Sign in to follow this  
chule80

Реч-две о ФУДБАЛСКОЈ МАФИЈИ

Recommended Posts

U EGZIL SA LOPTOM (3)

Golobradi milioner

NOVA godina je bila baš srećna za Partizan. Poslednjeg dana 2008. Zoran Tošić i Adem Ljajić su na stadionu Partizana potpisali za Mančester junajted. Zahvaljujući tim parafima, u crno-belu kasu sliće se ni manje ni više nego 17 miliona evra. Još jednom: Srećna Nova godina.

Minulog 31. decembra prvo je, u 14.20, ugovor od tri i po godine (sedam miliona evra obeštećenja) potpisao Tošić, a u 18.04 i Ljajić - na godinu duže. I taj datum i to vreme treba zabeležiti jer je poletarac Partizana postao skuplji čak i od Ronalda, bar kada su tinejdžeri u pitanju. Sjajni Brazilac, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, postao je član PSV Ajndhovena kada je imao 18 godina, za 6 miliona dolara, što preneto u evropsku valutu iznosi 4,7 miliona evra. A Ljajić, koji je 29. septembra napunio tek 17 leta, plaćen je čak 10 miliona evra!

S tim što se mladi “poslovođa” Partizana, u kom će igrati još 12 meseci kao pozajmljen igrač, “zakleo” na vernost crno-belima sa 16 i nešto godina, ali je tada umesto njega potpis stavio otac Sahmir, da bi ga svojim autogramom punovažnim učinio i Adem.

Zadovoljan sam, šta da kažem, mnogo toga se u mom životu promenilo za samo godinu dana. Partizan mi je mnogo dao i drago mi je što ostajem u Humskoj jer želim da klubu koji mi je u srcu uzvratim, a kako drugačije nego dobrim igrama, golovima i trofejima. Za Mančester ima vremena - poručio je po povratku sa “Traforda” Adem Ljajić.

Mali Kaka, kako su ga neki mediji prozvali iako u to vreme nije bio standardan u Partizanu, na proleće bi trebalo da iskoristi vreme dokazivanja. Nesporno je da se radi o supertalentovanom igraču sredine terena, a Adem je pokazao i da razmišlja na pravi način. Kada jedan 17-godišnjak izdrži skoro bez problema sve te pritiske i priče (koje to više nisu) o novcu, o milionima evra i ostane čvrsto na zemlji, onda to jasno govori da on neće biti jedan od onih “milion” koji su uzleteli pa bolno tresnuli na zemlju. A mnogo je takvih...

Upravo na tu temu pre nekoliko meseci razgovarali smo sa Zoranom Tošićem i pitali ga: da li je bolje da ode u neki manji klub i igra ili u neki veliki gde bi imao skromnu minutažu?

Zasada ne razmišljam o tome previše - rekao je tada Bambi Tošić. - Sakupljaću ponude, naravno ako ih bude, a onda ću dobro razmisliti pre nego što donesem odluku. Jer, nisu samo finansije važne i pod jedan, već i šta i koliko mogu u tom klubu da pružim.

Međutim, ponuda Mančestera se ne odbija...

- Zadovoljan sam finansijskim uslovima, ali zapravo novac nije toliko bitan koliko veličina kluba. Želim da svima pokažem koliko vredim, da mogu i da zaslužujem da igram i u takvom gigantu. Nadam se da ću opravdati poverenje - izjavio je Tošić pošto je odradio prvi trening s novim klupskim drugovima.

I bez obzira na to što kaže da za sada nema nijedan problem i što Nemanja Vidić poručuje: “Ne plaši se Bambi”, talentovanog igrača očekuje žestoka borba za svaki minut u dresu evropskog šampiona. Nije tajna da je nekadašnji reprezentativac Partizana, a sada skaut Mančestera Budimir Vujačić preporučio Tošića, ali se i zna da su ga potom mnogi drugi snimali kao za dugometražni film. A kada se zna da se ser Aleks Ferguson lično izborio da Tošić dobije dozvolu da igra u Premijer ligi, iako za to nije imao uslove, onda je jasno da je sada sve na omalenom vezisti.

SRBI PUTEM ENGLEZA

PLAN predsednika FIFA Sepa Blatera, po kojem bi od sezone 2012/2013. svaki klub na terenu morao da ima bar šestoricu domaćih igrača, u ovom trenutku ravan je utopiji. Posebno ako se pogledaju poslednji rezultati istraživanja koji “kažu” da u najvećim evropskim ligama od 11.015 igrača, čak 35,6 čine stranci.

Apsolutni rekorderi su Englezi jer u Premijer ligi nastupa 59,1 odsto “legionara”, a slede ih Portugalci sa 53,7 odsto, a u velikoj većini su Brazilci koji se vode kao domaći igrači. Na klupskom nivou godinama je neprikosnoven Arsenal, pošto je menadžer Arsen Venger potpuno minimizirao Engleze. Tako čak 91,7 odsto sadašnjeg tima “topdžija” čine stranci, pre svega Vengerovi Francuzi.

Kako je počelo, ova tema bi uskoro mogla da bude interesantna i za srpske superligaše. Jer, Partizan ima devetoricu (računajući fudbalere iz Crne Gore, Slovenije i BiH) a Crvena zvezda 11 internacionalaca u svojim redovima! Stoga ne čudi izjava predsednika FSS Tomislava Karadžića da bi u Srbiji mogao da bude ograničen broj stranaca.

I VIDIĆ NIJE ODMAH IGRAO

KADA stigneš u klub koji je evropski prvak, onda se brzo upoznaš i sa pravilima. A Englezi se i te kako diče tradicijom. Da Tošić nema razloga za bojazan pokazuju i neke činjenice. Da podsetimo: ni Vidić, u ovom momentu sigurno najbolji štoper na svetu i Fergusonov ljubimac, nije odmah zaigrao, na teren je istrčao tek kada se privikao na klimu, saigrače, uslove i bio maksimalno spreman.

I poslednji veliki transferi pokazuju na koji način radi trofejni trener “crvenih đavola”. Brazilac Anderson, na primer, proglašen je za najboljeg mladog igrača Evrope u 2008, a nije stalni starter, Holanđanin Babel retko započinje utakmice, Argentinac Tevez sve češće kreće sa klupe, na nju nije imun ni Rajan Gigs, velška legenda koji igra 17. sezonu za Mančester, kao dečak...

Veliki klub, velika radost, ali i velika muka. Srpski Bambi moraće “brzo da trči” kako bi se dokazao i na ostrvskim i evropskim terenima.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (4)

Stranci kod kuće

PROBLEMI sa decom ne mimoilaze ni naš najtrofejniji klub. Novi direktor Omladinske škole Crvene zvezde, nekadašnji reprezentativac Zlatko Krmpotić, ne krije da se velika opasnost nadvila i nad “Marakanom”.

- Pokušavamo, naravno, sve da našu decu izolujemo od tih megaponuda kako bi mogli normalno da treniraju, igraju i razvijaju svoj talenat. U tom smislu, održavamo i roditeljske sastanke na kojima pokušavamo da objasnimo da ne smeju da budu alavi i da dozvole da njihovi naslednici postanu robovi određenih ljudi, u većini slučajeva sumnjivih tipova, za sitne pare.

Danas je i mala para velika, zna to i direktor Omladinske škole Crvene zvezde.

- Kriza koja zahvata sve segmente države, naravno, ušla je i u klupske pore, a samim tim ugrožava i te mladiće koji snivaju evropske snove. I zato se ta deca mnogo rano vezuju za menadžere i sve češće odlaze u nepoznato. Krivi su i klubovi u Srbiji jer dovode mnogo stranaca sumnjivog kvaliteta, pa naša deca ne mogu da dobiju šansu.

Zato sam ja za Blaterovu ideju da klubovi moraju da počnu utakmicu sa šest svojih igrača. A možemo i mi da zaštitimo Ligu tako što ćemo da ograničimo broj stranaca na, tri ili četiri, na primer. Sigurno je da u tom slučaju ne bi dolazilo do klasičnog egzodusa najtalentovanijih fudbalera.

Svuda u svetu se traže i odgovori na svaki pokušaj da se napravi red, pa tako veliki klubovi naprasno regrutju baš decu od 10 do 12 godina koji se posle vode kao igrači iz klupske škole fudbala i na taj način se opet zaobilazi fudbalski zakon.

- Znam, ali ne mogu stranci da budu domaći igrači. I to treba rešiti. Moraju da postoje jasna pravila, a to je posao pre svega, za FIFA i UEFA.

Krmpotić je očito u materiji, pa ima i neke ideje. - Možda bi UEFA mogla da reaguje tako što bi najtalentovaniji klinci, u pristustvu roditelja, mogli da potpisuju ugovore i pre punoletstva. Istog momenta, tvrdim, menadžeri bi odustali od tih igrača. Jer, oni sada rade na dva razboja: finansiraju klinca, a onda uzimaju svoj deo kolača prilikom transfera, ali traže i dobijaju, svakako, procenat i od kluba!

Utisak je da i svetska i evropska “kuća fudbala” imaju problema sa bogatim klubovima koji ih pritiskaju, pa čak i ucenjuju.

- Tačno je da i oni podležu određenim pritiscima - kaže Krmpotić. - Uvek se pojavi neka “crna rupa”. Ali, ne smemo dozvoliti da fudbaleri vode upravu, da menadžeri upravljaju klubovima, zato sve mora da se raščlani do sitnih detalja.

Ni Crvena zvezda nije uspela da se odbrani, pa su tako Filip Đuričić i Aleksandar Kovačević otišli, iako kadeti, u Olimpijakos. Vratili su se neobavljena posla, ali Đuričić nije hteo na “Marakanu” već je obukao dres trećeligaša Radničkog iz Obrenovca, dok je Kovačević priključen prvom timu.

Kada je Đuričić u pitanju, moram da kažem da je greška u Crvenoj zvezdi. Ja tada nisam vodio omladinsku školu, ali, ako je Filip zaista takav talenat, kao što svi tvrde, a jeste, onda on nije smeo da se “ispusti”. Uveren sam da dečak nije kriv, da nikada nije pretio odlaskom u Partizan, samo, nije hteo da trpi nepravdu. Jednostavno, Filip nije imao tretman koji zaslužuje, gurani su mnogo slabiji od njega, i on je razočaran takvim ponašanjem, rešio da ode.

Ponavljam, to je velika greška. Kao što je sada greška što ne igra za Zvezdu, iz koje bi mogao da napravi novi iskorak, jer priče o Mančesteru, Bajernu... mogu samo da ga ometu da pokaže svoj, nesporno, evropski talenat - kategoričan je Krmpotić.

Što se tiče Kovačevića, direktor crveno-belih dečaka ima drugo mišljenje.

- Sa Kovačevićem smo potpisali profesionalni ugovor i on od tada ne pokazuje ono što se od njega očekuje. Aleksandar je otišao iz Zvezde, i umesto da za to bude kažnjen, on je nagrađen. Taj raskorak između dobrog i lošeg može negativno da utiče na ostalu decu i njihove roditelje koji mogu sada da pomisle da je to najbrži put do profesionalnog ugovora. Ali, napišite, više toga neće biti, ja garantujem.

Na kraju, Zlatko Krmpotić poručuje: - Ovaj problem moramo rešavati samo svi zajedno: klubovi, FS Srbije, menadžeri, ali oni pravi, roditelji, pa i ti dečaci koji se u ovo atomsko vreme mnogo brzo razvijaju. I to, naravno, pod skutima FIFA i UEFA. Ono što je osnovno, klubovi moraju da traže od najboljeg još boljeg, a ne da im primaran bude kvantitet. Ali, i roditelji ne smeju da požuruju decu koja najčešće imaju “velike oči” i neverovatne prohteve.

NAPOLJU - TEŽE

KRMPOTIĆ objašnjava i zašto je talentovanim dečacima najbolje da se oforme i zaigraju u svojoj zemlji:

- Mnogo im je lakše da u Srbiji dobiju šansu nego, na primer, u Milanu u čijoj omladinskoj školi ima i Južnoamerikanaca, Afrikanaca, talenata iz čitave Evrope. Pa pogledajte ko se sve kali u omladinskoj školi Ajaksa. Teško je našim dečacima da se brzo priviknu na novu zemlju, ljude, naravi, način rada i zato se mnogi zagube u tom lavirintu. Kod nas je naravno manja konkurencija, manje je i talenata pa se i prilika brže dobije. Ko poseduje kvalitet lako će iskočiti na površinu.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (5)

Čari ruske zime

KADA je nešto u trendu, to mora da stigne i na staru Karaburmu. Pa tako nije ni čudo što “pijaca” radi. Uostalom, OFK Beograd se od- vajkada dičio svojom decom koja su pravila izuzetne karijere.

Poslednji “romantični” izdanak je 18-godišnji Nenad Krstičić, koji je posle samo dvadesetak utakmica za prvi tim, 31. 8. 2008. godine potpisao za Sampdoriju za milion evra obeštećenja. OFK Beograd je dobro prošao, verovatno i mladi vezista, ali samo novčano jer nikako ne dobija šansu da na terenu pokaže zašto je kupljen. Vreme, naravno, radi za njega, ali ne valja kada vreme curi...

Stefan Babović je u OFK Beograd došao iz Partizana, i vrlo brzo postao i kapiten “romantičara”, ali se ni na Karaburmi nije dugo zadržao.

Već u januaru 2008. godine pojačao je Nant, transfer je iznosio tri miliona evra, a tada, 20-godišnji napadač je vrlo brzo postao miljenik navijača.

Ali, sreća ga baš nije pratila jer je često zbog povreda odsustvovao sa terena. Početkom ove godine bio je skinut sa spiska prvotimaca, ali ga je trener, ipak, vratio među 19 najboljih...

U leto 2007. godine Karaburmu je napustio i Aleksandar Kolarov, imao je samo 21 godinu kada je za 800.000 evra otišao u Rim. Posle vremena prilagođavanja, ovaj levonogi “bombarder” je postao standardni prvotimac Lacija. Iste godine, samo sa drugačijim ishodom, u Austriju je krenuo, a u Italiji završio centafor Đorđe Rakić.

I on je imao 21 godinu kada je potpisao za Red Bul iz Salcburga, transfer je iznosio 1,4 miliona evra, ali se nije naigrao. Zbog toga je prešao u Ređinu, samo ga nema ni na terenima Serije A.

Hajdemo još malo unazad, u 2006. godinu. U januaru je 20-godišnji bek Duško Tošić otišao u francuski Sošo za 500.000 evra, da bi posle dobrih igara prešao u Verder iz Bremana, ali je cena narasla do 1,8 miliona evra.

Još veći skok je napravio Branislav Ivanović. Ruska Lokomotiva je morala OFK Beogradu da plati 1,1 milion evra na ime obeštećenja, stameni centarhalf ili bek, svejedno, briljirao je, i danas nosi dres Čelsija. Londonski klub je moskovskom partneru morao da ga plati 12 puta više, dakle, svih 12 miliona evra!

Nekadašnji “romantični” tandem centarhalfova Jokić (23) - Baša (22), koji je carevao i u mladoj reprezentaciji, napustio je Karaburmu 2005. godine. Jokić se već u januaru zaputio u Torpedo iz Moskve za 200.000 evra, a Baša je sačekao leto i “odlepršao” u Francusku.

Le Man ga je platio milion evra, a posle dobrih igara, ovaj štoper, koji je odbio da igra i za Srbiju i za Crnu Goru, prešao je ove zime u Moskvu. A Lokomotiva je morala baš da odreši kesu, i plati obeštećenje od 5,5 miliona evra.

Igračima OFK Beograda kao da prija ruska zima. Jer, najbolje transfere klub sa Karaburme pravio je upravo u Rusiji. Jedan od najzvučnijih dogodio se 2001. godine, kada je Nemanja Vučićević, koji je tada imao 22 godine, prešao u Lokomotivu iz Moskve.

Nema podataka za koliko novca. Lakonogi dribler se potom vratio na Karaburmu, da bi 2004. prešao u Minhen 1860, a od 2007. godine nosi dres Kelna. Slična je priča bila i sa Srđanom Stanićem, koji je 2003. prešao u Spartak iz Moskve za 1,4 miliona evra.

Ipak, transfer nad transferima, bar kada su “romantičari” u pitanju, svakako je prelazak mlađanog Slobodana Rajkovića u Čelsi, za 5,2 miliona evra. Znalo se da je klub iz boemskog dela Londona kaparisao supertalentovanog štopera kada je ovaj imao samo 16 godina, iako su u OFK Beogradu odlučno demantovali da je “klinac” bilo šta potpisao.

Naravno, ispostavilo se da je sve bilo tačno, jer je taj ugovor postao punovažan 3. 2. 2007. godine, kada je Slobodan postao punoletan. Čelsi je odmah Rajkovića prosledio PSV-u iz Ajndhovena, jer zbog izuzetne konkurencije i njegove mladosti ne bi mogao da igra na “Stanford bridžu”, i on je šansu u potpunosti iskoristio.

Postao je standardan i u tandemu sa Brazilcem Aleksom (sada nosi dres upravo Čelsija) funkcionisao besprekorno. Kao da je Holandija, bar za sada, Rajkovićeva sudbina, jer je opet morao na kaljenje, samo što sada nosi dres Tventea iz Enšedea.

DOBRA ŠKOLA

OFK BEOGRAD je u poslednjih deset godina znatno podigao nivo rada u Omladinskoj školi. Rezultati su bili vidljivi jer “romantičari” u omladinskoj konkurenciji su toliko dominantni da najveće konkurente Crvenu zvezdu i Partizan pobeđuju ubedljivo, čak i sa po 5:0. Prošle sezone osvojili su titulu sa 30 bodova prednosti u odnosu na crno-bele.

Iz te generacije u prvi tim su letos i zimus prešli: golman Matek, bek Milenović, vezisti Mišan, Ignjovski, napadači Milić i Šćepović... Treba istaći da su minulih godina plavi sa Karaburme konstantno u svim selekcijama imali po desetak reprezentativaca.

RAZOČARAN

NEBOJŠA Vučićević, nekada ljubimac navijača OFK Beograda, sada je u trenerskom vodama. I razočaran je stanjem u našem fudbalu, pogotovo kada su mladi u pitanju: - Odlazak mladih je glavni razlog zbog kojeg nam je fudbal spao na najniže grane. Imamo najlošiju ligu u čitavoj Evropi! Čak se i u svim susednim zemljama igra bolji fudbal. Činjenica je da će se, ukoliko se igrači podmlatka ne prodaju, vratiti i navijači. Sve je to usko povezano.

Share this post


Link to post

Ne dešavaju se samo u Srbiji ovakve kuge i kolere.. >:)

Uoči utakmice Lige Evrope protiv zagrebačkog Dinama

Kapitenu Temišvara nuđeno pola miliona dolara da skrivi penal

Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 10.10.2009. - 12:29

temisvar-x.jpg

Kapiten rumunskog fudbalskog prvoligasa Temišvara Dan Aleksa izjavio je da mu je uoči utakmice Lige Evrope protiv Dinama nuđeno pola miliona dolara da skrivi jedanaesterac i omogući pobedu zagrevačkog kluba.

On je to odbio, a o svemu je obavestio predsednika kluba Marjana Jankua, koji je najavio da će od Evropske fudbalske unjje zahtevati da pokrene istragu o tome.

"Pre utakmice protiv Dinama ponuđeno mi je 500.000 dolara. To me je uvredilo i nisam mogao da verujem šta se dešava. Ponudu sam odbio i o svemu obavestio predsednika kluba", rekao je Aleksa i dodao da je posrednik u tom poslu trebalo da bude bivši rumunski sudija sa liste UEFA Sorin Altmajer.

Janku je u jednoj televizijskoj emisiji potvrdio da mu je Aleksa prijavio pokušaj podmićivanja.

"To što se dogodilo uoči utakmice s Dinamom nije izolovan slučaj. Dešavalo se to i u utakmima nacionalnog šampionata. Tada nismo reagovali, ali sada hoćemo i slučaj ćemo istražiti uz pomoć UEFA", rekao je Janku.

Rumunski mediji pokušaj podmićivanja ne povezuju sa Dinamom, već sa domaćom kladioničarkom mafijom, a o čemu se stvarno radilo trebalo bi da pokaže istraga, u kojoj će svakako biti provremo da li je bilo neuobičajenih klađenja na tu utakmicu. Dinamo je, inače, u Temišvaru pobedio 3:0, što je bilo mimo prognoza kladioničara.

Share this post


Link to post

Malo i evropskih splacina :;)

UEFA: Uskoro detalji najveće korupcionaške afere ikada

Autor: Tanjug 12.10.2009.

uefa_logo.jpg

UEFA je najavila da će u novembru obelodaniti najveću korupcionašku aferu u istoriji evropskog fudbala. U pitanju su nameštaljke u čak 40 mečeva u kvalifikacijama za evrokupove, a pod istragom su u glavnom klubovi iz istočne Evrope.

"To je verovatno najveća korupcionaška afera svih vremena", rekao je komesar UEFA Karl Dont.

On je naglasio da su nepravilnosti otkrivene u saradnji sa Interpolom o dodao da je korupcije bilo i u zemljama zapadne Evrope.

"UEFA raspolaže čvrstim dokazima o mogućim nameštanjima u nacionalnim ligama i u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope", rekao je Dont i precizirao da se, za sada, sa sigurnošću može optužiti za korupciju jedan belgijski prvologaški klub, čije ime nije želeo da otkrije.

Navodi se da će UEFA preduzeti "energične mere" protiv klubova za koje istraga bude pokazala da su umešani u korupciju.

Share this post


Link to post
Postupak protiv trojice bivših čelnika Zvezde

Završena istraga protiv Džajića

Autor: Vuk Z. Cvijić 29.10.2009.

Beograd - U Okružnom sudu u Beogradu juče je okončan istraga protiv nekadašnjih funkcionera FK Crvene zvezde Dragana Džajića (63), Vladimira Cvetkovića (68) i Miloša Marinkovića (73), koji su osumnjičeni da su nezakonito prisvojili više od 13 miliona evra od prodaje pet fudbalera ovog kluba.

Istražni sudija Branislav Pantelić okončao je istragu i predmet prosledio Okružnom tužilaštvu na dalje postupanje.

- Tužilaštvo sada može da podigne optužnicu, da zatraži dopunu istrage ili da odustane od daljeg krivičnog gonjenja - objasnila je juče Ivana Ramić, portparol beogradskog Okružnog suda.

Bivši funkcioneri Zvezde terete za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i protivpravno prisvajanje imovinske koristi za koje im preti kazna do 12 godina zatvora.

Trojica bivših funkcionera Zvezde uhapšena su 5. februara 2008. Džajić je priveden iz kuće na Dedinju, Cvetković u svom domu u Kursulinoj na Vračaru, a Marinković je uhapšen u stanu u Narodnih heroja na Novom Beogradu. Oni su tada uhapšeni zbog sumnje da su fudbalera Gorana Drulića oštetili 5,1 milion evra prilikom njegove prodaje španskom klubu Real Saragosa, 2001. Prema tvrdni istražnih organa, u poslovne knjige Zvezde bilo je upisano da je Drulić prodat za 22 miliona maraka, a u centrali UEFA je zavedeno da je transfer obavljen za 27 miliona. Ta istraga je od tada proširivana čak pet puta.

Džajić je uhapšen u trenutku, kada je bio potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije i direktor svih reprezentativnih selekcija, zbog poslovanja iz 2001. Cvetković je u vreme sumnjivog poslovanja bio generalni direktor kluba iz Ljutice Bogdana broj 1, a Marinković generalni sekretar.

Trojici osumnjičenih Vrhovni sud je ukinuo pritvor 4. jula ove godine. Protiv Džajića i Cvetkovića istraga je proširena zbog sumnje da su od transfera fudbalera Zorana Njeguša u madridski Atletiko protivpravno prisvojili 3,5 miliona maraka. Istraga je proširena protiv Džajića i Marinkovića i zbog sumnje da su od transfera Nemanje Vidića u moskovski Spartak nezakonito prisvojili dva miliona evra.

Džajiću bio je osumnjičen da je zajedno sa fudbalskim menadžerom Rankom Stojićem, od prodaje fudbalera Ivana Dudića u portugalskoj Benfiki nezakonito prisvojili pet miliona nemačkih maraka. Sud je početkom ovog meseca po drugi put proširio istragu protiv Džajića, Cvetkovića i Marinkovića zbog sumnje da su nezakonito prisvojili deo novca, oko dva miliona evra, od prodaje fudbalera Perice Ognjenovića španskom kraljevskom klubu Real.

Nijedan od petorice fudbalera, koji su prema tvrdnjama policije i tužilaštva oštećeni, pred istražnim sudijom nije teretio Džajića, Cvetkovića i Marinkovića, niti su ih optužili da su se okoristili njihovim novcem.

Džajić je 23. aprila bio prebačen na Vojnomedicinsku bolnicu zbog lošeg zdravstvenog stanja i tu u ga čuvali policajci o ukidanja pritvora. On je i posle pritvora ostao u istoj bolnici, jer je operisao prostatu 6. jula, a i od pre par dana se nalazi na VMA zbog kardiovaskularnih problema.

Share this post


Link to post

Нови детаљи о фудбалској мафији у Европи.. УЕФА је обећала темељну истрагу.

PTC, субота, 21. нов 2009.

Kазнa за све умешане у намештање мечева

Фудбалски савез Немачке обећао је да ће спровести брзу акцију против свих играча, тренера и судија за које се утврди да су криви у афери намештања утакмица широм континента.

Европска фудбалска федерација истражује око 200 утакмица за које се сумња да су намештене, а поред мечева у националним шампионатима, помињу се и дуели у Лиги шампиона, Лиги Европа и квалификацијама за Европско првенство за младе.

Истрага је већ довела до хапшења 12 особа у Немачкој и две особе у Швајцарској.

Како је најављено из УЕФА, челници те организације састаће се следеће среде у швајцарском Ниону како би разговарали о највећој досадашњој акцији у борби против нерегуларности у европском фудбалу.

Када су у питању утакмице националних шампионата, као сумњиви се наводе мечеви у Немачкој, Турској, Швајцарској, Белгији, Хрватској, Мађарској, Босни и Херцеговини, Словенији и Аустрији.

Share this post


Link to post
Kako je počela akcija hapšenja zbog nameštanja

UEFA kompjuterski otkrila malverzacije

Autor: Z. Kecman 22.11.2009.

Velika akcija hapšenja u Evropi zbog nameštanja utakmica obavljena je zahvaljujući Sistemu za detekciju kladioničarskih prevara (BFDS). Reč je o kompjuterskom programu koji je uveden u upotrebu u avgustu kada su počela takmičenja u evropskim ligama.

Policija u Nemačkoj i Švajcarskoj je pre dva dana uhapsila 17 osoba koje su učestvovale u nameštanju rezultata u nekoliko država. UEFA je otkrila da je u pitanju oko 200 utakmica koje su odigrane od početka ove godine, a do podataka o sumnjivim mečevima došlo se zahvaljujući misterioznom sistemu koji prati klađenja uživo i koji tako otkriva prevare.

- UEFA je aktivno uključena u istragu i policijskim organima dati su podaci do kojih se došlo uz pomoć Sistema za detekciju kladioničarskih prevara. Uz pomoć njega pratimo sva takmičenja pod okriljem UEFA, nacionalne prve i druge lige - objasnio je generalni sekretar UEFA Đani Infantino.

Posebna grupa od nekoliko desetina ljudi smeštena je u jednoj „radionici“ u Nionu. Uz pomoć savremenih metoda, sistem je u stanju da prati 29.000 mečeva u toku godine i klađenja na njih. Do toga se došlo na inicijativu predsednika UEFA Mišela Platinija, koji je po dolasku na čelo evropske kuće fudbala najavio oštru borbu protiv kladioničarske mafije.

– Hapšenja su usledila u saradnji s nemačkim vlastima. Ovaj slučaj pokazuje da je moguća saradnja između sponzorskih institucija i vlada pojedinih zemalja kada je reč o tako osetljivim stvarima kao što je nameštanje rezultata utakmica. Naš sistem za otkrivanje prevare već daje rezultate – izjavio je Infantino, koji je dodao da će svi učesnici u prevari biti oštro kažnjeni.

Nemački mediji su juče preneli da je posle velikog skandala iz 2004, u kojem je u centru pažnje bio sudija Druge lige Nemačke Robert Hojcer, još jedan sudija pod istragom. U cilju istrage, njegovo ime za sada nije saopšteno, ali se pretpostavlja da je dobijao velike sume novca da bi, uz pomoć određenih odluka na terenu, kreirao rezultate po želji kladioničarske mafije. Takođe, osumnjičeni su i pojedini klubovi iz nižih liga, kao što su Ulm i Osnabrik, čiji je meč sa Nirnbergom odigran proletos, pod posebnom lupom. Među uhapšenima su takođe i dva brata, Hrvati Ante i Milan Šapina koji su bili osumnjičeni za iste radnje i u skandalu iz 2004. godine.

Share this post


Link to post
PTC, 25. нов 2009

Демони УЕФА

Гласно најављиван састанак челника Уефе са представницима девет националних савеза резултирао сумњичењем албанских тимова Влазнија и Тирана, мађарског Хонведа, словеначког Интерблока и летонског Динабурга. Сумњива тројица судија и службеник Уефе. Хрватски медији тврде да је под лупом Уефе меч између Хајдука и Задра.

Уефа је осумњичила албанске клубове Тирану и Влазнију, летонски Динабург, словеначки Интерблок и мађарски Хонвед, а обавештајци Европске фудбалске уније у сарадњи са националим полицијама истражују и једну утакмицу квалификација за Лигу шампиона, између Тиране и норвешког Стабака.

Најзанимљивији делови утакмице Стабек - Тирана 4:0

Суштински, Уефа је штурим саопштење у коме се не наводе имена особа наводно укључених у намештање утакмица, објавила рат криминалу око фудбалских терена, пошто је цео досије о "највећем скандалу у историји фудбала" ионако у рукама тужилаштва у Бохуму.

"Од првобитних 40 утакмица које су биле сумњиве, УЕФА сада води истрагу о седам утакмица које су одигране под њеном јурисдикцијом", изјавио је данас после састанка челника УЕФА са представницима девет националних савеза генерални секретар УЕФА Ђани Инфантино.

Ових пет клубова је осумњичено да су наводно наместили седам утакмица у квалификацијама за Лигу шампиона и Лигу Европа између 16. јула и 6. августа.

Јавни тужилац из Бохума прошле седмице је саопштио да постоји основана сумња да је више од 200 утакмица било намештено у националним лигама Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Немачке, Мађарске, Словеније и Турске.

Хрватска је, још пре сумњи УЕФА на утакмицу између Задра и Хајдука, ухапсила Драгана Микелића, Словенца за којим је немачка полиција издала потерницу због наводног учешћа у преварама и намештању фудбалских утакмица.

Осим хапшења, полиција у тој држави испитује да ли већ чувена браћа Анте и Милан Шапина имају некретнине или банковне рачуне у Хрватској.

УЕФА је, међутим, одлучила да сама настави истрагу само о утакмицама које су одигране у Лиги шампиона и Лиги Европе, а све остало ће решавати немачки тужилац у сарадњи са полицијама земаља из којих су екипе које се сумњиче за лажирање, уз асистенцију европске куће фудбала

Први резултати истраге која је најављивана као увод у "свеоште чишћење" европских фудбалских лига, саопштени су после анализа новог система за контролу клађења, БФДС, којим се надзире око 29.000 утакмица и 400 ланаца кладионица.

"Верујемо да ће БФД помоћи у борби са криминалом, јер контролише не само европске него и многе азијске кладионице. Помоћу њега можемо детектовати неправилности уочи, током и одмах после утакмице и реаговати на време", рекао је Инфантино.

Инфантино

Списак сумњивих утакмица:

Друго коло квалификација за Лигу шампиона: Стабек (Норвешка) - Тирана (Албанија) 4:0

Друго коло квалификација за Лигу Европа: Бнеи Јехуда (Израел) - Динабург (Летонија) 4:0 и Рапид Беч (Аустрија) - Влазнија (Албанија) 5:0 и 3:0.

Треће коло квалификација за Лигу Европа: Фенербахче (Турска) - Хонвед (Мађарска) 5:1 и Интерблок (Словенија) - Металург Доњецк (Украјина) 0:3.

Share this post


Link to post
Prodaju decu, pa kupuju strance!?

Prevremeni odlazak srpskih talentovanih fudbalera pre punoletstva u inostranstvo obogaljio je domaći šampionat ali, između ostalog, i klubove doveo do prosjačkog štapa, pišu "Novosti". Poslednji primer štopera Uroša Ćosića - koga Zvezda nije umela da proceni i zadrži pre šest meseci, a za samo 180 dana u moskovskom CSKA on je postao meta Mančester junajteda - ponovo je otvorio "Pandorinu kutiju".

Crvena zvezda je poslednjih nekoliko godina prednjačila u pogrešnim procenama najodgovornijih ljudi u klubu: sportskih direktora i samih predsednika. Prvo su "Marakanu" pre dve i po godine napustili kadeti Aleksandar Kovačević (1992) i Filip Đuričić ('92). Obojicu je "pod skute" primio Ilija Ivić, tadašnji direktor grčkog Olimpijakosa. Uzalud se trudio direktor omladinske škole Zvezde (u to vreme) Mitar Mrkela da ih zadrži, jer je Ivić davao 5.000 evra platu, stan i posao roditeljima. Ali, kad su se deca vratila zbog problema s papirima, Zvezdin sportski direktor Goran Bunjevčević nije ponudio (ili mogao da ponudi, što je, opet, odgovornost predsednika Toplice Spasojevića) Filipu Đuričiću prave uslove za ostanak. Ali zato Herenven jeste, tako da omladinski i mladi reprezentativac čeka 30. januar 2010. godine i punoletstvo za odlazak iz privremene baze, Radničkog iz Obrenovca. Kovačević je spletom okolnosti ostao na "Marakani", potpisao stipendijski ugovor i sada je na kaljenju u Sopotu.

Štopera Milana Milanovića ('91), kao i Filipa Đuričića, na "Marakanu" je doveo tadašnji direktor škole Mitar Mrkela. I Milan je u isto vreme otišao "trbuhom za kruhom", jer mu isti sportski direktor nije ponudio uslove zbog kojih bi odbacio poziv Lokomotive iz Moskve. S njim su Rusi 2008. potpisali ugovor na pet godina. Danas već vredi osam miliona evra, a tek će naredne sezone postati standardan kod "železničara"!

- Ja sam tražio da ova deca potpišu kvalitetne stipendijske ugovore, ali klub nije mogao da se dogovori s njima i oni su otišli dalje - kaže Mrkela.

Drugi propust Ilija Ivić napravio je sa Urošem Ćosićem čija je cena trenutno za moskovski CSKA neprocenjiva. A, Ivić nije hteo da mu da stipendiju od 1.000 evra, ponudivši mu 500 evra, pri tom trošeći novac "šakom i kapom" na Šišića itd...

- Otišli su nam Đuričić, Milanović i Ćosić i tu je sada završena priča. Bile su to loše procene sportskih direktora i predsednika u prethodnom periodu - ne pokušava da sakrije istinu pomoćnik sportskog direktora Crvene zvezde Goran Vasilijević. - Međutim, od juna se nova uprava bori sa ovom anomalijom. Potpisali smo ukupno 11 stipendijskih ugovora sa talentovanom decom. i to ne činimo samo da bismo se mi zaštitili, već da bi i ta deca shvatila da klub misli na njih. Naš cilj je da vratimo omladinsku školu kao glavnu bazu iz koje ćemo crpeti igrače i nadam se da propuste poput nedavno učinjenih više neće biti.

Na sličan način crveno-beli su izgubili svojevremeno i Marka Pantelića, koji je prebegao u grčki Iraklis još 1992, pa Milana Jeremića, koji je sa 17 godina 2005. otišao u Benfiku, a sada se preko Zemuna vraća na "Marakanu". Poznata je priča sa Miralemom Sulejmanijem koga Partizan nije hteo ni umeo da zadrži. Sa 18 godina postao je član Herenvena, a dve godine kasnije Ajaks ga je otkupio za 16,25 miliona evra, samo što crno-beli nisu procenili da je Miki svetska vrednost i da mu treba dati dobar a ne potcenjivački profesionalni ugovor. Slično su uradili u Humskoj kad je Ivan Radovanović u pitanju, jer ga posle pozajmice Smederevu nisu "oplodili" u prvom timu već ga prodali italijanskoj Atalanti, gde polako osvaja mesto pod suncem.

"Poslasticu" ostavljamo za kraj, mada je u ovakvoj priči ona kost u grlu, a reč je o Alenu Stevanoviću (1991). Momak rođen u Švajcarskoj rastao je u specifičnim uslovima u Srbiji sa rođacima (majka ostala da radi u Švajcarskoj), ali je pravi biser koji je, umesto u Zvezdi ili OFK Beogradu, završio pre godinu dana u Interu. Naime, iz mlađih kadeta svojevremeno ga je najurio selektor Dušan Šuljagić. Međutim, momak nije posustao, igrao je dobro u Radničkom iz Obrenovca, ali nismo ga videli na našim terenima jer su Espozito i Murinjo bolje videli i brže reagovali od pomenuta dva beogradska kluba.

Sve priče ove strane medalje su iste: slaba procena i lažna obećanja odgovornih ljudi u klubovima teraju decu u beli svet iako nisu sazreli ni kao igrači, ni kao ljudi.

Postoji i druga strana medalje kod prevremenih odlazaka dece.

- Klubovi su ponekad nemoćni pred nerealnim željama roditelja koji vide "milione" i neće da potpišu stipendijske ili profesionalne ugovore. A nemaju ni zaštitu kroz propise - objašnjava sportski direktor OFK Beograda Mitar Mrkela. - Srpski klubovi su siromašni, nemaju da ponude deci po 5.000 evra stipendije, jer tu platu nemaju ni profesionalci. Deca i roditelji su nestrpljivi, pojavljuju se menadžeri, i tu nastaje problem.

GDE SU NESTALI GULAN, KRSTIČIĆ, KRSTIĆ

Malo je uspešno planiranih odlazaka momaka sa 18 godina. Nikola Gulan (Fiorentina) već dve godine muči se da pronađe sebe, Nenad Krstičić (Sampdorija) ima problema s povredama i zdravljem, Miloš Krstić (Olimpik) vratio se u OFK Beograd. Jedan od uspešnih planiranja jeste transfer Aleksandra Ignjovskog (1991).

Menadžer Damjanac procenio je da će između Palerma i Hofenhajma talentovani vezista najbolje napredovati u - Minhenu. I napravio je pun pogodak, jer je Ignjovski odigrao sve mečeve u Cvajti i najbolje je ocenjeni igrač tima.

sportal.rs

21.12.2009.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (6)

“Lale” na ceni

MNOGO toga se promenilo i u strategiji Vojvodine. Praktično, od dolaska Ratka Butorovića na čelo kluba, 2006. godine, zaživelo je pravilo: naši igrači više ne mogu u Partizan i Crvenu zvezdu, nećemo da pojačavamo večite, jer hoćemo titulu. Butorović više nije predsednik kluba, ali i iz fotelje potpredsednika i dalje je čovek odluke, pa se ni u strategiji ništa posebno nije promenilo. Tako je i najbolji igrač “lala” Gojko Kačar, za koga je Crvena zvezda bila i te kako zainteresovana, otišao u Nemačku. Herta je Novosađanima platila obeštećenje od tri miliona evra, a ova lepa suma je poslužila čelnicima kluba da se “pokriju”, uz objašnjenje da je to najveći transfer i da je to jedini razlog zašto je pustila svog reprezentativca i pored priča da niko nije na prodaju. Da te priče ne piju vodu pokazuje i primer broj dva: golgeter Ranko Despotović je takođe 2008. godine prodat bukureštanskom Rapidu za 1.2000.000 evra. Ali, ubojiti strelac danas nosi dres Mursije i igra u Segundi, drugoj ligi Španije, a došao je na poziv bivšeg selektora Srbije Havijera Klementea (s njim je i Risto Vidaković) koji je nedavnio smenjen.

Budni Antić

Novosadski ligaš prodao je prošle godine kapitena Nina Pekarića bukureštanskom Dinamu za samo 250.000 evra, a od njega je skuplji bio i Savo Pavićević, koji je otišao u Kotbus za 300.000 evra. Godinu dana ranije mladi reprezentativac Nikola Petković je prešao u Genčlerbirligi, obeštećenje je iznosilo 500.000 evra, a zatim je kratko nosio dres Crvene zvezde iz koje je ove zime otišao u Ajntraht iz Frankfurta. Tako se poslovna filozofija Novosađana poklopila sa ostalim klubovima, jednostavno, u zemlji Srbiji prodaja igrača se podrazumeva jer je to i jedini način da se preživi. Međutim, omladinska škola “lala” godinama radi odlično i izbacuje nove talente kao na traci.

Sada su u modi Dušan Tadić i Danijel Aleksić koji su na meti mnogobrojnih evropskih klubova, a njihov talenat je zapazio i selektor Radomir Antić koji ih je pozvao pod zastavu i obojica su debitovala za A reprezentaciju na prijateljskoj utakmici sa Poljskom, u decembru prošle godine u Turskoj. Ako se zna da je Aleksić igrao i za omladinsku reprezentaciju (najbolji igrač Evropskog prvenstva) i mladu selekciju, čiji je dres nosio i Tadić, jasno je da su ova dvojica mladića već na visokoj ceni. U Vojvodini nisu želeli da ih prodaju već ove zime, iako je ponuda bilo, jer žele da se najzad okite šampionskom titulom. A u tu svrhu je vraćen u Novi Sad trener Ljupko Petrović koji je vodio Vošu kada je poslednjei put bila prvak države. Međutim, gotovo je izvesno da će Vojvodina teško zadržati dvojicu svojih bisera na leto, pa čak i da bude prvak

Srbije. Jer, ponude se gomilaju, a teško je suprotstaviti se zovu velikih klubova i šuškanju miliona evra.

U svakom slučaju, vreme prošlo opominje. Miloš Krasić, standardni reprezentativac, napustio je Novi Sad 2004. godine, a CSKA iz Moskve ga je platio 2.250.000 evra. A tada je imao samo 20 godina i već nosio kapitensku traku. Ovog leta je brzonogi dribler bio na pragu Real Madrida, a procenjen je na 12 miliona evra.

Igra na ”žici”

Milan Jovanović je danas hit igrač, reprezentativac, najbolji fudbaler Belgije, a iz Vojvodine je 2003. godine otišao u Šahtjor za 500.000 evra. Lane je potom iz Ukrajine prešao u Rusiju, u Lokomotivu iz Moskve, ali nema podataka koliko je iznosio transfer, a sada je najbolji fudbaler Standarda. Procena je da vredi sedam miliona evra jer već ima 27 godina, ali predsednik kluba iz Liježa traži preko 10 miliona. Naravno, treba istaći i da ne treba praviti klasičnu parelelu za koje pare su, na primer otišli Krasić i Jovanović, i koliko sada vrede, iz jednostavnog razloga što sigurno sebi ne bi mogli da “nabiju cenu” igrajući u Srbiji. Jer, Evropa je ta koja kanališe transfere i donosi mogućnost da budeš viđen, a Vojvodina ni tada, a ni sada, nije baš na međunarodnoj sceni briljirala. Zato je i normalno da je Krasićeva cena porasla do neba pošto Moskovljani gotovo redovno igraju u Ligi šampiona, a osvojili su i Kup UEFA, dok je Jovanović, i pored odličnih partija u Belgiji, postao napadač o kome se priča tek posle sjajnih igara i golova u dresu reprezentacije Srbije.

Naravno, danas je najvažniji znati kako da se “igra na žici”, a Vojvodina, koja ima velike apetite, nalazi se u delikatnoj situaciji. Najvažnije je pronaći pravu meru između potrebe da se dobro zaradi i želje da se sačuva tim koji bi bio sposoban da ostvari cilj ili tačnije san svih kojima je Vojvodina u srcu, a to je da se najzad “preskoče” Zvezda i Partizan i da se na leto u Novom Sadu proslavi šampionska titula.

FUDBALSKI REGRUTI

U VOJVODINI su se baš izveštili da dovode u svoje redove slobodne igrače, da za njih praktično ništa ne plate, a onda da ih afirmišu i na njima, pre ili kasnije, dobro zarade. Evo kako izgleda spisak 10 besplatnih dolazaka:

2003. Branko Jelić (Crvena zvezda)

2004. Džozef Kizito (Srem, Sremska Mitrovica)

2004. Nino Pekarić (Radnički, Obrenovac)

2005. Aleksandar Popović (Olimpija, Ljubljana)

2005. Miodrag Stošić (Radnički, Obrenovac)

2005. Igor Đurić (Srem, Sremska Mitrovica)

2008. Risto Lakić (Partizan)

2008. Slaven Stjepanović (Partizan)

2009. Mihail Hucišvili (Olimpik, Baku)

2009. Boban Maksimović (Crvena zvezda)

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (7)

Ajaks nudi više

SERIJA “Vraćaju se rode” bila je veoma gledana u Srbiji, ali naše fudbalske rode se ne vraćaju, već odlaze, da ne kažemo baš bez pozdrava. Naravno, mislimo na srpske bisere razasute širom Evrope. Najtalentovaniji klinci vrlo brzo i vrlo lako napuštaju svoje domove, svoje gradove i svoju zemlju u potrazi za boljim sutra.

Pa, ako smo već apslovirali ko je sve napustio Srbiju, ako pogledamo u budućnost, i to ne daleku, shvatićemo da ćemo već od leta biti siromašniji za još desetak obdarenih dečaka, koji se još nisu dovoljno snašli ni u ovoj našoj, tankoj Superligi, a već su mislima u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj, Španiji...

Što je najgore, san će se vrlo brzo pretvoriti u javu pošto bogati klubovi, praktično, kupuju siromašne za bagatelnu cenu. A kada se pogleda koji se klubovi interesuju za našu decu, jasno je da će malo ko od njih reći: ne, želim da u Srbiji ostavim pečat, a ako vredim, novac mi neće pobeći. Naime, oni to pričaju, a možda u tom trenutku zaista tako i misle, dok ne stigne konkretna ponuda. Onda počinje većanje, najčešće roditelji i vrše najveći pritisak na svoju decu jer i oni u “njihovim nogama” vide svoju sreću...

Šetnja Evropom

Elem, Vojvodina će, po svemu sudeći, ovog leta ostati bez dvojice igrača, koji bi u normalnim vremenima trebalo da budu perjanice dugi niz godina. Nešto stariji, Dušan Tadić, na meti je Ajaksa, iako se zna da velikan iz Amsterdama ima jednu od najboljih škola na svetu. Ali, i Holanđani vole da dovedu mlade i talentovane igrače, da ih promovišu, a onda prodaju za velike pare. U Ajaksu je već srpski reprezentativac Miralem Sulejmani, što će mnogo olakšati Dušanu da se odluči, ali i da se brže snađe ako stavi potpis na ugovor sa “kopljanicima”. Mlađani Aleksić je već na meti Arsenala. Zna se da je Arsen Venger daleko najbolji trener za promociju mladih i nepoznatih igrača, pa kada je tako, ako je upro prstom u napadača “lala”, teško će dobiti negativan odgovor i od Danijela, ali i od Vojvodine.

Idemo dalje: levi bek Partizana i A selekcije Ivan Obradović već spada u kategoriju iskusnijih, mada godine to ne govore. CSKA iz Moskve želi da ga angažuje, a kada su Rusi u pitanju, transferi su svemirski, mada naši dečaci radije idu na zapad. A da li će ofanzivni bek crno-belih odlučiti da ode tamo gde su veće pare ili tamo gde se lepše i lagodnije živi, videćemo u junu ili julu.

Dođosmo i do Čačka. Supertalentovani Darko Lazović (15.9.1990) postao je tek prošle jeseni punoletan, a već se našetao Evropom. Prvo je bio deset dana na probi u Herti, gde igraju naši internacionalci Marko Pantelić i

Gojko Kačar, a posle izvesnog vremena obreo se u Londonu. I opet je trenirao 10 dana samo sa igračima Totenhema. Ako je verovati engleskim medijima, Darko je zadovoljio ukus trenera Harija Rednapa, koji je predložio da se odmah uplati kapara u iznosu od 500.000 funti, a čitav transfer iznosio bi tri miliona funti.

“Korpa” Zvezdi

Šta je interesantno u ovoj priči. Crvena zvezda je bila zainteresovana za brzonogog napadača, samo ponuda našeg najtrofejnijeg kluba nije shvaćena ozbiljno. Čačani su očigledno tražili mnogo novca, pa je sportski direktor Zvezde ironično poželeo mladom igraču da “osvoji što više trofeja u dresu Borca”.

Ništa novo, inostranstvo mami više od domaće scene a može se pretpostaviti da je transfer daleko vredniji. Međutim, ono što nije dobro i što može da poremeti nesporno talentovanog dečaka je činjenica da on nije bio standardan ni u Borcu. Istina, izborio se za zavidnu minutažu, dobre partije pružao je i u Kupu UEFA i pokazao da može da izraste u vrhunskog fudbalera.

Lazović je omladinski reprezentativac, nedavno je na Kipru debitovao i za mladu selekciju, a pod zastavu ga je pozvao i Radomir Antić, selektor naše najbolje selekcije, za koju je debitovao u prijateljskom duelu sa Poljskom u turskom Beleku. U tom fudbalskom lavirintu nije nađen izlaz, pa je odlučeno da Darko ostane u Borcu do leta, a onda - do viđenja.

Pisali smo o dobroj omladinskoj školi na Karaburmi, koja je, eto, iznedrila još dvojicu igrača, koje će OFK Beograd, skoro sigurno, izgubiti na leto. Nemanja Milić (25.5.1990) je napadač modernog kova, visok 185 cm, spretan sa loptom i veoma brz. Postao je standardan u OFK Beogradu i vrlo brzo je stigao poziv Sampdorije, koja je već angažovala jednog mladog “romantičara”, Nenada Krstičića. Međutim, kako je Nemanja pružao sjajne partije i u dresu omladinske reprezentacije Srbije, pogotovo na kvalifikacionom turniru u Severnoj Irskoj za odlazak na Evropsko prventvo, i to u pobedi nad Engleskom od 4:1, zapazili su ga i skauti Liverpula. Sada je u tefteru i Rafe Beniteza i biće praćen do leta, a onda, ko zna...

SIMIĆ U HONVEDU

DA li je moguće da toliko igrača iz Obrenovca ode evropskim putem. Marko Simić (21) je napustio trećeligaške terene Srbije i zamenio ih za prvoligaške u Mađarskoj. Mladi štoper je postao prvotimac slavnog Honveda.

Simić je jedan od polaznika čika Arsine škole Obrenovac 1905, koji se vrlo brzo obreo u Humskoj. Prošao je sve selekcije Partizana, ali je kao senior igrao u Zemunu. Zatim se vratio u svoj Obrenovac, pa onda nosio dres Radničkog iz Kragujevca i Mladenovca.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (8)

Grci široke ruke

MARKO Pantelić je povukao nogu 1995, kada je kao učenik prvog razreda, dakle jedva je imao 15 godina, otišao u Grčku. Potpisao je za Iraklis, pojavljuje se cifra transfera od 2,1 miliona evra, ali se najbolji igrač Herte tih detalja ne seća.

- Ne, zaista ne znam da li je i koliko Zvezda dobila, davno je to bilo, a ja i nisam od onih koji se raspituju za neke detalje, ako nisu direktno vezane za mene - priča Marko.

Ipak, ostaće zabeleženo da je Pantelić prvi maloletni igrač koji je napustio zemlju.

- Da, zaista sam bio, što se kaže, još u kratkim pantalonama, ali je vreme bilo takvo da smo doneli porodičnu odluku. Naravno da nisam sam otišao u Grčku, otac je dobio posao, majka je bila takođe s nama, a čelnici Iraklisa su zaista ispoštovali sve što su obećali. A to je bilo ono zbog čega su se Pantelići i odlučili da odu iz Beograda.

- Imao sam izvanredne uslove za dalji razvoj. Dobili smo stan, imao sam mesečno lepa primanja, kola nisam mogao da dobijem jer sam bio maloletan, ali su nam u svemu izlazili u susret. Maltene, šta god smo poželeli i nismo imali na šta da se žalimo. Sa današnje distance pogled je otprilike isti, pa Marko ne bi hteo da deli savete.

- Sve je to individualno, nikad ne znaš, pogotovo kada si tako mlad, šta je dobro, a šta pametno. Neko prođe, drugi se saplete, a sve to zavisi i od sreće i raznih okolnosti. U svakom slučaju, sve je teže odbraniti se jer bogati klubovi dovodeći decu ulažu u budućnost. Mnogo im je lakše i jevtinije da plate nekoliko stotina hiljada evra i da te školuju nego da te angažuju kada si afirmisan i da onda moraju da odvoje pet ili 10 miliona. Jednostavno, fudbal je postao veliki i unosan biznis i sve se svelo na ponudu i potražnju - zaključuje Marko Pantelić, prva zvezda Herte iz Berlina.

Goran Lovre i Miljan Mrdaković su nastavili Pantelićevim putem: 1998. godine su napustili Partizan i bez obeštećenja potpisali za Anderleht. Dvojica 16-godišnjaka uspela su da iz Humske odu u Brisel, da tako kažemo na silu. U Partizanu su pokušavali da ih zadrže na razne načine, ali je “evropski zakonik” odredio budućnost dvojice talentovanih dečaka.

- Uh, kada se setim tih dana, sav se naježim - kaže Goran Lovre, sada najbolji igrač holandskog Groningena. - Bila je to prava borba, koju smo Miljan i ja na kraju dobili. I otišli smo u paketu, u veliki klub na mala vrata.

- Bez obzira na to što je Anderleht

u to vreme bio u vrhu evropskog fudbala, ni Miljan ni ja nikada ne bismo otišli iz Humske da su nas bar malo poštovali. Ali, bolje da pričam o sopstvenom iskustvu. I sto puta ću ponoviti: za sedam godina u Partizanu nisam dobio ni jedne jedine kopačke! Sve su finansirali moji roditelji. Da budem iskren do kraja, nisu mnogo na mene obraćali ni pažnju, nisam osećao da sam deo budućnosti kluba.

A onda se, činilo se niotkuda, pojavio klub iz Brisela.

- Kada vam neko sa 16 leta ponudi ugovor na pet godina, i to profesionalni, onda moraš da budeš srećan i presrećan. Pogotovo što ti tvoj klub ne nudi ništa. Uveren sam i sa ove vremenske distance da bi na mom mestu svako uradio isto.

U Partizanu su, međutim, brzo reagovali kada su saznali za ponudu Belgijanaca.

- Da, ali su krenuli pogrešnim putem - tvrdi Lovre.

- Odmah je počela priča: lažu vas, ma kakav profesionalni ugovor, predložiće vam eventualno neki stipendijski. Žarko Zečević i Nenad Bjeković ni posle toga ništa konkretno nisu učinili da ne odem. Ja sam Partizan voleo svim srcem i živeo za dan kada ću potpisati stipendijski ugovor, sa 16 godina nisam razmišljao o profesionalnom. Ali, sve je ostalo na pustim obećanjima. Lovre zatim sa osmehom konstatuje.

- Ono što je, na kraju krajeva, bilo dobro, u Partizanu su shvatili da su pogrešili, pa su naredne dve-tri generacije bile “privilegovane”, a najbolji su potpisivali stipendijske ugovore.

Možda je to, na neki način, Miljanov i moj doprinos generacijama koje su igrale posle nas. Mada, eto, ni dan-danas ne mogu da shvatim kako je Partizan mogao da pusti Miralema Sulejmanija.

Pa dečko je svetski a ne srpski fudbalski biser. Ne znam, naravno, šta se sve događalo, ali ne mogu da prihvatim da ti takav igrač ode ispred nosa. O mladima mora da se vodi briga, jer svaka greška može da bude pogubna.

SVI AFRIKANCI

U Belgiji igra mnogo Afrikanaca, ali, raritet je ipak fudbalski klub iz Beverena.

- Da, to je podatak za Ginisa, ali u Beverenu su svi igrači, do jednog, Afrikanci - kaže Lovre. - I tako je to godinama.

BRAĆA TURE

POSTOJE mnoge akademije fudbala u kojima su samo Afrikanci. Iz jedne takve je i Jaja Ture, koji je, istina, preko Olimpijakosa stigao u Barselonu. A jedan od glavnih kupaca je i Arsenal, u čijim redovima već godinama igra Kolo Ture, stariji brat veziste iz Obale Slonovače.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (9)

Moćni ser Aleks

NI španska priča se ne razlikuje od onih u drugim zemljama Evrope gde se sve češće regrutuju baš deca. Jer, sistem je isti - kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje.

- U principu i po kodeksu FIFA, agent ili menadžer, svejedno kako da ga nazovemo, ne može da ima pravo na igrača, može da ima investiciju. Druga je stvar što sada ima zaista mnogo divljih menadžera, ali nije krivica ni na njima, već prevashodno na klubovima - objašnjava Zoran Vekić, koji više od dve decenije živi i radi u Španiji i jedan je od menadžera prve klase. - Sve se češće događa da se prave interni dogovori na relaciji klub - menadžer - firma - igrač, a kada je tako, onda je jasno da je potrebno mnogo novca da bi se sve strane zadovoljile.

U Španiji se mnogo polaže na regularnost transfera, mada je teško ići do "sitnih crevaca".

- Evo jednog primera: jedna firma iz Londona je pregovarala o angažmanu Luisa Fabijana iako ga ugovor veže još dve godine. Međutim, kako Sevilja ima licencu, a postoji i ta čuvena klauzula 1006 koja štiti klubove, on je ostao u Andaluziji.

ŠPANSKI primer ipak nema tesne veze sa Srbijom, iz jednostavnog razloga što su i naši najveći klubovi - siromašni.

- Da, jasno je da finansijska situacija u Srbiji diktira i uslove prodaje. Znam jedan nedavni primer, ali ne bih imenovao ni igrača ni klub. Jedan od najtalentovanijih igrača u Srbiji je praktično prodat menadžeru za 200.000 evra, da bi posle vrlo kratkog vremena transfer iznosio osam miliona evra, a taj menadžer je dobio 50 odsto, dakle čitava četiri miliona!

I klubovi su, znači, u igri...

- Svakako, a koriste se sve moguće pogodnosti. Oni koji su mali i siromašni moraju katkad da se kockaju, i često gube. Pa i velika Barselona je izgubila Seska Fabregasa samo zato što je imao poluprofesionalan ugovor a ne pravi, profesionalan, što je Arsenal iskoristio i po minimalnoj skali ga kupio kada je imao samo 16 godina. A danas je jedan od najboljih i najskupljih igrača sveta.

Mnogo toga se promenilo i u Engleskoj. Pre svega kada je u pitanju poštovanje pravila da ne može da se angažuje fudbaler koji u toj takmičarskoj godini nije odigrao 75 odsto utakmica za državni tim. Ranije nikome nije ni padalo na pamet da ulazi u transakcije ako se ne radi o reprezentativcu, ali se i taj "zakon", da kažemo, modifikovao, pre svega zbog mladih a talentovanih igrača koji u tinejdžerskim godinama ne mogu da ispune taj uslov.

Upravo zbog toga je formirana komisija pod državnim okriljem, koja odlučuje o tome da li nekome može da se "progleda kroz prste". Šta to znači? Komisija se sastane i procenjuje da li

je reč o "specijalnom talentu koji će unaprediti ostrvski fudbal". Pa, ako misle da je to tako, onda on dobije dozvolu, iako, na primer, ima samo 17-18 godina i igra za omladinsku reprezentaciju. Problem koji je postojao rešen je i na taj način što je sada ta komisija pod okriljem FA (fudbalska federacija Engleske), dakle u njoj sede baš fudbalski ljudi, pa se i dozvole dobijaju lakše.

TO najbolje ilustruje i primer Zorana Tošića. Da bi naš povremeni seniorski reprezentativac dobio dozvolu, na sastanak je došao lično trener Mančester junajteda Aleks Ferguson, koji je "lako" objasnio koliko je srpski "Bambi" potreban engleskom fudbalu. Pa da vidimo ko je taj koji će oponirati najtrofejnijem treneru na Ostrvu. Naravno, Tošić je ekspresno dobio dozvolu, a "rešenje" je potpisao predsednik komisije, nekadašnji reprezentativac Kris Vodl.

I Englezi u poslednje vreme sve češće kupuju tinejdžere, a razloga je više. Pre svega, jevtiniji su, a zatim dolaze u njihove škole ili ih treniraju njihovi treneri, pa se na taj način brže prilagođavaju ostrvskom načinu igre. I engleski stručnjaci ne kriju da je i rizik veliki, jer je reč o dečacima u pubertetu koji mogu da se snađu ili ne. A u tim, "magarećim godinama" lakše se zaluta i krene fudbalskom stranputicom. Ipak, svaki rizik je očigledno isplativ, pošto ih oni, u krajnjem slučaju, prodaju i dobiju više para nego što su za njih dali kada su bili "mali".

Takođe, ni Englezi se ne libe, ukoliko ne mogu da nađu zajednički jezik sa klubom i igračem, kao što je to bilo u slučaju Partizana (Tošić, Ljajić), da posegnu za rezervnom varijantom. Dakle, i oni ponude da se preseli čitava familija, na primer u London, a onda zaposle oca i majku.

Kada su Britanci u pitanju, klubovi često igrače koje su papreno platili, pošalju u svoje filijale na kaljenje. I ne samo u engleske klubove, već i u neke lakše lige, pre svega u Holandiju i Belgiju. I "romantičar" Slobodan Rajković je do punoletstva igrao za OFK Beograd iako je ranije parafirao za Čelsi, a onda je prvo nosio godinu dana dres PSV Ajndhovena, a sada je član drugog holandskog kluba, Tventea iz Enšedea...

NIŠTA BEZ ZAKONA

SELEKTOR omladinske reprezentacije Aleksandar Stanojević jedini izlaz vidi u čvrstim zakonskim normama.

- Klubovi zbog loše finansijske situacije moraju da prodaju igrače, što nikako nije dobro za naše fudbalske nade. Nisam siguran da je neko od mladih, koji je rano otišao u inostranstvo, napravio neku zavidnu karijeru. Jedini izlaz je da se donese zakon koji nalaže da igrači do 21. godine ne smeju da idu iz zemlje.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (10)

Robovi u paketu

f-afrika.jpg

KOLIKO je veliki problem dece koju “goniči robova” razvlače širom sveta, ukazuje i činjenica da pri Ujedinjenim nacijama postoji agencija koja se bavi isključivo ovim problemom. I, pre svega usmerena je prema latino i afričkoj deci, koja u jurnjavi za boljim životom doživljavaju teške traume. FIFA zabranjuje transfere za igrače mlađe od 18 godina, ali to niko ne poštuje, čak je postala praksa da se kupuju deca od 12 godina. Zašto baš mlađi od 12 godina? Zato što se u nekim zemljama oni vode kao domaći igrači, pa samim tim kad stasaju za najbolji sastav, ne zauzimaju mesto stranca.

Pored Agencije u Ujedinjenim nacijama i svetske “kuće fudbala”, o nekoj vrsti fudbalskog genocida, raspravljao je i Evropski parlament i oglasio se preporukama, nažalost, ne i zakonskim formama. I Federacija profesionalnih igrača sveta, tim povodom, sprovela je anketu, iz koje se jasno vidi da više od 50 odsto fudbalera nema potpisane radne, zakonske ugovore sa klubovima.

Taoci želja

U TOM lavirintu jedino se snalaze menadžeri i mešetari. Mnogi agenti, u dogovoru sa klubovima, odlaze u nerazvijene zemlje i prave dilove sa roditeljima čija je želja da im deca izađu iz bede tolika da su spremni da svoju decu od 10 ili 12 godina bez razmišljanja prepuste u ruke nepoznatih, glagoljivih ljudi iz Evrope, koji im nude i bolji život. Naravno, takvi transferi su zabranjeni ako sa decom ne idu i roditelji, ali i tu postoji “kvaka” koja se često koristi. Klubovi bez problema daju lažna boravišta i na taj način izdejstvuju radne dozvole, a posle - ko preživi. Jer, iz te gomile dece obično prođe nekolicina, ostali ostaju i bez “mentora” i bez angažmana i bez novca. Što je najgore, i bez papira. Tako postaju robovi sopstvene želje za uspehom i moraju da budu prezadovoljni ako pronađu bilo kakav posao, a najčešće rade one najgore, fizičke za koje niko nije zainteresovan. Najgore je što se u tim nerazvijenim zemljama ne bune što im odvode decu, već samo što najčešće ne dobijaju pare. Najproblematičnije zemlje su Gana i Obala Slonovače.

U Gani, na primer, postoje stotine lažnih, ilegalnih fudbalskih škola u kojima prve korake čine deca od 7, 8, 9 godina. Samo u Akri ih je registrovano 500. Naravno, roditelji se ubeđuju da će biti veliki fudbaleri,

profesionalci i da će u Evropi zarađivati mnogo para. Mučni roditelji prodaju i kuće kako bi mogli da omoguće svojim talentovanim dečacima da treniraju u tim nazoviškolama fudbala kako kako bi se kasnije otisnuli u Evropu. Zar treba govoriti da većina ostaje i bez kuće i bez para i bez profesionalnih ugovora.

Spasimo decu

KAO što ima lažnim menadžera, tako postaje moda da se pojavljuju i lažni roditelji. Već je napravljen pravi sistem da neke “porodice” usvajaju decu kako bi ih preprodale, u Evropi naravno, a onda čim dođu do novca nestaju. Ali, to je bolja varijanta jer znači da je taj dečak ili da su ti dečaci uspeli da prođu probu i skrase se u nekom klubu. Problem nastaje ako se ne dokažu, u tom slučaju beskrupulozni “roditelji” odlaze bez traga i nastavljaju da traže nove žrtve, a oni koji nisu prošli ostaju bez para, zaštite i snalaze se kako znaju i umeju. Nedavno su 34 dečaka iz Obale Slonovače, između 16 i 18 godina, oslobođena iz svojevrsnog zatvora u Maliju, gde su provela tri meseca čekajući da ih prebace u Evropu. Svaki roditelj je morao da plati 450 evra nekom menadžeru kluba Topugon, koji im je obećavao brda i doline. I to je lakši primer. U maju 2008. godine grupa od tridesetak Afrikanaca, kojima je rečeno da idu na probu u Olimpik iz Marseja i Real Madrid, ukrcana je na čamce i umalo se nisu podavili kada su pod težinom tereta počeli da tonu. Spasla ih je obalska straža u vodama Španije. Organizacija “Spasimo decu” tvrdi da je Belgija glavni centar za “kidnapovanje” dece, a da veliki broj odlazi i u Francusku.

JEVTIĆ U ŠALKEU

NIKON Jevtić je već sa pet-šest godina činio čuda, a sada je “odrastao” pa je debitovao za kadetsku reprezentaciju Srbije. Zanimljivo je da nikada nije igrao u Srbiji, ali je zato prošpartao pola Evrope. Pre nekoliko meseci Valensija ga je prosledila Šalkeu i 11-godišnji napadač sada nosi dres bundesligaša iz Gelzenkirhena.

ARGENTINCI NAJBROJNIJI

Da se u Argentini teško živi i da ne može da se zaradi veliki novac, svedoče podaci o izvozu fudbalera iz ove južnoameričke zemlje. Naime, po poslednjim podacima, širom sveta hleb zarađuje 1.535 Argentinaca. Najviše ih igra u Španiji, čak 310!

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (11)

Bajka zvana Mesi

f-mesi.jpg

SPORTISTI su kao gladijatori, pa znaju da pobede i razne bolesti kojima se običan, neutreniran čovek ne bi odupro. Primer dvojice sjajnih fudbalera, u ovom trenutku sigurno najboljeg na svetu Lionela Mesija, kao i posle njega verovatno najatraktivnijeg, Alešandrea Pata, potvrđuje tu tezu. I Argentinac i Brazilac u ranoj mladosti imali su velikih zdravstvenih problema, i da nisu šutirali loptu i imali dobre prijatelje, skoro je sigurno, danas bi bili bezimeni. Fudbal je spasao obojicu, sudbine su bile slične, ali su na različite načine iz velikih problema izašli kao pobednici i postali asovi svetskog formata - bogati ljudi. Svaka čast Kaki, Toresu, Robinju, pa i Kristijanu Ronaldu, ali trenutno najbolji i najatraktivniji fudbaler na planeti zove se - Lionel Leo Mesi (21 godina).

- Decenijama sam u fudbalu, nagledao sam se mnogo asova, ali su samo dvojica bila u stanju da izvedu “nemoguće”. Nekada je to bio Dijego Maradona, a sada Leo Mesi - kaže Fabio Kapelo.

Fudbalska planeta se danas klanja omalenom asu, a malo je nedostajalo da ga uopšte i ne upozna. Dečačić koji je prve korake napravio pod budnim okom svoje bake u Grandoliju (Rosario), od ranog detinjstva je bio sitniji od svojih vršnjaka. To mu, međutim, nije smetalo da već sa 11 godina preko Njuelsa stigne do River Plate, da bi u najtrofejnijem arentinskom klubu zatim napravili “grešku veka”. Mali Mesi je odbijen jer je na pregledima utvrđen hormonalni poremećaj (zaustavljen rast), čije bi lečenje tokom tri godine koštalo 900 dolara mesečno.

Božji dar

PRVIH 12 meseci, firma u kojoj je radio njegov otac finansirala je terapiju, a kada više nisu bili u mogućnosti, porodica Mesi je odlučila da krene u Španiju kako bi zaradila neophodan novac. I tada je Barselona dobila “božji dar”. Nenajavljen, nepozvan, na treningu se obreo argentinski dečak sa svojih 13 godina. I oduševio već na prvom koraku. Katalonci su se obavezali da će platiti sve troškove lečenja, pa je mali Leo mogao da započne svoj meteorski uspon ka zvezdama.

Ko je najbrži patak na svetu? Pa patak Aleks (nadimak dobio po mestu Pato Branko u kojem je rođen), ekstranapadač Milana, mada ni njemu nije sve išlo kao po loju kada je stigao u grad fudbala i mode. Naravno, reč je o Alešandreu Rodrigezu da Silvi, zvanom Pato (2.09.1989), svakako jednom od najtalentovanijih igrača na planeti, čija je sudbina kao nacrtana za neku holivudsku sapunicu. Kada je imao samo 10 godina, na rendgenskom pregledu otkriven mu je tumor na ruci, izazvan ranijim prelomom, a lekari su ustanovili da može da postane maligni ako se ne ukloni u roku od 60 dana. Familija nije imala novca za operaciju, i ko zna šta bi se dogodilo da dr Paulo Roberto Musi nije bio kućni prijatelj i da nije operisao Alešandrea bez dolara.

I umesto drame, “napisana” je bajka. Pato je u mlađim kategorijama Internacionala proveo šest godina, a onda počeo da ruši rekorde. Debitovao je sa 17 godina u pobedi protiv Palmeirasa (4:1) i to kako: namestio je tri gola, a četvrti je sam postigao.

Dve pobede

Godine 2006, 13. decembra, na klupskom prvenstvu sveta, u polufinalu protiv Al Ahlija iz Kaira (2:1), postiže gol i obara rekord Pelea kao najmlađi strelac u istoriji oficijelnih FIFA takmičenja. Imao je tada 17 godina i 102 dana, a Pele je 1958. godine zatresao mrežu sa 17 godina i 239 dana.

I onda su u red za naizgled žgoljavog, ali čvrstog i neuhvatljivog 1,79 m visokog napadača stali: Benfika, Juventus, Inter, Čelsi, Arsenal, ali je Pato parafirao za Milan za 22 miliona evra!

Zvanično je igrač Milana postao tek 4. 1. 2008. godine, a prvi gol u Seriji A postigao devet dana kasnije, u debiju protiv Napolija (5:2). I kada je na “Emiratima” u Londonu debitovao za A reprezentaciju Brazila u duelu sa Švedskom, opet je postigao gol. Debitant koji ne promašuje, to je Alešandre Pato. I ponovo je oborio rekord, po mnogima najboljeg igrača sveta svih vremena, velikog Pelea. A tek će drugog dana septembra napuniti 20 godina.

I eto, taj i takav igrač morao je da se kali na klupi Milana i ko zna da li bi prevazišao krizu u koju je upao da nije bilo njegovih Brazilaca.

NOVAC - NAPOLJU

ZVONKO Varga, nekadašnji as Partizana, sada je trener Teleoptika, čiji dres nose najtalentovaniji igrači iz crno-bele omladinske škole.

- Novac je taj koji, nažalost, vodi glavnu reč. A njega u Srbiji nema. Zato mladi i odlaze preko granice, a ono što je pozitivno u toj našoj sveopštoj nesreći i nemoći, svakako je činjenica da ti mladi igrači brže napreduju u inostranim klubovima. Samim tim, stvara se oštrija konkurencija u svim srpskim nacionalnim selekcijama.

Share this post


Link to post

U EGZIL SA LOPTOM (12)

Deca na buvljaku

feljton-zoran-lakovic.jpg

I DOĐOSMO do kraja feljtona, pa da pitamo Zorana Lakovića, generalnog sekretara FSS, kako da se Srbija brani i odbrani od te nove “fudbalske bolesti”. Jer, nema nedelje, a da u našu zemlju ne dođe gomila menadžera, ali i klupskih funkcionera, a nažalost, više se ne gledaju samo najbolji već preimućstvo sve češće imaju oni najmlađi.

- Kada se povede polemika na tu temu, obično prvo pitanje glasi: zašto ne interveniše FSS ili UEFA? Međutim, za ta pitanja, dakle, sve što je vezano za ugovore, transfere, sporove, sve reguliše FIFA. Znači, i naš savez, ali i evropska “kuća fudbala” moraju da poštuju pravila i zakone svetske “kuće fudbala”. A to opet govori da nema reči o mogućnosti da, na primer, FSS odredi da je granica za odlazak u inostranstvo 21 godina ili bilo šta drugo vezano za ovu problematiku - objašnjava Laković.

Iako su transferi maloletnika striktno zabranjeni, zakon može da se izvrda.

- Da, i to smo osetili i mi na našoj koži. Postoji mogućnost, što bogati klubovi i čine, da se angažuju deca, a njihovi roditelji zaposle. Veliki to zloupotrebljavaju, a FIFA, nažalost, toleriše. I to je ogroman problem. Naše mlađe kategorije su skoro uvek među top 3 u Evropi, pa nije čudo što te dečake juri pola Evrope. A klubovi koji imaju finansijske probleme moraju da se spasavaju na taj način što prodaju i najbolje, ali i najmlađe. Poslednji primeri su Kačar, Tošić, Ljajić... Jer, jedan transfer može klubu da omogući funkcionisanje naredne dve, tri godine.

Kontrola FIFA

Kako se odbraniti, pitanje je na koji ne postoji konkretan odgovor.

- Morali bismo da ojačamo klubove, ali to je lakše reći nego u praksi ostvariti. Struktura velikih klubova u svetu je poznata. Najveći prihod dolazi od marketinga, komercijalnih i TV prava, sponzora prodajom ulaznica... Prihod od transfera, dakle, nije jedini način zarade. Kod nas je sve obrnuto: od TV prava ne zarađuje se gotovo ništa, prihod od ulaznica je minimalan, sponzora je sve manje jer nisu oslobođeni nekih dažbina ulaganjem u sport. A budžeti nisu mali, počev od onih kojima je potrebno 500.000-600.000 evra za godinu dana, pa do većih klubova koji imaju budžet i do 10 miliona evra. I kako je jedino rešenje prodaja igrača, klubovi i menadžeri su spremni na sve jer je dobit velika.

Kako je prodaja igrača postala globalan svetski problem, traže se rešenja.

- Kako FIFA kanališe sve transfere, ona je i počela projekat koji bi trebalo koliko-toliko da reši taj problem, i to sistemom upoređivanja transfera. Dakle, napraviće se svetska baza podataka svih transfera

u prelaznom roku - kaže Laković. - A potom će se vršiti analiza. Klubovi su u obavezi da unose tačne podatke, uz kontrolu nacionalnih saveza, a klub u koji je igrač došao takođe će imati obavezu da upiše iste podatke, ali naravno, odvojeno. Na kraju FIFA će vršiti kontrolu visine transfera, tokova novca, pa čak i visine provizija... Do sada je sve organizovano na dobrovoljnoj bazi, ali pošto je problema sve više, od oktobra 2010. godine sve pomenuto će biti obavezujuće za sve članice FIFA. Dakle, cilj je da se uvede standardizacija, isključivo po pravilima, a ako ne bude podudaranja obe strane, taj transfer neće biti validan. Te informacije će biti tajne, ali dostupne FIFA i nacionalnim savezima koji učestvuju u transferu. FS Srbije niko od klubova se nije javljao ni za pomoć ni za savet, iako je problema bilo. - Možda je slučaj Sulejmani bio prekretnica da se naši klubovi presaberu i više angažuju. Oni mogu da ranije potpisuju ugovore sa svojim talentovanim dečacima, jer ih jedino ugovor može zaštititi.

Zakon o sportu

Laković je otklonio i dilemu koja to i nije...

- Mnogi i dalje misle da profesionalni ugovor može da se potpiše tek kada igrač postane punoletan. Ne, to je vreme prošlo, a Savez je omogućio našim klubovima da mogu da potpisuju profesionalan ugovor i kada dečak napuni 15 leta! Ali, mnogi ne prate fudbalske trendove i promene. Svi pravilnici FIFA su “živi organizmi” koji se prilagođavaju vremenu i nastalim situacijama, izgleda jedino kod nas ljudi misle da kada se nešto donese, to mora da traje 100 godina.

U FS Srbije očekuju i zakon o sportu kako bi mogli da usklade svoje propise i ideje.

- Kod nas postoji ugovor o stipendiranju i profesionalni ugovor, koji se može potpisati od jedne do tri godine ako igrač ima manje od 18, i na pet kada je punoletan. Sagledaćemo sve aspekte i mogućnosti da donesemo zakon da profesionalne ugovore mogu da potpišu i igrači mlađi od 15 godina. Na taj način olakšali bismo našim klubovima, ali bi na njima bilo da dobro procene ko vredi i potom zaključe ugovore. Jer, ta granica se i u svetu smanjuje, svedoci smo da bogati kupuju i decu od 10 i 12 godina - govori Laković o planovima i ciljevima FS Srbije.

PREDLAŽE I UEFA

O ovoj vrućoj temi razgovaraće se i na Kongresu UEFA koji će se održati 24. i 25. marta u Kopenhagenu.

- Imamo saznanje da će u Danskoj i evropska “kuća fudbala”

raspravljati o tim pitanjima i da će izaći sa određenim predlozima. Jer, od 2. do 4. juna je Kongres FIFA gde bi mogli da se aminuju i promovišu neki predlozi...

KRAJ

Share this post


Link to post
Sedmogodišnji postupak protiv folk pevačice

Odugovlače istragu protiv Svetlane Ražnatović

Vuk Z. Cvijić 13. 02. 2010.

Protiv pevačice Svetlane - Cece Ražnatović (38), nekadašnje predsednice FK Obilića, tužilaštvo je podnelo još jedan, četvrti po redu predlog za dopunu istrage za malverzacije prilikom prodaje fudbalera koja traje od marta 2003. godine.

12581_1012-ceca-foto-nenad-milosevic_f.jpg?ver=1266001904

Svetlana „Ceca“ Ražnatović nekadašnje predsednice FK Obilića

Pravni stručnjaci smatraju da sedmogodišnja istraga pokazuje slabost srpskog pravosuđa i podložnost političkim uticajima, koji su mogući razlog odugovlačenja.

- Ne treba biti mnogo pameti pa videti da li je Ražnatovićeva uzela novac od prodaje igrača i nezakonito manipulisala tim novcem. Ukoliko ne treba mnogo pameti, onda su u pitanju politički pritisci ili očajni propisi zbog kojih se istraga ovoliko odugovlači. U normalnim zemljama trebalo bi najviše mesec dana za ovakav slučaj. Ne znam šta je u pitanju, ali je opšte poznato da je naročito tužilaštvo podložno političkim pritiscima - kaže za „Blic“ profesor kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Više tužilaštvo u Beogradu u novom četvrtom predlog za dopunu istrage traži dodatno finansijsko-ekonomsko veštačenje dokumentacije o prodaji fudbalera Obilića koja je pribavljena preko međunarodne pravne pomoći iz više zemalja.

- Po mišljenju Tužilaštva, dopuna istrage neophodna je kako bi se pribavilo stručno mišljenje i obavila analiza knjigovodstvenog veštačenja koje je već obavljeno u tom predmetu. Ovo je poslednji korak koji je neophodan radi donošenja konačne odluke tužilaštva u ovom predmetu - naveo je portparol državnog tužilaštva Tomo Zorić.

Istraga protiv Ražnatovićeve bila je okončana 2008. godine, ali je posle šest meseci tužilaštvo odlučilo da po treći put ponovo predložilo sudu da je dopuni. Tada je traženo da se pribavi dokumentacija iz stranih fudbalskih klubova, koji su kupili fudbalere Obilića. Istraga je počela marta 2003. godine, kada je Ražnatovićeva uhapšena tokom policijske akcije „Sablja“. Tužilaštvo je tada teretilo folk pevačicu da je kao vlasnik fudbalskog kluba sa Vračara od prodaje 15 fudbalera stranim klubovima nezakonito prisvojila 22.529.000 nemačkih maraka i 480.000 američkih dolara. Njena sestra Lidija Veličković osumnjičena je da je u poslovnim knjigama prikazivala da su fudbaleri davani stranim klubovima bez obeštećenja, iako su oni prodavani. Deo novca od prodaje udovica Željka Ražnatovića Arkana je, kako se sumnja, prikazivala i kao lična ulaganja u klub, a deo je trošila za sopstvene potrebe.

Transferi fudbalera iz FK Obilić

Vladica Ćurčić / FK Alanija - Rusija

Sead Selaković / FK Alanija - Rusija

Nebojša Jelenković / Liteks - Bugarska

Marjan Živković / Liteks - Bugarska

Dragan Šarac / Austrija - Austrija

Nikola Lazetić / Fenerbahče - Turska

Milorad Korać / Eusurum sport - Turska

Saša Kovačević / Eusurum sport - Turska

Ivan Vukomanović / Bordo - Francuska

Miroslav Savić / Aris - Grčka

Share this post


Link to post

Како то изгледа у комшилуку.... погледајте.

Mamić namestio meč protiv Hajduka

Finale fudbalskog Kupa Hrvatske između Dinama i Hajduka, odigrano 13. maja 2009. godine na Maksimiru, bilo je prema nekim navodima namešteno. Neki od dokumenata potvrđuju da je na pomenutoj utakmici pobeda „modrih" od 3:0 nameštena uz pomoć glavnog sudije Brune Marića tvrde Sportske novosti.

Glavni organizator nameštaljke je, prema navodima istog lista, Ante Šapina, protiv kojeg se u Nemačkoj već vodi proces zbog istog krivičnog dela, a čovek za vezu je bio sportski direktor šampiona Hrvatske Zoran Mamić. Sudija Marić je na pomenutoj utakmici već u prvom poluvremenu isključio dva igrača „bilih" i dosudio penal za zagrebački tim.

Državno tužilaštvo, koje je i otkrilo da je meč između Dinama i Hajduka na spisku nameštenih, već je kontaktiralo Mamića, a Sportske novosti prenose da je kompletan vrh Fudbalskog saveza Hrvatske bio upoznat sa celim slučajem, ali je pokušao da ga zataška. Prema istom izvoru, kladeći se na pobedu Dinama u azijskim kladionicama, Ante Šapin i njegov klan su zaradili 1.400.000 evra.

sportal.rs

26 Jul 2010.

Mamić optuživao, psovao...

00032265.jpg

Povodom afere o nameštanju utakmice hrvatskog kupa, oglasio se i izvršni potpredsednik Dinama, Zdravko Mamić. Na konferenciji za medije Mamić je "u svom stilu" objasnio razloge zbog kojih je sportski direktor kluba sa "Maksimira" Zoran Mamić bio na saslušanju u Nionu. Navodno, bio je tamo samo u svojstvu svedoka. Naravno, niko iz Dinama nije umešan u bilo kakve malverzacije.

- Zašto bismo mi objavljivali svaku našu aktivnost? Mogli bi tada da spomenemo 100 ljudi, ali koji je smisao toga? Ćiro je bio Hrvat u najboljem svetlu. Ne treba ti ni četnik, ni Ahmedinedžad, kada za kuma imaš Miroslava Blaževića. To što je on rekao na saslušanju ne bi rekao ni najveći neprijatelj - prenose hrvatski mediji izjavu "alfe i omege" Dinama, a onda nastavio o saslušanju svog brata, Zorana - Ljudi iz UEFA i iz policije su ga pitali šta je uradio pa se toliko ljudi raspituje za njega. Odnosno da mu toliko napakoste. Mi se zahvaljujemo na korektnosti UEFA, a to što brat Hrvat može da ti uradi ne može nijedan od neprijatelja. Ja sam dijametralno suprotna osoba od one kakvom me predstavljaju. Koliko god vas ima ovde, dajem po 100.000 evra, ako moje ili ime mog brata bude umešano u nameštanje - zaključio je Mamić koji je jednog od novinara "pošteno" ispsovao zbog poređenja sa Jocom Amsterdamom. Tokom kraćeg monologa, nekoliko puta je rekao "je... ti!" i optužio novinare da na porodici Mamić dižu tiraže.

On je, između ostalog, i pozvao udruženja novinara i onih za zaštitu ljudskih prava da zaštite porodicu Mamić koja je, prema njegovim rečima, konstantno pod napadima medija. Optužio je i Elektroprivredu Hrvatske da je namestila ovu aferu, jer ga je pre toga ucenjivala da preuzme od njega Dinamo.

sportal.rs

26 Jul 2010.

Share this post


Link to post

Када сам питао људе у завичају, шта мисле о овом случају Мамића и Динама... рекли су да је све истина, везано за његове оптужбе... а чим га неко оптужи, одмах се вади на "домољубну" карту :;)

Share this post


Link to post

СЛУЧАЈ КЛЕО

s_48929_669_2009_2.jpg

Задњих пар дана актуелно дешавање око наше репрезентације и фудбала је "Случај Клео". Односно, реч је о бразилском фудбалеру (нападачу) рођеном 1985. који је каријеру започео 2004. године у Португалу, а 2008. године дошао, у Србију, на позајмицу у Црвену Звезду, да би 2009. године прешао у Партизан, који је потписао са њим и уговор на 4 сезоне. Менаџер овог бразилца је Ранко Стојић.

Оно што подиже прашину задњих дана у Србији јесте инсистирање руководства Партизана да бразилац Клео добије српски пасош, и да заигра за репрезентацију, због дорбих игара у црно-белом дресу. Мали број људи овде може да види спрегу људи у нашем фудбалу, који чине ФУДБАЛСКУ МАФИЈУ! Где су те танке злокобне нити које се не виде голим оком?

Томислав Караџић, председник ФСС, је веома близак ФК Партизан. И не само он, већ и министар унутрашњих послова Србије, Ивица Дачић, особа која одлучује о издавању српских докумената. Бразилцу Клео, доласком у Партизан рапидно је порасла "вредност" на фудбалском тржишту. Сада се мери милионима евра. Да којим случајем, бразилац не добије српски пасош, и држављанство Србије (то је већ Ивица Дачић подмазао), ФК Партизан би тиме добио упола мање пара од његовог трансфера за 2 године (а реч је о милионској суми новца), јер и сам Клео је изјавио да му је Партизан само успунта станица ка врху. Овако ће целокупан новац од трансфера у неки други инострани клуб добити ФК Партизан, да не кажем људи из фудбалске мафије у Србији. С тиме да наравно, треба Клео да заигра за репрезентацију, а ту је Томислав Караџић који ће притегнути "непослушног" Радомира Антића, и угурати Клеа на списак играча који ће играти за репрезентацију Србије у квалификацијама за ЕП у Пољској и Украјини 2012. године.

Зато је бразилац Клео добио српско држављанство, и преко новина је цела ова прича тако добро нафилована, да стварно мали број људи проваљује колико се само гова*а налази иза тог шлага, којим је Клео попут торте упакован у дрес Партизана.

Ја сам иначе покушао о овако нечем да зинем на сајту РТС, који је иначе јавни сервис, свих грађана, поготово што свако у Србији плаћа претплату за РТС, па и ја. Али кометнар на сајт РТС-а не може да осване... јер и РТС, и ФСС су строго контролисане куће.

Мисите о томе. ;]\/

Share this post


Link to post

Zanimljivi detalji ponovo isplivavaju na povrsinu... ovog puta beogradske novine ALO donose detalje... mada sam ja o Vladimiru Stojokovicu ovde pisao i pre 2 meseca. Na temi Fudbal u sezoni 2010-11, na strani br. 3.

Kekini igrači u Zvezdi i Partizanu

igraci-v.jpg

ALO, 19.10.2010.

Dejan Stojanović Keka, šef novobeogradskog klana, čije se ime pominje u istrazi o finansijerima nereda u Đenovi, prema poslednjim operativnim saznanjima policije i BIA krije se na jugu Srbije, ekskluzivno saznaje „Alo!“. Za Stojanovićem je osim toga na snazi i Interpolova poternica zbog teških krađa.

- Stojanović već celu deceniju važi za igrača iz senke u podzemlju, njegova grupa je uvek vešto izbegavala sve sudske procese, a posle policijske akcije „Sablja“ su se tek povukli u ilegalu. Iako se spekuliše da se sklonio u Južnu Ameriku i licitira se sa Brazilom i Bolivijom, on se prema našim poslednjim saznanjima kreće po jugu Srbije, gde se preselila i većina članova njegovog klana - kaže naš izvor.

Stojanović je bio u žiži „afere o fudbalskoj mafiji“ kao nezaobilazni činilac u transferima Zvezdinih fudbalera. Za golmana Vladimira Stojkovića mediji su godinama spekulisali da je pod zaštitom novobeogradskog klana i da je Keka njegov „menadžer iz podzemlja“ koji se brine o tome da golman igra, a on bi ubirao procenat od njegovih transfera. Tako su prilikom Stojkovićevog prelaska 2006. u Nant, Francuzi iskeširali oko 2,5 miliona evra, od čega je Zvezdi pripalo 1,2 miliona. Za ostatak se verovalo da je pripao Keki. I tadašnji predsednik Zvezde Dragan Stojković Piksi u jednom trenutku je rekao da „mu je muka od menadžera“, da bi zatim po napuštanju kluba izjavio da odlazi zbog mafije.

- U to vreme, Stojanović se sklonio u inostranstvu, ali se opet zatim vratio u zemlju i nastavio sa poslovima „menadžera“. Činjenica da fudbalski čelnici ove godine nisu uspeli da nađu golmanu Stojkoviću angažman u inostranstvu, već je otišao na pozajmicu u „Partizan“, čime je ostao kratkih rukava verovatno ga je razbesnela. S obzirom na to i činjenicu da je na tribinama javna tajna da je Keka uticajna figura među navijačkim grupama njegovo ime se logično pojavilo u istrazi o finansijerima nereda u Đenovi - kaže naš izvor.

Dejan Stojanović Keka, kako se sumnja, učestvovao je i u transferu nekadašnjeg kapitena crveno-belih Dejana Milovanovića u Lans. Prošle godine se golman Boban Bajković vratio na „Marakanu“ kao slobodan igrač, kako se nezvanično veruje, na lični zahtev pomenutog menadžera. Keka se danas dovodi i u vezu s fudbalerima Partizana - Nemanjom Tomićem i Markom Jovanovićem - a pominje se i kao Žigićeva veza za prelazak u Rasing.

U javnosti su se pojavljivale informacije i da je Stojanović sa svojom ekipom 2007. pripremao atentat na direktora policije Milorada Veljovića, tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića i Mlađana Dinkića, bivšeg ministra finansija. Sledeće, 2008. godine, nakon skoro decenije statusa „neosuđivan“, koji je pisao u Stojanovićevom dosijeu, osim istrage o Đenovi, šef novobeogradskog klana sada je i begunac pred pravdom zbog poternice koju je Interpol raspisao za njim.

Ubistvo uslov za ulazak u Kekin klan

Dejan Stojanović Keka je prema beloj knjizi o organizovanom kriminalu bio osnivač i vođa jedne od najopasnijih i najorganizovanijih kriminalnih grupa u Srbiji. Uslov ulaska u grupu bio je da članovi već imaju ubistvo ili pokušaj ubistva, a u poslove kojima se grupa bavila spadaju: narkotici, iznude, ucene, razbojništva, krađe automobila, ubistva... Grupa je bila u sukobu s bežanijskim klanom pokojnog Gorana Mijatovića, predsednika FK Bežanija, a spekulisalo se i da stoje iza njegove likvidacije. Organizovanu, naoružanu, agresivnu i surovu novobeogradsku grupu, kako su ih opisivali, policijska akcija „Sablja“ nije praktično ni dotakla, a članovi, uglavnom, nisu osuđivani zbog nedostatka dokaza i promena iskaza svedoka.

- Snaga Kekine ekipe leži u lojalnosti i zatvorenosti momaka i njihovim vezama s crnogorskom mafijom. Dok su ostali klanovi nastradali, protiv Kekine grupe nijedna prijava nije okončana presudom. „Novobeograđani“ su se posle „Sablje“ okrenuli pranju para kroz transfere fudbalera, lance kladionica i građevinarstvo - kažu u policiji.

Trojka protiv Tomislava

Osim Stojanovića, u istrazi o finansijerima nereda u Đenovi pojavljuje se i ime bivšeg fudbalskog funkcionera, koji se žestoko protivio izboru Tomislava Karadžića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS). Ovaj nekadašnji funkcioner blizak je sa samim Stojanovićem. S njim je blizak i treći čovek koji je pod lupom istražnih organa, inače crnogorski fudbalski funkcioner i menadžer, koji je nekad imao uticaj u Humskoj, a od pre nekoliko godina smatra se Zvezdinim čovekom iz senke. Veruje se da su sukobi ovih ljudi s Karadžićem povezani s novcem od transfera fudbalera, ali i činjenicom da su s Karadžićem u fotelji FSS-a pomenuti biznismeni polako počeli da gube svoj uticaj u svetu fudbala.

Ono sto mi je iz aviona cudno, jeste upravo ovi neredi u Djenovi pre 7 dana, i dezorganizacija kompletne utakmice. Znam da sve to ima svoju drugu pozadinu, od onoga sto se dalo videti preko TV... a sada se spekulise po carsiji da upravo Keka stoji iza tih nereda, jer je verovatno njemu njegov kolac otet, pa je zato napravio preko ove sake jadnika nerede.

Cudno od svega je i reakcija UEFE, koja inace u ovim slucajevima brzo reaguje, a sada se sve oteze.

U FSS i medju nasim reprezentativcima naravno ovo ne mozete da iscackate ove detalje iza zavese... jer se i oni boje za sebe i svoje porodice, kada bi ispricali sta se sve zapravo desava.

Share this post


Link to post

Сада су сви паметни...

Ево и Правда се огласила нешто мало о Кеки и Ђенови.

Српски фудбал у рукама мафије

Правда, 18. октобар 2010.

Топ те­ма у Ср­би­ји у по­след­њих не­де­љу да­на су не­ре­ди то­ком одр­жа­ва­ња „Па­ра­де по­но­са“. А још ви­ше ди­вља­ње цр­ве­но-бе­лих на­ви­ја­ча у Ђе­но­ви, због че­га је пре­ки­ну­та утак­ми­ца Ита­ли­ја–Ср­би­ја. Та те­ма је „број је­дан“, ка­ко за обич­не гра­ђа­не, та­ко и за власт ко­ја већ да­ни­ма по­ку­ша­ва да од­го­нет­не да ли ће на пред­сто­је­ћем „ве­чи­том дер­би­ју“ у су­бо­ту до­ћи до ре­при­зе Ђе­но­ве и на­си­ља то­ком „Прај­да“. Ме­ђу­тим, оно што се по­ку­ша­ва за­та­шка­ти, је­сте чи­ње­ни­ца да су

ма­­фија­ши одав­но у овој зе­мљи ка­ри­ка без ко­је се не мо­же оба­ви­ти про­да­ја фуд­ба­ле­ра, или иза­бра­ти ру­ко­вод­ство клу­ба…

И нај­но­ви­ја оп­ту­жба, да је од­бе­гли Де­јан Сто­ја­но­вић Ке­ка фи­нан­си­рао ди­вља­ње на­ви­ја­ча у Ита­ли­ји, отва­ра још јед­но пи­та­ње: пре­ко ко­га и ко­ме је Ке­ка дао но­вац? Или Дар­ко Ша­рић, све­јед­но. Јер, на осно­ву при­слу­шки­ва­них те­ле­фо­на њи­хо­вих са­рад­ни­ка, али и во­ђа на­ви­јач­ких гру­па, по­ли­ци­ја би већ до са­да мо­гла има­ти у „клоп­ци“ не­ког из мре­же це­ле опе­ра­ци­је. Али, пи­та­ње је ко ко­чи та­кве ак­ци­је, или су Ке­ка и Ша­рић про­гла­ше­ни де­жур­ним крив­ци­ма за­то што су у бек­ству, а уме­сто њих не­ко дру­ги већ ме­ше­та­ри под­зе­мљем и фуд­ба­лом, ка­же наш од­лич­но оба­ве­ште­ни из­вор.

„Прав­да“ до­но­си хро­но­ло­ги­ју упли­ва срп­ске ма­фи­је у до­ма­ћи фуд­бал, у ко­ме се вр­те ве­ли­ке па­ре с уку­сом дро­ге.

Го­ран Ми­ја­то­вић, Ра­ди­слав Тр­ла­јић, Ми­о­драг Ник­шић, Бра­ни­слав Тро­ја­но­вић, Ју­суф Ју­са Бу­лић, Зо­ран Ши­јан, Сре­до­је Шљу­кић, Бра­ни­слав Ла­и­но­вић и Жељ­ко Ра­жна­то­вић Ар­кан – нај­по­зна­ти­ји су вла­сни­ци, пред­сед­ни­ци или фи­нан­си­је­ри срп­ских фуд­бал­ских клу­бо­ва, чи­ји су жи­во­ти прет­ход­них го­ди­на на­сил­но окон­ча­ни. Је­ди­ним „истин­ским атен­та­том на срп­ски фуд­бал“ ипак се сма­тра уби­ство ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ФСЈ, ка­сни­је и ФС СЦГ Бран­ка Бу­ла­то­ви­ћа.

Го­ран Ми­ја­то­вић, пре не­го што је на­стра­дао од под­мет­ну­те бом­бе, био је пред­сед­ник ФК Бе­жа­ни­ја. Ми­ја­то­вић је на пред­сед­нич­кој функ­ци­ји бе­о­град­ског пр­во­ли­га­ша на­сле­дио Ра­ди­сла­ва Тр­ла­ји­ћа, зва­ног Ба­та Тр­ла­ја, ко­ји је 2001. усмр­ћен ра­фа­ли­ма ис­пред ула­за у згра­ду у ко­јој је жи­вео на Но­вом Бе­о­гра­ду. Ма­ње по­знат је слу­чај ни­же­ли­га­шког ФК Зве­зда­ра: 1995. уби­јен је нај­пре вла­сник Ми­о­драг Ник­шић, а шест го­ди­на ка­сни­је и ње­гов на­след­ник Бра­ни­слав Тро­ја­но­вић Трој­ке.

Ис­пред ка­фи­ћа „22“ у Но­вом Бе­о­гра­ду 1998. хи­ци­ма из „ка­ла­шњи­ко­ва“ уби­је­ни су пред­сед­ник и ди­рек­тор ФК Же­ле­зник Ју­суф Ју­са Бу­лић и Пе­тар Ву­ји­чић, као и ње­гов те­ло­хра­ни­тељ Не­над Раш­ча­нин. Ова уби­ства ни­кад ни­су раз­ја­шње­на. Зна­чај­не су­ме у клу­бо­ве ула­га­ли су и Зо­ран Ши­јан, ко­ји је фи­нан­си­рао ФК Је­дин­ство из Сур­чи­на, Сре­до­је Шљу­кић Шљу­ка, за ко­га се при­ча­ло да је био и ме­на­џер по­је­ди­ним игра­чи­ма, али и но­во­сад­ски би­зни­смен Бра­ни­слав Ла­и­но­вић Ду­ги, ко­ји је фи­нан­си­рао ФК Сла­ви­ја. По­след­ња дво­ји­ца су до­жи­ве­ла слич­ну суд­би­ну. Шљу­ка је уби­јен у ок­то­бру 2002, на ауто пу­ту код Цен­тра „Са­ва“ у кла­сич­ној за­се­ди, док је две го­ди­не ра­ни­је, хи­цем у по­ти­љак, ис­пред хо­те­ла „Ср­би­ја“ у Бе­о­гра­ду уби­јен Ду­ги.

Жељ­ко Ра­жна­то­вић Ар­кан уби­јен је ја­ну­а­ра 2000. у хо­те­лу „Ин­тер­кон­ти­нен­тал“. Ње­гов ФК Оби­лић је 1997. био пр­вак др­жа­ве. На су­ду се већ го­ди­на­ма во­ди ис­тра­га про­тив вла­сни­це клу­ба са Вра­ча­ра, Све­тла­не Ра­жна­то­вић, због ње­не на­вод­не уме­ша­но­сти у сум­њи­ву про­да­ју не­ко­ли­ко игра­ча. Ра­жна­то­ви­ће­ва је у вре­ме ак­ци­је „Са­бља“ 2003. би­ла че­ти­ри ме­се­ца у при­тво­ру, али је та­да де­ман­то­ва­ла да има би­ло ка­кве ве­зе са фуд­бал­ском ма­фи­јом.

Упра­во са не­ле­гал­ном про­да­јом игра­ча Оби­ли­ћа по­ве­зу­је се и је­ди­но уби­ство ко­је не­ки на­зи­ва­ју „истин­ским атен­та­том на срп­ски фуд­бал“ – уби­ство ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ФСЈ, ка­сни­је и ФС СЦГ Бран­ка Бу­ла­то­ви­ћа. Он је уби­јен хи­цем из пи­што­ља ис­пред ула­за у про­сто­ри­је Са­ве­за, ав­гу­ста 2004. го­ди­не. Фо­то­ро­бот уби­це на­пра­вљен је од­мах по­сле атен­та­та, а та­да­шњи ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Дра­ган Јо­чић из­ја­вио је да је „очи­глед­но да је реч о моћ­ној гру­пи и ин­те­ре­си­ма“, као и да је то „нај­ком­пли­ко­ва­ни­ји слу­чај на ко­ме се ра­ди“. Уби­цу Бран­ка Бу­ла­то­ви­ћа ни шест го­ди­на по­сле атен­та­та по­ли­ци­ја ни­је про­на­шла.

Спа­со­је­ви­ће­ви клин­ци

Сво­је фуд­ба­ле­ре, пре­ма са­зна­њи­ма по­ли­ци­је, до 2003. го­ди­не има­ли су и при­пад­ни­ци „зе­мун­ског кла­на“. Ме­ђу њи­ма су би­ли и пр­во­тим­ци ФК Пар­ти­зан Дан­ко Ла­зо­вић и Дра­го­љуб Је­ре­мић. Ла­зо­вић је у ак­ци­ји „Са­бља“ при­ве­ден на ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор у по­ли­ци­ју, да об­ја­сни сво­је ве­зе са при­пад­ни­ци­ма кла­на.

– Ја сам тра­жио да ми об­ја­сне због че­га сам при­ве­ден, јер, ако сам при­ве­ден због Ду­ша­на, он­да мо­ра­те по­хап­си­ти по­ла Бе­о­гра­да, по­што су сви до­ла­зи­ли та­мо. Ни­сам ра­дио по­сло­ве, не знам шта да вам ка­жем. Да ли сам по­зна­вао „зе­мун­це“? Је­сам, али то ни­је ни­ка­кав про­блем. Ни­шта ви­ше од то­га не знам, јер сам играо фуд­бал са њи­ма – ре­као је Ла­зо­вић по­ли­ци­ји.

Е. П.

Оно што је занимљиво јесте атентат на Драгана Јочића, екс министра полиције у Влади Србије, Војислава Коштунице иначе кадар ДСС)... који се десио на аутопуту БГ-Ниш, где је Јочић настрадао, и остао у инвалидским колицима. И о томе сам ја већ писао на КФ, јер је било јако чудно то како је у медијима објављено. Тачније било је пуно нејасноћа у извештају намењеном јавности. Сада наравно може се видети да је фудбалска мафија била тада на делу, иако јавности ти детаљи нису саопштени.

Share this post


Link to post
Fudbalska mafija već dve decenije „gospodari“ Srbijom

Alo - 20.10.2010

Dejan Stojanović Keka, vođa novobeogradskog klana, čije se ime pominje u istrazi o finansiranju nereda u Đenovi, sumnja se da je samo prilikom prodaje dvojice fudbalera zaradio 3,2 miliona evra, nezvanično saznaje „Alo!“.

Reč je, navodno, o transferima Milana Biševca i golmana Vladimira Stojkovića u Francusku, kao i o prodaji Nikole Žigića španskom Rasingu. Šuška se da je imao udela i u prodaji Boška Jankovića španskoj Majorki. Policija i tužilaštvo su na potezu.

Katastrofalni rezultati, nasilje na stadionima, hapšenja funkcionera, nelegalni transferi, ne tako davna ubistva vlasnika nekih klubova, verbalni obračuni u i oko FSS-a sasvim sigurno su vrh ledenog brega prljavštine u kojoj je ogrezao srpski fudbal.

Neko je ne tako davno rekao: „Fudbaler je prostitutka koja se ništa ne pita, mora da igra i dobija novca koliko je potrebno za pristojan život. Fudbalski klubovi su striptiz barovi, gde se na podijumu pokazuju prostitutke kojima cena raste u zavisnosti od toga koliko dobro igraju. Menadžeri su u ovoj priči makroi koji određuju prostitutkama na čijem podijumu će igrati i koliko će zaraditi. Baš kao i u poslu s trgovinom belim robljem, makro najviše profitira“.

Pre dve decenije, kriminal je ušao u srpski fudbal, a kako su godine prolazile, on je postajao sve suroviji, tako da se čini da trenutno podriva i samu vlast Srbije! Nezvanične procene govore da su fudbalski klubovi u Srbiji poslednje dve decenije bili najveća perionica prljavog novca u Srbiji. Za to nema konkretnih dokaza, ali engleski analitičari navode da se u Srbiji „pare u fudbalu stiču prodajom droge, a peru prodajom igrača!“

Praksa da kriminalci „gospodare“ fudbalerima počela je devedesetih godina, u vreme sankcija. U isto vreme, počela su i ubistva gazda nižerazrednih klubova, od kojih su pojedini preko noći završavali u Prvoj ligi, a njihovi mlađani fudbaleri „odletali“ u inostranstvo za milionske iznose. Prvo ubistvo desilo se 1995. godine, kada je ispred kafića „Mig“ ubijen Miša Nikšić, vlasnik FK Zvezdara. Tri godine kasnije, u Novom Beogradu, život je izgubio Jusuf Bulić Jusa, vlasnik FK Železnik. Početkom 2000, u beogradskom hotelu „Interkontinental“, likvidiran je Željko Ražnatović Arkan, prvi čovek nekadašnjeg državnog prvaka Obilića. Pokojni Arkan važio je za čoveka koji je znao na prvi pogled da prepozna fudbalske talente koje je kasnije i „posedovao“. Za njim je u svet sporta ušao i kasnije ubijeni vođa zemunskog klana Dušan Spasojević. Na vrhuncu slave FK Obilić, za taj klub igrao je i Nikola Lazetić. Njega je prema nezvaničnim policijskim informacijama oteo Zoran Uskoković Skole i predao ga Arkanu, koji mu navodno nije isplatio novac na vreme. Zbog toga je Skole pominjan kao organizator Arkanove likvidacije. I Milorad Ulemek Legija je tu priču pomenuo na suđenju zemunskom klanu i naveo da je Skole iste večeri ubistvo proslavio u diskoteci u Nemačkoj.

Nedugo posle Arkanovog, usledilo je ubistvo i Radoslava Trlajića zvanog Bata Trlaja, predsednika FK Bežanija. Posle njega je usmrćen Branislav Lainović Dugi, predsednik FK Slavija iz Novog Sada, ispred hotela „Srbija“. Vlasnik Zvezdare Branislav Trojanović Trojke ubijen je u leto 2001. godine. Generalni sekretar FSJ-a Branko Bulatović likvidiran je 2004. godine na Terazijama, pred zgradom Saveza. Dve godine kasnije, u eksploziji automobila bombe na parkingu u ulici Marka Čelebonovića 47, raznet je Goran Mijatović Mita, predsednik FK Bežanija...

Broj divljih trgovaca fudbalerima u Srbiji se ne zna, ali se pretpostavlja da ih ima oko stotinu. Kad fudbalski talenat stigne u glavni grad, tu su „prijatelji“ da mu pomognu. Daju mu novac, obezbeđuju stan, devojke, čuvaju ga. U prvi mah, ti mladi ljudi nisu ni svesni u kakav krug ulaze, tako da je preprodaja igrača trenutno posao oko kojeg se najviše para vrti u fudbalskoj mafiji.

Džaja se opet žalio na optužnicu

Suđenje Draganu Džajiću Džaji (64), optuženom da je sa trojicom saradnika prodajom fudbalera Crvene zvezde u džep stavio skoro 10 miliona evra, još nije zakazano jer se treća Zvezdina zvezda žalila na optužnicu. Predmet se nalazi u Krivičnom veću, koje odlučuje o prigovorima odbrane na optužnicu, a sudija Danko Laušević treba naredne nedelje da zakaže suđenje. Jedan od naboljih fudbalera sa ovih prostora uhapšen je 5. februara 2008. godine zbog sumnje da je sa bivšim rukovodiocima crveno-belih, Vladimirom Cvetkovićem, Milošem Marinkovićem i menadžerom Ranko Stojićem, prisvojio novac od transfera četiri Zvezdina igrača u ukupnoj vrednosti od 7,12 miliona evra, 8,5 miliona maraka i dva miliona dolara.

Ceca čeka mig države

Optužnica protiv folk pevačice Svetlane - Cece Ražnatović (38), bivše predsednice FK Obilić, osumnjičene da je prodajom 16 fudbalera nezakonito prisvojila 11 miliona evra, već je napisana, ali se samo čeka mig nekoga iz vrha vlasti da se objavi, saznaje „Alo!“. Istraga protiv udovice Željka Ražnatovića Arkana pokrenuta je još 2003, kada je uhapšena u akciji „Sablja“, a poznata pevačica sumnjiči se da je, kao predsednica FK Obilić, od 1998. do 1. marta 2003. prodavala igrače inostranim klubovima, a u poslovnim knjigama je prikazivala da su prodavani bez obeštećenja klubu. Ražnatovića, koja je u akciji „Sablja“ provela tri meseca u zatvoru, odbacila je sve optužbe.

Terziću suđenje 4. novembra

Suđenje Zvezdanu Terziću (44), bivšem predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, optuženom da je prodajom četvorice fudbalera OFK Beograd nezakonito stekao skoro četiri miliona evra, zakazano je u Višem sudu u Beogradu za 4. novembar. Veće Višeg suda prihvatilo je predlog tužilaštva da se Terziću, koji se nalazi u bekstvu od marta 2008, sudi u odsustvu, dok će se trojica njegovih saradnika braniti sa slobode. Sumnja se da se krije u Crnoj Gori. Iako je početkom marta obećao da će se „do kraja nedelje vratiti u Beograd“, to se nije dogodilo. Prvi čovek srpske kuće fudbala u odbrani preko medija tada je tvrdio da je “čovek bez mrlje i da nema razloga za strah”.

Šljuka šamarao zbog Pjanovića?

Dosad je prema pisanju pojedinih medija Crvena zvezda zaključila 15 ugovora koji se opisuju kao „čudni“. U tom kontekstu pominju se transferi Gorana Drulića u Saragosu i Mihajla Pjanovića u Rusiju. Za Pjanovića se inače priča da je novac od njegovog transfera uzeo njegov „zaštitnik“ posle smrti čuvenog kriminalca Sredoja Šljukića Šljuke, koga je 2002. ubio zemunski klan. Šljukić je dugo važio za Pjanovićevog zaštitnika i očekivao je veliki novac od njegove prodaje. Fudbalski stručnjaci kažu da je Šljuka znao i da išamara onog ko se zameri Pjanoviću.

Crnogorci naredili ubistvo Bulatovića?!

Ubistvo generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića naručeno je iz Crne Gore, a na to ukazuju saznanja policije još od 2004. godine. Bulatović je kako navode izvori iz vrha MUP-a ubijen samo nekoliko dana pošto je odbio da registruje utakmicu Sutjeska - OFK Beograd „zbog sumnje da je nameštena“. Tada je na čelu nikšićkog prvoligaša bio Brano Mićunović, dok je OFK Beogradom rukovodio Zvezdan Terzić, koji je u bekstvu.

Šarići kontrolisali menadžere fudbalera?

I odbegli narko-bos Darko Šarić veliki deo svog bogatstva stečenog trgovinom kokainom već nekoliko godina navodno je prao velikim transferima fudbalera preko pojedinih ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije i FK Crvena zvezda.

Kako su pisali mediji, navodno su pre nekoliko godina sklopili dil sa čovekom iz vrha FK Crvena zvezda, koji je bio u dugovima zbog kocke.

- Braća Šarić su ponudila da otkupe dug pod uslovom da čovek iz Zvezde zauzvrat u klub dovodi igrače po njihovoj želji. „Kombinacija“ je bila razrađena tako da niko nije mogao ni da posumnja da oni stoje iza velikih fudbalskih transfera u Zvezdi. Igrači koje su prodavali imali su menadžere, koji su zapravo radili sve što im Šarići kažu, uključujući i to da njima odnose novac od prodaje fudbalera - pisali su beogradski mediji.

Tako su u Crvenu zvezdu posle njihovog internog dogovora uskoro stigli mnogi fudbaleri iz crnogorskih klubova.

Dragan - Aco Bulić

Sin ubijenog Jusufa - Juse Bulića i nekadašnji predsednik Zajednice prvoligaša, u ispovesti za magazin „Standard“ ovako je objasnio kriminal u fudbalu:

- Kad sam uzeo Železnik, prvo sam igrao sa Obilićem. To sam morao da izgubim. Onda je bila Zvezda, koju smo pobedili da bismo ostali u ligi i to zato što igrači Zvezde nisu želeli da izbace Železnik. Deki Stanković i ovi njegovi su naivno šutirali loptu. Sledeća godina - tera me iz lige Žika Šokolovački, tera me Matković, tera me Milicionar, tera me Obilić... I to je onaj momenat koji je mene prelomio. Naplašen, jer sam već četiri-pet godina bio u Londonu. Odavde otišao s lancima i katancima. I vratim se opet u gungulu, u državu gde je ekspanzija kriminala. I tad su me terali da uđem i da kažem: “Momci, vi morate da izgubite, mene će da ubiju!” Sreća, te godine 1999. bombardovanje i prekid prvenstva. Tad sam rekao: “Aco, nikad više!” Tad mi se lomi sve u glavi i kažem - neka me ubiju, neka urade šta hoće, ali nikad više...”

FUDBALSKI DANAK U KRVI

1995. Miodrag - Miša Nikšić

predsednik FK Zvezdara, izrešetan ispred kafića u Hadži Milentijevoj ulici

1998. Jusuf - Jusa Bulić

gazda FK Železnik, ubijen ispred kafića u Novom Beogradu

1999. Petar Milošević

predsednik FK Bežanija, ubijen kod Tržnog centra „Enjub“ u Novom Beogradu

2000. Radoslav Trlajić (Bata Trlaja)

predsednik FK Bežanija, izrešetan iz „kalašnjikova“ u jurnjavi automobilom u Novom Beogradu

2000. Željko Ražnatović Arkan

vlasnik FK Obilić, ubijen u hotelu „Interkontinental“

2000. Branislav Trojanović Trojke

gazda FK Zvezdara, ubijen dok je ulazio u automobil parkiran ispred njegove kuće

2000. Branislav Lainović Dugi

predsednik FK Slavija iz Novog Sada, ubijen ispred hotela „Srbija“

2004. Branko - Bata Bulatović

generalni sekretar FSJ-a, ubijen ispred ulaza u zgradu Saveza na Terazijama

2006. Goran Mijatović Mita

predsednik FK Bežanija, poginuo u eksploziji automobila na Bežanijskoj kosi

Share this post


Link to post

Mada je moje licno misljenje da su Branislav Lainovic Dugi, i Arkan ubijeni iz razloga koji nemaju veze sa fudbalom. Vec nesto sasvim drugo je u pitanju. A ovde ispada da je tako.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this