Sign in to follow this  
anastasijab

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Recommended Posts

Химна Светом Сави

ssavav.jpg

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави

Српске цркве и сколе

Светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава,

Где нас српски пастир Сава.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

Благодарна Србијо,

Пуна си љубави

Према своме пастиру

Светитељу Сави.

Цело српство слави славу

Свог свеца Светог Саву.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

С неба саље благослов

Свети отац Сава.

Са свих страна сви Срби,

С мора и Дунава,

К небу главе подигните

Саву тамо угледајте:

Саву српску славу,

Пред престолом

Творца!

Да се српска сва срца

С тобом уједине,

Сунце мира, љубави

Да нам свима сине;

Да зивимо сви у слози,

Свети Саво, ти помози,

Поцуј глас свог рода,

Српскога народа!

Пет векова Србин је

у ропству цамио,

Светитеља Саве

Име је славио.

Свети Сава Србе воли

И за њих се Богу моли.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

Боже, благослови онога који улази у овај дом,

заштити и сачувај онога који излази из њега,

и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

Share this post


Link to post

Има и ова варијанта светосавске химне, која се пева на Савиндан у свим школама, и православним светињама СПЦ.

Химна светом Сави

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави

Српске цркве и школе

Светитељској глави.

Тамо венци тамо слава

Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

С неба шаље благослов

Свети отац Сава;

Са свих страна сви Срби

с мора и Дунава

К небу главе подигните

Саву тамо угледајте.

Саву српску славу,

Пред престолом Творца!

Благодарна Србијо,

Пуна си љубави

Према своме пастиру

Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина

Светог Саве дедовина

С тобом славе славу

Светитеља Саву.

Здраво Среме, Банате

И Србијо Стара

Раванице, чувај нам

Тело Кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,

Здраво и ти с нама била

Да славимо славу

Светог оца Саву.

Милешево слави се

Телом Светог Саве

Кога славе сви Срби

С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали

Тело Светог Саве спали,

Ал‘ не спали славе,

Нити спомен Саве.

Да се српска сва срца

С тобом уједине,

Сунце мира, љубави,

Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,

Свети Саво, ти помози.

Почуј глас свог рода,

Српскога народа!

Share this post


Link to post

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубину ноћног мира

На капији затвореној светогорског манастира?

"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,

Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -

Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,

И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну

И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,

Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

* * *

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -

Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,

Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

Војислав Илић

1889.

Share this post


Link to post

HRAM SVETOG SAVE na Vračarskom platou

1396hrampg0.jpg

Hram se nalazi u istočnom delu Svetosavskog trga. Pripreme za njegovu izgradnju trajale su veoma dugo, još od 1894. Na drugom konkursu raspisanom 1926. godine usvojeno je arhitektonsko rešenje arh. Bogdana Nestorovića, uz kasnije prihvatanje nekih elemenata projekta arh. Aleksandra Deroka. Osvećenje temelja izvršio je patrijarh Varnava 15. septembra 1935. godine, a kada su radovi poodmakli, patrijarh Gavrilo je 27. maja 1939. godine svečano osvetio, i u oltaru, uz kamen temeljac, položio povelju. Dalja izgradnja bila je prekinuta napadom Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. Tek u leto 1984. godine dobijena je dozvola od države za nastavak gradnje, pa je ratom i ljudskom nebrigom oskrnavljen hram ponovo osvetio patrijarh German u prisustvu svih srpskih arhijereja, 30. aprila 1985. godine, položivši povelju o nastavku radova u novim istorijskim prilikama. Za protomajstora izgradnje određen je arh. Branko Pešić, profesor Univerziteta. Iako u izgradnji, već danas spomen-hram predstavlja organski deo savremene živopisne siluete Beograda, čineći jedno od njegovih glavnih obeležja.

SVETI SAVA (1169-1236), arhiepiskop srpski

1396svsavapa4.jpg

Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog. Kao mladić žudeo za duhovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću prošao ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću države srpske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1594. godine.

www.beograd.org.yu

Share this post


Link to post

Sveti Sava

448pxsvetisavakraljevacgz9.jpg

Freska iz manastira Studenica rođen: 1169.Ras (Srbija)

preminuo: 14. januar 1236.Trnovo (Bugarska)

Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić; oko 1169-14. januar {po julijanskom kalendaru) 1236) je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Bio je brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.

Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu. Međutim, Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srspki manstir na Svetoj Gori.

U Srbiji će ubrzo doći do borbe za vlast između Savine braće. Zbog toga se Sava vratio u Srbiju, kako bi zaustavio građanski rat. Istovremeno Sava se bavi prosvjetiteljskim radom, nastojeći svojim sunarodnicima približiti osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu Goru. Godine 1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autekefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao prvog srpskog arhiepiskopa. Sava je sve do 1233. ostao arhiepiskop, da bi ga potom zamijenio njegov učenik Arsenije. Sava više puta putuje u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak kralj Vladislav.

Najznačajnija pisana dela su: „Žitije, spomen na pokojnog oca Stefana Nemanju (Simeona)“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“ kao i „Nomokanon“.

Savin kult u narodu je bio jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanlijskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. spalio Savine mošti na Vračaru. Na mestu za koje se veruje da se to odigralo podignut je Hram svetog Save. U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete.

www.wikipedia.org

Share this post


Link to post

Danas je Sveti Sava - skolska slava!

Svim skolarcima, studentima, prosvetarima, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi... i svim Srbima zelim srecnu slavu Svetog Savu!!!

Da zivimo svi u slozi,

Sveti Savo ti pomozi!

nybTT6P52wU

Share this post


Link to post

hramsvsavelb5.jpg

Храм посвећен Светом Сави на Врачару у Београду.

Највећи симбол православља југоисточне Европе.

Срећна Слава свима који данас славе!

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETOG SAVE U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Na praznik svetitelja Save srpskog (27.01.09.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Nakon Liturgije prerezan je slavski kolač i blagosloveno slavsko žito, a potom odslužen parastos ktitorima, priložnicima i monasima manastira Krke i episkopima dalmatinskim.

U svojoj besedi Episkop Fotije je čestitao slavu učenicima bogoslovije i naglasio da je sveti Savo duhovni otac srpske prosvete, ali i svih Srba koji se osjećaju pravoslavnim hrišćanima.

Pored svečanosti u Krki održane su svetosavske svečanosti i u drugim parohijama u Eparhiji dalmatinskoj, a naročito je svečano bilo u Kninu, Kistanjama i manastiru svetoj Lazarici.

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

00110209uy7.jpg

00110309tr9.jpg

00110409ed8.jpg

00110509nz8.jpg

00110609cq0.jpg

Share this post


Link to post

Stopama Svetog Save

ucenici-u-hramu-v.jpg

UČENICI i studenti u Beogradu, u utorak su proslavili svoju školsku slavu, Svetog Savu. Praznik posvećen srpskom prosvetitelju i prvom arhiepiskopu obeležen je u školama, uz priredbe, akademije i sečenje slavskog kolača.

Ministar prosvete Žarko Obradović je u Vladi Srbije dodelio Svetosavske nagrade pojedincima, školama, fakultetima i institucijama za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja tokom prošle godine.

Među osnovcima najuspešniji je bio Bojan Roško iz Zaječara, učenik OŠ "Desanka Maksimović", dok je najbolji srednjoškolac Luka Milićević, đak Matematičke gimnazije, osvajač zlatne medalje na 49. međunarodnoj olimpijadi u Madridu. Zapažene rezultate u prošloj godini imala je studentkinja Nataša Bulatović-Trig, sa Univerziteta umetnosti u Beogradu.

- Priznanje za najbolje vrtiće dobila je predškolska ustanova "Poletarac" iz Sečnja, koja posebnu pažnju posvećuje obuhvatu dece romske nacionalnosti - obrazložila je Vesna Fila, pomoćnica ministra prosvete. - Nagrađene su i OŠ "Dušan Popović" iz Belušća, Poljoprivredna škola Priština u Lešku, Elektrotehnička škola "Mija Stanimirović" iz Niša, Škola sa domom za učenike oštećenog sluha i govora "11. maj" iz Jagodine i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Svetosavska nagrada pripala je i Radetu Jezdiću, nastavniku razredne nastave u izdvojenom odeljenju Alin Potok u OŠ "Dimitrije Tucović" iz Čajetine. On prevozi besplatno svoje đake od kuće do škole i nazad, zajedno sa učenicima je izdao knjigu, a dobio je i niz priznanja za svoj pedagoški rad.

Nagrađen je i direktor novosadske Tehničke škole "Jovan Vukanović" Stanko Matić, a posthumno priznanje profesoru Radoslavu Žikiću sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu primila je njegova supruga. Matematičko društvo "Arhimedes" je dobilo plaketu za 35 godina rada na razvijanju i popularizaciji matematike.Ministar Obradović je istakao da su dobitnici Svetosavskih nagrada ličnim primerom pokazali da je moguće pratiti vrednosti svetosavlja i da je obrazovanje najvažniji resurs Srbije u sadašnjosti i budućnosti.

U hramu Svetog Save na Vračaru liturgiju povodom Svetog Save služili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vikarni episkop Atanasije. Prigodne svečanosti povodom školske slave održane su i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i na Pravnom fakultetu u Beogradu.

SVEČANO I U DIJASPORI

NIZOM manifestacija Srbi iz Rumunije obeležili su, kao i svake godine, svetosavski dan. Tim povodom u Rumuniju je doputovao i ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković.

Srbi u Makedoniji "Dane Svetog Save" ove godine su prvi put obeležili pod zvaničnim pokroviteljstvom Vlade u Skoplju, a prvi put posle 75 godina u Skadru, odnosno njegovom predgrađu Vraki u Crkvi svete Trojice, održana je sveta liturgija u čast Svetog Save. Liturgiju kojoj je prisustvovalo oko 300 vernika među kojima 100 dece služili su sveštenici mitropolije crnogorsko-primorske protojerej Radomir Nikčević, jerej Ljubomir Jovanović i đakon Igor Balaban. Z. R.

Novosti.

28.01.09.

Share this post


Link to post

.

СВЕТИ САВА АРХИЕПИСКОП И ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКИ

27. јануар - 13. јануар

8740ad5282.jpg

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -

Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,

Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

.

Share this post


Link to post

Svetosavlje, izvor Kosovskog duha i najizrazitija crta duhovnog lika Srba, u suštini je sinteza i srž hrišćanstva: bogoljublje i čovekoljublje. Svetosavlje je i biografija jednoga čoveka, Rastka Nemanjića, to jest svetoga Save, ali u isto vreme i životni princip i filosofija i ideal svih pokolenja jedne čitave nacije, počev od vremena svetoga Save pa do danas, zato što su osnovni principi svetosavlja ovekovečene reči i dela svetoga Save, urasli u biće jednoga čitavog naroda. Otuda, da bismo i danas, u ovo mutno i neslavno doba, sagledali i shvatili neizopačeno svetosavlje, potrebno je da se podsetimo na život i dela svetoga Save.

Najmladji sin župana Stefana Nemanje i Gospodje Ane, Rastko Nemanjić, rodjen je oko 1173. godine. NJegov prvi korak ka besmrtnosti, odlazak u manastir, bio je odricanje od svetske slave, ne traženje iste. Brat njegov, Stefan Prvovenčani, zabeležio je u svome delu “Život Stefana Nemanje” da je Rastkov ideal i svakodnevna molitva Gospodu bila”...da ovaj svet ne zavoli duša moja, ni ono što je u njemu.” Tako je, dakle, jedna od suštinskih crta svetosavlja i osnovna karakteristika svetoga Save samoodricanje a ne samoslavlje.

Odlaskom u manastir 1191, kada mu je bilo osamnaest godina, sveti Sava je utvrdio još jedno načelo svetosavlja i Kosova, naime opredelenje za nebesko. Svetosavlje ne negira neophodnost, pa čak ni vrednost zemaljskog, ali ono utvrdjuje skalu vrednosti po kojoj nebesko ima prednost nad zemaljskim.

U manastiru monah Sava se odlikovao molitvenošću, isposništvom, bogobojažljivošću, skormnošću i poslušnošću. Svaka od ovih osobina posebno i sve one zajedno bitne su odlike i ličnosti svetoga Save i svetosavlja. Ukoliko se negde propoveda ili propagira svetosavlje bez ovih osobina, onda se time zloupotrebljava sveto ime i svetli ideal i svode se na jeftinu frazu.

Sveti Sava se sam dugo podvizavao i duhovno izgradjivao pre nego što se primio zadatka izgradjivanja drugih. Tek kada se utvrdio verom, očvrsnuo postom i molitvom, zapojio se bezgraničnom ljubavlju prema Bogu i nesebičnom ljubavlju prema ljudima, kada se utvrdio u poslušnosti i trpeljivosti, vratio se iz tišine manastirske u svetsku buru. Prema podatcima koje nam pruža istorija, može se zaključiti da bi njemu lično bilo milije da je mogao ostati u molitvenoj atmosferi svetogorskog manastira. Medjutim, sveti Sava je težio da ispuni volju Božiju, a ne svoju. Odrekavši se slave zemaljske, slave lične, posvetio se delu kojim je proslavljao Gospoda i medju Srbima širio slavu NJegovu. NJegov odlazak iz manastira i vraćanje u Rašku bili su neophodni da bi Srbe priveo Hristu, a Hrista Srbima. Iz ljubavi prema Bogu vratio se ljudima, a iz ljubavi prema ljudima, prema rodu svom, došao im je sa Hristom i u ime Hrista.

Hristovom naukom prosvetitelj, učitelj, arhijerej Sava preporodio je i oblagorodio otečestvo svoje. Udario je temelje, duhovne, nepokolebive, ne samo nezavisnoj, slobodnoj, večitoj, jednoj, svetoj, nedeljivoj, hrišćamskoj, pravoslavnoj, svetosavskoj Srpskoj crkvi, već i srpskoj nacionalnosti. Vera i narodnost Srbinova spojili su se, srasli nerazlučno u jednu nedeljivu celinu: svetosavlje. [širenjem Hristove nauke, organizovanjem i jačanjem crkve, sveti Sava je istovremeno uobličavao i za navek utvrdio i srpski nacionalni duh. Teško je zamisliti, i u ovom našem sumanutom dobu, svetosavlje koje bi propovedalo ili sprovodilo rušenje i razbijanje crkve kao put i sredstvo za jačanje ili očuvanje nacionalizma!

Da na kraju pomenemo još jednu osnovnu crtu svetosavlja i poznatu osobinu svetoga Save, naime miroljubivost. Sveti Sava, mirotvorac, čovekoljubac, mirio je i zavadjenu braću i zavadjene susede i zavadjene crkve i zavadjene države. Otuda “svetosavlje” koje propoveda mržnju i neslogu, koje deli i zavadja, ne može biti i nije svetosavlje,

Sveti Sava se upokojio u Gospodu u Bugarskoj, u gradu Trnovu, 1235. godine (po nekim istoričarima 1236). Tek u maju 1237. godine njegovo telo je preneto u Rašku (Srbiju) u manastir Mileševa. No iako je njegov duh, a ne zemni ostatci bio suština svetosavlja, nesalomljiva kičma srpskog nacionalizma, Turci su, u želji da obezliče i obezduhove Srbe, smatrali da će to postići uništenjem zemnih ostataka svetoga Save. Otuda su, 1595. godine, u Beogradu, na Vračaru, spalili mošti svetoga Save. A svetosavlje je živelo i živi i dalje, a Turci i ostali neprijatelji svetosavlja, nisu mu mogli naškoditi, već su ga progonima još više utvrdjivali.

Medjutim, ako je svetosavlje ikada bilo u opasnosti, onda je to danas. Nisu više u pitanju zemni ostatci svetoga Save, već sam duh svetosavlja. Opasnost mu ne preti od Turaka, već od samih Srba. Izopačavanjem svetosavskog duha, zloupotrebom svetosavskog imena, rušenjem svetosavskih principa, nesledovanjem svetosavskim idealima, ugrožava se sama suština svetosavlja. Otuda je potrebno da istinski svetosavci krenu putem istinskog svetosavlja i na taj način ga sačuvaju. Moraju imati na umu da se istinsko svetosavlje i prepoznaje i praktikuje ako sadrži duh bogoljublja, čovekoljublja, bratoljublja i istinoljublja.

A svetome Savi, prosvetitelju i učitelju i svetitelju srpskom, uznosimo ovu molitvu kojom mu se obraćao njegov učenik u prvoj polovini 13. veka: “Sa suzama vapijemo ti, Savo preblaženi, izbavi svoju pastvu od ognja i mača, i inoplemenika, i razdora onih koji zlo smišljaju, i gladi, i svake nevolje.”

dr Mateja Matejić

protojerej-stavrofor, manastir Lepavina

Share this post


Link to post

Прослава Савиндана у Београду

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј прославиће празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, у Епархији нишкој. Истог дана, у 20 часова, Његова Светост ће присуствовати Светосавској академији у београдском Центру Сава коју организује Министарство просвете Републике Србије.

Светом Архијерејском Литургијом којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј започеће прослава Савиндана, школске славе, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Владици бачком ће саслуживати Њихова Преосвештенства Епископи Западноамерички Г. Максим и Аустралијско-новозеландски Г. Иринеј. Уследиће свечана Светосавска академија са богатим културно-уметничким програмом.

26. јануар 2010

spc.rs

Share this post


Link to post

Свети Сава, архиепископ српски

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

trsic.org

Share this post


Link to post

На Исланду први пут прослављен Савиндан

Светосавском духовном академијом обележена школска слава. Српска школа „Манасија" обележила је школску славу у једној од најлепших концертних дворана на Исланду, Салурину. Српска школа „Манасија" основана је и почела да ради 12 септембра 2009 године. Оснивач школе је Небојша Чолић који је такође 2004 године основао хор „Манасија", благословом и именовањем од Његовог преосвештенства епископа Британско скандинавског Г. Доситеја.

Учесници програма су били: Хор „Манасија" који је одпевао три духовне композиције и то Први антифон, Свјати Боже, Херувимску песму а затим се дечји фолклор „Манасија" представио са сплетом игара из Србије(кореограф Ана Марковић). На крају су гости,је исландки хор „Копавогскиркја", одпевали две композиције исладских аутора: Отче наш и Ноћ је била предивна(божићна песма), Алилуја и Тебе појем од Ст.Ст. Мокрањца.

Гостима се први обратио Небојша Чолић говорећи о Светом Сави и светосавском путу, као једини православни свештеник на Исланду беседио је јереј Руске православне цркве о. Тимофеј Золотуски, затим је Владимир Павловић прочитао говор Матије Бећковића о Светом Сави а Николина Ремић(7) одрецитовала песмицу о Светом Сави . На крају програма свој деци су уручене похвалнице, за вредан рад у школи „Манасија" , и посебан поклон: мајице са грбом школе и натписом „Манасија, ја волим фолклор".

28. јануар 2010

spc.rs

Share this post


Link to post

Mladost

Rastko Nemanjić je rođen u deževačkom kraju na planini Goliji 1174. godine. Kada je imao 15 godina, njegov otac, veliki župan Stefan Nemanja, dodelio mu je Zahumlje na upravu.

Na tom položaju je ostao manje od dve godine (1190/91) dok nije pobegao sa očevog dvora i otišao na Svetu goru, zamonašio se i uzeo monaško ime Sava. Za njim je bila odaslata vojnička potera da ga vrati kući. Međutim, kad su ga vojnici našli, on je već bio zamonašen, ili u ruskom manastiru Sv. Pantelejmona ili u Vatopedu. Narednih sedam godina je ostao u Vatopedu (osnovanom 985. godine), gde mu se pridružio njegov otac Stefan Nemanja, pošto se odrekao prestola i zamonašio 1196. godine i proveo više od godinu dana u Studenici kao monah Simeon.

Sava je sa ocem obilazio Svetu goru u potrazi za mestom gde će osnovati srpski manastir. Kada su pronašli jedan polurazrušen manastir Helandarion, odlučili su da tu bude mesto na kome će podići manastir. Sava je 1197. godine krenuo u Carigrad da traži dozvolu od cara Aleksija III Anđela da to učine. On se vratio sa dozvolom 1198. godine i učestvovao je u sastavljanju osnivačke povelje Hilandara koju je izdao njegov otac. Domentijan kaže da je Sava, boraveći u Carigradu, bio zapravo u manastiru Bogorodice Evergetide, odakle je 1199. uzeo jedan primerak manastirskog tipika i dao da se prevede na staroslovenski, koji je kasnije u malo izmenjenom obliku postao tipik Hilandara, a još kasnije i Studenice.

Između 1200. i 1204. godine, Sava je u Solunu bio rukopoložen za arhimandrita. Posle pada Carigrada 1204. godine, Sveta gora je potpala pod vlast Bonifacija, markiza od Monferata i solunskog kralja, koji je počeo da nameće svoju vlast svetogorskim manastirima uz podršku krstaša. U tu svrhu je sagradio zamak, odakle su manastiri pljačkani i gde su vođeni monasi na mučenje.

Sava kaže da su ga braća Stefan i Vukan, posle višegodišnjeg međusobnog sukoba, zamolili da prenese očeve mošti u Srbiju. Sava je, verovatno, u zimu 1206/07. godine krenuo nazad u Srbiju. Početkom 1207. Simeon je sahranjen u Studenici, a Sava je postavljen za igumana Studenice, gde je zaveo pomenuti Hilandarski tipik sa manjim izmenama.[2]

Srpska crkva

U to vreme srpska crkva nije bila samostalna, već je bila podređena ohridskoj arhiepiskopiji i imala je samo tri episkopije (Ras, Lipljan i Prizren) u kojima su vladike bili Grci. Sava odlazi u Nikeju (jer su Carigrad tada držali Latini) kod vaseljenskog patrijarha Manojla Sarantena i vizantijskog cara Teodora Laskarisa, tražeći autokefalnost srpske crkve. Šestog decembra 1219. godine raška episkopija postaje arhiepiskopija, a Sava prvi srpski arhiepiskop.

Sava potom u Solunu, u manastiru Filokal, završava sastavljanje Nomokanona, zbornik crkvenih i građanskih propisa, i objavljuje ga kao Zakonopravilo [3]. Po povrtaku u Rašku osniva osam novih episkopija (zetsku, hvostansku, humsku, topličku, budimljansku, dabarsku, moravičku), među kojima i žičku, koja postaje sedište nove srpske arhiepiskopije. Svi novopostavljeni episkopi dobijaju po jedan prepis Zakonopravila. Novoizgrađeni manastiri su bogato darovani imanjima, njivama, šumama, vinogradima, pašnjacima i voćnjacima.[4]

Zakonopravilo

16550857.jpg

Zakonopravilo Svetog Save, Ilovički prepis iz 1262.

Zakonopravilo Svetog Save iz 1219. godine je bilo prvi srpski ustav[5]. Zakonopravilo[6] je uređivalo veliku oblast društvenih odnosa, kako crkvenih tako i građanskih[7]. Deo Zakonopravila koji se odnosio na crkveno pravo sačinjavali su: Sinopsis Stefana Efeskog, Nomokanon Jovana Sholastika, Nomokanon u 14 naslova, Pravila svetih apostola, Pravila svetih otaca, Odluke Vaseljenskih i Pomesnih sabora i Mojsijevo zakonodavstvo (3. i 5. knjiga Mojsijeva). Deo koji se odnosio na Građansko pravo sačinjavali su: Izvodi iz Novela Justinijanovih (oko 550), pravni zbornik koji je sastavio Jovan Sholastik, Collectio tripartita, zbirka zakona iz Justinijanovog zakonodavstva[8][9] i Prohiron (Zakon gradski) iz 879. godine, zbornik vizantijskog građanskog, krivičnog i procesnog prava. Presađivanjem (recepcijom) rimsko-vizantijskog prava Srbija je postala sastavni deo evropske i hrišćanske civilizacije.

Sabor u Žiči

1221. godine je održan opšti državno-crkveni sabor, prvi nakon dobijanja autokefalnosti, u manastiru Žiči, podignutom kao sedište nove arhiepiskopije. Na saboru je Sava papinom krunom (vencem) krunisao (ovenčao) svog brata Stefana Nemanjića za kralja, koji postaje Stefan Prvovenčani, a Srbija postaje kraljevina.

90391602.jpg

Manastir Žiča

Sava je pred ovim saborom održao Žičku besedu o pravoj veri, u kojoj poučava kralja, vlastelu i novoizabrane episkope osnovnim dogmama pravoslavne vere, tvrdeći da su bez nje dobra dela uzaludna. „Jer niti koristi ispravnost života bez prave i prosvećene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje bez dobrih dela može izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje, da savršen bude čovek Božji“.[10] Tom prilikom, Sinod pravoslavne crkve proklinje babune, odnosno bogumile, kao i poglavare bosanske crkve koja je primala verske prognanike iz Raške.[11]

Nakon sabora je Sava lično ispitivao i pokrštavao one koji nisu prihvatali novouspostavljenu crkvenu hijerarhiju: "A one koji su propovedali jeres zadrža sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima, uz prethodno proklinjanje jeresi koju imađahu, zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju čistote, i tako zapovedaše im da se krste."[12] Plemićima (blagorodnima) su Sava i Stefan Nemanjić nudili mnoge darove i počasti ako prihvate pravoslavlje, a one koje nisu pristali - uz poniženja su proterali iz zemlje.[13]

Književni rad

Savin književni rad je veoma obiman, i namenjen je poglavito organizaciji manastira. Najpre je napisao tri tipika (pravilnika): „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“. Na početku „Studeničkog tipika“ opisao je život ktitora tog manastira, svog oca Stefana Nemanje, u monaštvu nazvanog Simeon. „Žitije Sv. Simeona“, koje se docnije izdvojilo iz „Studeničkog tipika“ i osamostalilo, najvažnije je Savino delo. Svetovni život Nemanjin opisan je u njemu kratko, a monaški sa više detalja. Pod uticajem ove biografije razvio se potpuno samostalan književni rod žitija (biografija) srpskih vladalaca i svetaca. Ostali Savini spisi su: „Služba Svetom Simeonu“, „Poslanica igumanu Spiridonu“ (prvo sačuvano privatno pismo u srpskoj književnosti), „Ustav za držanje ‘Psaltira’“ i „Nomokanon“ ili „Zakonopravilo“ (obiman zbornik crkvenih i svetovnih zakona i propisa). Po rečima Milana Kašanina, „istinskoj književnosti i originalnom stvaralaštvu od onoga što je Sava napisao pripada u svemu stotinak stranica“. „Žitije Svetog Simeona“ se sastoji od jedanaest poglavlja, koja se mogu grupisati u sledeće sadržinske celine:

* Gradnja manastira Studenice

* Nemanjin silazak sa prestola

* Odlazak Sv. Simeona u Svetu goru

* Smrt Sv. Simeona

* Prenos Nemanjinih (Simeonovih) moštiju u Srbiju

Smrt i nasleđe

82766956.jpg

Sveti Sava, freska iz 13. veka, Pećka patrijaršija.

70961896.jpg

Hram Svetog Save

Po povratku sa hodočašća u Jerusalim, prolazio je kroz Bugarsku. Tu je preminuo 14. januara 1236. i bio sahranjen u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu. Njegov sinovac, srpski kralj Vladislav, inače zet bugarskog cara Asena, posle godinu dana je preneo njegove mošti iz Trnova u manastir Mileševu. Stefan Vukčić Kosača se 1448, po osvajanju manastira Mileševa, proglasio „hercegom od Svetog Save“, a oblast kojom je upravljao kasnije je dobila ime Hercegovina.

Mošti Svetog Save su bile u Mileševi, sve dok ih Sinan-paša nije odatle oteo, odneo u Beograd i spalio ih na brdu Vračar 27. aprila 1594. Posle oslobođenja od Turaka na Vračaru je podignut hram posvećen Svetom Savi, u znak sećanja i zahvalnosti za sve ono što je Sveti Sava uradio za svoj narod i Crkvu. Mesto spaljivanja, međutim, verovatno nije bilo na današnjem Vračaru, koji je tada bio daleko izvan zidina grada, već na brdu „Čupina umka“ na mestu između današnje crkve Svetog Marka i sportskog kompleksa, a koje se tada zvalo Vračar.[14] Po narodnom predanju, pre spaljivanja mošti, spašena je ruka Svetog Save i danas se nalazi u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja.[15]

Srpska pravoslavna crkva praznuje Savu kao svetitelja 27. januara po gregorijanskom, odnosno 14. januara po julijanskom kalendaru. Praznik Svetog Save, Savindan, obeležava se kao školska slava u svim školama u Srbiji. Takođe se obeležava i spaljivanje moštiju Svetog Save.

wikipedia.org

Share this post


Link to post

Sveti Sava i danas okuplja Srbe

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Savu, utemeljivača srpske Crkve, države i školstva. Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj kao školska slava.

21738431.jpg

Osnivač Srpske pravoslavne crkve: Sveti Sava

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju.

Patrijarh: Sveti Sava koheziona sila

Patrijarh srpski Irinej služio je, povodom Savindana, svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Svetog Save u Beogradu i poručio da je Sveti Sava danas jedina koheziona sila koja sabira i okuplja srpski narod oko njegove istorije, kulture i crkve, kako u Srbiji, tako i širom sveta.

"Posebno nas raduje što je ime Svetog Save posle mnogo vremena i godina ponovo uneto u naše škole. Svedoci smo da će skoro u svim školama danas biti spomenuto njegovo ime, a u mnogima presečen slavski kolač i prislužena sveća u prisustvu profesora i učenika", rekao je patrijarh Irinej u besedi nakon službe.

On je naveo da je danas veliki događaj da se ime Svetog Save, velikog srpskog prosvetitelja i učitelja, čuje i u školama u Srbiji, kao i u crkvama.

"Veliki je danas dan za crkvu i narod pravoslavni srpski, ne samo za nas nego i za celu pravoslavnu crkvu, jer Svetog Savu slave ne samo Srbi i naša crkva pravoslavna, nego i sav pravoslavni rod", rekao je patrijarh Irinej.

Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva.

Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

Sveti Sava je napisao Tipik po kome se monasi vladaju, a napisao je i žitije svog oca, prepodobnog Simeona Mirotočivog.

U Studenici je 1209. godine osnovao prvu bolnicu na području srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon" (1220) i "Sinodik pravoslavlja" (1221) postala su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Sava se upokojio 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC, a ostao je poznat generacijama kao osnivač i tvorac "svetosavskog pravoslavlja".

Sinan-paša spalio je na Vračaru 1594. mošti Svetog Save koje su do tada bile čuvane u manastiru Mileševa.

Smatra se da su Turci mošti Svetog Save spalili u uverenju da će tako uništiti veru i svaki njegov uticaj na Srbe.

27. 01. 2011. Srna

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETOG SAVE U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Praznik Svetoga Save prvog Arhiepiskopa srpskog (27.01.11.) svečano je proslavljen širom Eparhije dalmatinske.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije povodom ovoga praznika služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki u katakombnoj kapeli Svetog Save. U svojoj besedi Episkop Fotije je govorio o značaju Svetoga Save, prvoga prosvetitelja srpskog, naglasivši da je Sveti Sava postavio temelje samostalne srpske Crkve, ali i srednjovekovne srpske države.

Posle Svete Liturgije Episkop Fotije je prerezao slavski kolač pošto je Sveti Sava slava svih naših bogoslovija SPC, a potom je održan i parastos ktitorima i priložnicima i upokojenim profesorima Bogoslovije Sveta Tri Jerarha, kao i svim upokojenim episkopima dalmatinskim.

34061004.jpg

95713248.jpg

57179600.jpg

71234501.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETOG SAVE U KISTANjAMA

Već nekoliko godina Srpska pravoslavna Crkvena opština Kistanje u saradnji sa Srpskim kulturnim društvom „Prosvjeta“ i Vijećem srpske nacionalne manjine iz Kistanja organizuje proslavu Svetog Save.

Po već ustaljenom običaju proslava počinje večernjim bogosluženjem na kom prisustvuje Episkop dalmatinski G.G. Fotije sa sveštenstvom i monaštvom Eparhije dalmatinske. Učenici vjeronauke recituju stihove koji su posvećeni najvećem prosvjetitelju roda srpskog svetom Savi, a potom se proslava svetog Save nastavlja u prostorijama SNV-a i Prosvjete.

I ove godine vladika Fotije je prisustvovao proslavi i blagoslovio prisutne Srbe svetosavce iz Kistanja i okoline poželjevši im da idu putem svetoga Save koji nije nimalo lak, ali je jedini put koji vodi ka Hristu. To naročito znaju Srbi Dalmatinci koji su uvijek hodili putem svetoga Save i nisu dozvoljavali da ih lažni učitelji uče i poučavaju, nego su čuvali svoju vjeru po svaku cijenu. Znali su Srbi da ih je svetosavska ideja očuvala da se ne otuđe od prave i istinske vjere i da ne postanu služitelji lažnog boga i lažne vjere.

96421520.jpg

22739038.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju po Svetom Savi (30.01.2011. godine) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Po završetku Liturgije djeca, polaznici pravoslavne vjeronauke, kao i djeca predškolskog uzrasta su pripremili prigodan program u kojem su recitovali pjesmice u čast Svetog Save. Svetosavski program u Šibeniku je pripremljen u nedelju po Svetom Savi iz razloga što je sam dan Svetog Save ove godine bio radni dan pa su djeca morala prisustvovati redovnoj školskoj nastavi.

Obraćajući se sabranom narodu kao i djeci, malim svetosavcima, Episkop Fotije je istakao značaj i rad Svetog Save.

19266712.jpg

71860652.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

14. Химна Светом Сави

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави

Српске цркве и школе светитељској глави.

Тамо венци тамо слава

Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби,песму и утројте!

С неба шаље благослов свети отац Сава;

Са свих страна сви Срби с мора и Дунава

К небу главе подигните

Саву тамо угледајте.

Саву српску славу,пред престолом Творца!

Благодарна Србијо, пуна си љубави

Према своме пастиру светитељу Сави.

Цело Српство слави славу

Свога оца Светог Саву.

Појте му Срби, песму и утројте!

Војводина, Косово, Равна Славонија,

Црна гора, Банија, Лика, Далмација,

Босна и Херцеговина

Светог Саве дедовина

Сложно славе славу светог оца Саву!

Да се српска сва срца с тобом уједине,

Сунце правде, слободе, да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,

Свети Саво ти помози.

Почуј глас свог рода, српскога народа!

Пет векова Србин је у ропству чамио

Светитеља Саве име је славио.

Свети Сава Србе воли

И за њих се Богу моли.

Појте му Срби, песму и утројте!

Share this post


Link to post

Danas slavimo Svetog Savu

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Savu, utemeljivača srpske Crkve, države i školstva. Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj kao školska slava.

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

28786_sveti-sava_if.jpg?ver=1327632478

Sveti Sava

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju.

Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva. Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

Sveti Sava je napisao Tipik po kome se monasi vladaju, a napisao je i žitije svog oca, prepodobnog Simeona Mirotočivog.

U Studenici je 1209. godine osnovao prvu bolnicu na području srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon" (1220) i "Sinodik pravoslavlja" (1221) postala su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Sava se upokojio 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop SPC, a ostao je poynat generacijama kao osnivač i tvorac "svetosavskog pravoslavlja".

Sinan-paša spalio je na Vračaru 1594. mošti Svetog Save koje su do tada bile čuvane u manastiru Mileševa. Smatra se da su Turci mošti Svetog Save spalili u uverenju da će tako uništiti veru i svaki njegov uticaj na Srbe.

27.01.2012. Vestionline

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this