Vremeplov Zvezdinih utakmica!

[chule80]

Да се присетимо неких давних успеха и неуспеха, шанси које је Звезда имала, ево упада ми у очи 1 наша велика шанса за финале 1971, када смо изгубили у Атини од Панатинеикоса, и данас многи тврде да је то била намештаљка...  

>  > >

Звезда је 14. априла 1971.године дочекала Панатинаикос и победила са 4:1 (2:0), Остојић је три пута био стрелац, а један гол дело је Јанковића. На трибинама је било 100.000 људи, а Грци су могли да приме још неколико голова. Шта се догодило у реваншу ни до данас није до краја објашњено и разјашњено.

Тек, ПАО је славио чак са 3:0, а да наши играчи као да нису ни постојали на терену. Тренер Миљан Миљанић је у обе утакмице извео истоветни састав:

Дујковић, Ђорић, Кленковски, Новковић, Богићевић, Павловић, Јанковић, Караси, Филиповић, Аћимовић и Остојић.

Није, наравно, било капитена Драгана Џајића који је 10. марта, те 1971. године, искључен у Јени против Карл Цајса.

(извор: званични сајт Црвене Звезде)

[chule80]

Тврдим, меч је био намештен

Изјаву Деспине Пападопулос, супруге покојног грчког диктатора Јоргоса Пападопулоса, да је утакмица Црвена звезда - Панатинаикос у полуфиналу Купа европских шампиона 1971. била намештена, јуче је за „Блиц“ потврдио Миле Новковић, тадашњи бек црвено-белих. Црвена звезда је у првом мечу у Београду пред 100.000 гледалаца победила грчки тим са 4:1, али је у реваншу 28. априла 1971. за неверицу изгубила са 3:0, баш резултатом, који је Атињане водио у финале са Ајаксом на „Вемблију“.

- Убеђен сам и одговорно тврдим да је та утакмица намештена! И после 36 година, сигуран сам да смо били дрогирани, шетали смо по терену као у неком полусну. Никад нећу заборавити кроз шта смо пролазили када смо се вратили у Београд - каже Новковић.

Шта се тачно дешавало у Атини, од вашег доласка у „Хилтон“ па надаље?

- У Грчку смо дошли недељом, три дана пре утакмице, и све до среде наш боравак тамо био је, мало је рећи, чудан. Ноћима нисмо спавали, нисмо могли од бубњева које су нам наши домаћини послали као добродошлицу. А 15 минута пре утакмице, на терен који је после постао ораница, хеликоптером је слетела, чинило ми се, најлепша девојка на свету, тамошња мисица. Она нам је поделила поклоне, рукопис Светог писма и црно-беле телевизоре. Да, тада је било уобичајено да су клубови размењивали дарове, актен-ташне или нешто томе слично. После је та девојка „из захвалности“ због елиминације Звезде провела ноћ са голманом ПАО-а. Она је изјавила како му је то поклон за финале КЕША. Свашта је тамо било, верујем да су нам нешто стављали и у храну, којом су нас омамљивали, али лимунада на полувремену утакмице нас је дотукла.

Како то мислите?

- У првом полувремену примили смо гол у 30. секунди меча, и то невероватном грешком Кленковског, који је вратио лопту голману Дујковићу на два метра, што се никад не ради. У том трену улетео је њихов нападач, двометраш Антонијадис и погодио, а ја гол нисам ни видео. На паузу се отишло са голом минуса, а тренер Миљанић је хтео да нас све ишамара од муке. Није могао да верује да смо то ми, и да губимо од неке екипе попут, на пример, Вождовца. Ок, све се ми договоримо како ћемо да их нападнемо и средимо, међутим, ушао је у свлачионицу неки мали Грк и донео нам освежење. Наравно, ми смо лимунаду искапили, и ту моје сећање из Грчке престаје.

Шта се потом догодило?

- Знам само да смо у авиону по повратку кући певали и смејали се. Замислите, певали и смејали се! „Пробудио“ сам се тек у Београду, када сам дошао кући, када ме отац ошамарио. Мајка шест месеци није разговарала са мном, кумови су ме се одрекли, сви су нам говорили да смо продали утакмицу. Људи у нашој земљи су умирали у току тог меча, нису могли да поднесу елиминацију, али никад ми неће бити јасно зашто се све време ћутало о томе и што нико није раније проговорио. Није се смело, договорено је на вишем нивоу од играча и тренера - закључио је Миле Новковић.

(БЛИЦ)

[chule80]

Ево и видео материјала

g5f52sfyBa8

трајање: 54 сек

[chule80]

Затим, један старији, навијач како је видео и доживео шансу у полуфиналу КЕШ-а 1975. са Ференцварошем...

Ференцварош - Звезда 2:1

Нека упечатљива сећања су незаборавна, а доживљаји не поновљиви... Ево само неких. Прва утакмица полуфинала Купа Шампиона, у Будимпешти 1975. године, са Ференцварошом на „Неп стадиону“...

Договор је био да се сви окупимо око подне код Ержебет моста на Дунаву и да заједно организовано кренемо према Неп стадиону далеком око 6 км...

Тако нешто Будимпешта није доживела!!! Људи моји, непрегледна река навијача Звездине пешадије, моторизације, аутомобила и аутобуса из многих градова бивше државе: Београда, Новог Сада, Суботице, Вуковара, Винковаца, Осијека и многих других места, кренула је као бујица главном улицом „Ракоци“. Мађари су се нашли у чуду, мислили су шта је ово ″Руси долазе!?″ Трајало је то скоро један сат. Трубе, бубњеви, сирене, музика, црвено-беле заставе, све је грмело а саобраћај је био заустављен све до стадиона. Било је величанствено, весело узбудљиво и достојанствено, како нама и доликује... То ја било наше прво бројније и јаче гостовање у иностранству, које смо више него успешно одрадили...

Унапред смо били убеђени да ће Звезда победити, најмање са 1 гол разлике. У то нас је теоретски убедила Мара, главни стратег нашег аутобуса. На основу унапред разрађене тактике, до перфекције, ″офанзивном игром преко крила″... Побеђујемо тако сигурно и ако нам много фали Џаја, у то време, најбоље лево крило света...

На жалост ни у једној Мариној тактичкој финеси, није се спомињао главни судија утакмице Румун, који нас је катастрофално начисто упропастио!!! А били смо много бољи, играли смо своју игру (морам рећи да је тада Мађарска била јака фудбалска сила, и играли су јак фудбал , ни налик ономе што их је задесило 20-ак година касније!), баш по ″Мариној варијанти″. Просто смо их самлели и успели смо да дамо изједначујући гол 1:1!!! Тада за нас почиње љути бој ″бити, или не бити″, како на игралишту лепог Непа, тако и на трибинама, где смо били у бројчаној и свакој другој премоћи, преко 20.000... А онда, невиђени шок, као гром небески!!! Њихов играч Сабо, прима лопту са леве стране у нашем шеснестерцу, намерно је намешта (игра) руком и Ми из те ситуације примамо не регуларни гол!?! На очиглед више од 40.000 гледалаца... Прво мук, а затим судија одмах показа руком на центар!?! Стадион се потресао и прокључао као вулкан. Пакао!?! Смак света!!! Наш голман Оља Петровић јури судију Румуна, да га бије, а овај бежи преко целог игралишта према свлачионици, промашује излаз, поново бежи по игралишту колико га ноге носе, као смртно уплашен зец! Ољу, Пижон и остали једва савладавају од беса, а судију опкољава заштитни кордон полиције са псима огромним руским догама, велики као медведи!??!?

На источној трибини где се налазила већина наших навијача, настаје свеопшти хаос и лудница... тучааа, лом, са агресивним ошишаним навијачима Ференцвароша!!! Миле из Осијека, Звездаш ″са дна каце″, отима њихову велику заставу, али му у рукама остаје само копље, а заставу они спашавају на једвите јаде. Миле бије копљем по ћелавим главама, а један дебељко му ″налеће″ стомаком на зашиљени део копља. Пробуразеног, односи га хитна помоћ... Тада настаје јуначка борба прса у прса, где смо њихови јурише су одбили 3 пута и противници враћени на њихове положаје!!! После прекида од 5 минута, утакмица је настављена. Ми крећемо са центра.Семафор показује 2:1!? што значи да је Румун и поред свега није променио одлуку (!?), али није ни Ољу искључио, а могао је? Успут се пребројавамо, имамо само неколико лакше повређених, а Мара је остала без црвено-белог дреса са бројем ″11″ у јуначкој борби... На терену, наши покушавају да пронађу формулу за разбијање њихове тврде одбране, али је не пролазе, и тако остаје резултат до краја. Ми не успевамо да поправимо резултат иако смо били бољи за целу класу. Крај...

Судију испраћамо концертом звиждука уз помињање рођене му и националне мајке. Излазимо са Непа скандирањем „Звезда, Звезда“ и поручујемо Мађарима да ћемо им тек показати ко смо ми у реваншу у Београду?! Они нас успут прате, али са пристојне даљине и показују нам средњи прст уз ″навијање″ Раци,Раци... храбро, баш су испали пи.ке у свом граду...

Видно смо сви утучени, скоро и да не говоримо ништа све до границе. После сно се ипак мало повратили и коментарисали анализе ″како је требало″? Проговорила је и Мара, мада је то све тешко поднела, али издржала је и то. Резултат није био тако лош, закључили смо колективно и договорили се на растанку о организованом одласку на реванш у Београд...

На реваншу нисмо имали среће (2:2). Судија је био Немац! Било је величанствено и непоновљиво, 120.000 гледалаца!!! Искрено, Ференцварош је извукао повољан резултат, за нијансу бољом и рационалнијом игром, што је било довољно да играју у финалу са Динамом из Кијева, од кога су просто били прегажени и поражени са 2:0, а могли су примити и више. Године су пролазиле, низали смо победе, преживљавали изгубљене битке, опет славили, остајали усправни и поред свега, а Звезда је ипак остала ускрађена за једну велику победу те године у Будимпешти...

>

[chule80]

Pocetak utakmice i koreografija na sve 4 tribine!

feQZj6GiPag

[mika983]

chule svaka cast na obavestenju

[minalex]

никада нећу заборавити финале купа уефа са борусијом.каква је то драма била.звезда је толико боља била да нико није ни сумњао у победу.добро се сећам када је муслин погодио место где се спајају статива и пречка.али и гола који је из пенала дао онај полу човек од тридесет кила симонсен.судија је само чекао ситуацију да свира пенал.тог симонсена је и ветар могао да сруши судија би свирао. али сећам се и оних евроаутоголова јуришића.то је тек било да полуди човек али звезда је тако јака била да је и то пребродила само није могла судију. иначе ово са јуришићем

[chule80]

Joj care.. pa ajde malo vise detalja opisi nam sve te utakmice.. ne moras sve odjednom.. ali napisi malo vise detalja o svakoj utakmici.. mi mladji se tih pocetaka 80-ih i ranije ne secamo.. osim iz price..

[minalex]

некако се тешко натјерам да пишем опширније.долазим увече уморан са посла и нисам баш у форми али написаћу

[chule80]

Toooo legendo, samo pisi.. ako napises kako valja.. karton visnje te ceka!

[chule80]

IZ MOG UGLA: Milan Uzelac

Najvaznije je dati gol!

[chule80]

Hy3Xh1H30oU

Legenda naseg glumista Ljuba Tadic, govori

o svojoj velikoj ljubavi: Crvenoj Zvezdi!

[chule80]

Локомотива (зг) - Црвена Звезда (кошарка)

Поред фудбала, нарочито сам волео и волим кошарку. Један такође, незаборавни догађај доживео сам у Загребу, у пролеће 1972. године на заосталој (због богиња вариоле) утакмици. Ми смо против Локомотиве (данашња Цибона). Игра се у чувеној хали “кутија шибица”! Била је препуна, баш као шибица, па се имао утисак да су организатори продали бар дупло више карата него што има места (2.500). Читав сат пре почетка грмело је од повика и непристојности Загребачке публике уперено против Срба (а баш се питам зашто?!). Тако нешто никад чуо и видео нисам!?! Појава наших играча на паркету, створила је урнебесно испољавање шовинистичких мржњи и пропевали су скандирајући рефрен: ”цигани – роми, цигани - роми”!!! (мора се напоменути да је само годину дана раније у хрватској основан проусташки покрет МАСПОК, на челу са Савком Дапчевић-Кучар, који је имао за циљ осамостаљење хрватске, и одстрањивање Срба из ње... велике проблеме су Срби, поготово у хрватској, имали те године од стране хрвата који су се повампирили, и мислили да је дошло њихових “5 минута”, и обрачун са Србима... а онда је ћопави загорац дошао у загреб и привремено смирио ситацију, која је опет букнула 18 година касније..., али овај пут нажалост са трагичним последицама за Србе...[/color]).

  То се није прекидало до краја утакмице. На терен су летели разни предмети, шта год да им је долазило до руку, а на један “фруктал” (наравно) тетра-пак сок испод “нашег” коша, Плећаш се у скоку оклизнуо и разбио, тако да је од муке гризао паркет, а псовке нисмо чули? Играли смо у историјском можда најјачем саставу: Цветковић, Капичић, Симоновић, Славнић...

  Диригент њихових “навијача“ мени добро познат и са других приредби широм југославије био је

леворуки певач Марко Новосел, са источне трибине, где је резервисано место за “пургере”, функционере и хрватску “елиту”, уз саму аут линију. Наших навијача нигде!? Видео сам само једну младу даму на Северу испод самог коша, која је очигледно бурно реаговала на све, а нарочито када Звезда постигне кош.

  Свака јој част. Локомотиви ништа није полазило за руком. Убедљиво смо стално водили, па је то била игра “мачке и миша”. Ни живчани, закрављених очију, певач Новосел није помогао својим непрестаним шпринтањем уз аутл-линију, пострекивањем и чупањем косе. Смрвили смо их до краја и победили, са 8 разлике усред загреба?!? Гости су испраћени “домаћински”: ”Цигани-роми...”! Извукли смо живу главу (и како онда објаснити то толико потенцирано братство и јединство, када су они одувек у нама гледали крвне непријатеље, само због разних притисака нису смели да до краја покажу шта је посреди. Овде је важно истаћи атмосферу у којој је утакмица одиграна! Гледајући са данашње дистанце, био је то отворени наговештај да ће се Србима догодити поново геноцид као 1941-45!!! )... 

  Утисак из Загреба, са те утакмице причао сам пријатељима по повратку у Нови Сад. Нису ми веровали и неки су чак бежали од мене?! Убрзо су се и уверили у “невероватно” нажалост... Тешко и опасно је било бити навијач Звезде!? Био сам на многим “врућим” стадионима и пре 30-35 година кад игра Звезда, али „Неп стадион“ и Будимпешта је према Сплиту и Мостару право дечије обданиште. На те и сличне приредбе људи нису ни долазили да бодре свој клуб, већ да испољавају патолошку шовинистичку мржњу!!! Нису ни могли, јер је у њиховој крви мржња јача од љубави. Тешко и опасно је било нашим навијачима, кад Ми изгубимо, можда још теже кад Ми победимо у гостима. Зато ми је жао што сигурно нећу доживети још једно вруће "гостовање" још једно гостовање код “њих”.

delije-caffe.net crew

[chule80]

RKAqeljhhgI

Evo podsecanja na utakmicu "Crvena Zvezda - Panatineikos", kada je nas tim igrao u Atini tokom evroturneje 1991/92, kada se igrala prva Liga Sampiona.

Neverovatna nadmocnost crveno-belih, za koje je tada igrao jedan fantastican Sinica Mihajlovic, sa prefinjenim centarsutevima, koje je na maestralan nacin realizovao zlatna kopacka Evrope - Darko Pancev!

pogledajte samo taj drugi gol Darka Panceva.. ja se svaki put najezim kada to vidim 

[bista-ha]

запамтити датум за мене је права ноћна мора тако да се неких утакмица које сам гледао у живо сјећам али датума никако.пре војске дакле као средњошколац сам ишао на пар већих утакмица звезде у београду или на гостовањима против динама у загребу .и гледао сам пар утакмица против хајдука ,динама и загреба који је био прволигаш седамдесетих .међутим све те давне утакмице звезда је губила и то у београду оба пута против хајдука кад су стрелци били јерковић из слободњака и вујовић у другој из неког полуволеја из окрета.тако да сам сматрао да доносим несрећу звезди ако је гледам у живо.пар година после ,дакле негде 82.одлучим поново да одем на стадион.динамо звезда.опет катастрофа.две утакмице (једна у купу)опет динамо добива са два разлике.ја дефинитивно себе кривим за то.одлазак у војску у београд и боравак тамо је прошао без посјете маракани управо из тог разлога.међутим звезда је тих година играла одлично.дељали смо све редом.нарочити партизана.и онда пред скидање пикси(моја класа) долази з војске и директ у звезду.тад смо били стварно јаки али ја никако да се решим своје "црне магије".моје друштво у загребу се скупљалу у локалном кафићу у насељу.били су ту мој буразер,затим драган(ганци),рајкан,владо, два гробара...беше хладан март и упита ме бураз идем ли са њима сутра у београд.карте су узете помоћу наших другара са н.београда иако их је немогуће скоро било добити.наравно,север.нешто се тада преломило у мени.долази реал са све златном копачком санчезом,бутрагрњо,валдано,ваљда шустер ннисам сигуран...важна утакмица и нека звезда победи макар је никад не гледао ни на тв. али,јеби га кад помислим,па нисам ваљда толики баксуз а и звезда игра ко у трансу сада....ма идем! срце у мени оће да пукне.дај вамо још рунду па да се договоримо у детаље....

[chule80]

Svaka cast prika.. na ovakvim detaljima.. bas si me nasmejao..

[bista-ha]

јутро 5 и двадесет.магла и хладно са мразом.шетам сам по перону главног колодвора у загребу.среда 4.март.боз из минхена за београд већ стоји а ових хахара нема.изостајем са посла данас а и сутра ћу.ко га шиша, за два дан ми не могу ништа јер тек за три дају отказ.кад ,ето буса из новог загреба и видим дичаци полако се пењу из подземног пролаза на перон.сви су ту! како то носиш капу сам по станици!? каже буразер и ја се сјетих да црвено белу зимску капу нисам скидао иако нје било препоручљиви тако сам по загребу ићи.улазимо у воз, евога и мирко милићевић је ту .центар цибоне је те године прешо из звезде.пита га рајко што оде у цибону?и ти би, за те паре каже он.испраћао је девојку за београд па смо му обећали да ће мо је "чувати".ма врага кад је окружила прва политра заборависмо ми на њу и одосмо у вагон ресторан на "рубинштајна"!.сви смо некако нервозни.коментарише се реал и звезда.страх постоји али послије пар кругова за шанком не постоји више нико и пјесма се започиње: "Све што смо желели, све што смо хтели..."воз пичи кроз посавину и славонију, стаје у броду али ми очекујемо да се спојимо са "тузлацима" у винковцима јер познато је да иду у великом броју и обавезно носе боцуне са ракијом!међутим ништа.ово је међународни воз и само је прошишао даље.и полако ппролазимо крај шида.сад се стварно возимо а до сад смо се "навлачили".београд је близу и застава се гура кроз прозор црвено бела.пролази рума ,инћија, пазове... после батајнице за час смо у новом београду.гледамо град пуна срца док прелазимо саву и улаѕимо у станицу. стигли смо!.одлучили смо да одемо до сарајевске у ресторан газелу где је радио "диле"конобар са којим смо се знали."одрадимо ту по "карађорђеву" попијемо пар пива па правац одредиште, кафић четворка код павловића!ту су нас сачекали новобеограђани са картама.народ већ полако креће према аутокоманди и маракани.има нас са свих страна и из свих република.иде се пешице!ми окренемо и ту пар рунди и већ под лаганим"гасом" крећемо пут маракане!

[chule80]

Taman kada je najlepse.. ti prekines..

[bista-ha]

дан је изузетно хладан! на прилазима стадиону колоне људи,гужва. скаре са роштиљом на сваких пар метара ко да је вашар!.смрде сува цревца на жару ко куга али зато пиво и ракија греје како треба.трубачи! тад још није било ђурђевдана па перјају неки чочек,смрзли се и они у оним љубичастим одијелима и шареним кошуљама. пред мараканом хаос, толику гужву морам признати нисам видео.улаз на трибину север ,редови.полиција

[bista-ha]

обичај мога буразера је био да се иде у скадарлију мало на вечеру и на тамбураше.ово је сад оф-топк па не знам да ли да наставим?

[bista-ha]

у то вријеме је отворен кафић "гули" и ту су нас одвели после вечере.наравно атмосфера меча дана је зрачила београдом па и у кафићу.ту је неко веће друштво. гужва иако је среда!београд! домаћима занимљиво због екипе из загреба а и нама импонује морам признати.има ту

[chule80]

Care.. pisi sve sto si prosao, i preziveo.. Takav mi bas treba.. mislio sam da ce ovaj topik biti sam na secanjima pojedinih likova koje sam ja pronasao na sajtovima delija..

Ti si izgleda prava riznica navijackih dogadjaja.. Samo napred! Sve sto je u vezi neke utakmice pisi.. i te ostale propratne stvari.. sve je tome mesto ovde.. Lepo kaze naslov vremeplov.. Znaci vracmo s u neko srecnije vreme kada sam kazes sta se sve moglo za 500dm ondasnjih, koje je bilo nekome pola plate.. a mogao si i da uzajmis i od komsije, burazera, kuma.. vecina je tada imala.. nije se pravilo pitanje kako i sta.. vec samo ajde..

Zato, kazem tebi, i ovim jos starijim likovima.. voleo bih da vas ova tema malo vise potkrepi da se prisetite nekih stvari od pre 15 i vise godina...

[duck]

Ovi postovi su ti fantasticni,samo nastavi.

Da li si znao Ninu Bjedova iz Knina?

[bista-ha]

Нисам на жалост.можда смо се сретали.поготово на гостовањима гдје је било мање навијача као у ријеци или љубљани и загребу међутим нисам га познавао.у моје време нису навијачи били толико повезани као сад због раздаљине.знало се отприлике ко је ко и ко је главни на маракани.обично су се распоређивали по трибини они који су координирали навијање и њих смо пратили.београђани су били организовани.јеби га нисам лично никад упознао вође делија а познавао сам се са тадашњим вођом ббб из загреба хасаном.чак смо и пиће попили једном у друштву.давно је то било пре двадесет година.нисмо ми из загреба ишли даље.мислим на моју екипу.словенија хрватска,београд и то је то.а у бањалуци једном против борца којег иначе никад нисмо сматрали као супарника.

[duck]

Cini mi se po tvojim postovima da ste generacija a vidim da ga skoro svi sa severa znaju.

Svaka ti cast za ovo sto pises da i mi mladji "osjetimo" dio te atmosfere.