Sign in to follow this  
est brte la

Зеленграде, мој дебели ладе

Recommended Posts

Sveèanost u Batajnici. Otvaranje nove crkve. Mnoštvo ljudi. Meðu njima i naš sveštenik pop Boško. Prilaze njemu ljudi i govore: "Pomaže Bog oèe!". Proðe malo vremena, opet mu neko vikne: "Pomaže Bog oèe!. Prilazi mu Vlado Duje Kuzmiæa i govori mu: "Pomaže Bog strièe!" Odjednom tajac i svi se okreniše, a Boško i Vlado se kao pravi stric i sinovac izljubiše, da ne kažem izmirbožiše.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ljetno vreme 30-tih godina. Ide nekolicina zelengradske djece u školu u Karin. Meðu njima i Deško Rokiæ. Ugrijalo, kao ovih dana, i Deška nema neko vreme u školi. Kad se pojavio poslije par dana, pita njega uèitelj: "Šta je Deško, što nisi dolazio u školu?" Veli Dešan: "Vruæo, druže uèitelju!", a uèitelj æe: "Djeco, sutra radna akcija, sadimo boriæe preko Kunovca, da bi našom Dešku bila ladovina do škole!"

pozdrav!

Share this post


Link to post

Duji Peke Kuzmiæa 70-tih godina porodi se u fiæi na putu do bolnice neka žena iz Bjeline. Pekin komentar na ovo bio je: "Em joj neðelju, mudre, i prasica zna kad æe se oprasiti, pa se pripremi na vreme!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Naiðu Benkovèani krajem 95-te kod Cvetkove pijace u Beogradu na jednog svog bivšeg sugraðanina. Ovaj za kaišom zakaèio èekiæ. U Benkovcu je bio poznat po manitoštini, incidentima, tuèi... Pitaju oni njega:"Šta ti radiš ovuda!" Veli on:"Èuvam Rusa da ne napravi neku glupost!", a oni æe njemu: "Kakav je taj Rus kad ga ti èuvaš!"

Rijeè je bila o Rusu, sinu Marka Kuzmiæa.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Bilo je specifiènih djeèijih igara u ono vreme. Kad bi se, naprimjer, oko 29. Novembra klale svinje, pušnjaci su bili aktuelni, kad ih napušemo, pa za njima po guvnu. Igra cilj-pilj sa babuljima i važiæem itd...itd...

Bila je i jedna staja pored pojate. Tu smo se èesto igrali u mraku sakrivanja (dovoljno je bilo samo jaèe pritvoriti vrata). Jedan traži ostale, koji se sakriju, pa ih pipa i u mraku prepoznaje ko je. Ali, jedan klapac se popeo na jasle, skinuo gaæe i naguzio se. Ovaj što je tražio naišao na njega, pipa ga po dupetu i govori (èuje se u mraku): "Evo ga jedno oko. Ðe je drugo? Otkud ova brada!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Pjevali naš Mile, Jovica i Milorad Æujiæ negdje u Vršcu. Kad su se vraæali kuæi zaustavi ih policija. Poèeo pandur da ih malo maltretira, te duvanje u balon, te prva pomoæ...Milorad ko Milorad, pomolio plakat kroz prozor na kojem su njih trojica u narodnim nošnjama (one plakate što ljepe po banderama), i kroz nos govori panduru: "Vidiš, mi smo ti ovi momci sa plakata!" Panduru, naravno, ništa nije bilo jasno.

Preprièava Milorad neka dogaðanja iz jedne kafane i naravno, masti li masti, pa u jednom dijelu prièe govori: "Odjednom ulazi èojek od tri metra na vrata kafane!", a njemu æe Neno Èeprnja: "Smanjuj, smanjuj, bar na dva metra!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post
Bilo je specifiènih djeèijih igara u ono vreme. Kad bi se, naprimjer, oko 29. Novembra klale svinje, pušnjaci su bili aktuelni, kad ih napušemo, pa za njima po guvnu. Igra cilj-pilj sa babuljima i važiæem itd...itd...

Bila je i jedna staja pored pojate. Tu smo se èesto igrali u mraku sakrivanja (dovoljno je bilo samo jaèe pritvoriti vrata). Jedan traži ostale, koji se sakriju, pa ih pipa i u mraku prepoznaje ko je. Ali, jedan klapac se popeo na jasle, skinuo gaæe i naguzio se. Ovaj što je tražio naišao na njega, pipa ga po dupetu i govori (èuje se u mraku): "Evo ga jedno oko. Ðe je drugo? Otkud ova brada!"

Pozdrav!

ova ti je dobra brate :lol: :biggrin :biggrin :biggrin

Share this post


Link to post

Prièa iz onog vremena kad su naši došli u Beograd i preskakali tramvajske šine da ih ne bi udarila struja. Na Zelenom vencu u donjem dijelu do pijace, vièe mi neko: "Oja vide njega!". Okrenem se ja, vidim jednog našeg pajdu i veljo: "Ðe si majkane! Znaš li kud æeš, jadanjci?", a on veli: "Na Karaburmu! Èekam autobus broj 15.". Reko mu ja: "15-ica ti vozi na Nuvi Beograd i Zemun. Gore ti se èeka autobus broj 16 što vozi na Karaburmu!", a on æe: "Ma vragu ti je briga, idem ja 15-com, pa æu unu ednu stanicu pješke!"

Karaburma i Zemun su na dva razlièita kraja Beograda.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Sveti Nikola, na slavi kod jednog našeg u Batajnici. Prisutni i Veljko Vajin i Sanja (u to vreme još uvijek djevojka mu). Veljko kad prièa, malo, malo pa zapoèinje razgovor: "Što reka pokojni Ašo....", opet proðe malo vremena, a on æe: "Što reka pokojni Peruz...", opet proðe malo vremena, a on: "Što reka pokojni Marko...". Djevojka Sanja, sad veæ njegova žena, u jednom trenutku ga pogleda i veli: "Imal neko živ kod Vas iz Zelengrada da nešto reka!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Uvijek je bilo aktuelno pomjeranje cilja, oranje po meði i slièno. U vreme onog nesretluka jednom našem æaæa ostao cijelo vreme u Zadru, a on došao u selo na imanje kod strièeva. Ovi se cijelo vreme rata svaðali šta je èije, ðe ko guni ovce i tako to. Poèetkom avgusta 95-te neðe na koridoru, svi oni na traktoru, strièevi, strine, djeca i ovaj im sinovac. Æute oni, podboèili se, zamišljeni, a ovaj æe sinovac tihim glasom: "Sad je sve muga æaæe!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ovih dana, prije 12 godina, èinilo mi se da je ono poslednje zvono sa naše crkve zvonilo nekako drugaèije. Nekako je dublje urezano u srce. Uporeðivao sam ga sa poslednjim školskim zvonom na kraju osmog razreda, ali ni prinjeti. I smilje i bosilje tih dana mirisalo je nekako drugaèije. Sve je bilo nekako drugaèije.

Isti je bio samo nesalomivi duh i zdrava filozofija naših ljudi. Tako su tih dana na jednoj èuki, odnosno prvoj borbenoj liniji, bili neki naši. Padaju teritorije, gube se glave, opšti haos. Dolazi na tu liniju komandir i obraæa se njima oštrim tonom: "Ova linija mora da se èuva!". Ljudima ništa nije bilo jasno, gledaju se, ne vjeruju šta to ovaj zapovjeda u takvom trenutku. Odjednom æe jedan od njih pred svima i pred komandirom, na konto èuvanja linije: "Ljudi, ajmo mi æa, doæe linija za nama!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Sa uzivanjem citam tvoje price,sa originalnim nasim govorom

Podavno sam napisao kritiku na jednom forumu od

„cuvene radio stanice“ u BG .................................

Javili se lektori,lingvisti,novinari,pa i oni „pismeni“, da bi

me najurili,i kritikovali,pa i banovali.

„ Ma vidite da nezna ni pisati,coban,majmun,divljak ,to

nije Krajisnik,mamu mu njegovu,mars odavde“………

A PISA SAM BAS NAKO KAKO DIVANIM.

DA B-ME RAZUMLI. I VID-DE RAZUM-SE ME.

…………..A lupaju se u prsa,da su“ Krajiski radio“ i

kako “nas vole,kulturu i nas jezik”.

…Svako dobro,i nastavi da pises nasim izvornim jezikom.

Ako se mi izgubimo,i asimiliramo,al slovo i rijec je jace od

sablje, i ostaje…………Nastavi, i svako dobro………….!

Share this post


Link to post

80-tih godina, još dok je bio klapèiæ, dolazio Miljan iz Zelengrada kod strica Marka u Zadar. Poslao ti Marko njega jedne prilike da ode da kupi vino u prodavnicu. Ode Miljan, traži vino, a prodavaèica ga pita: "Hoæete Juru ili Matu?", a Miljan æe njoj: "Jebati ga, svedno, i onako su oba bunjevci!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ženidbe (predženidbe) su uvijek bile zanimljive u našem kraju, pa tako i u Zelengradu. Ostati stara curu ili stari momak bilo je kao "Dobar dan!". Nije bilo nimalo lako ubjediti nekog da se oženi ili uda. Kad su Èedu Dobrinog pitali što se ne ženi, on je odgovarao kao da je u pitanju matematika: "Vide, muraæu i to rješiti!". Kada bi Peko svome Æiri govorio što se ne ženi, ovaj bi se vadio na to da manjka cura, a pošto je radio u Adriji, Peko kad ga je jednom upitao ima li tamo neka, ovaj je odgovorio: "Tamo se sve osjeæaju na tunjevinu!". Zanimljivi su bili i komentari starijih ljudi na izabir cura, pa je tako neko prokomentarisao: "Brabunjak iz našeg ðubrenjaka najmanje smrdi!". U Australiji je jedan naš rekao: "Žena ti je kao tuka, vežeš je za nugu i za krevet i pustiš da muže dovatiti samo do kuhinje!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Obrovac. Ratno stanje. U školu se ide sa puškom. Brusa Dopuð èak i sa kosjerom. Nastavnici nemaju nikakvog uticaja na ništa. Vojne vlasti se nakalemile na Mišu Gnjatoviæa, profesora matematike. Kraj godine, Miši više preko glave ove vojne zajebanciji, potpuno ga izbacili iz takta, ide on prema školi i govori: "Sad æu im ja pokazati ko je komandir u Obrovcu!". Ulazi u razred, otvara dnevnik, proziva jednog od uèenika oko kojeg je imao probleme i postavlja mu pitanje: "Recide mi, kolko dnevno vrebaca preleti iz Blišana za Zelengrad i nazad?"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Ranije prilikom prosidbi, uglavnom su drugi pregovarali za mladoženjinu, odnosno mladinu stranu. Naravno, tada nije bilo sudara, muvanja i sl. Tako ti jedne prilike doðu naši da prose jednu djavojku. Krenula prièa, hvalisanja i ostalo. Kad je trebalo da ishvale mladoženju, govori jedan od mladoženjinih: "Naš mladoženja je najbolji momak u selu!", pitaju njega sa mladine strane: "Po èemu?", o vaj æe: "Niko ga ne može pobjediti na karte, na buæe, najjaèi je kada se neðe potuèemo, a i muže popiti vinèine kolko oæeš!". Mladini su ostali bez teksta.

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Desila se saobraæajka gore kod Glinice iznad Obrovca. Izlazi policija na uviðaj, a uporedo sa njima i doktor Pajo. Tjela leže u autima i pored auta na asfaltu. Pajo doktor ide od jednog do drugog i konstatuje smrt kod svih. Za njim ide policajac i pravi zapisnik. Dolazi do jednog što leži pored auta, koji se budi iz nesvjesti i govori policajcu: "Ja sam živ!", a njemu æe policajac: "Lezi dolje, ako je Pajo doktor reka da si mrtav, onda si mrtav!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Udirio neko kamionom Tamiæem magarca na Burevaèi. Magare mrtvo leži na sred ceste, niko ga ne sklanja, pa se zakrèio saobraæaj. Nailazi svojim autom i pokojni pop Krièka. Kad je vidio šta se desilo, ode u policijsku stanicu da prijavi, da bi neko sklonio magare. Njemu æe jedan pandur podrugljivo: "Pa šta si pope nama došao da javiš, zar to nije tvoj posao da održiš opelo nad pokojnikom!", a pop æe njemu: "Ne znam ja ništa, ja sam po obièaju došao da javim najbližoj rodbini!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Umro Nini Škoriæu iz Medviðe æaæa. Dolazi on kod brata u Zadar da mu javi, i onako sav uplakan govori mu: "Umro æaæa i reka da doðeš!"

Jednom se Nine sa nekim sporeèkao i krenuli se "teštati" šakama. Poslije Nine opisuje tuèu: "Un gore, ja dolje, un dolje, ja gore, kad ednom un mene tamo ðe ne kisne!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Sjede za stolom neke naše face. Neko brèine suèe oko uva, nekom orlovski nos ko nož za burek... Uleæe jedan mali klapac i govori: "Tata, tata, šta je to povuèeš ga na èelu, a zaboli ga iza na vratu?", a æaæa mu odgovara: "Ne znam sine. Šta?", a mali æe pred svima: "Frizura Nikole Bjeluša!"

Nikola Bjeluš došao kod sestre u posjetu, a ova se tek porodila. Red je da se stavi nešto djetetu pod glavu, a Nikola kod sebe nema pule prebijene. Govore njemu da ode da vidi djete u sobu, a on æe: "Pustite djete da spava, ne valja ga buditi!"

Kad je jednog našeg zaustavio pandur u Pazovi pošto je napravio prekršaj sa vozilom, panduru je naravno, bilo glavno da mu izvuèe neki dinar. Pošto je to ovaj naš provalio, veli on panduru: "Nemam ti ja pule prebijene!". Pandur se samo nasmijao i pustio ga.

Pozdrav!

Share this post


Link to post
Desila se saobraæajka gore kod Glinice iznad Obrovca. Izlazi policija na uviðaj, a uporedo sa njima i doktor Pajo. Tjela leže u autima i pored auta na asfaltu. Pajo doktor ide od jednog do drugog i konstatuje smrt kod svih. Za njim ide policajac i pravi zapisnik. Dolazi do jednog što leži pored auta, koji se budi iz nesvjesti i govori policajcu: "Ja sam živ!", a njemu æe policajac: "Lezi dolje, ako je Pajo doktor reka da si mrtav, onda si mrtav!"

Pozdrav!

e ovo smo skoro kod mene prepricavali i svi se smejali ovo je bas crni humor sto bi se reklo zanimljiv ti je ovaj topik mogu ti reci :))))

Share this post


Link to post

Od rijeèi hvale nemam ništa. Bio bi nagraðen samo ako bi proèitao neku Vašu prièu i anegdotu, ali Vi ste kanda malko uspavani.

Što bi Marinko (Cezo) u izlivima emocija rekao: "Prde-kva!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Krajem 80-tih dok je studirao prava u Beogradu, advokat Neven Adam, èekao je na stanici kod studentskog doma autobus. Sami na stanici on i još jedna sluèajna atraktivna prolaznica. Dugo nema autobusa. Neven razmišlja kako da priðe i poène razgovor sa dotiènom djevojkom. Smogne snage, priðe joj i upita je: "Èekate autobus?", a ona æe njemu: "Ne, èekam svemirski brod!"

Pozdrav!

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this