Sign in to follow this  
est brte la

Зеленграде, мој дебели ладе

Recommended Posts

Kad je jedan naš zaduživao pušku, daju njemu tandžaru M48. Zaborave mu dati bajonet, pa mu viknuše: "Èekaj ... nismo ti dali nož!", a on æe njima: "Šta æe mi nož, ako pored puške doðe do potezanja noža neæe valjati!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ravni kotari. Poèetak 1993. Bacilo neke naše na položaj u jednu kuæu. U konobi pršuti i vino. Jedan od naših zavalio se ispod baève i dudli li, dudli na crevo. Tako je i zaspa. Ujutro kad su najavili pokret veli on: "Ljudi, ja idem samo dokle crevo može dovatiti!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

1993. Kriza. Nestašica i kave i cigara. Dolazi Marko u jednu našu kuæu i govori: "Jarèe bože, varite kavu da pijete sa Markom!", a ukuæani æe: "Marko, nema kave!". Marko iz džepiæa na košulji vadi 100gr veæ otvorene kave, pruža im i govori: "Jarèe bože, ko kaže da nema. Pristavi vodu, zakuvaj koliko treba, pa mi vrni nazad ostatak kave!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Živio Borac Rokiæ u nekoj sobici u Beogradu. Kiriju nije plaæao, veæ je zauzvrat gazdi pomogao raditi oko kuæe (zidanje, malterisanje...). Jednom kad je gazda tražio da mu Borac nešto izžbuka, veli njemu Borac:"Æuj, zamješaj u kolicu maltera, sad æu ja da doðem!"

Borac je tada otišao, pa cijeli dan i noæ zaglavio u kafani, a ujutro kad je došao gazdinoj kuæi u kolicima se skorio malter sa sve lopatom i mistrijom.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

esi li cuo za onu kad su Zelengradski momci /corlucani, jozici,ceprnje/ pili vino iz cipale? Aj ispricaj de nam je ako znas a ako ne onda se raspitaj kako je i dje bilo pa nam opisi tu situaciju.

pozdrav

Share this post


Link to post

Ne znam za to, ali æu saznati.

Volio bih da se i ostali ukljuèite malo u diskusije, da neke prošle dogaðaje prenesete malo nama "mlaðima".

Vezano za cipele, znam ono kad je Mijat Milanko došao u novim cipelama kod svog ðeda Trivuna, Lakinog æaæe. Prespavao on tamo iznad njihove gostione, a ujutro kad se ustao nema mu cipela pred vratima. Traže oni cipele, nema ih niðe, a veli Trivun: "Njesi ti unuèe ni doša u njima!"

Predveèe kad su išli zaljevati baštu našli su cipele u sred vrtla. Po izvorima bliskim "Garonjama i Adamima", ðed je noæu išao u "WC" i zagubio cipele.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

U studentskom domu sjedi u sobi nekoliko našim "vjeèitih" studenata. Sprema se neko nevreme i poèinje da pada kiša. U jednom trenutku govori neko: "P... materinu evo kiše!", na šta æe Zdraæa Božinov: "Šta se ti sikiraš, ko da æe ti sijeno pokisniti!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ljetnu poslijepodnovnu zelengradsku tišinu, kada prži iz neba i iz zemlje, mogao je samo narušiti ribar Pere zvukom sirene onog njegovog plavog Renaulta sa kišobran mjenjaèem. Trèi se na cestu, a u krošnji obližnjeg murvaæa ili orasa Pero bi veæ parkirao auto i podigao gepek. U gepeku uglavnom lubenice. Ribi ni traga, samo ponekad. Uvijek sam se pitao zašto ga uopšte i zovu ribar.

Komentar Zdravka Rokiæa, èiji je æaæa Božo (bivši poštar) imao bliže dvocifrenom broju djece, jednom kad se raspravljalo o ribaru Peri, bio je: "Pa da je moj æaæa æio nama djeci kupiti ribe i naraniti nas, Pere je ni šleperom ne bi moga nateæi, a ne ono kil-dva što je vozio!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Skupili klapci jedva za turu dvije piæa i došli kod Nidže da se kartaju. Naravno, ko izgubi plaæa. Nisu imali nikog da im piše punte, pa uzmu Žorža za æatu. Princip je bio da i æato pije kao i igraèi. Kad su završili, poraženi trebaju da plate ceh, ali ceh skoro duplo skuplji. Umjesto dvije ture po pet piæa, ispalo èetrnaest piæa. Govore oni Olji da nešto nije dobro sraèunato, a ona æe njima: "Ne znam ja ništa, vi dok ste igrali, meni je Žorž svako malo mahao da mu donesem još!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

I bi Petrovdan, a ne bi tuèe (babuljanje sa Medviðancima), ne bi tezge Krste Dubroje, ne bi æelavih "bresaka" pred Srðinom zadrugom, ne bi djece da za gusti sok vrte janjce na ražnju kod Lake, ne bi pjesme u Æorluku, ne bi one babe u vuštanu i traveži sa povezaèom što bi pušila pred crkvom i vikala na nas djecu da se ne plašimo uæi unutra, ne bi ni popa Krièke (upokojio se ove godine)...

Pozdrav za sve, a najviše za one koji su bili juèe u Zelengradu!

Share this post


Link to post

Bilo je ovo krajem 80-ti godina , istinita prica koja se desavala u Zelengradu . Povod je bila neka slava ili svadba , uglavnom bilo je neko veselje i doticni cojek iz Bilisana po imenu Ljuban koji je dolazio u zelengrad za to veselje i mora je ici 2 sata ( 2 km ) . On je tako reka da je toliko isao . A odgovor na to daje mu stari djed iz zelengrada ( jozica ) koliko si mesa ljudino poijo imao si korist ici i 4 sata a ne 2 .

pozdrav od klapca za sve iz zelengrada a i one koji nisu da se nenaljute pozdravljam i njih a pozdrav za ednu doticnu malu garavu . :wink:

Share this post


Link to post

Otisa edan iz zelengrada za inozemstvo ( Usa ) i nakon par godina provedenih tamo vratio se u rodno selo i skupilo se tu drustvo , prijatelji i dodje mu komsija da mu pozeli dobrodoslicu . I komsija kao sav srecan siri ruke i rukuje se snjim , vice evo ga komsija , dje si komsija a sta si mi donjio iz inozemstva a ovaj mu odgovara e komsija donjo sam ti ono sto si mi da kad sam isa tamo.

Share this post


Link to post

Pero, Ašin brat, zvani Cicvara, koji živi u Panèevu i dan danas ima ožiljak na èelu. Kad sam ga pitao od èega mu je to, njegov odgovor je glasio: "Kad smo bili djeca, baba sjedila pored proèelja. Mi vregolani željni viditi šta to baba ima pod vuštanom. Kao i sva djeca mi mislili da je to ispod neka silna mašinerija (a ne 10 deka mesa). Svako malo mi djeca se nagnemo nad vatru, kao pirimo i babi pod suknju virimo. Osjetila se baba. Sjarka ona jednom tako vatru, ja pirnu u vatru, pogleda pod suknju, a baba mašom u èelo!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ratna 1993. Veliki red u pošti ispred govornice u Obrovcu. Svako bi se èuo sa najmilijima u Srbiji. Neka žena veæ duže od pola sata ne izlazi iz govornice, razglaba li razglaba. U poštu ulazi Peko Kuzmiæ, crvena lica, u onoj zelenoj lovaèkoj vindjakni, sa šeširiæom sa fazanovim repom. Stao i on u red, kad je vidio o èemu se radi on pravo na govornicu pa æe onoj ženi: "Em ti miloga boga, šta si se raskokodakala, ko da ležeš piliæe preko telefona!", pa onim izrezbarenim štapom kukanom na vrata kabine.

Privela je žena brzo kraju razgovor.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Zima 1994. Kriza. Miljan, jedan od rijetkih koji puše Marlboro. Dara Lakina u Jelinoj kuæi stoji kraj šporeta i grije ruke. Ulazi Miljan svojim "pink panterskim" korakom u kuæu, a Dara odmah sa vrata: "Miljane, dajde cigaru!". Oèekivala je Marlboro, pošto Miljanu iz prednjeg džepa viri Marlboro, ali on se mašio za zadnji džep, izvlaèi veæ otpakovanu Moravu, istresa cigaru i daje je Dari, uz konstataciju: "Ne smiješ se navikavati na bolje!".

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Dogadjaj od juèe: 16.07. 2007. god. iz nasega zavicaja.

Prije izvjesnog vremena se vratio nas poznati zelengradjanin iz izbjeglistva u svoje rodno mjesto Zelengrad. Tako ti on ode u Obrovac (bio je narucen) u socialno kod socijalne radnice, da mu uzme podatke o tome: sta ima kod kuce, kako i od èega živi i šta ima od imovime. Nas mjestanim ce njoj ovako: znat"e gospodjo ja imam kod kuce: ženu, pet kokošiju, šest jaja i Pulestra kojeg sam unajmio od Jurege.

Bome, ce biti jos pravih jaja, kada je u pitanju Pulestar ako ga Jurega ne smakne.

Share this post


Link to post

Svadba Jovice Dobrinog i Nade Živojina Æujiæa sredinom 80-tih. Krenuli svatovi iz Paljetnoviæa za Æujiæe. Èauš je Mile Gajica iz Bilišana. Veæ je on okitio dovoljno štap raznim novèanicama, meðutim kad se stiglo pred kuæu Živojina Æujiæa Mile uleti u Ducegin (komšijski) kokošinjac i uvati jednu crvenu kokošku i veza je za nogu i za štap. U tom trenutku trèi za njim Ducegina Kosera, i sad scena pred svim svatovima, na jednom kraju vuèe Mile štap, a na drugom vuèe Kosera svoju vezanu kokošku i vièe: "Nemoj nju, ona mi je najbolja nusilja!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Otišli Jovica Dobrin i Boæo Kiæo po konje u Velebit. Uhvati ih mrak i oni svrate u neku kuæericu da prenoæe. Klasiène one kuæerice sa šprajcovanim žièanim krevetima, napravljene upravo da putnici namjernici prenoæe. Ponestalo njima cigara, a obadvojica strastveni pušaèi. Digne se Jovica u pola noæi i èeprka pod krevetima da nema koji æik od baèene cigare. Pita njega Boæo: "Esi je kume kad bacio tu pod krevet?", veli Jovica: "Njesam!", a ovaj æe: "Pa šta onda tražiš!"

Boæo je cijeli život pio i pušio. Sada živi u Pazovi i ima preko 85 godina. Poèetkom 2004-te prvi put je gledao na TV-u emisiju o štetnosti zdravlja pušaèa, pa je ugasio cigaru u pepeljaru i rekao: "Brte bolan, ja više ne pušim!" Nije pušio nekoliko mjeseci, pa je ponovo propušio.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Zadar poèetkom 80-tih. Banjo studira filozofiju. U društvu je uglavnom sa Žikom Kiæom. Poèinju polako da ga interesuju i djevojke. Dogovorio Banjo tako sa jednom djevojkom "sudar" u Domu vojske. Kako se plašio da neæe znati šta da prièa sa njom cijelu veèe, napiše Banjera na list papira pojedine teme i reèenice u kojem pravcu æe voditi razgovor. Trevi on Žiku u gradu, pokaže mu ovaj papir i pita ga šta on misli o tome, a ovaj æe njemu: "Guni to Banjo kvragu, nema ti od toga ništa!". Banjo se nije složio sa Žikinim mišljenjem i ode u studentski dom da prouèi i nauèi sve ono što je prethodno napisao na papir. Prošlo od toga desetak dana, sretnu se ponovo Banjo i Žika. Veli Banjo: "Žika bio si u pravu, nema od onoga ništa. Ja kreno sa mojom prièom, ona mi ubaci podpitanje i skroz mi sruši koncepciju!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Sajam u Krupoj 80-tih. Izbila tuèa. Zadesili se tu i neki Zelengraðani. Prašina policija pendrecima i privodi izmeðu ostalih i Perana sa Jasenovaèe. Èesto se dešavalo i na obrovaèkoj opštini da ga u tuèi privedu u stanicu. Govori njemu poslije jedan naš Zelengraðanin: "Jadanjci, nema pendreka na obrovaèkoj opštini da ga policija nije na tebi isprobala!"

Krajem 90-tih izbila tuèa u Kristalu (Nova pazova) kod Pere Ðavola. Leže ljudi pred motelom, neko krvav, neko u nesvjesti. Dolazi policija i privodi izmeðu ostalih i Perana. Na putu do "Marice" govori Peran policajcima: "Šta mene hapsite, nisam se ja tukao, vatajte ove što se mudre oko oèiju!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Beograd krajem 90-tih. Ljetno vreme. Bio je neki banket kod jedne naše familije. Ostalo se do dugo u noæ. Pošto gradski prevoz više nije vozio, ostao i Miljan na konaku kod te familije u jednoj od soba sa još nekoliko ljudi. Noæ, vruæina, okreæu se svi, zuje i komarci, poti se svak. U pola noæi govori jedan od prisutnih: "Dede Miljane otvori prozor, pogušiæemo se, ne može se više ovako!" Miljan se ustao, èeprkao po zavjesama, otvarao nešto i vratio se da legne. Ujutro, sve ih probudilo sunce, oznojeni svi, gledaju oni u prozor i imaju šta da vide.

Miljan je tu noæ otvorio samo grilje, a prozore je ostavio zatvorene.

pozdrav!

Share this post


Link to post

Najzapadniju vatrenu kuæu u Dalmaciji zasigurno je imao Marko Kuzmiæ. Sazidao je u Zadru krajem 80-tih godina. U toj vatrenoj kuæi imao je proèelje, verige, lopar..., sušio je pršute, peèenice, djevenice, kulenje itd...itd. Mnogi bi zatekli Marka kako sjedi u vatrenoj kuæi na katrigi pokraj vatre, jednom nogom podignutom na onu èeliènu konstrukciju gdje se stavi vrh od ražnja kada se peèe janjetina i prasetina (a bogami i tuka za Božiæ - maraunka nikako). Viknuo bi Marko svojoj ženi kada bi ugledao goste da dolaze: "Jarèe bože Kosovka, vrigaj ovo meso za ljude, grota ga ne jesti!"

Jedne prilike dolaze kod Marka Milorad Æujiæ i Žika Kiæo. Marko je veæ uveliko pio toga dana i zaspao na otomanu kada su ovi došli. Htjede Milorad da ga probudi, a Kosa Markova skoèi: "Ne, nemojte ga tako buditi, vrletan je kada se naglo budi, zna i udariti iz sampasa! Nego, uzmite èaše i kao kuckajte se i nazdravljajte. Jedino se tako mirno probudi." Ovi tako i uradiše. Veæ kod prvog otkucaja èaša, budi se Marko i govori: "Jarèe bože ko to nazdravlja i pije bez Marka!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post
Beograd krajem 90-tih. Ljetno vreme. Bio je neki banket kod jedne naše familije. Ostalo se do dugo u noæ. Pošto gradski prevoz više nije vozio, ostao i Miljan na konaku kod te familije u jednoj od soba sa još nekoliko ljudi. Noæ, vruæina, okreæu se svi, zuje i komarci, poti se svak. U pola noæi govori jedan od prisutnih: "Dede Miljane otvori prozor, pogušiæemo se, ne može se više ovako!" Miljan se ustao, èeprkao po zavjesama, otvarao nešto i vratio se da legne. Ujutro, sve ih probudilo sunce, oznojeni svi, gledaju oni u prozor i imaju šta da vide.

Miljan je tu noæ otvorio samo grilje, a prozore je ostavio zatvorene.

pozdrav!

:green :green :green

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this