Vukasin

selo Svodna

Recommended Posts

Ovim vam putem, dragi moji posjetioci, predstavljam i jedno selo...

Selo, koje ispunjava dusu moju.

A tako ce i da ostane, doklen godj zivim i ovom zemljom koracam...

Pridruzite mi se na ovom malom putu kroz Svodnu...

Kroz selo moje drago...

Share this post


Link to post

Selo SVODNA

Svodna se nalazi u sredisnjem dijelu Bosanske Krajine, na desnoj strani rijeke Sane.

Svodna pripada Novom Gradu kao opstini, a udaljena je od Novog Grada, 12 km.

Svodna se prvi put spominje na vojnim kartama iz austrougarskog vremena, i to, ne kao selo Svodna, vec kao potok Svodna koji prolazi sredinom sela u cijo se korito slijevaju ostali potocici.

Najvjerovatnije je po ovom potoku i selo dobilo ime.

Arheoloski ostaci svjedoce da je ovo selo, odnosno, dijelovi sela bilo naseljeno jos za vrijeme rimskog perioda, a nadjene rezbarene kosti i drugi predmeti u podnozju zaseoka Reljica, govore da je dio ovog sela bio naseljen prije 3000 godina.

Na sjeverozapadnom dijelu sela nalazi se karakteristicno uzvisenje, ciji je vrh obrastao sumom, a koji se zive Vis, a na juznoj strani malo nize, Gradina.

Da je na ovom uzvisenju postojala tvrdjava, svjedoce ostaci zidina i dubok kanal oko Visa koji je sluzio za ucvrscivanje i odbranu cijele tvrdjave.

Stariji mjestani pamte rusevine ovog srednjevjekovnog utvrdjenja ciji su kamen odvozili i za svoje potrebe zidali podrume, pravili temelje kuca i nasipali puteve.

Sve svjedoci da je to bilo manje utvrdjenje knezova Babonica, koji su imali utvrdjenje na Kulskom brdu iznad Novog Grada.

Na istocnoj strani sela Svodne u podnozju zaseoka Janjetovica, nalazi se manje jajasto uzvisenje koje se zove Gradinica.

Na ovom mjestu nema ostataka nekog utvrdjenja, ali postoji legenda i prica da je tu postojalo neko manje utvrdjenje, sto je i povjerovati, jer malo istocnije nalaze se ostaci, obrasli zbunjem i rastinjem, temelji crkve, pa se i ovo mjesto zove Crkvina.

Nista od ovih mjesta nije arheoloski istrazeno niti ispitano.

Selo Svodna je karekteristicno po mnogim izvorima i njihovim nazivima.

Na istocnoj strani sela nalazi se izvor u podnozju zaseoka Surlana. Mjestani ovu vodu nazivaju "smrdljiva voda" zbog toga sto ima nepodnosljiv miris, a zute je boje.

Najvjerovatnije da ova voda prolazi preko nekih neispitanih naslaga sto joj daje poseban miris, ukus i boju.

Bijelo vrelo, naziv je izvora ispod zaseoka Reljica, koje se smatra ljekovitom vodom koju su upotrebljavali Rimljani dok su boravili u blizini ovog izvora.

Danas se mnogi stanovnici ovog sela snadbjevaju ovom vodom.

U vrhu zaseoka Janjetovica postoji izvor "Jasen vode".

U podnozju sume Spanovac ima izvor zvani "Svetinja".

Ovaj izvor je oblozen kamenim plocama. U davnim vremenima Turci su se napajali vodom sa ovog izvora i mnogo su drzali ovaj izvor kao nesto svoje, tako da nije bilo dozvoljeno da svako nosi vodu sa ovoga izvora.

Ovaj izvor se i danas koristi, a iz doba Turaka ostale su samo kamene ploce.

Iznad zaseoka Tramosljani ima izvor koji se zove "Cicinovac", ili tocak "Cicinovac".

Izmedju Tramosljana i Garaca nalazi se izvor "Kamenica".

U blizini Tramosljana je izvor zvani "Dunja". Interesantno je: kad se ova voda pije, osjeca se nekakva slast, kao da je secerom zasladjena.

Pored zaseoka Janjetovica-Remica, u podnozju Milinovog Dola, ima izvor "Stubal". Ovaj izvor vodom snadbjeva mnoge porodice, a nije zapamceno da je ikada presusio.

Ispod zaseoka Gornjih Janjetovica, ima izvor slane vode.

Ova voda je dobro sluzila u ratnim vremenima kad je cesto bilo nestanka soli. U ovoj slanoj vodi kuvala se razna hrana, a i blago se napajalo ovom vodom.

U selu postoje mnogi izvori i izvorcici, manji ili veci, uglavnom sve su to pitke vode, i drzi stanovnistvo mnogo do tih voda i pazi da se ne zagade.

U selu i potoci imaju svoja imena: Dabrnovac, Pljuskaca, Jesica potok, potok Prezid, Peretovac, Rasak i drugi.

Sto se tice brda i uzvisenja, i oni imaju svoja imena: Agino polje, Brezici, Greda, Kolarevac, Smrekavac, Posta, Skakavac, Lipa, Osredak, Spanovac, Nebesic, Glavica, Magarac, Medjed, Devin jarak, Canak, Sicarev Gaj, Krmeca njiva, Cukur, Tablja, Kosa.

(Izvod iz knjige "Svodna", Dragana Lajsica)

Share this post


Link to post

POSTA

Na zapadnoj strani sela Svodne, ima jedno od najvisih uzvisenja, obraslo gustom sumom, a zove se Posta.

Postoje price koje su se prenosile sa koljena na koljeno, sve do danasnjih dana, da je ovo uzvisenje dobilo ime po nosenju poste.

Zapravo, na ovom uzvisenju postojala je konjusnica u kojoj su boravili konji i posebna prostorija u kojoj su boravili cuvari i hranioci konja, a ujedno i postari.

Na tome mjestu, prilikom prenosenja poste, mijenjali su se konji i postari koji su nastavljali dalja putovanja.

Prica se, koliko je istina, jos za vrijeme, kada je Napoleon isao na Rusiju u osvajaje, da su njegovi postari ovdje mijenjali konje i preko ovog uzvisenja prenosili postu.

Share this post


Link to post

SEOSKE KUCE

Kuce po selu su bile razdvojene i udaljene jedna od druge i po koji kilometar.

Mnoge su bile po uzvisenjima, da bi se ljudi u slucaju potrebe mogli lakse braniti i po potrebi skloniti.

Share this post


Link to post

Лепо Вукашине,стварно свака част...Види шта ради љубав према огњишту свом...ово је милина читати!!!Иако нисам из тих крајева,мислим нисам из Лике, али некако овако расути по белом свету осећам као да сви потичемо из једног краја,из наше прелепе Крајине..Само настави,Вукашине,долазићемо ти у госте да видимо шта има ново..Жив био! :)

Share this post


Link to post

Шта рећи...

Хвала ти Радо селе.

... на овим упућеним ријечима.

Ма само ви мени дођите у госте.

Ваздан добродошли!

Погача на столу врућа чека

А и ракијица ту је мека

Три пут ћу из пушке да опалим

Знаком весеља свима да јавим

Добродошли гости мили

Ђе ме чули и нечули

Share this post


Link to post

ПРВИ ДОСЕЉЕНИЦИ У СВОДНУ

Не зна се тачно које године, али се поуздано зна да је село насељено средином деветнестога вијека.

Иако остаци средњевјековних грађевина Виса и Градине говоре да је село, једним дијелом и тада било насељено.

Која је породица прва дошла у село Сводна, ни то се поуздано незна, али по причама и предањима старијих људи, породица Боројевић је прва дошла у ово село, средином Деветнестога вијека.

Други свјетски рат је проузроковао уништење, скоро све праве документације становништва, како других, тако и овога села.

Овдје се мора рећи да има и рођене браће, а да се зову различитим презименима и годинама рођења, уписаним у матичне књиге.

Ово се не може исправљати, без захтјева и судске одлуке, тако да су многи остали уписани како и јесу.

Share this post


Link to post

СТАРА МУШКА НОШЊА

Ношња је била од ткз. абе или дебелог сукна: гуњ, капаран, чакшире, сукнене чарапе, опанци, ткана од конопље, кошуља, везене крагне и по прсима везена као и крагне рукава.

По појасу носио се велики широки ћемер, односно потпашај са преградом у којем се носило: нож, лула, кремен, чакмак и труд за паљење луле.

Носио се и кључ, ако је газда имао шта да закључава и чува од других.

Причају старији људи, да су се многи женили у истом одијелу, позајмљујући један од другог, јер су ова одијела била скупа и мало их је ко имао.

Како су била од јаког материјала, дуго су и трајала, чак и по двадесет година, јер су се строго чувала.

Око 1910 год., ова одијела су престала да се носе.

Share this post


Link to post

СПИСАКА ДОСЕЉЕНИКА

- први дио

Адамовићи

- дошли из Лике

- славе Св. Јована

Боројевићи

- дошли из Лике

- славе Св. Трифуна

Бомоштри

- дошли из Лике

- Бомоштара нема више у селу

Бабићи

- дошли из Лике

- славе Св. Јована

Бероње

- дошли из Лике

- славе Св. Јована

- Бероњи више нема у селу

Бакићи

- дошли из Лике

- славе Св. Срђана

Башићи

- дошли из Црне Горе

- славе Св. Ђурђа

Босанчићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Share this post


Link to post

СПИСАК ДОСЕЉЕНИКА

- други дио

Бекићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Ђурђа

Вејновићи

- дошли из Лике

- славе Св. Арханђела

Вуковојци

- дошли из Лике

- славе Св. Јована

Вујасини

- дошли из Лике

- славе Св. Тому

Вучковићи

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Гараче

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Дукићи

- дошли из Лике

- славе Св. Стефана

Деснице

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Жујићи

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Share this post


Link to post

СПИСАК ДОСЕЉЕНИКА

- трећи дио

Јешићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Јањетовићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Јакшићи

- дошли из Баната

- славе Св. Јована

Кнежевићи

- дошли из Црне Горе

славе Св. Николу

Креће

- дошли из Црне Горе

- славе Св. Јована

- Крећа више нема у селу

Кантари

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Крагуљи

- дошли са Мањаче

- славе Св. Николу

Карановићи

- дошли из Дрварско-Петровачког краја

- славе Св. Николу

Лајшићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Ђурђа

Share this post


Link to post

СПИСАК ДОСЕЉЕНИКА

- четврти дио

Максимовићи

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Малбошићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Ђурђице

Марини

- дошли из Далмације

- славе Св. Лазареву Суботу

Мандићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Мутићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Николу

Мијићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Николу

Марчете

- дошли из Лике

- славе Св. Арханђела

Остојићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Јована

Пилиповићи

- дошли из Лике

- славе Св. Велимпију

Родићи

- дошли са Косова

- славе Св. Арханђела

Рељићи

- дошли са Шар-планине

- славе Св. Трифуна

Share this post


Link to post

СПИСАК ДОСЕЉЕНИКА

- пети дио

Радановићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Николу

Радуловићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Ђурђа

Стојнићи

- дошли из Старе Србије

- славе Св. Стефана

Стоисављевићи

- дошли из Далмације

- славе Св. Арханђела

Саничани

- дошли са Баније

- славе Св. Николу

Трамошљани

- дошли из Лике

- славе Св. Пантелију

Тубићи

- дошли из Лике

- славе Св. Пантелију

Трбојевићи

- дошли са Баније

- славе Св. Ђурђа

Табарини

- дошли из Лике

- славе Св. Николу

Цигановићи

- дошли из Лике

- славе Св. Ђурђа

- Цигановића нема више у селу

Цвијићи

- дошли из Лике

- славе славу Млади Божић

Џенопољци

- дошли из Лике

- славе Св. Ђурђа

Шарци

- дошли из Лике

- славе Св. Благочасне Вериге

Шурлани

- дошли са Романије

- славе Св. Јована

Share this post


Link to post

Радећи списак првих досељеника у село Сводна, мора се нешто рећи о порјеклу и настанку презимена Јањетовић.

Не зато што да би се извојила од осталих презимена, већ зато што за ово презиме постоји вјеродостојна документација како су дошли у ово село.

Ова документација може, на неки начин, послужити и осталим породицама да виде како се долазило у село, а које су сигурно прошле сличним путем.

ПОРОДИЦА ЈАЊЕТОВИЋ

Живјећи на подручју града-тврђаве Петрич, преци данашњих носилаца презимена Јањетовић се средином 14. вијека јављају као Петричевци или као Рашани (према најбројнијем српском племену), а у зависности од тога да ли су се кретали у околини или на удаљенијим подручјима.

Српско сточарско и земљорадничко становништво са подручја Петрича и даље бива биљежено као Петричевци.

Године 1371. долази до једне од пресудних битака по опстанак српске средњовјековне државе па и нације у цјелини.

У сукобу са турским акинџијама (јуришницима), Сахин-паше на ријеци Марици код Свиленграда (данас у Бугарској), гину краљ Вукашин и деспот Угљеша Мрњачевић. Исте године умире и цар Урош назван ''Нејаки''.

У то доба, неке избјеглице са истока и југа почињу да се повлаче ка унутрашњости још постојеће државе.

У том периоду, носиоци презимена Петричевић и даље бораве на подручју града-тврђаве Петрич код Неродимља.

Како су били породица трговаца и бавили се трговином, ради опстанка и даље трговине, купују имање нешто сјеверније од привредног центра Средње Неретве, града-тврђаве Благај, ђе отварају своју постају (филијалу).

Послије дугог исцрпног путовања преко Приштине, Трговишта, Раса, Сјенице, Бродарева (Пријепоља), Брезнице (Пљевља), Хотча (Фоче) и Калиновика, стижу до своје постаје (филијале) на Неретви (засеок Тесовина код села Равчици у Бијелом Пољу)

Недалеко од пута који је повезивао градове Београд на Неретви и Коњиц са градовима Доње Неретве Могорјелом и Дријевина, настављају са породичним занатом (трговином).

Пред даљом најездом Турака, као и многе друге породице и породица Петричевић, у томе периоду успјевају да поклонима учињеним турским властима, избјегну значајнија узнемиравања.

Након извјесног времена породица Петричевић, ново станиште налази у селу у предјелу званом Змијање, сјевероисточно од града-тврђаве Кључ.

Разлог пресељавања српске породице најчешће су били неподношљивост турске власти и еконоске кризе (неродице и суша у старом крају).

Ради заметања трага породица Петричевића на овом подручју мијења крсну славу и умјесто Св. Стефана узимају Св. Јована.

Послије једног од устанака под вођством Грдана Никшића, године 1595. у коме учествују бројни Срби и српске породице, учествује и породица данашњих Јањетовића, Петричевићи.

Од страха од турске одмазде због учешћа у устанку, највећи дио породице Петричевић напушта засеок Тасовину и село Ревчићи.

У потрзи за повољнијим животним условима, послије дугог исцрпљујућег пута преко Јабланице, Горњег и Доњег Вакуфа, стигоше до града-тврђаве Јајце.

Ту Петричевићи одлучују да се растану док дио породице наставља ријеком Врбас ка Посавини, остали се одлучују за правац према Мркоњић Граду и Кључу.

Као посљедица новог аустро турског рата 1737-1739. године, десетак хиљада српских избјеглица предвођених патријархом Арсенијом Чарнојевићем крећу путевима претходника у Угарску.

Читави предјели Посавине, подручја Подунавља и Поморавља бивају опустјели.

Средином 18. вијека у селу (Алајбегов) Дубовик се код потомака Петра Петричевића јављају нова презимена.

Од најстаријег сина Богдана, настају Богдановићи, од другог сина Вује, Вујатовићи, од трећег сина Раде, Радивојевићи, и од четвртог сина Јанка званог Јање, Јањетовићи.

Све гране братства Петричевића и даље задржавају крсну славу Св. Јована (Јовањдан).

Док дио носиоца презиена Јањетовићи, ново станиште налазе у селу Бистрица, између Бронзаног Мајдана и Бања Луке, други се одлучују за село Сводна, које се налази на падинама планине Козаре у близини Новог Града, ђе се и данас многе породице налазе.

Share this post


Link to post

zdravo druze,ja sam ovde novi.moji su rodom iz Prusaca- knezevici.

drago mi je da vidim ovde nekoga iz ti nasih krajeva!!

odakle si izvlacio porekla prezimena,kako ja mogu da dodjem do porekla mojih,odakle su dosli i kada,i sl...

u pruscima ima tri zaseoka Knezevica....ja imam mnogo rodjaka odatle,iz svodne,prusaca,novog....

javi se kada mozes!!!

ziv mi ti bio !!!

pozdrav!!!

Share this post


Link to post

Ма само ви мени дођите у госте.

Ваздан добродошли!

Погача на столу врућа чека

А и ракијица ту је мека

Три пут ћу из пушке да опалим

Знаком весеља свима да јавим

Добродошли гости мили

Ђе ме чули и нечули

Ја свратила на погачу

Share this post


Link to post

O Vukasine pa sada vidim odakle si pa komsije smo ljetom sam toliko puta prosla

kraj Svodne da sam znala kavu bi kuvo moji zive u susjednom selu.. :D

Imam nekih slika sa Une i iz Petrovica kod Dubovika sto sam slikala za sv.Panteliju dali smeta da ih postavim ovde.. ???

Predivna je Republika Srpska toliko me podseca na Krajinu i ovo ljeto tamo provedeno toliko sam je lako zavoljela i upoznala vise.. ;)

Predivan ti je kraj odusevio me a da znas kada sam bila na Uni u Novom da sam se setila tvog opisa kako je ljep taj kraj i stvarno je

tako ljep da ga je tako lako zavoleti.. :)

Share this post


Link to post

O vide, vide... Tvoji žive u selu kraj moga, veliš...

Slobodno ti postavi slike Daco... Biće mi drago.

Mora da te podsjeća na Krajinu sejo, kada je i to Krajina ;)

A vidim da si bila i u Petrovićima za Pantelindan... Pa tebe nema đe nema :D

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...