Sign in to follow this  
Ljiljana Lika

Pjesme još jednog lickog srca

Recommended Posts

ЋИРИЛИЦА- СЛОВО СРБСКОГ ЛИЦА

Мирноблика и словесна слика

доброг лика, који Љубав слави,

објављује реч што на почетку,

пре свега се, у истину, јави!

Реч надречну, надахнуту Духом,

тихујући објављује она,

та смислена слика живословна,

древна слика, ненаметног лика.

Божанственог битка разблистање

реч олична сасвим лако буди;

љубављу се шире крила груди-

подарено живи завештање.

Завештање ћирилично-лично.

Share this post


Link to post

PLAMTIM TI

Izrebrena Tvojim grudnim krilom,

sasvim meko Tobom iznjedrena,

metalima Tvojim obličena,

ne naga, u Ljubav obučena.

...Bez modnog odela do svog tela.

Napojena životvornom vodom,

svakom žilom svog bića u Zemlji,

radošću Ti plamtim, dobro pamtim,

Zemljo moja, Ljubavi, slobodo!

Share this post


Link to post

:) Пљоскице, хвала @->-

МИЛО В ОЛИМ

ММ

ИИ

ЛЛ

ОО

В

Сасвим си тихо у ове груди

послао удах, радостан смех,

на длан мој мали изрезбарен

свој длан си пружио широк и мек.

И мени длан си топлине дао,

па самном кроз вечност заплесао...

А ова душа под Небом мала

разумом земним није познала

шта значи додир који је лек,

племенит додир и додир свет.

Пре него што сам Тебе сусрела

познала нисам све што сад знам,

сву ову Љубав, радост и мир,

који свим бићем предосећах.

Свемиру, земљо звездана, моја,

светлости зорна, ' ми животворна.

Share this post


Link to post

TVOJE SUZE, BREZO

Pričahu brezo, o tome kako

lečite svojim suzama rane

i kako kako teške boli nas ljudi

žrtvujuć' sebe lečite lako.

A kako lako da gledam tako,

kako vam lišće vene polako;

kako se gubi divna belina,

Kako da savest bude mi mirna,

ako zbog mene Ti ne preživiš?

Ikada ako zbog mene tiho zaplačeš, eto... Jednoga dana.

Gledam svet Brezo, u brezi svakoj

dušu Ti vidim...

Zastidim se bahatosti svoje,

pogleda se bahatog još stidim...!

Protiv sebe bezočne se borim,

i od Tebe čistoti se učim,

učim kako da lečim i volim-

bezuslovno, Brezo, nesebično.

A Ti, krotka, stamena, visoka,

ne braniš se, puštaš suze svoje,

melem-suze svakom

ranjeniku,

otklon bola svakom bolesniku.

...

"Ljudska dušo, telobličje ljudsko,

ne treba da sebe gledaš mrko.

Nek' Ti teško nije, niti mrsko,

svako Bogom birano prisustvo.

I u Tebi i u meni Bog je

istinom i verom oživeo!

A ako se dogodi zbog Tebe,

da poteku melem-suze moje,

ako rana otvorena moja,

dar života istoči za druge,

možeš, ako ne bude Ti teško,

da zaceliš ranjeno mi mesto,

s malo smole, voska, propolisa...

Staru mene birajte, dirajte,

a mlad brezik neka lista, cveta,

ako može i za lek ne treba;

kao osmeh očiju i duše,

nek' pred sobom ima mnoga leta!

Share this post


Link to post

UKLAPALICA

Naša lica u dodiru mira,

u beskraju večnoga svemira,u Ljubavi postala su jedno,

pa ostala lice savršeno.

Ostala su lice savršeno,

Lice Svetla, koje radost rodi,

anđeosku radost u slobodi-

u slobodi složnog umirenja.

Uz Tvoje se, samo se uz Tvoje,

ovo lice umiruje moje,

uklapa do najmanje čestice,

s licem Tvojim mene male lice.

Sjedinjeni obličnim dušama,

Ti sam nisi i ja nisam sama.

S nama su i duše nerođene,

duše žive Ljubavobjavljene

Share this post


Link to post

DAH SPOKOJA

Poput vetra koji daje

lepršanje nežnih krila

i dah duše bića Tvoga,

dušom jesam udahnula.

Diši Dušo dahom mira,

spokoj širi taktno sveti,

navikla sam da utihnem,

kad Te nema da sačekam,

vakuumom da grudnim letim.

Ti postojiš u Slobodi,

nadahnuće mog si plama,

svežina si ovenčana,

dah koji i mene vodi.

Onaj ko ne ubrzava,

ko Ljubavlju letnohodi.

U meni si, a moj nisi,

vladar bića moga Ti si;

vladaš spasom i u meni,

smiraj jesi meni, ženi.

Zemnoj meni mir si ženi,

Ti čoveče mirotvorče,

dušo duše, dobri Oče,

duh moj srcem Tebe ima,

voljno Tobom živi blago.

Volim Te Dahu poleno-prašni,

životvorni udahu svagdašnji!

Share this post


Link to post

ТИХА

Послала је земљи песму душа,

да је прими, доживи, послуша;

а земљица задрхта у трену,

кад је врба додирнула њену

површину, њену кору дивну...

Кроз гранчицу што се земљи свила

радоснице на тло јој је слила,

слила капље, па се насмејала.

Дивна светлост тад је засијала!

Додир песме, звук светлих кристала,

које земља примила је мала,

средиште је њено настанило.

Послушајте срце драгих груди,

послушајте добри, добри људи!

Тамо ћете чути светлост тиху,

песму ћете зачути у стиху,

песму душе која вам говори,

да вас неко неизмерно воли!

Share this post


Link to post

Хвала ти драга Пљоскице...!

Пишемо да поделимо, дарујемо..., да стварамо ако је могуће радост, да је умножавамо..

Љубим те мила!

Share this post


Link to post

НЕБЕСНО САВЕЖЈЕ

Две се душе САСТАВИШЕ = ...Љубав у зеленом.

Сан Нас зближи, а Бог СПОЈИ, ...од тада смо Једно!

Тако је почела да се огледа Дуга у најлепшој реци након кише.

Душа је Душом својом почела бескрајно, небески да дише.

А Теби, коме су Медене нити очи испуниле изворним светлом,

са чела је кенула смисао срца, као пчела ка своме Цвету.

У Свету, њему што мириши свездано, на све и једну меканост латну...

долетела је смисао, орадована срцем и на вечном белом платну

засновала Мисноћу, Нассноћу, дивну Једнину, Истину.

Реци им, реци, говори тихо с гласом и чак без њега,..

јако Те волим Душо ми Душе, реци им, рећи им треба,

како је наше НЕБЕСНО чисто, наше ЈЕДИНСТВО.

Share this post


Link to post

ЗЕЛЕНОМАЈСКА

Јутрос по роси корачах боса-

...заиста јесам!

Прошетах травом зеленог маја,

под светлом благог јутарњег сунца,

гледах у капље лепог одсјаја!

Осетих Мајко, тад и Он где је,

познадох како мирно се смеје,

како му душа упија росу,

коју тад газих лаганим ходом

и којом квасих пустену косу!

Мајчице драга, дивно је било,

певаху птице буђења песме.

Душа је моја певала с њима...!

...Полако тако свет се будио,

почеше пчеле вредно да раде!

Пољубих листић лозице младе;

бубицу видех на дну ми тела,

ногом ми мили, к'о да би хтела,

уснама нежним, топлим да допре...

Крилашца шири, за лет се спрема...

Радосна, Љубав послах Му мајко,

дашцима јутра, путањом пчела!

Да, нисам више од тога хтела-

само толико, да буде миран,

...да сав му живот остане диван!

Share this post


Link to post

МЕДНО,

МЕДНО, МЕДНО И МЕДЕНО

Медно, тако снено двоуснено;

мирно, сасвим мирно, а пламено;

будно, блиско будно, а сновидо,

тихо, тихоречно, а вечито...,

...тихоречно, а вечито...!

Сасвим, сасвим јасно надпојмиво;

...јако, тако танко, неломиво,

Душом, Душом Душе светловито:

Једно, Једно Једино, бескрајно,

...Једно, предивно медено!

Share this post


Link to post

ОРАХОВО ЈЕЗГРО

Чувано зеленим, киселкасто-горким омотачем,

порасло, у љусци сазрело, да би зрелином

смирај свог савршенства предало Души Свемира,

управо сад, кад је уобличено таман толико,

да уљем својим зареје и смири, сасвим једноставно.

Ка њедрима драгим, где Душа једна смирај чека.

Њедрима да преда ЈАЧИНУ Љубави Човека.

...С најслађим капима ћилибарним Језгро сједињено.

Share this post


Link to post

ДОЛАЗИШ ОПЕТ И ОПЕТ

Долазиш, опет долазиш најлепшим светлом, светлом очију својих .

Долазиш, и због тога што сам управо за Тебе на овај свет и ја дошла тихо,

све и једним дахом, надахнута Тобом, снаго витешка, снаго племенита,

да Те представим читавом свету поетичном римом и јаким слободним стихом.

Долазиш, Ти кога ВОЛИМ, ВОЛИМ, ... ВОЛИМ НАЈЈАЧЕ што могу, с лакоћом допиреш опет!!!

Ширим Ти руке, грудима удишем мирис Тебе, радосна; сад могу да се смирим.

Стихови куцани срцем ми Те најавише, срце сад куца Тобом све јаче мирно, све више!

Перлица по перлица звездана се ниже на нашу Дугу у бојама живим;

дивим Ти се Љубави моја једина, ...Теби, да Теби се дивим...

а струне ДУШЕ дрхте од РАДОСТИ, слапови РАДОСНИЦА ВЕСЕЛУ буку праве

увек ДОБРОДОШАО, у груди Твоје улазе груди моје, постајемо ЈЕДНО под ДУГОМ.

Share this post


Link to post

ПРИЂИ

Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи

и сједини вољу моју у ведрину мирну своју.

Расковао већ си челик, око бића што се крио,

невидљиви мрки челик, Душу што је опколио.

Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини-

њих које су бистри поглед, од извора свога скрили;

њих које су пале знале, да смо Једно некад били.

Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла,

дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно;

благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио.

Па уснама речним сада приђи Души Душе своје.

Дар је дао да обоје у једности засветлимо,

као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом.

...Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!

Share this post


Link to post

ИЗАБРАНИК

Облици облака сретењских, чудесно-чудни сасвим

видесмо дугу, и пола дуге на небу друге, ... ми и ви, прекрасни.

Нема туге, њу је Северац одувао, па стао-

смирио се Он, Звезданик, мир свој моћни пронашао;

...расејао полен цветни, тај Добродељ одпролетњи!

Уњедрио радост светла, Ублажење врелих лета...!

Ој облаци, обли, јасни, он је Онај Витез Часни;

добру слуга добри владар. Он је ликом својим кадар

расточивши пришлу тугу, да доврши Дугу другу,

тих Северац, мој Звезданик, СРЦА мога ИЗАБРАНИК,

Чувар душе, СУНЦЕ моје, вечни пламен Душобраник.

Share this post


Link to post

ВОЋКИЦЕ ВИШЊА

Усне су моје у боји плодне лепоте Твоје.

Ко гледа боље, назреће нашу озрелост трајну;

видеће, срешће, ал' неће хтети открити Тајну.

Због тога чуће песмицу вечну, безбрижну, ...дечију...!

Песму нас двоје, из центра душе, Богочовечију.

Вишњице дивна, мирис рашири, другима дивља, мене умири...

Горкискаста сочна слаткоћа твоја нека и капне

с' усне на груди, њих, топле од сна, а са том капљом

која се множи живећу тихо, бескрајно, ДДА!

Share this post


Link to post

ТАЊИ ИЗ СНА

Сањали смо исти сан наша Вило,

знаш Ти добро све како је било,

па си лепи кутак обасјала,

где бораве Твоја чеда мала.

Направила са вредним људима,

ПРЕЛЕПО га срцем уредила,

и бојама Дуге обојила

ручицама што из срца расту!

Наша Вило, знај ЈАКО је сада

увек ТАКО, ЛАКО више ЈАКО-

а сети се, Ти, како је било,

од почетка самог од ПОЛАКО!

Share this post


Link to post

НА ГРУДИМА

На грудима нешто мало

уточиште нађе своје ,

за груди је одабрано,

да уз срце смести своје

биће мало радознало.

Уз то срце које воли,

с којим душу дели једну,

сместило се, мир пронашло

и ту чува љубав чедну,

стихом, јако, јако тихо.

Share this post


Link to post

И ТИ МЕНИ МАЈКО ОПРОСТИ

У телу твоме тело ми беше,

из тебе овај удахнух Свет,

сад гледам дивне пчеле у лету,

посматрам како дотичу цвет...;

лептире гледам и слушам пој

малених птица...када се сретну,

пчелица слушам весели рој,

те дивне звуке који се плету!!!

А ти, ту негде мислима лебдиш,

опрости души што опрашта.

Мирно поживи, чувај дар сна,

постоји нешто што Бог сам зна.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this