci, nakon parastosa ubijenim Srbima u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji “Oluja”.

Štrbac je istakao da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u “Oluji” bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država.

On je podsjetio da su do sada za ratne zločine u “Oluji” osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Đindžić, te etnički Srbin Rajko Kričković.

– Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković – rekao je Štrbac i dodao da se “to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vjera zabranjuje da ubijaju i pale”.

Banjaluka-služen-parastos-za-Srbe-ubijen
Foto: SRNA

Banjalučki advokat Slobodan Perić, koji je izbjeglica iz Hrvatske, rekao je novinarima da Srba gotovo i da nema u toj zemlji, a ono malo preostalih su starci koji su došli da umru.

– Političkog života Srba u Hrvatskoj skoro da i nema. Hrvatska čini sve da onemogući bilo kakav politički povratak Srba – istakao je Perić.

Podsjećajući na događaje u Republici Srpskoj Krajini prije 24 godine, Perić kaže da se u Krajini dogodio jedan od najtežih zločina, progona i etničkog čišćenja nad srpskim civilima u prošlom vijeku.

– Pomirenje na ovim prostorima nije moguće sve dok se ne kaže istina o proteklom ratu, raspadu i rušenju bivše Jugoslavije, ratu u Hrvatskoj i u BiH – istakao je Perić.

 

https://argumenti.rs/blog/2019/08/05/u-hramu-hrista-spasitelja-sluzen-pomen-za-stradale-u-oluji/

Share this post


Link to post

Banjaluka, služen parastos Srbima žrtvama "Oluje"

U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos za Srbe ubijene u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja" 1995. godine.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", koji je i organizovao pomen, Savo Štrbac rekao je da se 24 godine od progona Srba iz Republike Srpske Krajine ništa bitno nije promenilo jer je u Hrvatskoj sve manje Srba i na snazi je njihov tihi egzodus, prenose Nezavisne.

Savo Štrbac (arhivska fotografija)
Savo Štrbac (arhivska fotografija)

"Svakodnevno ljudi odlaze iz Krajine, niko ne beži od dobra, beži se od zla. Na popisu stanovništva za dve godine u Hrvatskoj će, verovatno, biti premašena željena projekcija Franje Tuđmana sa početka devedesetih godina prošlog vijeka da će za sva vremena biti rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj kada ih bude manje od tri odsto", rekao je Štrbac.

Rekao je da Hrvatska na sve moguće načine nastoji da prikaže da su zločini u "Oluji" bili pojedinačni ekscesi i da to nije planirala hrvatska država.

On je podsetio da su do sada za ratne zločine u "Oluji" osuđena dvojica pripadnika Hrvatske vojske, i to Božo Baćelić, etnički Albanac kojem je pravo ime Redžep Džindžić i etnički Srbin Rajko Kričković.

"Hrvatska kada želi nekog da osudi bira etničke Albance i Srbe, kao što su Baćelić i Kričković", rekao je Štrbac i dodao da se "to radi pod izgovorom da zločine nisu činili Hrvati jer im vera zabranjuje da ubijaju i pale".

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" održana je sinoć ispred Manastira Krušedol u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Prema podacima "Veritasa", tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

 

 

Share this post


Link to post
 

U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos svim žrtvama akcije hrvatske vojske “Oluja”. Prije 24 godine svoja ognjišta 1995. godine napustilo je oko 220 hiljada krajiških Srba.

U evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra Veritas nalazi se 1.869 poginulih i nestalih, od čega je 1.220 civila.

Loading video

Međunarodni sud u Hagu je akciju „Oluja“, presudom iz 2015, okvalifikovao etničkim čišćenjem. Pojedinačnih presuda pred tim sudom nema, dok su pred domaćim sudovima osuđene dvije osobe, jedna pravosnažno.

 

http://www.bhrt.ba/banjaluka-parastos-zrtvama-akcije-oluja/amp/

Share this post


Link to post

Srbi u Americi i Kanadi odali počast stradalima u "Oluji"

 
 
 
Pomen Oluja America Kanada 6
ČIKAGO - U svim srpskim hramovima u Americi i Kanadi u nedelju je služen parastos za srpske žrtve u ratovima sa kraja 20. veka. Sveštenici su tokom besede podsetili na nevino postradale očeve, majke i srpsku decu iz Srpske Krajine.

U Čikagu gde živi najbrojnija srpska zajednica u Americi komemoracije su organizovala udruženja koja okupljaju krajiške Srbe. Udruženje krajiških Srba Prelo je prikazalo izložbu sa crnom statistikom stradanja Srba u Hrvatskoj, dok su „dece iz kolone“ govorila svoja sećanja na egzodus i strahove koje i danas nose. Sabor krajiških Srba je prikazao dokumentarni film o zločinačkoj hrvatskoj vojnoj akciji.

U Nijagari u Kanadi parastos i komemoraciju je organizovalo Srpsko društvo Kordun. Kako je istakao potpredsednik tog društva Ilija Janjanin svaki početak augusta su dani tuge i sećanja kada je čitav jedan narod proteran a oni što su ostali bili su meta stravičnih zločina.

-Više od pola miliona Srba više se ne nalazi u svojim kućama i na svojoj zemlji. Nažalost mnogi su ubijeni. Egzodus Srba iz Hrvatske je drastičan primer etničkog čišćenja u 20. veku koji se u svetu prešućuje, istakao je generalni konzul Republike Srbije u Torantu Vasilije Petković.

U Vindzoru je Srpsko društvo „Sava Mrkalj“ parastos i komemoraciju organizovalo u parohiji Svete Petke.
 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this