chule80

Vremeplov Zvezdinih utakmica!

Које су вам утакмице у најлепшем сећању остале?  

10 members have voted

  1. 1. Које су вам утакмице у најлепшем сећању остале?

    • 1. Олимпик М. и Коло-Коло 1991.
      3
    • 2. Бајерн и Динамо Д. 1991.
      2
    • 3. 100. и 121. дерби
      3
    • 4. Казерслаутерн и Барселона 1996.
      0
    • 5. Динамо К. 2000. и Динамо Тб, 2009.
      2
    • 6. Реал М. 1987. и Милано, 1988.
      0
    • 7. Борусија Д, 1979. и Панатинеикос, 1971.
      0
    • 8. Лацио и Кјево 2002.
      0


Recommended Posts

Генерацијо.. па ти као да никада ниси сакупљао сличице. :D:D

Џајина сличица ако си је има, био си већи него руски Цар! Тешко је било доћи до ње.. неко је давно причао да је Џајину слику из овог албума мењао за 76 других сличица. Па ти види колико је Џаја вредео.. својевремено најбоље лево крило света srpski_smajli_kalas.gif А по многима, и наш најбољи фудбалер свих времена..

За мене лично је, Драгослав Шекуларац - Шеки, био тај који би понео титулу нашег најбољег фудбалера свих времена.. али то је само мој утисак. ;)

Share this post


Link to post

Драгослав Шекуларац, фудбалски пролетер

Један је Шеки

Фасцинантно је како је један фудбалер успео да постане толико популаран у време без телевизије и интернета и да задржи ту популарност кроз неколико деценија. Можда је још фасцинантније како неко ко је био међу првих пет играча света није уновчио свој дар

Sekularac%20-%201-530.jpg

Рођен сам тек након што је његова каријера прешла зенит. Никада га нисам гледао уживо, видео сам само неколико ретких сачуваних снимака, а осећам се као да сам га пратио целог живота и да знам сваки његов потез. Е, па ако то није легенда онда не знам шта је. Сећам се да ме је отац увек када сам се одушевљавао са потезима неких каснијих звезда гледао са благим подсмехом и да је увек следила његова чувена реченица: „Немаш ти појма шта је фудбал. Никада ниси гледао Шекија“. То што никада нисам гледао великог мађионичара остало је као велика рупа у мом фудбалском образовању. Чак и касније када сам постао један од тројице новинара у историји „Политике“ који су пратили „Црвену звезду“ и када сам „покрио“ два светска првенства, нисам мом старом могао да докажем да сам фудбалски стасао управо због тога што „никада нисам гледао Шекија“. „Све су ово шалабајзери за њега. Шеки је дриблао у пуном трку, радио је са лоптом шта је хтео. Знао је да се затрчи поред аут линије и онда се у пуној брзини укопа у месту. Бек који га је пратио одлази, наравно, у „јагоде“, настављао је тираду мој отац за кога је Шекуларац остао једини и прави мајстор фудбала који се родио на нашим просторима.

IN-Seki-1-240.jpg

Суперстар

То „одлажење у јагоде“ за мене је и данас остало синоним за фудбалског велемајстора. Гледао сам уживо већину генијалаца новије епохе али никога нисам видео да некога „шаље у јагоде“ са таквом лакоћом како је то радио Шеки. Управо зато сам и данас остао фасциниран Шекијевом легендом не само због фудбала него и због тога што је у време „реалног социјализма“ шесдесетих успео да постане права и непатворена звезда чија је популарност могла да се у то време мери са „Битлсима“ и Ђоком Марјановићем. Оно што је данас кристално јасно јесте да је Шекуларац био и остао први и једини суперстар СФРЈ, човек који је без много труда постигао славу холивудских звезда у време када су се највеће фаце Београда окупљале на ћошку код „Руског цара“. У периоду између своје седамнаесте и двадесет и четврте године био је једини човек на простору од Сежане до Ђевђелије који је на стадиону могао да окупи 40.000 људи.

Његов „ван фудбалски“ живот био је исто толико под лупом јавности као и онај на зеленом терену. Само, разлика између Шекија и великих светских звезда јесте у томе што он никада није имао агенте за штампу, саветнике и маркетиншке стручњаке. Он је био оно што јесте, живео је и реаговао спонтано онако како осећа и то му се вратило са каматом. Народ је знао да није фолирант, знао је да је један од њих и да игра фудбал из душе, из љубави и из задовољства. И данас се препричавају детаљи о његовом брисању ципеле пред фоторепортерима највећом папирном новчаницом из тог времена или подмићивању саобраћајца код „Лондона“ да га пропусти на црвено када иде са девојком. За неке друге то би било дегутантно и простачко, али не и за Шекија. Њему је то стајало из простог разлога што су сви знали да велики мајстор то не ради из задње намере, већ само зато да би себи и још неком улепшао дан.

Шеки је, могу то слободно рећи, светски пионир саморекламерства. У време када је социјализам на сва звона пропагирао скромност и униформност, он је причао о себи као најбољем, највећем и најјачем. Тек неколико година након тога извесни Касијус Клеј је успео да га донекле копира. Да није причао у празно доказују и неке чињенице: утакмица против Уругваја на Светском првенству у Чилеу 1962. године. Победили смо са 3:1, а противнички играчи су направили шпалир и аплаудирали му када је излазио са терена. Спортски новинари дали су му оцену - 11. У Паризу је играо против Сантоса, а сутрадан су новине освануле са насловима: „Пеле у сенци Шекуларца“.

Тражио сам по фудбалским енцикопедијама и нисам нашао податак да је и један фудбалер то доживео.

IN-Seki%202a-240.jpg

Фаталана казна

Дошао је и меч са „Јувентусом“ у Београду. Запазио га је, тада свемоћни газда „црно-белих“ Ањели и није питао за цену да га доведе у „стару даму“. Међутим, комунисти на челу са Ранковићем и Крцуном, размишљали су другачије. Прво, требало је задржати Шекија да забавља народне масе, а друго, запамтили су да Ањели није хтео да прими неку нашу привредну делегацију из „Црвене заставе“, па је ово била добра прилика да му се освете. И тако, мајстор остаде из виших интереса да забавља самоуправљаче без дебелог хонорара који би обезбедио егзистенцију и њему и његовим унуцима.

Непосредно након тога каријера највећег фудбалера Југославије почела је да иде силазном путањом. Само месец дана након Светског првенства где смо освојили четврто место захваљујући њему, Црвена звезда играла је првенствени меч против Радничког у Нишу. Једна неправедна судијска одлука испровоцирала је највећег да насрне на човека у црном. Његова песница је промашила циљ али џаба, „Политика“ је објавила слику како Шекулрац удара судију Тумбаса. То је било довољно да добије ригорозну казну: 18 месеци неиграња. Годину и по дана без лопте била је, у ствари, смртна пресуда за најбољег фудбалера тадашње Југославије. Много година касније када је некадашњи судија Тумбас осетио да му се ближи крај, звао је Шекија да му опрости. Овај није отишао и каже да се данас каје због тога. Људски је и једно и друго.

Да би некако ублажио казну решио је да оде у војску. „Добром вољом“ тадашњих власти добио је Билећу и школу резервних официра. Свако ко је обукао сиво-маслинасту униформу у некадашњој Југославији зна какав је дрил био у тој касарни. Шеки каже да су га терали да трчи уз брдо са митраљезом и под високом температуром, само да би доказали како нема протекцију. Без обзира што га је тамо посећивао и Александар Ранковић.

Шеки није поставио ниједан рекорд, иако је играо 11 година за „Звезду“. Није ни играч који је највише пута облачио црвено-бели дрес, или онај плави са грбом на грудима. Ипак, и поред тога, не постоји нико ко је досегао његову популарност без обзира на званична признања. Проглашен је за другу Звездину звезду, одмах након Рајка Митића и цео живот је остао везан за клуб са „Маракане“. Данас, када се осврне на прошлост, нема много лепих речи за руководство клуба и њихов однос према бившим великим игачима. Без длаке на језику, онакав какав јесте, каже да ће увек остати захвалан „Звезди“ која је платила његову операцију срца у Италији, али да у исто време и замера Џајићу многе ствари. Говори о њему као о човеку који је преузео комплетну власт у своје руке и о себичлуку који је шкодио свима. Каже да га је пријатно изненадио Пиксијев позив одмах након преузимања „Звезде“ и његово обећање да ће му клуб уплаћивати 1.000 евра месечно за некадашње заслуге. Несебичан какав јесте, одмах је изнео предлог да такав исти третман требају да имају и Срђан Мркушић и Рајко Митић, прва „Звездина“ звезда. „Није фер да неко гради виле а да један Рајко Митић нема ни за киселу воду“, каже он. Такође, предлаже да се у „Звездине“ звезде, поред петорице постојећих, уврсте још и Бора Костић и Владимир Југовић.

IN-Seki%202b-240.jpg

„Бели орлови“

Било је потпуно нормално да Шеки након зваршетка каријере настави свој фудбалски пут као тренер. У том својству променио је пет континената и неколико наших прволигаша. Највећи успех постигао је са својом „Црвеном звездом“ када је у сезони 1989/90 освојио дуплу круну. Међутим, није успео да на клупи дочека да тим који је он селектирао освоји првенство Европе и света. Ловорике су покупили неки други, а он је, по ко зна који пут, остао у сенци. Да уобичајена фудбалска правила за њега не важе доказао је много пута и као играч и као тренер. Из „Карслуреа“ се вратио, и поред више него добре новчане понуде, из простог разлога што га тамо нико није познавао. Није могао да уђе у кафану и очекује тапшање по раменима. Раскидао је уговоре свуда по свету када му се нешто није допадало потврђујући реноме фудбалског Дон Кихота.

Међу спортским новинарима у Београду кружиле су приче о његовим догодовштинама по Јужној Америци, Аустарлији и Канади. Пре нешто више од тридесетак година неки дежурни доушник Службе државне безбедности из Торонта сликао га је испод слике Драже Михаиловића. Реперкусија: пет година без пасоша. Можда се то неком другом не би догодило, али Шекију јесте.

Догодило му се и то да буде једини фудбалер који је имао неприкосновену заштиту легендарног стенографа „Политике“ Саве Анђелковића који је примао извештаје исто тако легендарног Љубише Вукадиновића. Када је Љубиша једном приликом Шекуларцу дао „шестицу“ у сутрашњем новинском извештају са његовим потписом осванула је „осмица“. Велики новинар је љутито стрчао у стено биро и упитао како је могуће да се његове оцене мењају. Чика Сава му је мртав хладан одговорио да, док је он жив, Шеки не може да добије мање од „осмице“.

У годинама када се своде животни рачуни Драгослав Шекуларац може да се окрене иза себе и каже да је урадио велику ствар. Остао је запамћен као легенда чаки код оних који га никада нису видели на терену. Био је и остао синоним великог фудбалера који је играо из задовољства, и који је радост игре умео да пренесе на све остале. Био је и остао један и једини - Шеки.

IN-SEKI%203-240.JPG

Све ово што сам написао чуо сам из друге руке, али и то је довољно да кажем како је Драгослав Шекуларац фудбалска звезда коју највише ценим из следећих разлога:

- Био је омиљени фудбалер мог оца.

- Иако мали и кривоног, спавао је са најлепшим женама које су шетале Београдом.

- Престао да игра фудбал пре 40 година, али је остао звезда која не тамни.

- И на прагу осме деценије решио је да дође у Торонто и помогне својим пријатељима из „Белих орлова“.

Небојша Милосављевић

април 2006.

Share this post


Link to post

Данас је 8. децембар.. годишњица Звездиног крова света! 18. година је прошло...

Знам.. сви ће рећи давно је то било.. шта Звезда данас има од тога?

Можда ништа, можда све.. Не би Звезда у свету била толико цењен клуб, да управо тог 8. децембра њени фудбалери нису постигли историјски успех.. победили су јужноамеричког првака Коло Коло.. не само победили.. већ самлели 3:0! Владимир Југовић је постигао 2 гола, Дарко Панчев, звани кобра трећи гол. Звезда се окитила шампионским ловорикама у Токију, земљи излазећег сунца. Навијача црвено-белих на трибинама је било нешто мало, с обзиром на удаљеност Токија од Србије, и општепознату ситуацију на западном Балкану те 1991. године.

Овде на прошлим страницама ове теме су описане приче из тог времена, како се стварао тај шампионски тим. Тако да сада нећемо понављати то.

Share this post


Link to post

Минхенска трагедија

301-min-0602.jpg

Прошло је тачно 52 године откако је, после одигране реванш утакмице четвртфинала Купа европских шампиона, у авионској несрећи у Минхену настрадао скоро цео тим Манчестер Јунајтеда.

И пре и после овог трагичног догађаја дешавале су се бројне трагедије које су јавност остављале без даха, али ретко кад је планета готово стала, прво у шоку, а потом да ода пошту настрадалима, као тог кобног 6. фебруара 1958. године кад се приликом полетања са аеродрома у Минхену авион „Елизабетан“ британске компаније „БЕА“ срушио и у смрт одвео 23 путника. Међу њима и седморицу фудбалера Манчестер Јунајтеда: капитена Роџера Берна, Томија Тејлора, Џефа Бента, Едија Колмена, Марка Џонса, Дејвида Пега и Билија Велана. После две недеље, од задобијених повреда, преминуо је и млади Данкан Едвардс, један од најнадаренијих играча у историји „Гордог Албиона“, душа и покретачка тима који је у легенди упамћен као „Безбијеве бебе“.

Сузе су 6. фебруара 1958. године текле и у Београду. Само дан раније Митић, Беара. Поповић, Шекуларац, Костић, Тасић... водили су жестоке дуеле са Чарлтоном, Вајолетом, Едвардсом... На трибинама игла није могла да падне! О овој утакмици, препуној узбуђењима, дриблинзима, лепим потезима, па и грешкама, а што је најважније головима, прича се и дан-данас.

А, Минхенској трагедији је претходило дивно београдско вече...

Играчи два тима, који су на терену водили беспоштедну борбу, после утакмице започели су дивно дружење у хотелу „Мажестик“, а онда и у Скадарлији. То дружење је прерасло у право пријатељство. За вечером у „Мажестику“ голман Манчестера Хари Грег узео је ресторански мени, кренуо од стола до стола и замолио све играче да се потпишу. Та карта се и данас налази у Музеју Фудбалског клуба Црвена звезда.

303-min-0602.jpg

Доктор Аца Обрадовић је с великим жаром причао Енглезима како ће изгледати будући, нови Звездин стадион, па је искористио прилику да позове Манчестер Јунајтед да одигра утакмицу на отварању тог новог, величанственог објекта. Секретар клуба са „Олд Трафорда“ Крикнер је обећао да ће Јунајтед увеличати тај дан, а Мат Безби је и сам одушевљен пријемом и срдачношћу домаћина рекао председнику Црвене звезде Благојевићу да је за Манчестер Јунајтед пут у Београд био пун изненађења.

Нажалост, изненађења и то најгоре врсте тек ће уследити.

Тај 6. фебруар био је изузетно хладан. Авион у Минхену два пута није успео да се подигне са писте. Играчи су већ послали телеграме кућама са поруком да ће каснити један дан јер се аеродром затвара.

Тада је пилот одлучио да покуша још једном.

Летилица се није одлепила од писте, све док није ударио у кућу смештену на њеном крају. Експлозија је била страшна.

302-min-0602.jpg

У Београду је у то време исто било напето. Контролор лета на земунском аеродрому, са којег је авион кренуо у Минхен, дао је службено обавештење: - Специјални авион компаније БЕА „Елизабетан“ полетео је са земунског аеродрома у 11.15 часова. Полетање је било исправно. Авион је летео сасвим нормално над ваздушним простором београдске области...

На специјални телеграм из Југославије из немачке контроле летења стигао је кратак одговор: - Авион „Елизабетан“ слетео је на минхенски аеродром у 14.17 часова. Авион није полетео...

200-min-0602.jpg

Кад је страшна вест почела да се шири Београдом, брзо је стигла и до играча Црвене звезде. По речима Владице Поповића, нашег дугогодишњег првотимца, а касније славног тренера, у нашем клубу у првом тренутку нико није могао да поверује да се та несрећа заиста догодила. Сви су се с тугом присећали тренутака од прошле вечери кад су са енглеским младићима седели, па и запевали током вечере.

Поводом ове трагедије председник Југославије Јосип Броз Тито упутио је председнику британске владе Харолду Макмилану телеграм следеће садржине: „Дубоко сам потресен вешћу о авионској несрећи која је тешко погодила британски спорт и енглески народ. Дозволите да Вам изразим своје дубоко саучешће“.

304-min-0602.jpg

А, рано ујутро 7. фебруара, по сведочењу извештача „Политике“ из Париза Леона Давича, у редакцију „Л'Екипа“ који је био организатор Купа шампиона стигао је предлог Црвене звезде да се екипа Манчестер Јунајтеда прогласи за почасног победника овог такмичења. Истог поподнева, како је јавио „Ројтерс“, такав предлог изнео је и председник мадридског Реала Сантјаго Бернабеу.

Рецимо још и ово: прву утакмицу после Минхенске трагедије Манчестер Јунајтед одиграо је 19. фебруара, кад је у осмини финала енглеског Купа савладао екипу Шефилда са 3:0. На тој утакмици играла су двојица преживелих из авионске несреће – голман Грег и десни бек Фолкс. Са драстично подмлађеним тимом Мат Безби се у полуфиналу Купа шампиона супроставио Милану и – није успео да се пробије у финале. На „сребрну амфору“ мораће да сачека пуну деценију. Кад је те 1968. године са Џорџом Бестом савладао у финалу лисабонску Бенфику, Безби је на другом крају терена очима потражио Бобија Чарлтона. Немо је, кроз шпалир играча, пришао свом играчу и стиснуо му руку. „Ово је за Минхен“, прошапутала су два фудбалска сера.

И ове године, као и протеклих педесет и једну, навијачи Црвене звезде и Манчестер Јунајтеда немо ће се помолити, понегде и упалити сцећу за покој душе настрадалима.

А, два европска и светска фудбалска гиганта остали су – пријатељи заувек.

Извор: crvenazvezdafk 05.02.2010

Share this post


Link to post

Драган Џајић - Ф.К. Црвена Звезда БЕОГРАД

'' Трећа Звездина Звезда''

Драган Џајић (Уб, 30. мај 1946), је један од најбољих српских фудбалера свих времена. Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, до 2004. председник фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.

http://www.youtube.com/watch?v=jy-hMuOewH0&feature

Share this post


Link to post

На јутјубу се појавио видео снимак у 11 делова који прати дешавања у сезони 1990-91, када се Звезда попела на врх Европе. Одлични снимци голова, асистенција, и све што је красило ту Звездину златну генерацију.

Путешествије београдске Црвене Зведзде по европском континенту. Падали су многи, освојен је врх европе, касније и света ... најлепше странице историје славног клуба!!!

http://www.youtube.com/watch?v=RKlmeIjyjjA&feature

http://www.youtube.com/watch?v=MW1t5fo3MAI&feature=relmfu

http://www.youtube.com/watch?v=kLmoM_ABaUM&feature=relmfu

http://www.youtube.com/watch?v=aDWW9ZpbHDs&feature=relmfu

http://www.youtube.com/watch?v=bbtSXG5qN6k&feature=relmfu

Share this post


Link to post

Видео снимак посвећен слављу играча после историјског меча са Бајерном 24.04.1991. године, када смо ушли у финале Купа Европских Шампиона.

http://www.youtube.com/watch?v=qLZdG93QLvE

Погледајте само Жутог како се весели историјском успеху Звезде.

http://www.youtube.com/watch?v=hzXKueZsIKQ&feature

Share this post


Link to post
Психијатар Караџић помогао Звезди да дође до титуле

Пошто су црвено-бели играли лоше крајем 1983. њихов тренер Гојко Зец позвао је свог пријатеља из Сарајева да му помогне у психолошкој припреми екипе. – Милко Ђуровски, Миле Јовин и Цвјетин Благојевић говоре о Караџићевој улози у ФК Црвена Звезда

Zvezda,fudbal.jpg

Тим у којем је Радован Караџић радио као психолог: ФК Црвена звезда у сезони 1983/84.

Да бисмо што више сазнали о улози Радована Караџића у Фудбалском клубу Црвена звезда, позвали смо неке њене фудбалере који су у то време играли у њој. Мада се пре неколико година појавила вест да је Караџић радио као психолог у најтрофејнијем српском клубу, што су пренели и неки светски медији, ипак, не може се рећи да је био професионалац у Звезди.

Пошто су црвено-бели почели врло лоше сезону 1983/84, тадашњи њихов тренер Гојко Зец (убијен 1995. у Анголи), који се у Сарајеву спријатељио с Караџићем преко његове супруге, одлучио је да искористи његово знање из области психологије. Тако је Караџић, који је у истој мисији био и у Фудбалском клубу Сарајево, стигао у клуб из Љутице Богдана.

– Сећам се да смо у то време играли нешто слабије, а Гојко Зец је сматрао да би један добар психолог могао да „дигне” екипу – рекао је јуче за „Политику” леви бек те Звездине екипе Миле Јовин и додао – тих дана се у свлачионици појавио један маркантан, висок човек, који је одржао говор. Много година касније, када је Радован Караџић постао позната личност, неко нас је подсетио да је то онај човек кога је довео Гојко Зец.

Те јесени Звезди ништа није полазило за руком. У првих 14 кола имала је свега пет победа (уз пет пораза и четири ремија) и налазила се на 10. месту (четири бода више од последњег Вардара), а онда је до одласка на зимски „одмор” нанизала три узастопне победе. Вероватно ће многи рећи да је то пука коинциденција, али неоспорно је да је баш у време када је Караџић држао сеансе у Звезди, она почела да се враћа у форму. У пролећном делу је чак успела да претекне све своје противнике и освоји титулу.

Јовин се сећа да је долазак психолога у клуб код неких играча изазвао подсмех („говорили су шта ће нама психолог…”), али да су сви ипак пажљиво слушали шта им он говори:

– Било је то давно, али памтим и да нам је неколико пута нешто рецитовао. Није се задржао дуго у Звезди. Био је ту две-три недеље…

Јовинов кум Цвијетин Благојевић, такође члан те Звездине генерације, нешто слабије памтиРадована Караџића из тих дана:

– Не сећам се баш јасно тих предавања, јерсам на њима био свега два пута, пошто сам неколико дана после његовог доласка у Звездуотишао у иностранство. Знам да је доведен да опусти екипу која је била у грчу после серије лоших резултата.

Те јесени један од ретких фудбалера Звезде који су оправдали очекивања био је млади нападач Милко Ђуровски, поред осталог стрелац сва три гола у првој победи у сезони против Динама у Винковцима (3:0).

– Сећам се да је Радован Караџић једно време посећивао екипу док смо били у карантину у Обреновцу. Колико памтим, углавном нам је давао савете у вези са храном, шта би требало да једемо и слично… Често је разговарао с нама и био је врло коректан – каже Милко Ђуровски који већ деценију и по живи у Словенији, из које нам је јуче и пренео своје утиске о Караџићу.

На питање да ли се уопште може причати о заслугама Радована Караџића за освајање Звездине титуле у сезони 1983/84? Ђуровски је одговорио:

– У оно време је одлазак код психолога значио да ти нешто озбиљно фали, па је тако и код нас играча такав потез клуба био неочекиван. Али, треба имати у виду и то да је Црвена звезда, као најуспешнији клуб у региону, увек пратила трендове. Да будем искрен, и мени је то било мало чудно, али нема сумње да је Караџић врло добро радио свој посао и да њему, ма колико то чудно звучало, припадају какве-такве заслуге што смо изашли из кризе. Познајући Звезду, не би она повукла неки потез тек тако. Можда смо у том тренутку мислили да нам разговори с психологом не доносе ништа, али можда је улога психолога таква, да нечујно доведе ствари у ред.

Легенда Црвене звезде Милош Шестић такође се радо присетио долазака Радована Караџића у клуб.

- Тачно је да је Радован Караџић радио у Звезди. Нисам баш сигуран да је био у сталном радном односу, пре бих рекао да је био ту само један кратак период. Доведен је да нам као стручњак помогне. Сећам се да је држао заједничке састанке и памтим га као позитивног и пријатног човека. Постављао се према нама као прави пријатељ и чини ми се да је успео и да нам помогне - рекао нам је популарни Шеле.

А. Милетић

Политика, 24/07/2008.

Share this post


Link to post

Утакмицу Црвена Звезда - Реал М. 1987. године на препуној Маракани претило је близу 100.000 Звездаша. То је и овде описано, на претходним страницама.

Међу њима било је и Бенковчана. Ево и доказа.

74665478428433182768093.jpg

Share this post


Link to post

Видео снимак о пок. Рајку Митићу, капитену ФК Црвена звезда, и првој Звездиној звезди.

Рајко Митић је наступао за ЦЗ од 1945-1958, на 259 утакмица, и постигао 96 голова.

Share this post


Link to post
Milano, San Siro

26.10.1988. Milan – Zvezda 1:1

Od Uprave FK dobili smo dva autobusa za odlazak na gostovanje u Milano. Bili su to „Putnikovi” autobusi, u to vreme nesto najmodernije sto je postojalo. Jedan je bio malo bolji od drugoga, imao je video, klimu, WC i mali frizider u zadnjem delu. Onaj drugi nije imao video pa je tokom celog puta bila zajebancija da je nas bus bolji od njihovog. Sever je bio u velikoj ekspanziji a Milanovi navijaci jedna od najboljih i najpoznatijih grupa pa smo se napalili da pokazemo Milanistima nasu snagu tako da smo buseve napunili transparentima, dimovima, bakljama, barjacima, bubnjevima, cak je i jedna sirena za uzbunu bila nosena. U Milano smo krenuli sa Marakane vece pred utakmicu, stotinak ljudi - ekstra ekipa. Uglavnom svi smo blejali po gradu tokom dana, koliko se secam nije bilo incidenata. Kada sam stigao u dogovoreno vreme ispred hotela vec je bilo dosta nase ekipe iz dva busa pa i ostalih navijaca koji su dosli sa raznih strana. Krenulo je navijanje, atmosfera se zagrevala.

milanoispredhotelalw3.jpg

U dogovoreno vreme se ukrcavamo u buseve (opet nas pretresaju) i krecemo put stadiona. Svi su napaljeni do maksimuma, mnogi cirke, peva se i skace u busu. Bacamo se sa prozora na prozor kada vidimo nekog sa Milanovim obelezjima ili neku dobru ribu. Buseve parkiramo na neki parking odmah pored stadiona skupljamo se u gomilu, siri se barjak i krecemo u korteu ka nasoj tribini.

Na stadionu smo bili smesteni na suprotnoj strani od "Fossa dei Leoni" i "Brigate Rossonere" - na donjoj tribini. Busevi nam nisu bili parkirani sa te strane tako da smo imali dosta da pesacimo do tribine. Milanisti su nas gledali, oko nas je bila murija. San Siro izgleda mnogo mocno, nije kao Marakana ukopan vec izgradjen nad zemljom, ostavio je na mene snazan utisak. Nasa pesma je privukla paznju njihove tribine pa su se na vrhu pojavilo dosta likova koji su nas gledali odozgo. U jednom trenutku dok smo prolazili pored ograde od nekog gradilista sa desne strane, iz mraka sa leve strane se cuo huk i lomljava. Nismo uspeli da vidimo sta se desava ali smo svi zastali i cekali da li ce neko da se pojavi. Ipak, murija ih je rasterala pa se nista nije dogodilo. Na punom stadionu nas je bilo oko 1.000, dobro smo navijali. Na pocetku utakmice Fossa i Brigate pale dvadesetak baklji (na gornjoj tribini) a Commandos Tigre tri baklje (na donjoj tribini) a zatim razvijaju setalicu.

milanofossabakljada1mw6.jpg

Pred pocetak drugog poluvremena na istocnoj tribini na gornjoj ogradi, Milanisti pale 15-tak vulkana a par minuta kasnije Piksi daje gol i mi u transu palimo tridesetak baklji, neke od njih zavrsavaju na terenu. Obavijeni smo gustim dimom tako da nismo ni videli izjednacujuci gol koji su postigli minut kasnije. To nas nije zaustavilo, navijali smo do kraja dobro. Na kraju utakmice murija nam nije dala da izadjemo dok se stadion nije ispraznio. Dok su izlazili napolje Milanisti su nas gadjali sporadicno novcicima a i mi njih naravno. U povratku mrtva tisina, svi premoreni, spavalo se celu noc. Mi onako smoreni i umorni, opet nas panduri maltretiraju, drze nas u busu i legitimisu. Uglavnom, posle natezanja puste nas da idemo.

Beograd,

09.11.1988. Zvezda – Milan 1:0 (prekinuto, magla)

10.11.1988. Zvezda – Milan 1:1 (penalima 2:4)

Dve nedelje kasnije velika kolicina pirotehnike je oduzeta od strane murije nekoliko dana pre utakmice iz stana jednog od momaka sa Severa. Sve novine i televizije su pisale o tome, a mi smo bili ocajni. Bilo je puno polemike oko toga da li treba bojkotovati utakmicu ali je ipak odluceno da se ide i navija.

Stajali smo u centru severa odmah ispred glavne sipke. Zapaljen je neki prah, stvorio se gust sivi dim koji je toliko smrdeo da su ljudi poceli da beze, a ekipa sa sipke poskakala dole. Bila je to jedina pirotehnika koja je upaljena to vece. Stadion je bio krcat, navijanje dobro. Milanisti su dosli u solidnom broju, bili su i Fossa i Brigate. Smesteni su na jugoistoku, bilo ih je oko 300. Culi su se samo u jednom trenutku na pocetku utakmice kada su skandirali „Milan, Milan” i zpalili jednu baklju koju su spustili odmah ispred sebe. Bilo je i sitnijih carki izmedju njih i nasih navijaca na jugu Marakane.

beogradfossaibrigate3tc0.jpg

Utakmica je prekinuta zbog magle, a sutradan na ponovljenoj je bio slobodan ulaz. Stadion je bio ponovo pun, opet dobro navijanje a jedna od najjacih scena ikada vidjenih na Marakani je bila pred izvodjenje penala kada je ceo stadion upalio smotane novine u obliku baklji sto je izgledalo impresivno.

by Rafa

delije.net

Share this post


Link to post
Milano, San Siro

26.10.1988. Milan – Zvezda 1:1

To je bilo prvo inostrano gostovanje koje je klub platio navijacima.

Medju nekim vaznijim milanistima i nasima je postojao kontakt koji je ostvaren mozda godinu dana ranije. Da nije bilo te utakmice ko zna da li bi kontakt prerastao u nesto vise . Uglavnom , posle naseg ispadanja, kontakt je ostao samo licne prirode. Neki od nasih vaznijih clanova su spavali kuci kod jednog od vodja "Brigate Rossonere". Milanisti su u to vreme vazili za krem krem italijanskih navijaca, a to je bio period kada su zabari pokrenuli ceo navijacki pokret u njihovom smeru.

10.11.1988. Zvezda – Milan 1:1

slika-Ulaznica-za-utakmicu-Crvena-Zvezda-Milan-1988--2173228x640.jpg

Na dan kada su "pale" baklje , Zvezda je igrala basket protiv PAOK-a u Pioniru. Bilo je zanimljivo i dobro navijanje i onda kada je stigla informacija, svi su se smorili i ucutali , jer je za to vreme ta pripremana bakljada trebala da predstavlja pravu senzaciju za navijacki pokret. Posle basketa su svi zajedno otisli ispred hotela Metropol gde su odseli nasi igraci i skandirali protiv uprave, jer su naslutili da je uprava kriva za akciju policije. Secam se emisije "Indirekt" pre tog meca sa Milanom kada je novinar Dobrivoje Jankovic intervjuisao Zorza i nazvao ga "Vodjom Zvezdinih Raketnih Jedinica" , "Danas pricamo sa osmehom na licu , a u sredu moze da .... " . Intervju je napravljen na utakmici sa Dinamom iz Zagreba i secam se Zorza u beloj jakni , a mnogo klinaca iza njega , od kojih je jedan bio i Vojvoda.

Na prvoj utakmici je bilo bojkota i to moze jasno da se zakljuci na osnovu transparenata , jer nije bilo onih najvaznijih . Medjutim bojkotovali su samo da kazemo 70% ljudi iz prve ekipe (tada nije bila organizacija kao danas i nije se znalo bas sve najbolje ) dok su neke starije vodje vodile navijanje i animirale ceo sever. Po meni , utisak koji smo ostavili je bio jako los . Licno sam se osecao toliko porazen da nisam imao nikakvu volju da zapevam nesto , a posledica je bila to sto su oduzete baklje. Tesko da navijaci danas mogu da zamisle tekvu situaciju kada imamo primer kada je juce na Vozdovcu upaljeno skoro stotinak baklji.

Za nas je to sto smo tada pripremali od pirotehnike imalo tezinu vecu nego da sada protiv Milana upalimo baklje na sve cetiri tribine, organizujemo fenomenalnu koreografiju na sve cetiri tribine i napravimo setalicu bukvalno preko celog severa.

13d19c300486.jpg

Za drugu utakmicu smo resili da prekinemo bojkot i izneli smo sve sto imamo . Cini mi se da je navijanje bilo bas dobro . Znam da sam zvao sutra tadasnjeg vodju Todu i pitao ga kako se oseca , misleci na poraz . Covek mi je odgovorio : "Sve je u redu , samo imam upalu levog ramena ". Covek je tako vodio navijanje , cimao se i skakao (bio je majstor da animira masu ) da mu se cela leva strana oduzela od preteranog napora . Da podsetim , utakmica je trajala 120 minuta + penali i Mrkela >:(

Milanisisti su me razocarali. Posle prve utakmice svi su se vratili u Italiju , samo je ostao jedan autobus , znaci ni 50 njih . To je za nas nesto nenormalno . Zamislite da odemo u Milano i da se ponovi utakmica za sutra ,a mi se vratimo kuci.

Inace milanisti su dosli autobusima i policija ih je smestila na Adu Ciganliju kod restorana Jezero gde su cekali nekih 4-5 sati da odu do stadiona. Mi za to nismo znali i nasa grupa je vec pocela da se osipa jer smo mislili da nece ni doputovati . Ostalo nas je mozda desetak kada su dosli jedno 45 minuta pre pocetka utakmice . Usli smo medju njih makar da vidimo face i cinili su nam se impozantno zbog godina u kojima su bili .

Kada se zavrsila utakmica , svi koji su mogli da ostanu dogovorili su se da se spakuju u jedan autobus i odu u hotel Interkontinetal gde su bili smesteni njihovi fudbaleri. Tamo su spavali u foajeu hotela , a svi ostali su se vratili u Italiju .

Da vas podsetim : Ta utakmica je prekretnica u istoriji Milana. Milan je pre toga imao jako losu seriju gde je 2 puta ispadao u drugi ligu ( cini mi se jednom zbog kaznjavanja - lezi im to namestanje ;D ). Od te utakmice Milan postaje ponovo veliki klub . Te sezone osvaja Kup Sampiona (ko zna sta bi bilo da nije bilo magle ) i mislim da je od te 1988. najuspesnji fudbalski klub u Evropi u razdoblju do danas .

Stvarno nas nije htelo, baklje, magla,...

Kriticar

Delije.net

Share this post


Link to post

110-czvezda-olimpik-0-0.jpg

Pre 20 godina i jedan dan, Zvezda je osvojila KES i postala Sampion Evrope.

Evo jedne slike gde se vide i navijacki transparenti nasih ljudi iz Krajine.

Share this post


Link to post

Dan kad je Mančester junajted Zvezdi ukrao Superkup Evrope...

Pre 21 godine crveno-beli su u prvom meču finala Superkupa razmontirali slavni engleski klub, ali su ipak poraženi na Old Trafordu sa 0:1. Revanša nije bilo zbog političke situacije u Jugoslaviji, pa je Fergusonovom timu u neku ruku poklonjen trofej

13533302623067.jpg

Na današnji dan pre tačno 21 godine na Old Trafordu koplja su u okviru Superkupa Evrope ukrstili Mančester junajted i Crvena zvezda (1:0). Crveno-beli kao prvaci Starog kontinenta (u finalu KEŠ-a pobedili Olimpik Marselj) i Junajted kao osvajač Kupa pobednika kupova (u finalu savladali Barselonu), trebalo je da 19. novembra 1991. odigraju samo prvi od dva meča u borbi za prestižni trofej, međutim, politička situacija u Beogradu i zahtev Engleza da ne putuju na revanš, učinili su da UEFA odluči da titulu u neku ruku pokloni Mančesteru.

Crvena zvezda je na Old Traford stigla bez Roberta Prosinečkog (leta iste godine prešao u Real), ali su zato Ostrvljani tog hladnog novembra dobro upamtili Dejana Savićevića, čija se partija u tom meču i dan danas prepričava. Video je Teatar snova u svojoj bogatoj istoriji mnoge gostujuće asove, ali su mnogi skloni da kažu kako je legendarni Genije sigurno najbolji, barem računajući eru Ser Aleksa Fergusona.

Ples Dejana Savićevića samo je jedan detalj zbog kojeg se pamti ovaj veliki meč. Naravno, negativan rezultat je ispred svega, ali mnogi smatraju da ne bi tako bilo da su Englezi došli na Marakanu na revanš. Bilo kako bilo, Junajted je krunisan, a mnogo godina kasnije Ferguson se prisetio te čuvene utakmice:

"Mi smo te večeri bili skoro uništeni, moglo je da bude 5:0 na poluvremenu. Sastav Crvene zvezde bio je fantastičan. Dejan Savićević, Darko Pančev, Vladimir Jugović, Siniša Mihajlović... Sve briljantni fudbaleri".

Klejton Blekmur, tada standardni napadač bio je oduševljen Dejanom Savićevićem:

"On je bio nešto kao Mesi sada. Dobro, možda ne baš toliko dominantan, ali zaista neverovatan igrač".

Zvezda je i pored penala koji je promašio Brus u prvom poluvremenu (Milojević odbranio) potpuno nadigrala slavni Mančester, međutim, Darko Pančev i Savićević pre svih, promašili su odlične šanse. Ostalo je 1:0, revanša nije bilo, i crveno-beli su tako ostali bez još jedne evropske titule.

Za kraj, zanimljivo je prisetiti se da je i jedan od sadašnjih članova Junajtedove postave bio akter tog čuvenog duela. U pitanju je naravno Rajan Gigs, koji je u 71. minutu ušao na teren umesto Lija Martina...

13533323769763.jpg

MANČESTER JUNAJTED - CRVENA ZVEZDA 1:0 (0:0)

Mančester, 19. novembar 1991.

Sudija: Mario Van der Ende (Holandija).

Stadion: Old Traford.

Gledalaca: 35.000.

Strelac: Mekleir u 67. minutu.

MANČESTER JUNAJTED: Šmajhel, Irvin, Martin, Brus, Veb, Palister, Kančelskis, Ins, Mekleir, Hjuz, Blekmur.

CRVENA ZVEZDA: Milojević, Radinović, Vasilijević, Tanjga, Belodedić, Najdoski, Stošić, Jugović, Pančev, Savićević (Ivić), Mihajlović.

Mozzartsport

19.11.2012

Share this post


Link to post

А ево ти кад тражиш:

Moja greška.Htjedoh reći da zvijezda nije dugi niz godina unazad bila prvak Srbije,bez obzira na dobijene derbije.

Vidi kolko je puta od 91.do danas zvijezda,a kolko partizan puta bio prvak Srbije,i sve će ti bit jasno.

Nema više budžeta ko do 91.što je bio,i eksluzivnog prava da samo zvijezda mora bit naj,naj.

Sad je by,by.

Share this post


Link to post

На овом дербију за Звезду је играо и њен данашњи нови тренер за сезону 2015/16 Миодраг Божовић. Три дана прије ове утакмице умро му је отац.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...