dj-zombi

Treba li Srbiji Kosovo?

Recommended Posts

sta ces kad su takvi! da su se brinuli o Krajini danas bi i ostali tamo ali ni Srbija nije htela da prizna RSK! tako ce i onima na Kosuvu da bude! politicari tobos se brinu o Kosovu a narod kaze ko ih ..be!

Share this post


Link to post
sta ces kad su takvi! da su se brinuli o Krajini danas bi i ostali tamo ali ni Srbija nije htela da prizna RSK! tako ce i onima na Kosuvu da bude! politicari tobos se brinu o Kosovu a narod kaze ko ih ..be!

sta ima Srbija da priznaje RSK zar to nije bila jedna zemlja?uostalom na mojoj licnoj karti je pisalo

SR Jugoslavija

Republika Srpska Krajina

razmisli Licanine o tom!!!

Share this post


Link to post
NE­ZA­VI­SNOST KO­SME­TA

NE DO­LA­ZI U OB­ZIR

D. ÈA­BAR­KA­PA 14.05.2005, 18:54:00

BE­O­GRAD - Bu­duæ­nost Ko­so­va i Me­to­hi­je i pri­pre­me za ula­zak na­še ze­mlje u Evrop­sku uni­ju dva su osnov­na pi­ta­nja na ko­ja æe se usred­sre­di­ti Vla­da Sr­bi­je i oko ko­jeg æe po­ku­ša­ti da obez­be­di kon­sen­zus dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i re­le­vant­nih po­li­tiè­kih par­tij a- iz­ja­vio je srp­ski pre­mi­jer i pred­sed­nik De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca u subotu na po­sled­njoj sed­ni­ci Glav­nog od­bo­ra u ovom sa­zi­vu.

Ko­štu­ni­ca je pre­ci­zi­rao da ne­ma ni uslov­ne ni bez­u­slov­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­sme­ta, i da se ne mo­že go­vo­ri­ti sa­mo o pro­ši­re­noj auto­no­mi­ji sa me­ðu­na­rod­nim ga­ran­ci­ja­ma:

- Dr­žav­ni vrh je for­mu­li­sao èvr­ste sta­vo­ve za bu­du­æe raz­go­vo­re o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ka­da do njih bu­de do­šlo. To su te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, za­šti­ta srp­skog sta­nov­ni­štva, oèu­va­nje ma­na­sti­ra i cr­ka­va, i za­šti­ta na­še jav­ne i pri­vat­ne svo­ji­ne na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji - ka­zao je Ko­štu­ni­ca i pre­ci­zi­rao da su u kon­sul­ta­ci­ja­ma, po­red nje­ga, uèe­stvo­va­li i pred­sed­nik SCG Sve­to­zar Ma­ro­viæ, mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Vuk Dra­ško­viæ, pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­diæ i pred­sed­nik Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra Ne­boj­ša Èo­viæ. U re­ša­va­nju tih pi­ta­nja mo­ra­ju da uèe­stvu­ju, re­kao je Ko­štu­ni­ca, sve par­la­men­tar­ne stran­ke, pa i one ko­je ne uèe­stvu­ju u iz­vr­šnoj vla­sti.

Ko­štu­ni­ca je ka­zao i da su po­treb­na do­go­vo­re­na, a ne na­met­nu­ta re­še­nja, i pod­se­tio da su se na ne­dav­nom Sa­mi­tu ze­ma­lja ju­go­i­stoè­ne Evro­pe u Bu­ku­re­štu èu­la po­zi­va­nja na na­èe­lo su­ve­re­ni­te­ta, te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta, ne­po­vre­di­vo­sti gra­ni­ca, za­šti­te ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i za­la­ga­nje za mir­no re­ša­va­nje spo­ro­va, što sve sku­pa, pred­sta­vlja sred­stva za sta­bil­nost, raz­voj i evrop­sku bu­duæ­nost re­gi­o­na.

Srp­ski pre­mi­jer je uka­zao na zna­èaj uklju­èi­va­nja srp­ske stra­ne u oce­nu stan­dar­da, da bi se do­šlo do što objek­tiv­ni­je i taè­ni­je oce­ne, i na­gla­sio da je neo­p­hod­no utvr­ði­va­nje stvar­nog sta­nja, a ne pa­pir­na­tih pro­kla­ma­ci­ja. Be­o­grad æe ima­ti mak­si­mal­no kon­struk­ti­van stav i to se, re­kao je, veæ vi­di po uèe­šæu Sr­ba u rad­nim gru­pa­ma za KiM:

- Be­o­grad je pred­lo­žio i di­rek­tan po­li­tiè­ki di­ja­log sa ko­sov­skim Al­ban­ci­ma, na te­ri­to­ri­ji ce­le Sr­bi­je, sve­jed­no u Be­o­gra­du, Pri­šti­ni ili Pri­zre­nu, na­rav­no, u na­šoj ze­mlji. Taj pred­log je i kon­kre­ti­zo­van i pred­lo­gom pred­sed­ni­ka Ta­di­æa, i po­zi­vom upu­æe­nom Ibra­hi­mu Ru­go­vi - ka­zao je Ko­štu­ni­ca.

Ko­štu­ni­ca je po­seb­no pod­vu­kao da u ovom tre­nut­ku ne­ma me­sta za uèe­šæe srp­skih pred­stav­ni­ka u ra­du ko­sov­skog par­la­men­ta i Vla­de:

- To uèe­šæe ni­je ce­lis­hod­no, jer bi po­slu­ži­lo kao krun­ski do­kaz da je ostva­ren na­pre­dak u stan­dar­di­ma na KiM, a nje­ga ne­ma. To­li­ko in­si­sti­ra­nje me­ðu­na­rod­ne za­jed­ni­ce na uèe­šæu srp­skih pred­stav­ni­ka u ra­du ko­sov­skog par­la­men­ta je zbog to­ga da bi se po­ka­za­lo da je KiM mul­ti­et­niè­ko, da u naj­vi­šem pred­stav­niè­kom te­lu ima i Sr­ba. Ni­šta to ne zna­èi u od­no­su na èi­nje­ni­cu da mul­ti­et­niè­no­sti ne­ma u stvar­nom ži­vo­tu - re­kao je Ko­štu­ni­ca i još jed­nom po­no­vio da su in­stru­men­ti od­lu­èi­va­nja ta­kvi da ma­nji­na u ra­du ko­sov­skog par­la­men­ta uvek osta­je ma­nji­na, i da bi uvek bi­la pre­gla­sna.

Kao stan­dard iz­nad svih stan­dar­da, Ko­štu­ni­ca je re­kao da je to - po­vra­tak ra­se­lje­nih, i da raz­go­vo­ri o stan­dar­du ne mo­gu da za­poè­nu pre zna­èaj­nog i odr­ži­vog po­vrat­ka Sr­ba na Ko­smet.

Zivo me zanima ima li igdje anketa ili podatak koliko se prognanih Srba sa Kosova zele ustvari vratiti tamo?! Kad kazem vratiti, kazem ne na prijasnje stanje jer to nikad nece biti moguce, nego koliko ih se zeli vratiti medju 2 i nesto miliona siptara kao manjina u svim vidovima uprave, pocevsi od lokalne u mjesnim zajednicama pa do regionalne.

Share this post


Link to post
Vec na prvim stranicama svoje knjige "Izneverena revolucija" beleži Milan St. Protic da su novembra 1999. godine, posle bombardovanja Srbije celnici Saveza za promene "dobili poziv da posete Vašington i priliku da se susretnu sa najvažnijim americkim zvanicnicima". Delegaciju koja je tada u americku prestonicu doputovala i to tako veliko poverenje americke vlade imala, cinili su, osim Milana St. Protica, Dragoslav Avramovic, Zoran Ðindic, Vladan Batic, Goran Svilanovic, Velja Ilic i Zoran Živkovic. Poslednjeg dana boravka u Vašingtonu - piše autor "Izneverene revolucije" - poziva clanove pomenute delegacije na veceru Ricard Holbruk "bahati Amerikanac u ophodenju, neposredan do agresivnosti i lažno ljubazan s jakom notom jetkosti". Holbruk u svom prvom obracanju kaže: "Ja verujem da ste vi gospodo buducnost Srbije. Vi ste naša jedina nada". A onda nastavlja: "Vi naravno znate gospodo da Rezolucija Saveza bezbednosti 1244 predvida u buducnosti konferenciju o Kosovu, kao što je bila ona u Dejtonu. Mene zanima jedna stvar. Kakav cete vi stav zastupati na toj konferenciji kao buduca srpska vlast".

U to vreme kao što je poznato politicari kojima se ovaj visoki americki predstavnik tako obraca još nisu na nekim izborima bili u prilici da provere žele li ih gradani Srbije za svoje buduce upravljace, a ipak gospodin Holubruk odnekud sa sigurnošcu zna da ce oni upravljati srpskom državom. Podatak koji mnogo govori ne samo o ulozi Klintonove administracije u svrgavanju Miloševicevog režima, nego i o tome kako je ta administracija videla ono što je neophodno pre svega drugog i iznad svega drugog u Srbiji uciniti. Nije gospodin Holbruk mnogo mario za uspostavljanje istinski demokratskog poretka u ovom delu Balkana, vec iskljucivo za ono što je bio glavni spoljnopoliticki interes njegove zemlje: da na vlast dodu politicari koji ce verno služiti tim interesima. I otuda ono kljucno i presudno pitanje o Kosovu.

Medutim, nije to ono što nas za ovu priliku prevashodno zanima. Za ovu priliku poklonicemo našu pažnju samo nacinu na koji je na pomenuto Holbrukovo pitanje odgovorio Goran Svilanovic, koji ce ubrzo potom postati ministar spoljnih poslova naše zemlje. Njegovu reakciju opisuje Milan St. Protic samo jednom jezgrovitom i psihološki upecatljivom i mnogoznacnom recenicom. "Svilanovic je vikao: 'Oslobodite nas Kosova!', gotovo van sebe". Da podemo od ovog "Oslobodite nas Kosova". Poredenja radi, bilo bi kao kad u kuci imate neki dotrajali komad nameštaja koga bi da se po svaku cenu ratosiljate, pa vas neko pita šta biste sa tim delom nameštaja cinili, a vi kažete spasiste me bede, nosite ne morate ništa platiti. Goran Svilanovic je dakle Ricardu Holbruku Kosovo em nudio, em ga je nudio džabe.

Psihološki je zanimljivo i ono lice množine "oslobodite nas". Kao da je neko u ime srpskog naroda Svilanovica ovlastio za taj poklon i kao da je njemu tu pokrajinu u naslede ostavio njegov deda da sa njom po svojoj volji raspolaže. Mnogo govori i ono "vikao je gotovo van sebe". Nije, dakle, Goran Svilanovic samo hteo da ugodi tom bahatom americkom mocniku. Bilo je u tom emocionalnom naboju i nešto drugo, duboka, intimna privrženost nacionalnoj politici iz vremena Josipa Broza, koja je bila u znaku potiranja svega onog što je cinilo srpske nacionalne interese ukljucujuci tu i samo osecanje pripadnosti sopstvenom narodu. Sasvim razumljivo za nekog ko je, kako Protic kaže, bio "mlad i perspektivan komunisticki kadar koji je stigao do clana Komisije za idejni rad Univerzitetske konferencije Saveza socijalisticke omladine".

U komunisticko naslede Brozovog vremena što ga je Svilanovic baštinio spada i navika da se o svim bitnim politickim pitanjima odlucuje u nekom uskom od ociju javnosti dobro skrivenom krugu. I da nije bilo knjige Milana St. Protica ne bismo po svoj prilici nikad ni saznali kakve su sve politicke stavove zastupali predvodnici srpske opozicije i buduci srpski vlastodršci daleko od ociju javnosti pod dirigentskom palicom Ricarda Holbruka.

Za pamcenje je, a ujedno i za neverovanje, i to kako se kad je ova bruka izbila na videlo tim povodom oglašavao Goran Svilanovic. Kada ga je 17. ovog meseca novinar Bujoševic u emisiji "Nije srpski cutati" upitao da li je tacno ono o cemu Protic u svojoj knjizi piše, Svilanovic odgovara: "Da li sam ja rekao baš to ili ne. Pa, recimo, ja kažem da je Milan u pravu". Medutim, vec sledeceg dana izjavljuje Svilanovic za "Kurir" u odgovoru na isto pitanje jednog drugog novinara: "Pa zar vi stvarno mislite da sam ja to rekao".

Ima, doduše, nešto što cak ni sam Goran Svilanovic nije osporio - to da se kao clan Medunarodne komisije za Balkan zalagao za to da Kosovo dobije nezavisnost. A kad su ga pitali šta bi Srbija u tom slucaju mogla dobiti za uzvrat odgovara naš bivši minsitar spoljnih poslova, kako prenosi "Politika", "možemo da pokušamo da postignemo ustupke koji bi garantovali da Srbi koji su na Kosovu mogu tamo i da ostanu i da žive relativno mirno i bezbedno". Dve reci odmah padaju u oci - ono "da pokušamo" i ono "relativno". U slucaju dakle da Kosovo postane nezavisno nema nikakve garancije da ce Srbi tamo moci da ostanu. A ako im se ostanak i bude garantovao nece tamo živeti mirno i bezbedno, vec samo relativno mirno i bezbedno.

Komentar zaslužuje i Svilanovicev odgovor na pitanje da li bi na isti nacin podržao i otcepljenje Republike Srpske od BiH. Svilanovic odgovara da ne bi. A ne bi zato što "BiH uz sve teškoce funkcioniše kao država". Tim povodom samo dva, ali sasvim dovoljna podatka o tome kako ta država funkcioniše. U jednoj kasarni u Mostaru hrvatski regruti zakleli su se Herceg Bosni umesto BiH, a u drugoj kasarni u Bileci srpski regruti izviždali su zvanicnu himnu i zavetovali se Republici Srpskoj.

I eto dakle ko nam je vodio spoljnu politiku u doba dosovkog režima i eto dakle koga svetski mocnici imenuju u tu njihovu medunarodnu komisiju za Balkan. I koga to celnici Demokratske stranke u svoj poslanicki klub biraju da ih u srpskoj Skupštini predstavlja.

Izvor, "Internet Svedok" br 457

Share this post


Link to post

Pripadati Srbiji samo "de iure" je totalna glupost.

Fakticki, Srbija niti je imala, niti ima, bilo kakvih ingerencija na Kosovu.

Kosovo treba podijeliti, po mom misljenju, negdje 20%:80% i za uvijek rijesiti stvar.

Sa Siptarima treba onako demokratski napraviti kao sto su to ucinili nSlovenci sa neslovencima.

Sudbinu Kosova trebaju rjesavati oni Siptari, koji su u Srbiji izvan Kosova.

Da visimo kakvi ce onda biti rezultati.

Share this post


Link to post

starino postovana drago mi je da si se napokon "dovukao" ovdje .....

drago mi je da i u tvojim redovima nalazim potvrdu onog sto i sam pisem.

Share this post


Link to post
Pripadati Srbiji samo "de iure" je totalna glupost.

Fakticki, Srbija niti je imala, niti ima, bilo kakvih ingerencija na Kosovu.

Kosovo treba podijeliti, po mom misljenju, negdje 20%:80% i za uvijek rijesiti stvar.

Sa Siptarima treba onako demokratski napraviti kao sto su to ucinili nSlovenci sa neslovencima.

Sudbinu Kosova trebaju rjesavati oni Siptari, koji su u Srbiji izvan Kosova.

Da visimo kakvi ce onda biti rezultati.[/quo

kako ovo shvatiti???????????

kako su to slovenci resili?na koji nacin?

postavlja se pitanje same deobe,ko je taj ko sme da deli i daje?predlozite nekoga gospodine!

Share this post


Link to post

doc ako niko nebude "smeo" ..... oni ce uzeti sami sta im treba.

Slovenski nacin, mislim da se to odnosi na ono kad su slovenci odbili dati drzavljanstvo ili ga uzeli skoro svim "neslovencima" (citaj bosancima) i samim tim efektivno ih odstranili .....

Share this post


Link to post

Zombi samo jedno pitanje za tebe!?

Pretpostavka,da si ti predsednik Republike Srbije,dali bi ti potpisao dokumenat u kojem pise da DAJES 80% Kosmeta siptarima?

Ovo te pitam kao coveka,SRBINA,kao patriotu,kao borca...

Share this post


Link to post

Kroz citavu nasu povijest uvijek nam je netko treci odredjivao granice. Smatram da ce to biti i ovog puta, time da ovog puta treba biti odista mudar i uzeti ono sto je najvrijednije.

Svjestan sam cinjenice da je na Kosovu povijest citavog srpskog naroda, ali, ali, ne zivi se od povijesti, nego od buducnosti.

Dakle, kada je vidljivo da su ovo sve takticke radnje medjunarodne zajednice i da je Kosovo svrsena stvar, mislim da ne bi trebalo na to rasipati ni snagu

ni novac, a i tako nece se nista zauzvrat postici.

KFOR nije na Kosovu zbog zastite niti Albanaca, niti Srba, vec zbog svojih interesa, a koji su, mozemo samo pretpostavljati.

Slovenci su jednostavno izbrisali iz spiska 40.000 neslovenaca i nikom ni dlaka zbog toga nije pala.

Ako to ne predstavlja genocid, vec demokratski postupak, sto prijeci Srbiju da i ona bude demokratska.

Share this post


Link to post

Doktore nebi!

Suvisno je da me uopste pitas takva pitanja.

Niko nece potpisati da daje Kosovo kao cijelo ili dio njega ..... neeeeee .... bojim se da ce to ce biti "pod mus".

Share this post


Link to post

Nitko nece Srbe ni pitati.

Odluka postoji u nekoliko varijanti, a Srbi ako ne pristanu odmah, pristati ce naknadnim nagovaranjem, nakon sto pitanje Kosova bude i pravno i Fakticki rijeseno.

Share this post


Link to post

Ja samo mislim, da dok se pregovara o Kosmetu, da treba paralelno otvarati pitanje Krajine i statusa Republike Srpske.I probati izboriti bar nesto.Jer vako izgleda ode sve.A Kosmet probati razdeliti. Usput mislim da na Srpskim forumima nema mesta svadji, vec samo diskusiji i dogovorima. Ako vecina o nekoj temi misli drugacije, znaci da trebam ja menjati svoj stav, a ne napadati iste. Pozdrav!

Share this post


Link to post
NAŽALOST SI U PRAVU 100 PROCENATA ALI JE SE NIKAD NECU ODRECI KOSOVA ŠIPCE TREBA NA BRZINU POBITI U PAR DANA I ŽENE I DECU PA NEK SE ONDA BUNE UVODE SANKCIJE KO KINI ZA30 DO 50 GODINA ÆE JIH SKINUTI NEÆE IMATI SMISLA BOMBARDOVATI NAS!!!!!!11 :green

pobiti 2 milona siptara za par dana :suncane: :suncane: :suncane: jebote pa bili bismo gori zlocinci od Dzingisa Kana,a i nemoguce je najbolje da mi njih sve deportujemo u australiju!!!VELIKA ZEMLJA IMA MESTA!A MOGLI BISMO I CIGANE!

Share this post


Link to post

ma najbolje u ameriku da shvate ameri kako nam je snjima!ali najozbiljne kad bi ih deportovali u australiju imali bi i previse nenaseljenog podrucja da se sire... :zloca: :zloca: :zloca:

Share this post


Link to post

momci ne bubetajte .....

deportovanje? znate li vi sta to znaci, ta rijec?

To znaci vratiti nekog iz neke trece zemlje u zemlju odakle je potekao, odakle je dosao, gdje se rodio.

Znaci idemo deportovati sve siptare na Kosovo?!

Pa oni su vec tamo, nemaju kuda, oni su tamo gdje su nastali, gdje su se rodili i gdje se jos uvjek kote ko pacovi.

Share this post


Link to post
Most u Kosovskoj Mitrovici pod kontrolom Kosovske policijske službe

Šminkanje standarda za slobodu kretanja

Srbi strahuju od provokacija jer se pribojavaju da bi Albanci mogli daisprovociraju incidente za koje bi potom okrivili srpski živalj

BEOGRAD-Policija Unmika i snage Kfora juèe ujutru prepustile su kontrolu na glavnom mostu na reci Ibar koji Kosovsku Mitrovicu deli na severni i južni, odnosno od juna 1999. godine srpski i albanski deo, pripadnicima Kosovske policijske službe, potvrdio je Glasu predsednik Srpskog nacionalnog veæa Kosovske Mitrovice Nebojša Joviæ.

Dan uoèi promene kontrole nad ovim objektom, regionalni portparol Unmik policije Lari Miler rekao je da æe most biti vraæen u normalu. Miler je najavio da æe biti otvorene obe strane puta, ali kontrolni kontejneri na sredini mosta ostaæe do daljeg. Za svaki sluèaj, blizu mosta biæe spremne specijalne jedinice UN policije i regionalna operativna jedinica.

Meštani Kosovske Mitrovice ovu vest primili su sa izvesnom dozom straha. Pribojavaju se da bi Albanci mogli da isprovociraju incidente za koje bi potom okrivili Srbe. Otvaranje mosta dovodi se i u vezu s predstojeæom procenom standarda.

- Smatramo da je ovo politièki potez povuèen radi šminkanja standarda, kako bi se meðunarodnoj javnosti pokazalo da postoji navodna sloboda kretanja. Pritom se prenebregava èinjenica da 1.500 do 2.000 Albanaca živi u severnom delu Mitrovice, da veæi broj njih radi ovde, da se slobodno kreæu. U južnom delu grada, meðutim, nema Srba, niti mogu slobodno da se kreæu. Otvaranjem mosta omoguæiæe se Albancima s èitavog Kosova i Metohije da prelaze na sever i nije iskljuèeno da meðu njima bude i provokatora koji raèunaju na èinjenicu da 40 odsto sadašnjeg stanovništva ovog dela Pokrajine èine proterani Srbi koji nisu osloboðeni frustracija - rekao je Joviæ.

Meðu Srbima postoji strah da bi upravo proterani mogli da budu na meti provokatora, buduæi da ne mogu da se vrate svojim kuæama, niti da slobodno šetaju gradovima iz kojih su oterani juna 1999. godine. Nije iskljuèeno da neko i nasedne, ali Joviæ naglašava da Srbi neæe nikoga provocirati. Prisutno je i nepoverenje u Kosovske policijske službe (KPS) i prepuštanje mosta pripadnicima ove službe Srbi smatraju lošim signalom.

- Prošle godine, u martovskim nemirima, 17. i 18, uèestvovali su i pripadnici KPS-a. Ni do danas nismo dobili odgovor na pitanje ko je odgovoran za te dogaðaje. S druge strane, most nije jedino mesto s koga ekstremisti, kada budu odluèili da nas napadnu, mogu da krenu na nas. Imaju pet pravaca, ali nama je jasno da æe se albanski ekstremisti do rešenja konaènog statusa pridržavati odluke da se uzdržavaju od bilo kakvih incidenata - smatra Joviæ. Naš sagovornik je uoèi prve faze otvaranja mosta, pre nekoliko meseci, u razgovoru sa zvaniènicima Unmik policije i Kfora predložio da 400 Srba prošeta južnim delom grada. Umesto dozvole, upuæeno mu je pitanje "da li je to pametno".

Podseæamo da su od marta prošle godine, kada je na Kosovu izbilo nasilje, kontrolu nad mostom ponovo preuzeli vojnici Kfora. Kontrola je, uz njihovo prisustvo, postepeno prepuštana policiji.

Citat:

Planirane tri faze za otvaranje mosta

Otvaranje mosta za celodnevni saobraæaj civilnih vozila odvijaæe se postepeno, u tri faze. Od 13. do 19. juna most æe biti otvoren za saobraæaj jedan sat, u jutarnjim i veèernjim satima. Sledeæe nedelje vreme za saobraæaj preko mosta biæe produženo za dva sata. Uspostavljanje saobraæaja preko mosta puna 24 èasa dnevno planirano je od 18. jula ove godine, ali æe ovaj raspored, kako je upozorila Unmik policija, biti podložan promenama.

Citat:

SNV æe tražiti smenu šefa Unmika

Zbog odluke da kontrolu nad mostom, umesto Kfora i Unmika, vrše pripadnici lokalne policije, Srpsko nacionalno veæe (SNV) severnog Kosova zatražiæe smenu šefa Unmika Sorena Jesena Petersena. Predsednik SNV-a Milan Ivanoviæ rekao je juèe jagodinskoj TV Palma plus da æe ta organizacija do kraja nedelje predati kancelariji UN u Beogradu peticiju za smenu šefa Unmika, prenose agencije. Ivanoviæ je za predaju kontrole nad mostom KPS-u rekao da se "uklapa u dosadašnju diskriminatorsku politiku prema Srbima, jer on (šef Unmika) i njegova administracija u direktnoj su funkciji albanskih ciljeva, a ne Rezolucije 1244 koja se i na ovaj naèin drastièno krši".

LJ. Staletoviæ

Share this post


Link to post

Nezavisno Kosovo

nova Kolumbija

D. V. 15.06.2005, 18:30:03

GOVOREÆI na nedavnoj konferenciji o organizovanom kriminalu u Evropi, predstavnik nemaèke tajne službe izjavio je da se podruèje Kosova i Metohije pretvorilo u meðunarodni centar organizovanog kriminala. Na tom skupu je, inaèe, bilo zakljuèeno i da su albanski ilegalni migranti preplavili celu zapadnu Evropu i da je reè o najmasovnijoj kriminalnoj grupaciji, koja je tim pre opasnija što je u njenim rukama najteža vrsta kriminala: droga, trgovina ljudima, migracije.

U razgovoru za "Novosti", potpredsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i prvi civil SCG koji je dobio diplomu amerièko-nemaèkog "Maršal" centra za bezbednosne studije, kaže da je ovaj zakljuèak veoma važan u svetlu rešavanja finalnog statusa Kosova, jer ide u prilog tezi da je opasno omoguæiti nezavisnost teritoriji s koje potièe najveæi deo kriminogenih elemenata u Evropi.

- Evropa je postala svesna koliko bi opasno bilo dati državu nekom ko ne poseduje sistem bezbednosti, relevantne policijske strukture. Teritoriji na kojoj nije bezbedan, èak, ni njen predsednik. Niko ne želi Kolumbiju u Evropi. Zato mislim da jedan od osnovnih elemenata koji æe da odluèuju o statusu Kosova, mora da bude baš bezbednosni segment.

Šutanovac kaže da pitanja bezbednosti iako su ljudska prava do sada bila kljuèni evropski standard, prete da ih potisnu. Dodaje da je, èak, moguæe da budu pod firmom borbe protiv kriminala i terorizma, ljudska prava u pojedinim segmentima i suspendovana.

- Ako borba protiv kriminala, terorizma, šverca oružja za masovno uništenje, narkotika i ilegalnih migranata postane prioritet Evrope, onda postoji moguænost da se rešavanju pitanja statusa Kosova priðe iz sasvim drugaèije perspektive. Veliku smo grešku napravili što nismo izašli na kosmetske izbore i što nemamo predstavnike u privremenim institucijama koji bi vršili pritisak na meðunarodnu zajednicu da u odreðenom roku omoguæi formiranje lokalne policije. To je bio plan predsednika Borisa Tadiæa.

Naša država i predstavnici organa bezbednosti - kada se bude razgovaralo o statusu Pokrajine - moraju zbog svega da igraju na kartu bezbednosti kako bi dokazali svetu da bi nezavisna država Kosovo bila generator kriminala u Evropi.

- Vrlo lako se može dokazati da je najveæi broj ljudi koji su uhapšeni kao ilegalni migranti došao sa Kosova i Metohije. Upravo oni prave najviše problema u Evropi. Mi možemo da reagujemo na dva naèina. Tako što æe se naša policija i tajna služba aktivno ukljuèiti u rešavanje problema bezbednosti regiona. Drugo, tako što æemo ukazivati Evropi i na sve što se dešava na Kosovu i Metohiji, posebno na to koliko Kosovo "proizvodi" više kriminalnih elemenata od Crne Gore i Srbije. To je naša prilika, jer je meðunarodna zajednica, sve dok se i sama nije suoèila sa problemima koji dolaze sa Kosova, bila sklona da zatvara oèi.

DRŽAVNI VRH NA POTEZU

ŠUTANOVAC kaže da neko mora ozbiljno da se pozabavi pitanjem kriminala na Kosmetu i da èinjenicama animira meðunarodnu javnost:

- To moraju da urade ministar policije i Vlada. Sam državni vrh. Za sada se niko ozbiljno ne bavi tim pitanjem, a ono bi moglo znaèajno da odredi sudbinu Kosmeta. Jer, i oni koji imaju simpatije prema Albancima, neæe ih imati prema kriminalcima - zakljuèuje Šutanovac.

Znaju svabe ko su siptari, boje se oni ako im daju drzavu bice i Njemacka puna shipaca.

Share this post


Link to post
Predstavnici Meðunarodne komisije za Balkan, meðu kojima i bivši šef diplomatije SCG Goran Svilanoviæ, izazivaju paniku kod Srba na Kosovu, ubeðuju ih da je pokrajina veæ nezavisna i da treba da sklone decu i odu, tvrdi u izveštaju od 4. juna 2005. kosovski ombudsman Marek Entoni Novicki.

U dokumentu u koji je „Blic“ imao uvid stoji da su predstavnici Komisije obišli srpsko selo Gojbulje kod Vuèitrna i više „isleðivali“ nego vodili razgovor sa tamošnjim Srbima. Goran Svilanoviæ je, izmeðu ostalog, tražio od sagovornika da kažu koliko dece imaju, a na odgovor da imaju troje poruèio je: „Šta èekaš, zašto ne ideš sa Kosova? Kosovo je veæ nezavisno i zbog toga treba da sklonite svoju decu van Kosova“, kaže se u izveštaju. Ove navode za naš list potvrðuje i Bratislav Krstiæ, predsednik sela Gojbulje.

- Taèno je da je Svilanoviæ na sastanku sa mnom rekao: „Albanci su postali jaka oružana sila. Kosovo æe biti nezavisno. Šta radiš sa svoje troje dece ovde? Razmisli“ - kaže Krstiæ.

:eek :question :confused :frown

uhmmmm....

____________________

Samo sloga Srbina spasava

Share this post


Link to post

Kosmet nije obicna zemlja, koja se moze tek tako prodati. Ko smije da proda srpsku krv, srpske grobove i srpske svetinje. Sta nam onda uopste ostane. Lazar je znao da se sa svojom vojskom nece vratiti sa Kosova. Ali se je ipak odlucio za nebesko carstvo, koje je vece od zemaljskog. S tim se ne trguje! Mogu samo da nam ga otmu, ali oteto je prokleto.

Share this post


Link to post
Lazar je znao da se sa svojom vojskom nece vratiti sa Kosova. Ali se je ipak odlucio za nebesko carstvo.

Tacno!

Medjutim tada su na KOSOVU bili SRBI vecina a sad su manjina, ma ne manjina nego su manjina manjine ........

Medjutim tad si mogao ako si bio u stanju pobiti milion ljudi i nikom nista - zavrsen posao, resio si Kosovsko pitanje .... ajde da vidim kako ce se to sad odraditi?

Mozda misomorom?

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now